Nemogu ti pomoći sa izborom kurseva i za koje sertifikate da polažeš ispite jer sam slušao kurseve i polagao ispite isključivo vezane za programiranje iako sam slušao i manji broj kurseva vezanih za Windows 2003 i Windows XP, ali ti mogu preneti svoje iskustvo koje ti možda malo pomogne da postigneš ono što želiš.
Izbor škole:
Prvu školu sam izabrao na osnovu preporuke komšije koji je pohadjao kurseve. Nije bilo loše što se tiče organizacije, učionica, uslova za rad i polaganje ispita. Čak je postojala i ponuda direktora škole polaznicima za nastavak saradnje u smislu ako postoji potreba da se nešto dodatno objašnjava predavači će biti na raspolaganju, mogućnost da neki od polaznika postanu predavači, ili da budu preporučeni nekoj firmi za zapošljavanja, ova ponuda je bila zbog toga što smo po oceni predavača bili jaka grupa. Iako sam položio sve ispite za željene sertifikate u roku od četiri meseca nisam video neku vajdu od gore pomenutih ponuda iako sam razgovarao sa direktorom ponovo po dobijanju sertifikata, preporuku za posao koju mi je on ponudio je bila po sistemu daj samo da te otkačim a predavači mu u tom trenutku nisu trebali. Na osnovu iskustava drugih polaznika i nekih poznanika zaključio sam da postati predavač u školi je samo stvar upornosti tj. da se često interesuješ po školama da li trebaju predavača a nije presudno koliko znaš ili koliko bi bio dobar predavač, naravno ne želim u nikom slučaju da obezvredim posao predavača ili direktora škola ali ima ih raznih.
Izbor predavača:
Za mene lično najvažniji kriterijum za odlučivanja u kojoj školi upisujem kurs. Pošto sada imam iskustva, o predavaču se raspitujem u samoj školi, osnovni podaci: ime, prezime, koliko dugo je predavač, gde je sve radio... Raspitam se kod drugih polaznika o tom predavaču, ako ih znam. Raspitam se u firmama u kojima je radio ako nekoga poznajem tamo. Veoma mi je važno da predavač ima iskustva u radu sa materijom o kojoj predaje, kako bih mogao da dobijem odgovore na pitanja vezana za odredjene konkretne situacije iz prakse. Tokom obuka u nekoliko škola u Beogradu imao sam priliku da slušam nekoliko predavača, od onih koji su u životu uradili samo to da su položili odredjeni broj ispita pa na predavanjima uglavnom pričaju koja su pitanja za polaganje i šta je od lekcija sa kursa za ispit, što meni u principu sada nije toliko bitno ali može da bude nekome ko isključivo želi da polaže ispit ili nema mnogo praktičnog iskustva pa mu je to veoma važno, pa zatim predavače koji baš i neznaju da prenesu znanje do onih koji se maksimalno trude oko predavanja iako možda nemaju nekog velikog iskustva u praksi i naravno sam vrh predavača koji imaju praktičnog iskustva i veoma dobro prenose znanje.
Spremanje ispita:
Za spremanje ispita sam koristio: Pohadjanje kursa (ako ne pohadjam kurs onda pokušam da nadjem materijal koji se koristi na kursu), Čitanje što više literature i helpova, kada sam stekao odredjeni nivo znanja testiram se jednim testom iz transendera kako bih dobio smernice šta znam dobro a u kojoj oblasti trebam da pojačam učenje, u završnoj fazi učenja koristim testove iz transendera i analiziram pitanja koja nisam bio siguran ili ih nisam znao. Posle nekoliko položenih ispita primetio sam da neke moje kolege sa grupe postižu drastično bolje rezultate od mene a siguran sam da baš i nisu toliko bolji e tada sam saznao za trik koji se zove braindump-ovi tj. pitanja sa svim opcijama odgovora i sa odgovorom koji je "tačan",inače ta pitanja se vrte na ispitima a prikupljaju ih oni koji su već polagali ispite, po meni oni mogu biti solidno štivo za učenje pod uslovom da se stvarno prorade a ne da se uzimaju samo odgovori i to po sistemu zdravo za gotovo, da li je to moralno ili nije ostavljam svakom pojedincu individualno da odluči. Inače postoje pojedinci koji isključivo koriste braindumpove kao prečicu za brzo sticanje odredjenog zvanja, tako da je to jedan od osnovnih razloga zašto su u svetu sertifikati obezvredjeni tj. nisu više garant da nosilac sertifikata je sigurno neko ko ima veoma dobro znanje već se sve to mora i proveravati kroz proces intervjua, ali to je problem koji treba da rešava Microsoft preko kontrole licenci koje daje školama i test centrima. Na kraju da zaključim kada učiš za ispit fokusiraj se na znanja koja ti trebaju da se ispit položi jer ti je to cilj a u praksi ćeš videti šta još trebaš da učiš ili šta od ovog znanja više koristiš a šta manje tako da je učenje da bi rešio neki praktični problem ili situaciju drugačija vrsta učenja od učenja za ispit.
