[es] - Kako radi ogledalo?

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 2154
*.broadband.blic.net.

+196 Profil

^{11.10.2010. u 23:51 - pre 164 meseci}

Izgleda kao da je sve savršeno poznato o ovoj spravi a zapravo nije tako.
Tijelo koje ne propušta svjetlost niti je upija je već odbija.A pri tom ne pravi disperziju.To je dakle ogledalo.

Njutn je prvi primijetio da se svjetlosne zrake prilikom prelamanja kroz leće rastavljaju na spektar.Ugao loma ovisi o boji svjetlosti.Kod ogledala ugao odbijanja ne ovisi o boji svjetlosti.Teleskop koji je napravio Njutn pomoću ogledala je za astronomiji bio ogroman napredak.
Iako je u jednom svom eksperimentu primjetio pojavu interferencije,nije
smatrao da svjetlost ima talasnu prirodu.Mislio je da su u pitanju čestice jer se na ravnom ogledalu odbijaju pod istim uglom pod kojim su upale.

U optici se ne razmatra šta se dešava na samoj površini ogledala, ali kad je u pitanju elektromagnetizam to se ne može ignorirati.Preovladava mišljenje stečeno eksperimentalnim opažanjima da se tu radi o reemisiji.Dakle atomi metala bivaju pobuđeni i onda sami postaju novi izvor koji emituje EM talase.

Šta se zapravo o ovome pouzdano zna?

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Odgovor na temu

NicholasMetropolis
NicholasMetropolis
Beograd

Član broj: 220441
Poruke: 283
*.th.physik.uni-frankfurt.de.

+17 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{12.10.2010. u 09:56 - pre 164 meseci}

Citat:

zzzz: Izgleda kao da je sve savršeno poznato o ovoj spravi a zapravo nije tako. Tijelo koje ne propušta svjetlost niti je upija je već odbija.A pri tom ne pravi disperziju.To je dakle ogledalo.

To je zapravo idealno ogledalo kakvo ne postoji u stvarnosti.

Citat:

zzzz:Šta se zapravo o ovome pouzdano zna?

Zna se sve, samo što treba prelistati neku dobru knjižicu koja tretira kvantnu elektrodinamiku, ili alternativno, ako ste laik, pogledati Fajnmanovu naučno-popularno verziju čuvenih predavanja "QED, The Strange Theory of Light and Matter" (ko je zainteresovan, a ne ume da je nađe na netu neka mi pošalje privatnu poruku).

Citat:

zzzz:U optici se ne razmatra šta se dešava na samoj površini ogledala, ali kad je u pitanju elektromagnetizam to se ne može ignorirati.Preovladava mišljenje stečeno eksperimentalnim opažanjima da se tu radi o reemisiji.Dakle atomi metala bivaju pobuđeni i onda sami postaju novi izvor koji emituje EM talase.

Naravno, pošto fotoni nisu bilijarske lopte pa da se odbijaju od materijala. Kada foton interaguje sa elektronom, postoji beskonačno mnogo mogućih ishoda. Moguće je da posle interakcije sa fotonom imamo reemisiju dva ili više fotona, da nemamo nijedan foton itd. I naravno, reemisija je moguća u bilo kom pravcu. Tek kada uzmeš u obzir, sve ove moguće ishode, i onda uzmeš u obzir sve elektrone u telu koje sačinjavaju reflektivnu površinu, dobićeš da u jednom pravcu imaš mnogo veću verovatnoću detekcije fotona nego u nekom drugom pravcu, što zapravo sačinjava refleksiju. Sve je to zakomplikovano time što elektroni nisu slobodni već interaguju i tipično su jako korelisani i degenerisani, pa je obično potrebna efektivna slika za konkretan materijal koji posmatraš, poput Blohovih elektrona u metalima. Zbog toga su tehnički detalji oko ovih proračuna komplikovani i dosadni, ali fundamentalno, sami proračuni su dosta pravolinijski i jednostavni.

