Da li da otvorim firmu ili

Ugovor nije jednostran, ugovor je slaganje o uslovima posla, a u tom slaganju su uvijek minimalno DVIJE stranke.

Prema tome OBE stranke pristaju na SVE uslove ugovora. Kad se kaže "jednostrano" to se ne odnosi na to da je tekst ugovora izprintala jedna osoba.

Bilo kakav dokument na kojem se neko potpiše i tim potpisom pristaje na uslove posla može biti dokaz ugovora. Ali, ne mora.

Ugovori mogu biti jednostrano potpisani, ako je druga strana bez dvojbi ponudila takav ugovor. Na primjer odeš na neki website, moraš da klikneš da pristaješ na uslove ugovora, ti potpisuješ elektronski, ali druga strana ne potpisuje, ali se smatra strankom u ugovoru.

Isto tako, ugovor može biti uopšten, sasvim je jasno da ne moraš ni riječ da progovoriš u samoposluzi, ali samim tvojim ulaskom u samoposlugu pristaješ na ugovor kupovine robe i ona postaje tvoja onda kada je platiš na kasi.

Kasirka bi mogla da izda račun na nikoga, ali onda mora da nadoknadi sama novac u kasi. Račun nije ugovor.

Mislim da je kod Predraga došlo do zablude oko toga šta je ugovor i šta nije ugovor, jer u Srbiji možda nije napravljen neki novi Zakon o obligacionim odnosima, ali svejedno, onda bi vrijedio onaj stari zakon iz SFRJ.

Link na zakon je ovde:
http://www.forum-nis.org.rs/pd...%20obligacionim%20odnosima.pdf

Ako postoji novi zakon, onda će većina tog zakona biti jednostavno prepisana, jer taj isti zakon postoji u svakoj državi, od Norveške do Tunisa, samo sa manjim razlikama. Ali ugovorni zakoni su praktično isti u cijelom svijetu.

Treba pogledati malo u tom zakonu šta je to ugovor. Tu piše "Kada je ugovor zaključen?" član 26. Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Treba onda pogledati član 28. "Izjava volje": Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.

Prema tome to je sve što se treba znati.

Iako mnogi misle da je "ugovor" sinonim za neki potpisani papir, to nema veze sa papirom. Ugovor je obostrani pristanak na neke obaveze. Račun tako nikada ne može da bude ugovor, jer je račun jednostrano izdat. Sa tim računom možeš da obrišeš stražnjicu, ako druga strana nije pristala na ugovor.

Recimo da postoji neki potpisani papir koje su obe stranke potpisale. Ako jedna od stranki, nekom zabludom ili na neki drugi opravdani način nije pristala na neke bitne stavke tog ugovora, takav ugovor se može poništiti ili smatrati da nije nikada ni postojao.

Recimo da vidiš mobilni telefon u reklami gdje piše velikim slovima cijena od € 1, odeš u prodavnicu, potpišeš papire, platiš € 1 i izađeš sav sretan što si kupio jeftino telefon. Nakon 30 dana dođe ti račun na adresu, da platiš € 29 mjesečno. Pretplata je možda bila napisana premalim slovima, namjerno, jer to firme rade da dovedu u zabludu kupce telefona, pa ako osoba nije pristala na pretplatu i ako je bila u uvjerenju da samo kupuje telefon za € 1, onda je ugovor ništavan, sud bi mogao da kaže da telefon može da ostane u vlasništvu osobe, jer sve što je osoba vidjela je reklama telefona od € 1, na to je pristala, a nije pristala na malim slovima napisana "dodatna upozorenja da se radi o pretplati". Ovaj slučaj sa malim slovima se često desio u drugim državama, takvi ugovori su bili često poništeni ili smatrani da nisu ni napravljeni. Jer ako nema izjave volje o bitnim stavkama ugovora, nema ni ugovora. Bez obzira što postoji tamo neki obostrano potpisani papir. Na sudu je da odluči kod takvih slučajeva.

Kod svakog preuzimanja obaveza, osoba pravi ugovor.

U jednom danu možda napravite par ugovora, možda 10 raznih ugovora, ne obraćajući pažnju niti potpisujući bilo šta.

* Odeš da kupiš burek na ćošku, ugovor.
* Kupiš novine, ugovor.
* Kupiš cigarete, ugovor.
* Sjedneš da popiješ kafu, ugovor.

Ali, možda stojiš u redu i prodavac bureka pomisli da si ti stranka što treba da plati onih 10 bureka, koje je on ispred tebe već predao nekoj drugoj osobi. Burekdžija ti izda račun. Račun nije ugovor. Ako nisi pristao na ugovor, nisi dužan da platiš. Bureci nisu kod tebe, ti želiš možda hamburger. Nema ugovora.

Iako potpisana otpremnica može da bude jedan od dokaza ugovora, to je samo mogućnost, nije apsolutno. Primjera radi, imaš firmu za popravak auta, automehaničar, pa ti treba neki dio, recimo treba ti neka guma za Renault, tvoja mušterija je u radionici, ne može da čeka. Ti zoveš prodavca guma i pitaš ga, imaš li onu gumu za Renault? On kaže imam. Ti pošalješ svog pomoćnika da pokupi gumu, ali možda on potpiše neku otpremnicu za neke osovine, na što direktor automehaničar nije pristao. Može i direktor sam da potpiše, ali ako u brzini nije vidio da je na otpremnici nešto što nije kupio, tj. nije se složio da kupi, onda je to ništavno.

