Srpski linuks - (Linuks na srpskom)

@miltop
Turi ga.
To mu dođe kao dodatno podešeni Debian. Probaj preko živog podizanja, pa vidi da li ti odgovara.

Ma meni je Mint najbolji, ali imam slobodno vreme :) Ili Serbian ili Manjaro. Smeta mi samo što je Serbian na KDE a ne xfce :)

Naknadno sam vidio citiran post.
U vezi sa ovim i nemam baš. Doduše, ne koristim GUI u Linux-u tako da i ne mogu nešto uočiti primjenu prevoda.
Ali iskreno, lomim se pri odluci da li je potrebnije narod naučiti engleski ili im dostupiti srpski na operativnom sistemu.
Prevod mi je ok za specijalizovanu upotrebu (hint: vending machines "ubaciti ovde", "preuzeti ovde"...) ali prevoditi OS mi djeluje samo k'o usporavanje core development procesa.
Lično mi treba puno više vremena ako je OS (iskustvo sa Windows-om) na srpskom tj. ako je na bilo kom jeziku osim engleskog. Ali opet, kome odgovara - bujrum, nisam taj.

Potpis

-A Tpojke su Đuro - šta?
-Osnovne jedinice diverzantskih grupa!

Da smo pametni pa da krenemo mi kao Srbi da kreiramo svoj cloud os. Mali linux paket na kompu i sve ostalo na klaudu. Plaćaš preplatu i imaš ogromne potencijale. I sve to spakovati u Comtrade kompjuter i super.

Tema je Serbian Linux? Pa što onda čačkaš:

Šta znače ove stavke?



Inače, na PC-u koji roditelji koriste sam morao da instaliram OS na srpskom (Xubuntu) i nekad imam problem da se snađem :)

Vredni ljudi preveli:

https://docs.kde.org/trunk5/sr...lphin/configuring-dolphin.html

"rename inline" je, dakle, "utkano preimenovanje"???
Koji genije je to prevodio?

I sad, to je kao korektan prevod da ne bismo koristili englesku reč, ali zato pola reči u uputstvu je stranog porekla: relevantni, fajl, ikonice...


S obzirom da se radi o promeni naziva jednog fajla, u pitanju je direktna promena, dok se u slučaju izabranih više fajlova ili čak i samo jednog kad je ta opcija isključena, promena naziva vrši preko dijaloga. Dakle, ovde nema potrebe čak ni bukvalno prevoditi "inline", jer se može prevesti smisao.


I generalno, srpski je pre manje od 200 godina bio jezik prostog naroda, koji je Vuk potom uveo kao književni, i normalno da smo kasnije razvojem tehnike prihvatili strane reči, jer nismo od tehnike maltene ništa ni izmislili u Srbiji pa da bi to nešto dobilo srpsku reč kao međunarodno prizat naziv.

I kad smo već prihvatili gomilu stranih reči u običnom i stručnom govoru, sad ćemo da pametujemo smešnim prevođenjem interfejsa operativnih sistema i aplikacija.
Za one koji ne znaju engleski treba prefesti ono što se logički može prevesti, ali ne treba preterivati.

Na primer, folder ćemo prevoditi kao fasciklu, iako pored termina direktorijum (korišćen ranije, a i danas kod neki OS-ova) koristila i reč katalog. A fascikla u engleskom označava deo knjige koja se publikuje po tim delovima (nešto kao tomovi), a mi tu reč kao pozajmnicu koristimo za nešto potpuno drugo, tj. jednu englesku reč "folder" u prevodu OS-a ili aplikacije zamenjujemo stranom pozajmnicom "fascikla" samo zato što oni koji ne znaju engleski znaju šta je fascikla, a ne znaju šta je folder.

Šta god da je neko zamislio time, nije realizovao baš najbolje.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Pre `oblačića` na slici ide Prikaz .. pa Režim ređanja .. zašto ne Način ređanja? Nije da mi nemamo sve adekvatne reči, pa neke čak možemo i da izmislimo, da od više reči - postane jedna reč, ali dokle god LLVM razume to što razume, tako kako razume, ne treba uprošćavati (otežavati `izvorni kod`) za one koji ne žele da uče (jako prost Engleski jezik). I ne samo to. Srpski jezik, naše lepo pismo, ćirilica dakle, koristiti je u ove svrhe, nije DOSTOJNO. Eno bre web saItovi. Web sajt, može da proguta koje god hoćeš pismo, kako god hoćeš da ti se prikaže. Naopačke, zakošeno, RTL, biraj. Operativni sistem, ne mora te mogućnosti da poseduje, pogotovo ne ako je u pitanju HELP (pomoć) samo se trpa više za obradu. I taj help - na web pejdž. Nije li dovoljno što sve debian(*-based) distribucije recimo, imaju solidno lokalizovanu ćirilicu na kontu kalendara i svega vezano za vreme, itd.? Pretpostavljam i ostale distribucije vredne derivatisanja. Našteluješ timezone/locale, kažeš mu UTF-8 `svugde i sve` i grafički programi i widžeti kasnije izbacuju ćirilicu kad se planira, gleda datum ili verski praznik, itd.