Polaganje ispita:
Neki od kriterijuma za ocenjivanje škole mogu biti učionica u kojoj se polaže ispit, koliko računara ima za polaganje, kolika je gužva za polaganje, koliko je škola fleksibilna prilikom izbora termina za polaganje ispita, da li često "puca" aplikacija za testiranje i sl. Ti sam odluči da li ti je ovo bitno. Što se tiče samog polaganja ispita, meni se dopada to što ispred sebe imaš test aplikaciju, imaš pitanja, ograničeno vreme i na tebi je da pokažeš koliko znaš, a nema raspoloženog ili neraspoloženog profesora, asistenta i tome slično, ko je polagao ispite na državnom fakultetu zna o čemu pričam tj. smanjen je broj subjektivnih faktora koji mogu da odluče da li ćeš položiti ispit ili ne. Ono što mi se nije dopalo to je što su postojala pitanja koja su tipa gomila beskorisnog teksta koji moraš da pročitaš jer neznaš unapred u kom delu teksta je stvarno pitanje, to su obično pitanja tipa Mary je otišla na godišnji odmor pa je njene poslove preuzeo Bob... i najveća zamerka mi je ta što je test tako koncipiran, bar za one ispite koje sam ja polagao, tako da uopšte ih neradiš u okruženju u kome se radi sa tom materijom za koju polažeš test tj. pošto sam polagao ispite vezane za programiranje nemaš pitanja koja ćeš odraditi u Visual Studiu, Enterprise Manageru, Query Analizeru... već ako je pitanje tipa koji skript je tačan ili koje rešene je najbolje moraš sam napamet da ih rešavaš a ne tako što ćeš sam napraviti tačan skript, proceduru, funkciju ili šta već treba i da na taj način pokažeš da vladaš okruženjem u kome ćeš inače i raditi ili radiš svoj posao.
Zaposlenje:
Posao sam krenuo da tražim sa završenim fakultetom i posedovanjem Microsoft sertifikata. Prva vrata na koja sam zakucao su bila u školi u kojoj sam polagao ispite za sertifikate preporuka koju sam dobio i sam intervju za posao u preporučenoj firmi su bili smešni tako da sam odustao da dalje posao tražim na takav način. Sledeća vrata na koja sam zakucao su bila na fakultetu gde sam od šefa katedre dobio odgovor u stilu "Odlično je to što ti poseduješ te sertifikate ali mi se ovde ipak bavimo isključivo mašinstvom" tako da mi je to bilo dovoljno da ne gubim više vreme sa njima. Ono što mi je stvarno pomoglo da se domognem nekog ozbiljnijeg razgovora za posao je preporuka prijatelja koji je već radio u toj firmi a njima su trebali programeri i to je bio presudan faktor da dobijem kakvu takvu šansu da radim, sam sertifikat je pomogao u toliko da mogu da me tretiraju ozbiljnije da ja mogu da se bavim IT poslom iako nisam završio IT fakultet odnosno nisam imao veze u prethodnom školovanju sa IT-em. Sam sertifikat i dodatni sertifikati koje sam kasnije dobio a sam ih finansirao iako u samoj firmi u kojoj sam radio postoji školski centar za obuku i polaganje, (koji služi uglavnom za obuku "naših najboljih sinova i kćeri"), više su koristili samoj firmi u kojoj sam radio kao deo tenderske dokumentacije za poslove za koje se ta firma takmičila nego što je meni pomogla da više neradim preko zadruge ili pod tromesečnim ugovorom ili da dobijem povećanje plate i tome slično, mada moram priznati da mi je pohadjanje kurseva, priprema ispita i polaganje pomoglo da se veoma brzo uklopim na prvom poslu tako da je za mene lično to prava vrednost posedovanja sertifikata ali ponavljam nisam nešto naročito porastao u očima poslodavca. Drugi posao sam dobio u firmi koja je klijent prve firme u kojoj sam radio i tu je glavnu ulogu odigrao moj profesionalni odnos prema poslovima koje sam odradjivao za njih, sertifikati su za njih bila španska sela ali je ponuda koju sam tada dobio bila veoma primamljiva tako da mi nije smetalo što nemaju pojma šta ti sertifikati znače. Tokom perioda od pet godina koliko se bavim IT poslom više puta sam slao svoj rezime firmama koje su se oglašavale za poslove iz oblasti IT-a, odlazio sam i na više intervjua i to u nekoliko veoma zvučnih imena, interesovanje poslodavca za sertifikate su takva da ih neki uvažavaju a neki nisu nešto posebno obraćali pažnju, moje neko iskustvo sa takvih intervjua za poslove koji se pojavljuju u oglasima je takvo da je osnovni kriterijum da bi dobio posao koja je lova za koju si spreman da radiš u toj firmi tj. zaposle najjeftinjeg pa ako nevalja onda ga menjaju drugim, a kada ideš kod ljudi koje znaš ili imaš dobru preporuku onda je tok razgovora totalno drugačiji i sam rezultat mnogo povoljniji.
Nadam se da će nekome ova iskustva pomoći da se odluče kako dalje. U svakom slučaju srećno.
[Ovu poruku je menjao dekibre dana 19.02.2007. u 13:45 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao dekibre dana 19.02.2007. u 13:47 GMT+1]
You can fool some people sometimes,
But you can't fool all the people all the time. (Bob Marley)
Microsoft kursevi upisati ili ne
Re: Microsoft kursevi upisati ili ne
Re: Microsoft kursevi upisati ili ne
Re: Microsoft kursevi upisati ili ne
