jedno pitanje iz fizike

naprimer ako imamo jedan kliker na stolu udarimo ga cvrgom prst nam prede put od 4 cm ima silu od 1 N.
i brzinu od 10 m/s ,kliker ce preci odredeni put.
sta ce se desiti ako promenimo ove sile.
put prsta2 cm. silu 2 N. brzina ostaje ista.dali ce kliker preci isti put ,kraci ,ili duzi.
zaboravih podatak recimo kliker ima masu od 1 kg
opet da dodam prs je u pocetnom stanju u kontaktu sa klikerom nema praznog hoda

Ako je translatorna brzina klikera na pocetku posmatranja (dakle, po prestanku delovanja sile) ista, kao sto si naveo, i ako kliker rotira na isti nacin, predjeni put ce u istim uslovima (trenje, nagib podloge, itd) biti isti, bez obzira na nacin na koji si kliker uveo u to pocetno stanje. Uzgred, podaci ti se ne slazu bas najbolje. Translatorna kineticka energija tela mase 1kg (veliki kliker :) ) koje se krece brzinom od 10m/s je 50J, a prst u oba slucaja ulaze rad od samo 0.04J.

Pre nego što se upustim u objašnjavanje, jedna napomena: Perpetuum mobile druge vrste NIJE MOGUĆ!!! Pod permetuumom mobile druge vrste podrazumevam mašinu koja daje više energije na svom izlazu nego što je u nju uloženo.
Perpetuum mobile prve vrste, odnosno mašina koja se, jednom pokrenuta, zauvek kreće je, naprotiv, vrlo lako ostvariti (ironija). Telo ostaje u stanju mirovanja ili se kreće konstantnom brzinom ako na njega ne deluje nijedna sila, ili ako je rezultat svih sila koje na telo deluju jednaka nuli (prvi Njutnov zakon). Treba "samo" da eliminišeš trenje iz sistema i telo se zauvek kreće konstantnom brzinom. Na primer, idealno klatno koje se jednom izvede iz ravnotežnog položaja će zauvek oscilovati, ako nema trenja.

Uslovi zadataka koji si dao su besmisleni. Ako posmatraš sistem u kojem telo određene brzine i mase udari u drugo telo određene mase, rešaavaš preko zakona o održanju impulsa (nije ti potrebna sila ili pređeni put nego obe mase i brzina prsta). Ako imaš silu, baš te briga za masu i put prsta itd.
Inače, kotrljanje je mnogo veći problem za teoretsko rešavanje nego klizanje preko podloge...

ajd primer na drugi nacin.(imamo pistolj deciu igracku koji ispaljuje metak oprugom)
imamo dva pistolja koji se razlikuju po oprugama,u jednom opruga oslobada silu 1N i ima
put opruzanja 4 cm. u drugom pistolju opruga oslobada silu od 2N i ima put opruzanja 2 cm.
ako pistolje fiksiramo vertikalno i ispalimo metkove dali ce dostici istu visinu.manju ,vecu??

Opruga nije najsrecniji primer. Sila kojom opruga deluje je srazmerna pomaku od njenog ravnoteznog polozaja, tako da nije konstantna tokom njenog opruzanja.
Sto se tice konkretne postavke, ako se na metkove deluje silama kako si opisao, vecu visinu ce dostici onaj na koji je delovala sila od 2N, pretpostavljajuci da je izjednacena visina tacaka gde prestaje delovanje sile.

u ovom slucaj koji sam naveo tacke prestanka delovanja sile nisu u nivou
opruga od 2N prestaje da deluje 2cm nize u odnosu na prvu , sta se sad tu
desava.