Linux prebacio 4.5%

Stavio sam Manjaro u virtuelku. Je li moguće da on raspolaže sa samo 10886 paketa? Repository editor mi pokazuje core, extra, community i multilib repoe. Nigde ne nudi aur.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Igor strikes again :D
https://www.dedoimedo.com/comp...ux-fragmentation-sum-egos.html

Mudro zbori čovek. Nemam šta ni da dodam ni da oduzmem. Verovatno je lakše upakovati "svoj" distro, nego razvijati LibreOffice ili FreeCAD, pa se hvaliti kako si uključen u FOSS. Ali ako nisam developer i ne sviđa mi se Ubuntu, logičnije bi bilo da ih podržim na drugi način nego da pravim neki Voyager, Robolinux ili još gore Pop!_OS. Ako su HP, Lenovo ili Acer prihvatili da koriste tuđi OS, ne mora onda ni neki tamo System76 da izmišlja toplu vodu.

Ja mislim da je prelazak sa BIOS-a na UEFI boot, zapravo degradacija a ne napredak, ili kako to da nazovem... Umesto da se što više procesa radi hardverski, oni sve bukvalno prebacuju na softversku varijantu, sto je opasno jer postoji mogucnost neodobrenih promena i ubacivanja raznih spywera.

Kad ce proizvodjaci hardvera, osnovne boot procese da prebace u hardver? Nikad. A mnogo bi lepše bilo da na primer u hardver ubace grafičku podršku ili nesto slicno. Ne, hardver ogoljavaju do kraja i sve svode na softver. Po meni to nije dobro.

Softver ima vrlinu da je lako izmenljiv, što se s druge strane može i zloupotrebiti. No, to je mnogo veća prednost nego mana.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

To je tačno - može se zloupotrebiti. Ja sam sve ove godine laički mislio da će hardver sve više procesa preuzeti na sebe i da će napredak ići u tom smeru. Da se naprave neki standardi hardvera. Prosto pitanje, ako matična ploča ima integrisanu grafiku, zašto se u BIOS ne stavi podrška za nju? Prosto kao pasulj. Ili postoji integrisana LAN kartica, wireless kartica, sve to može da se odradi hardverski. A mi danas imamo suprotnu situaciju, proizvode se duplirani procesori, koji prave logički 64-bitni procesor, a zapravo nije. I čemu onda prelaz sa 32 na 64? Ja mogu reći, samo jedan hir i trend, jer veća brojka zvuči bolje. Ako je to zbog adresne magistrale ok, ali zašto onda nisu svi programi 64-bitni? Šta smo time dobili? Dobili smo samo na kvantitetu ne i na kvalitetu! Programi su veći po megabajtima, memorije su vece po megabajtima a isti posao se radi. Znači hir i trzisna ekonomija.

To vam, je ono, jedna stara priča: Znaš kupujem gradju da napravim zgradu, drvena gradja da podspajcujem i obloizim zidove. A sta ce ti zgrada? Kako sta ce mi, pa da u nju stavim gradju.

Ko razume shvatice.

Druga stvar da se vratim na bios i uefi. Sve sto se radi je pogresno. Danas u 21 veku mi imamo hardver koji po defaltu daje 640x320 sliku? Jel to normalno? Mora da se nabaci softver da bi monitor prikazao vecu rezoluciju? Nije normalno. Sve treba kontra. U hardver ubaciti sve moguce stvari, a onda softver ostaje kao slag na torti. Zasto Linus Torvalds i dalje razvija svoj kernel? Dokle misli tako? Zar nije moguce taj kernel ubaciti u hardver?

Nije moguce samo zbog jedne stvari. Svi hoce da njihovo kuče laje!!!

"Ako je to zbog adresne magistrale ok, ali zašto onda nisu svi programi 64-bitni?"

Zato sto imas closed source programe koji se ne mogu iskompajlirati, a imas i druge razloge - recimo assembler koji treba portovati... Linux distribucije masovno prestaju sa podrskom za 32 bitne arhitekture...
I na kraju imas prost razlog ne treba ti vise od 4GB memorije pa onda koristis x32 Linux ABI.