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Odgovor na temu

Shadowed
Vojvodina

Član broj: 649
Poruke: 12848

+4784 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{12.10.2010. u 22:55 - pre 164 meseci}

Citat:

NicholasMetropolis: Tek kada uzmeš u obzir, sve ove moguće ishode, i onda uzmeš u obzir sve elektrone u telu koje sačinjavaju reflektivnu površinu, dobićeš da u jednom pravcu imaš mnogo veću verovatnoću detekcije fotona nego u nekom drugom pravcu, što zapravo sačinjava refleksiju.

Moze li konkretnije (sad se zainteresovah

), sta je to sto favorizuje jedan pravac?

Nebojsa Milanovic: Što se tiče Trumpa, smatram ga vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu.
Nebojsa Milanovic: Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
Nebojsa Milanovic: Trump je svetla tačka u USA blatu.

Odgovor na temu

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 2154
*.broadband.blic.net.

+196 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{12.10.2010. u 23:23 - pre 164 meseci}

Citat:

NicholasMetropolis: I naravno, reemisija je moguća u bilo kom pravcu. Tek kada uzmeš u obzir, sve ove moguće ishode, i onda uzmeš u obzir sve elektrone u telu koje sačinjavaju reflektivnu površinu, dobićeš da u jednom pravcu imaš mnogo veću verovatnoću detekcije fotona nego u nekom drugom pravcu, što zapravo sačinjava refleksiju.

Dakle tvrdiš da je svjetlost koja se "odbija" od ogledala rezultat reemisije.Jel tako ili nije?

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Odgovor na temu

NicholasMetropolis
NicholasMetropolis
Beograd

Član broj: 220441
Poruke: 283
*.th.physik.uni-frankfurt.de.

+17 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{13.10.2010. u 11:34 - pre 164 meseci}

Citat:

Shadowed: Moze li konkretnije (sad se zainteresovah:)), sta je to sto favorizuje jedan pravac?

Geometrija objekta. Na fundamentalnom nivou, gde elektron i foton interaguju, nemaš preferenciju pravca, osim ako se elektron ne kreće. Elektron može da apsorbuje foton i reemituje bilo koji broj fotona u bilo kom pravcu sa bilo kojom energijom, sve dok su zakoni održanja zadovoljeni. Rezultat je složena kvantna superpozicija svih ovih mogućih ishoda, ali kako će talasni fron emitovanih fotona da izgleda zavisi od geometrije objekta u krajnjoj liniju. Prosta klasična talasna slika je sasvim dovoljna da to objasni

Na gornjoj slici je prikazan talasni front koji pod nekim uglom upada na površinu materijala koja je sačinjena od niza atoma (zapravo, kod metala glavnu ulogu igraju delokalizovani elektroni, tako da se ne može govoriti o pobuđivanju atoma, ali analogija je dobra i dalje). Elektroni u atomima počinju da osciluju pod dejstvom spoljašnjeg električnog polja (polje upadnog talasa). Svaki atom tada postaje izvor kružnog talasnog fronta koji se ravnomerno širi napolje. Pošto talasni front brže stiže do atoma na desnoj strani oni ranije počinju da reemituju i zbog toga, talasni front svakog desnog suseda će otići dalje nego talasni front levog suseda. Kada pogledamo sve kružne reemitovane talasne frontove vidimo da na kraju imamo totalni front čiji je ugao jednak uglu upadnog fronta samo sa druge strane normale na površinu (zakon refleksije).

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Odgovor na temu

NicholasMetropolis
NicholasMetropolis
Beograd

Član broj: 220441
Poruke: 283
*.th.physik.uni-frankfurt.de.

+17 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{13.10.2010. u 11:35 - pre 164 meseci}

Citat:

zzzz: Dakle tvrdiš da je svjetlost koja se "odbija" od ogledala rezultat reemisije.Jel tako ili nije?

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Odgovor na temu

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 2154
*.broadband.blic.net.

+196 Profil

Re: Kako radi ogledalo?

^{13.10.2010. u 23:41 - pre 164 meseci}

Svjetlost koja se "odbija" od ogledala rezultat je reemisije!

Položio si kolega!

A sad me interesuje može li se precizno mjeriti talasna dužina bez upotrebe ogledala.Da ili ne?

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Odgovor na temu