Srpski linuks - (Linuks na srpskom)

Naša, nego čija?!?

Moja baba je svake godine, uz pomoć



ažurirala





Pa, kad je došla do v.7.2.14, dobili smo

Potpis

Kako se dele racunarski programi?
Na bagovite (sa greskama) i ispravne (bez gresaka). Ovi drugi su hipoteticki.
***GPL-ovano by @Shadowed

"Ja za email koristim outlook express u virtualnoj mašini, tako da s te strane nijedan linux nije
dorastao XP-u." - pisac

Misliš trgovačke marke ne treba prevoditi?

EDIT: Biće izgleda ovde posla za moderaciju, ako prethodno elegantno ne forwardujemo u advocacy :/

zašto ne bi smo usvojili trejdmark umesto dve reči trgovačka marka, o tome pričam. Duh jednog jezika zavisi od duha naroda. Kako englezi imaju čudne reči i eto funkcionišu. Da navedem primer, da bi ste pričali na engleskom treba vam 100 reči, a za srpski vam treba preko 1000 :)

Ma i više od 1000! Čak pravimo tri reči od dve, pa umesto "ne bismo" pišemo"ne bi smo". Samo, to nije do duha naroda ili jezika već do nepismenosti pojedinaca. Vero vao ili ne.

:) Sloba je vickast, sigurno je vrlo pametan :P

Što se tiče prevoda, ne bih rekao da je sve tako crno.

Evo i kraćeg KDE pojmovnika, gde vidimo na je npr. file-fajl proxy-proksi vidget-vidžet

https://sr.l10n.kde.org/pojmovnik.php

Upravo to je jedan od puteva. Ako nema adekvatan "kraći" prevod, izvršiti samo preslovljavanje. Trader-trejder, vidget-vidžet...

I URL je baš prijemčivo i intuitivno. Skoro poput vidžeta.

Edit: He he, ES ne dozvoljava ćirilicu

Potpis

-A Tpojke su Đuro - šta?
-Osnovne jedinice diverzantskih grupa!

@Tpojka
Ako imaš kakav konstruktivan predlog, ti predloži zamenu. Ovde stanuju KDE prevodioci.. https://websvn.kde.org/trunk/l10n-support/sr/

Ja znam da je znanje engleskog poželjno i u budućnosti će biti sve potrebnije i neminovno. Ali bez obzira koliko smo mala nacija, ja bih ipak sačuvao naš jezik i pismo. Tako da sve treba prevoditi. Nikad ne znaš kad će zatrebati. Kakav mi mizeran problem imamo. Uzmite na primer Kineze ili Japance, njima nije teško da prevode na svoje pismo. Ili Arapi, a nama je teško. Fuj!

I pilote natjerati da se obraćaju tornju na srpskom kad su u naletu/preletu.

Potpis

-A Tpojke su Đuro - šta?
-Osnovne jedinice diverzantskih grupa!

I Putin kad ponovo poseti Srbiju mora da priča na srpskom, a tek Tramp, on mora da zna sve Cecine pesme.

E, hajde ako ima nešto konstruktivno u vezi prevoda Linuxa, lokalizacije i tako toga... a ako nema da, što bi se na srpskom reklo, lokujemo.

Kineskim govori skoro 1.000.000.000 ljudi, japanskim 125.000.000 , arapskim 280.000.000.
Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/...s_by_number_of_native_speakers
Čisto Srpskim (bez Srpsko-Hrvatskog) govori maximalno 8.000.000. Razlika je očigledna zašto se prevodi na te jezike.
Podržavam ovaj projekat srpskog Linuxa, ali to je baš za ljude koji se slabo snalaze sa engleskim, a prevodi su na žalost ponekad jako komični, čak i dotle da gube smisao.
Prevod nečega je jako ozbijna stvar i zahteva vremena, a zahteva i neki dogovor oko toga kako će se šta prevoditi i da li će se uopšte prevoditi. Na ta pitanja, odgovore treba da daju lingvisti i stručna javnost i to samo zbog toga da bi takvi prevodi imali smisla i da bi mogli biti upotrebljeni u očuvanje jednog jezika, u ovom slučaju Srpskog.

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

Haos je samo za nedovoljno upućene. Meni to deluje sasvim prirodno.

Ovaj prevod je druga brana onima koji bi da ti petljaju po kompjuteru. (Prva brana je Linux kao takav )

Lično, ne mogu da se lako naviknem na prevod OS-a (gmail mi je na srpskom i to sam se totalno navikao), ali verujem da je problem veći kod Windows-a, jer šta god ti treba uglavnom ide iz grafičkog okruženja i tutorijali su na engleskom itd.
Kod Linuxa svakako ljudi vole da customizuju (prilagođavaju?) i onda svako zna šta mu treba.

Puno stvari tek treba da se usvoji i zaprimi u jeziku. Pre dvadesetak godina ljudi su uglavnom govorili kompjuter, a danas već svi kažu "računar", eto malog trivijalnog primera.

Odlično zapažanje!

Da dodam par podataka uz obljavljenu sliku, koja pripada Dolphin menadžeru fajlova koji može da se instalira na bilo koje okruženje na Linuksu. Pored uobičajenih funkcija, ovaj FM ima:
- mogućnost podeljenog prikaza radi lakše manipulacije fajlovima
- može da se otvara u tabovima
- radi kao FTP klijent
- sinhronizacija fajlova sa udaljenim serverom (provereno radi na Dropbox i Yandex disk)
- ako kursor stavite nad audio/video fajl, možete početi emitovanje istog u desnoj bočnoj traci

Uz drugarski pozdrav Windows Exploreru, da dodam da osim ove poslednje funkcije, sve ostale su prisutne od 2008. godine.

Jbt, pa ti si skoro do u detalje opisao Windows/Total Commander, koji na Windowsu postoji još od 1994.
Radi i na Wine, i na Androidu, i na Windows Phone, i preveden je (u velikoj meri) i na srpski.

Tema je Serbian Linuks, a čovek nam nudi Total Commander preko Wine...

Kapiram da vam je podrazumevani fajl menadžer na Windowsu zastareo, i da onda morate da se dovijate na sve načine. Ok, legitimno.

@osovac jel vredi šta taj SerbianLinux? Da ga turim na laptop?