A Serbian linux
U ovom slučaju: apt, varijanta kernela, base-sistem (da uprostimo tako).

Nakon logovanja ide nešto što će da trči na wayland-u ili na X serveru ili opcija: 'oćeš ovo ili ono?

E, odatle da krene Serbian Linux (ne KDE ili šta već ide pa onda `trenslejt` i dobiješ pišijadu),
nego primer:

Recimo distribucija rađena uz pomoć Rust-a. » Redox OS
Jedna od stvari što potvrđuje da je Redox unikat, jeste Orbital. » Components of Redox

Ovaj gore primer je težak zadatak i neka ostane kao primer.

U suštini, ko želi može da proba (mnogo lakši zadatak)



.. nakon toga u konzoli weston .. i lako će da skonta kako može da se dobije ogoljena varijanta Gnome-a.

Dakle, ne mora da se koriste neke tamo 2D biblioteke od novorođenog jezika koje malo ljudi ume da koristi kako treba.
Izdizajnira se neki panel, start menu ili pandan onom lepom Screen-Meniju u KDE-u .. odaberu se programi za snapshot.. itd, itd .. i umesto startx -> weston-launch
Za par meseci možda čak može da bude i upotrebljivo kao `Serbian Linux - Baby Version`.

Potpis

about:networking

Podržavam ideju "srpske" linux distribucije, ali na ove prevode nikako ne mogu da se naviknem. Sve operativne sisteme uvek ostavljam na engleskom. Utkano preimenovanje i obeleživač izbora... u najmanju ruku bilo bi mi potrebno par desetina sekundi da shvatim šta ti izrazi uopšte znače. Moja mati je koristila razne linux distribucije godinama, i njoj sam uvek postavljao srpski jezik kao podrazumevani radi lakšeg snalaženja (nikad pre toga nije koristila računar)... ali to je značilo silne probleme za mene kad treba da joj rešim neki problem na desktopu. Ako je pritom preveden i izlaz komandi u terminalu, kao što je bio slučaj u jednoj od distribucija (Xubuntu ako se dobro sećam) - mrka kapa, čitam ali nemam pojma šta čitam.

Ne znam kako se zove genije, ali glavni u KDE projektu, dugi niz godina, je Časlav Ilić. Čovek to radi u svoje slobodno vreme.
Nisam ništa preveo u KDE okruženju, ali se kod prevođenja, ipak držim KDE smernica, dakle fajl, fascikla, a ne datoteka i direktorijum.

Vi koji sve znate šta ne valja, probajte da prevedete neku aplikaciju. Može da se krene i od ove platforme, gde ima mnogo projekata u kojima se može doprineti sa prevodom. https://www.transifex.com/



Pre par godna, jednoj teti sam instalirao Skype na srpskom. Na moje zaprepašćenje, u prevedenim postavkama stajalo je Uspostavi vezu s nikim

Ja sam igrao i Battle of Wesnoth na srpskom i vodio boj protiv zmagova.

zmagovi postoje, reko Crni Gruja :D

Mislim da originalne nazive programa ne treba prevoditi. Ovo "Delfin" i "K-Osvajač", još jače.
Kao kad bismo govorili Novi Jork ili Novopronađena zemlja (Njufaundlend)*, nekako je neprirodno, tj. odudara od jedinstvenog značenja i račva misao na nešto drugo.
*Ovakvih prevoda je i bilo kod nekih starih izdavača svojevremeno.

Časlav je bio ranije relativno aktivan na ES, naročito oko ovoga, možda i prati temu, pa, Časlave, baci neki koment, ako čitaš.

Ako je gospodin Časlav Ilić lingvista po vokaciji, odnosno diplomirani filolog, onda je kompetentan za prevodjenje. Normalno je da to radi u slobodno vreme jer nije plaćen za to, ali baš to što nije plaćen za to i što je to njegova dobra volja i ne samo njegova, dovodi do toga da imamo prevoda kakve imamo.