"Kada je ugovor zaključen?" član 26. Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

---

Mislim da se previše frljiš sa tim terminološkim i filozofskim stvarima i to na niskom nivou dok mi ovde pričamo malo, kako bi rekao, na nekom višem nivou, tj. više kao ljudi a manje kao bukvalni tumači zakona. Jeste, ugovor je apstraktna stvar, nije vezan za papir ali se češto u praksi poistovećuje sa papirom. Poistovećivanje ugovora sa pisanim ugovorom je sasvim u redu i ne bih da silazim niže od toga. Sa ugovorima mogu da se ugovaraju razni obligacioni odnosi i on ima slobodnu formu međutim zbog toga što je promet dobara i usluga ubedljivo na prvom mestu u odnosu na sve ostale obligacione odnose, ljudi su smislili da naprade dokument račun (otpremnica i radni nalog) koji su suštinski isto što i pisani ugovor ali sa određenom formom. Dakle da ne bi za svaku prodaju robe ili izvršenu uslugu ti sastavljao pisan ugovor, smišljen je taj račun koji predstavlja pisani dokaz o nastalom prometu robe. Slažem se da "ugovor" postoji i bez računa ako ti svesno uzmeš robu od mene, isto kao i što ugovori mogu biti nepisani ali ovde niko o tome ne priča niti će pričati jer se usmeno ugovaranje prometa robe ili usluga graniči sa debilizmom. Zapravo bilo kakvo ugovaranje između nepoznatih ljudi a da nije ostao *papirni* ugovor je čista ludost. Znajući to, većini ljudi je reč ugovor sinonim za *papirni ugovor* iako ćeš sad ti iz petnih žila da tvrdiš kako to nije tako. Prema tome, iako je u prometu robe "ugovor" nastao samim činom preuzimanja robe od prodavca, narodno rečeno, ugovor predstavlja taj potpisan račun jer je to jedini materijalni dokaz da je roba preuzeta (ili izvršena usluga). Dakle, potpisan račun je materijalni dokaz nastanka dužničko-poverilačkog odnosa u prometu roba i usluga i predstavlja ekvivalent potpisanom ugovoru za bilo kakav obligacioni odnos. Znači potpisan račun = potpisan pisani ugovor.

Znaš, Saja, ja sam uvjeren da nisi u stanju da učiš, možda ti je krivo što vrlo tačno i izravno iznesem šta piše u zakonu i definicije ugovora.

Ali, moja poruka na ovom forumu nije upućena onima koji nisu u stanju da nauče, već onima kojima će biti od potrebe u budućnosti. Osobama koje mogu da se poboljšaju.

---

Znaš, Thetaworld, ja sam uveren da ti nisi razumeo ovo što sam napisao jer da jesi, shvatio bi da sam ja potvrdio tvoje tvrdnje i objasnio svoje koje ti nažalost ne možeš da razumeš. Deluješ kao osoba koja ima razvijene analitičke sposobnosti (odlično se snalaziš sa detaljima, u stanju si da uočiš svaki list na drvetu) ali moram da priznam da su ti sintetičke sposobnosti nula. Nesposoban si da sagledaš celu šumu (tj. suštinu) a ova priča se vodi na tom nivou. Reko bi, da zbog toga ovde na forumu imaš problem da se sporazumeš sa ljudima jer ne razumeš nivo na kome oni pričaju.

Znači sada sam ja postao tema?

U nedostatku činjenica, jer ni jednu činjenicu nisi naveo, tražiš zadovoljenje u čemu?

---

Sajo što gubis vreme više sa njim?

Čovek je ubeđen da je račun potvrda, to jest priznanica placanja, i to njegovo ubedjenje su ljudi u mnogo navrata ovde pokušali da promene ali bez uspeha. Čovek je prosto analfabeta za poslovne odnose i propise i ne treba sa njim gubiti vreme.

Samo treba, da neko drugi ne pomisli da je to tačno, kad god on račun tretira u tom kontekstu, ispravljati ga. Neko može ozbiljno da na*ebe od inspekcije ako radi tako kako Thetaworld priča. Ljude treba upućivati da se uvek posavetuju sa ovlašćenim knjigovođom koji će im stvari objasniti kako treba a da ne slušaju Thetaworld-a koji nema pojma o poslovanju, knjigovodstvu i propisima, nego priča onako kako on to zamišlja da treba da bude.

---

Pozdrav,

Ja imam isto pitanje, mislim da nije potrebno da otvaram novu temu.

Kako da izdam ino klijentu račun za odrađeni posao preko Interneta? Napominjem da nemam registrovanu firmu. Kako da sačinim ugovor o delu i da li mi je potreban za jednokratne poslove (programiranje)? Ko plaća porez u ovom slučaju?
Hvala.