Pokušaću da ti pomognem koliko moje skromno znanje dozvoljava....
Postoji više načina kako se radi ''anodna oksidacija'' Al i njegovih legura.Jedan je način elektrohemijski koji ti želiš da radiš ali bojim se da to neće uspeti iz više razloga.
Anodna oksidacija je ozbiljan posao i ne trpi improvizacije.Ovo ti govorim zato što sam skoro sasvim siguran da komad/predmet nećeš pripremiti kako treba.
Priprema komada je ako želiš da oksidna prevlaka bude ikolko upotrebljiva jako važna a ceo proces obavlja se ovako:
- poliranje.kreneš sa grubljom šmirglom,pa sitnijom,pa najsitnijom...pa poliranje pastama itd,komad se priprema isto kao i za svaku drugu galvansku obradu,npr.
pobakrivanje ili niklovanje
- odmašćivanje....radi se obično u trihlor etilenu(CHClCCl2 iliti C2HCl3) što ćeš vrlo teško nabaviti ali umesto toga možeš upotrebiti čist benzin.Obično se radi
u dve kade.Potopiš komad u prvu kadu da skine krupnije nečistoće(pomogneš četkom) a zatim u drugoj kadi čistiji benzin ukloni i one sitnije nečistoće(ostaci
pasti za poliranje its)
-posle ispiranja čistom vodom komad se ubacuje u kadu za elektrohemijsko odmašćivanje a taj rastvor se sastoji od 50 g/l tri Natrijum fosfata(Na3PO4)10 g/l
Natrijum hidroksida(NaOH) i 20 g/l Natrijum metasilikata(Na2SiO3 - vodeno staklo).
Ovaj rastvor se greje na oko 60 stepeni i komad se kači kao katoda 3-5 minuta
- Ispiranje u hladnoj vodi
- obrada u rastvoru 50 g/l NaOH (Natrijum hidroksid-kaustična soda) na temperaturi oko 50 stepeni
-pranje u toploj vodi,zatim ispiranje u hladnoj vodi(obavezno dobro isprati)
- potapanje u HNO3 (Azotna kiselina ne manje koncetracije od 30%,),komad se drži sve dok ne postane svetle boje
- posle ispiranja u hladnoj vodi komad se ubacuje u kadu za oksidaciju a u njoj može da bude :
- H2SO4 (Sumporna kiselina,obično 20-25 % koncetracije) to je jedna univerzalna metoda koja se najčešće i koristi a radi se i sa jednosmernom i sa naizmeničnom strujom u zavisnosti od toga šta želiš da dobiješ.Ne treba ti nikakvo čudo od ispravljača,obična regulacija napona i struje je dovoljna.Dobijaju se oksidne prevlake velike tvrdoće i dobrih elektroizolacionih svojstava.Ako se radi na čistom Al prevlaka je bezbojna,ako je neka legura obično bude sivkasta.Debljina te prevlake obično bude 15 mikrona.Često se nakon oksidacije ova prevlaka tretira dvadesetak minuta u 10 % rastvoru K2Cr2O7 (Kalijum bihromat) od čega prevlaka postane svetlozelena i bude postojanija na koroziju...
- Oksalna kiselina(H2C2O4)....u zavisnosti kojom strujom se radi(jednosmerna-naizmenična) koncetracija se udešava od 5-20 %(manja za naizmeničnu)
Prevlaka dobija boju u ovom rastvoru i to od žute do tamnomrke u zavisnosti kolika joj je debljina što opet zavisi od toga koliko traje proces,koje struje itd...prevlaka može biti do 400 mikrona,vrlo dobra tvrdoća i athezija...
-Hromna kiselina tj.rastvor CrO3 iliti Hrom anhidrid,ovo se radi kod komada složenijeg oblika i uvek se koristi jednosmerna struja.Prevlaka je tanka 4-5 mikrona i sivkaste je boje ako je čist Al u pitanju,tamnija bude ako je neka legura u pitanju.Ima slabija svojstva nego prevlake dobijene u prethodnim kupatilima...
- Ako ne farbaš ove komade u neku boju a bojenje je posebna priča onda se vrši tzv.siliranje a to je obrada u vreloj vodi od nekoliko minuta.Tako se zatvaraju pore na dobijenom oksidnom sloju.
Ovo je uopšten prikaz,sigurno mi je promakla neka sitnica...
Ako te još nešto zanima ne ustručavaj se da pitaš ali da znaš da treba puno truda i strpljenja da se dobije odgovarajući rezultat.Takođe i oprema...postupak nije ni naivan ni bezopasan,koriste se otrovne i nagrizajuće hemikalije koje ne možeš ni nabaviti tako lako...