Kojih smernica? Ko je te smernice postavio za pravila i na osnovu čega?
Ni ja nisam nikada ništa preveo,(pomoga sam par puta) ne zbog toga što ne znam prevod, nego se ne bih usudio da prevodim nešto za šta ne znam pravila kako se prevodi. Ta pravila, ponavljam, mora da donesu lingvisti uz konsultacije sa nama koji poznajemo OS-e i kako funkcionišu. Po ovome ispada da bi prevod trebao da bude nacianalni projekat, a ne projekt pojedinaca.
Ono što želim da kažem jeste da je provod OS-a vrlo kompleksna stvar i da je potrebno da se pre prevodjenja naprave pravila kako se i na koji način nešto prevodi, da bi to bio u duhu jezika, jer će u suprotnom doći do neuptropljevisti prevoda.
Dokle god su prevodi dobra volja pojedinaca, ništa od ozbiljnijih prevoda.

Evo samo da dodam jedan tvoj primer koji si ranije napisao, da ilustrujem kompleksnost prevodjenja.

Svi mi ovde znamo da si mislio na "live mod" ali hajde da se zapitamo za nekog ko je totalni početnik kada ovo pročita. On čita "živo podizanje sistema" i pita se kakvo li je onda "polu-živo podizanje", a zatim i ako postoji živo, mora da postoji i mrtvo podizanje.
Live mod u duhu srpskog jezika i da bi bilo shvatljivo, može se prevesti jedino kao " Podizanje sistema bez toga da se sistem instalira na čvrsti disk" ili kako li se već prevodi HDD. Ne može se sve prevesti samo u jednoj reči.
Meni je i pored toga što mi je srpski maternji, korišćenje ovakvih "prevedenih" OS-a (što Linuxa, što Windowsa) kao da radim na kineskom. Za mene potpuno neuptrebljivo. Tako da i ne koristim te prevedene OS-e.
Ovo ne znači da ne podržavam ovaj projekat, ali dokle ovo bude bio projekat pojedinaca i nekih malih grupa, ostaće kao i svaki drugi takav projekat, samo na marginama, bez veće upotrebne vrednosti i gde će se većina pitati "a ko je ovo preveo ovako, a što nije onako" i tome slično.

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

Ja skidam serbian i sad ću ga turim na disk, samo da se preuzme. A da pitam vinteda, misliš da su amerikanci, englezi i ostali znali sta je live boot pre nego što im je neko to objasnio. Tako ni mi ne znamo, dok nam se ne objasni, a pošto znamo, molim lepo živo podizanje - podizanje uživo - proba podizanje - proba instala, ja bih čak išao dotle da se napiše
"proba instala" Jer me stvorno boli uvo da li će moja baba od 79 ipo godina da ukapira na šta sam mislio.

I zbog toga vas je ukupno manje od 3%, a na srpskom procenat je zanemarljiv.
Boli vas uvo za babe, za neupućene, za korisnike drugih operativnih sistema, za one sa slabijim kompjuterima... Ciljna grupa su vam geekovi, zato će ceo "projekat" biti kuriozitet a ne ozbiljna stvar.

Postavili su ih korisnici koji su se iskazali dobru volju da doprinesu prevodima. To nije nikakva zatvorena grupa i novi članovi su dobrodošli. Ko se priključi, može i da utiče na odlučivanje.


Priručnik za slobodnog prevodioca
https://sr.l10n.kde.org/prisloprev.php

Evo me, javljam se sa serbian-a. U principu sam zadovoljan. Ubacio sam standardne non-free putanje u sources.list, instalirao wireless, upgrade odradio i sad sve radi. Nego ja nešto nikad nisam voleo KDE, ali možda ću se navići.

Jedna zamerka ili nedoumica... Kad sam instalirao sistem, prvo pokretanje je bilo izuzetno sporo, mislio sam da se komp zablokirao, skoro 10 minuta sam čekao da se sve pokrene. Ali posle upgrade, sistem se diže vrlo brzo. Glupo je da kažem "svaka čast" jer autor nije zaslužan za to već neki drugi programeri debiana, A možda i jeste nešto hardkore čačkano :) ne znam.

I onako sam mislio da pređem na debian, a kad već ima ovo za kaj ne :)

Podržavam svakog ko želi nešto da napravi u Linux svetu u Srbiji i regionu, ali... Možda je bolje da se organizujemo oko jednog ili dva projekta i odatle nešto radimo, npr razvijamo nešto zbog čega bi neko baš odabrao tu ili te distribucije. Za to trebaju programeri, ideje.... Pogledaću Serbian Linux da vidim da li ima nečega od toga ovde....