Na hardver se vazda prebacivalo ono što utiče na performanse. Podizanje OS-a to svakako nije. Takođe, sadržaj BIOS-a je softver.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Mislim da bi ti se prilicno zavrtelo u glavi da vidis tehnicku dokumentaciju nekog modernog Intel ili AMD procesora (ne specifikaciju, mada i one su dovoljno komplikovane, vec npr. BIOS Writer's Guide i referentni kod).

Samo inicijalizaicja procesora, prepoznavanje hardverske topologije, treniranje memorije i magistrala je proces ciji kod je kompleksniji od citavih operativnih sistema iz ranih 2000-tih.

Razlog zasto se te stvari danas rade u softveru (platformskom firmware-u) je zato sto evoluiraju iz dana u dan i bilo bi potpuno sumanuto fiksirati to u hardver.

Platformski firmware dozivi vise desetina javnih (za proizvodjace hardvera) revizija samo do komercijalne prodaje platforme, a internih revizija sigurno ima na stotine a mozda i hiljade. Zamisli da sad to neko fiskira u hardveru i da za svaku promenu treba da narucuje nove wafer-e i cipove?

A sigurnosni propust mozes napraviti podjednako u hardveru kao i u softveru. Samo sto u softveru jos i mozes da ga korigujes, a u hardveru bi morao napraviti novu reviziju i slati svima zamenu.

Ko bi to placao?

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ja bih ipak nesto prebacio na hardver, bar stvari koje su usavršene do nekih 90%. Ne razumem se u te stvari, posmatram laički. Koliko razumem BIOS je chip a UEFI je obična particija na hardu. Tako da izgleda mi da se odustalo od daljeg unapredjenja hardvera u tom smislu. Vodi se računa samo o kompatibilnosti. Ali po mom shvatanju, kada bi neke procese prebacili u EPROM imao bi kakvu takvu hardversku akceleraciju za na primer grafiku i što se kaže brže bi se sistem digao, ka digitron na primer :)

Ali dobro, to je viša matematika. :)

BIOS butuje sa prvog sektora HDD-a , dok UEFI butuje sa ESP. ESP bi imala prednost i bila bolja da proizvodjaci firmvera ne favorizuju pojedine OS-ove i gledaju da zagorcaju zivot drugim ;p
Sto se tice brzine buta sve zavisi koliko toga treba da se ucita. Nije isto nekoliko kilobajta kod digitrona i gigabajt kod nekog sadasnjeg OS-a...

Ma, imaće digitroni složene OS-eve. Samo polako. Biće im upotreba složena kao upotreba računara.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ne kapiram sta hoces da kazes.
Valjda je i UEFI na ploci?

U stvari moze obe varijante. Moze biti u EEPROM-u na ploci kao i BIOS, a moze da se ucita sa diska pri boot-u.

Hardver bez koda je obican metal, tako da je sve to svakako softver. Samo je pitanje koliko nivoa apstrakcije ima izmedju.

UEFI i BIOS su samo dva nacina na koji se odradjuje boot. Firmware naravno da se nalazi u ROM-u. Bez toga ne bi ni mogao da inicijalizuje plocu uopste niti da cita disk.

pa da, zato mi bila nejasna ona gore izjava :).

Ovaj dečko je lepo objasnio :) Na to sam mislio, pa sam se uhvatio, kad je manja apstrakcija, manje treba i memorije i sistem je brzi, ali valjda danas niko se ne usudjuje da tek tako piše u asembleru, lakse je staviti na disk particiju boot procese, nego ih programirati u ROM-u.

No, sve jedno.

Ja mislim da ti je Dimkovic bas lepo objasnio zasto

Čitam nešto o Azure i sad slučajno naleteo na info :=




https://twitter.com/msdevUK/status/925364206500765696

Sto ti to cudno? Linux je slab kao OS za kucne racunare, dok su na Azure serveri... 1+1.

Slab ako pod kućni računar misliš na nešto za igrice i slično.