Reformisana gimnazija bez informatike.

Sado da vas podsetim i ''uputim'' PREDMET INFORMATIKA U OSNOVNIM SKOLAMA IZBORNI PREDMET,

Prema najnovijim istrazivanjima i podacima od strane ministarstva prosvete ovaj predmet u Srbiji slusa svega 22% ucenika. Osim informatike ucenicima osnovne skole se jos nudi: sah, kosarka, narodna tradicija i jezik nacionalne manjine kao izborni predmeti.

Skola sama bira dva predmeta koje nude ucenicima svake godine kao izborne predmete. Priznacete da je lakse i daleko jeftinije izabrati sah, jeftinije je kupiti 20 tabli za sah nego 20 racunara. da se razumemo nemam nista protiv kosarke, podrzavam je.
Posle ovako nakardnog izbora ucenici idu u srednju skolu, a sve o racunarima su sami naucili!!! i kasnije imaju informatiku samo u I razredu srednje skole (osim ekonomske, elektrotehnicke i eksperimentalne matematicke gimnazije).

DAKLE NAS DECA TOKOM SVOG CELOKUPNOG SKOLOVANJA OD 12 GODINA IMAJU INFORMATIKU SAMO JEDNU GODINU.

Ovo je porazavajuca cinjenica za obrazovni sistem jedne drzave koja je zakoracila u XXI vek i koja hoce u Evropu.

Sto se tice Office paketa, fotosopa, korela i drugih programa nije tacno da je dovoljno raditi to na nekom kursu ili u jednoj godini.
Da li ste culi za sistem koncentricnih krugova u pedagogiji? Realni broj u matematici se radi u V, VII razredu OS i I razredu srednje skole. Ako se ovo ne bi ponavljalo i nadogradjivalo realni brojevi sami za sebe u V razredu os bi bili prazna prica. Vasa prica mi lici na pricu o tablici mnozenja. Zamislite ucenika koji uci tablicu mnozenja samo u I razredu OS i kasnije je vise nikada ne spomene u zivotu.

Primer jedne od primena informatike u gimnaziji. Do sada se word u gimnaziji radio u I razredu, kasnije u IV razredu radile su se naprednije tehnike worda koje i vi kao pojedinac ne koristite u svakodnevnom radu.
Cilj ovakve informatike je bio da ucenici urade maturski rad iz bilo kog predmeta u word-u, da urade pripremu za stampu ovog rada, da urade PP prezentaciju i internet prezentaciju svog maturskog rada. Sta ako se maturant gimnazije ne odluci da nastavi studije? Ovako je bar bio obucen za sekretarske poslove.
Osim ovoga cele jedne godine se ucio Pascal, pa ko voli programiranje neka izvoli.

Plan i program svih predmeta ne opredeljuju ucenika za buduce zanimanje. To je lako reci iz perspektive Beogradskog asfalta. Zamislite gimnaziju u recimo Srbobranu, Blacu u ove skole se upisuje masa talentovane dece zato sto nema gde. Najjeftinija mesecna karta do obliznjeg graad je u proseku oko 12000 dinara, e zato ova deca biraju najblizu lokalnu skolu, ta skola moze biti poljoprivredna, masinska, gimnazija...Dakle skola ne opredeljuje izbor buduceg fakulteta.

Ja radim u cisto jezickoj gimnaziji koju kada zavrse nasi maturanti uglavnom upisuju EKONOMSKI fakultet, pravni, elektrotehnicki, likovnu akademiju...a na poslednjem mestu su jezici.

Detalje ovog programa nazovi reformisane gimnazije mozete videti na sajtu:
http://www.unijasprs.org.rs/in...=view&id=8728&Itemid=1

Idite na link Program za stabilan obrazovni sistem.
Proucavanjem ovog programa videcete da ce ucenici imati izborne predmete sociologija religije i filozofija prirodnih nauka. E da me neko ubedi da ce bas ovi predmeti izvuci Srbiju iz krize i uvesti je u EU.

Hej pa svaka čast za argumentaciju, možda nas Word i Photoshop onda izvuku iz krize i uvedu u Evropu, lol?

Filozofija religije... zvuči zanimljivo! Možda deci razbistri um, pa ne budu religiozni kao njihovi preci koji su slušali po defaultu sluđene duhovne vođe.

---

Zao mi je ako vas je moj post uznemirio. Radim u skoli 23 godine kao profesor informatike (sa PMF Novi Sad).
N asajtu Skolske uprave Zrenjanin se vidi koji su to profesori nerasporedjeni, informaticari prednajce zato sto nemaju casova u osnovnim skolama jer tamo je informatika izborni predmet.
Osim ovoga u septembru je u Banatu ugaseno 37 osnovnih skola u malim mestima, Banat je navise stradao a sindikat se opet pokazao kao dodvoricki i izdajnicki.
Osim ovoga vec je pocelo spajanje odeljenja, sad po zakonu odeljenja u os moraju da broje 30 ucenika. Ovo je negde sprovedeno negde jos nije ali od septembra ce biti obavezno.
Ako je odeljenje imalo 24 ucenika onda je bilo dovoljno 12 ucenika da se oformi grupa za informatiku, kada ih bude bilo 30 u odeljenju ovaj minimum ce biti 15 ucenika.
Norma casova za informatiku je bila 24 casa a za ostale predmete je bila 20 casova.
Jos nesto od iduce godine ce nam norma biti 24 casa umesto dvadeset, a postoji varijanta da samo za informatiku norma casova bude 28. I na ovaj nacin ce mnogi ostati bez posla.
Elem, mnoge moje kolege idu u Bahrein, Katar ili Dubai gde rade kao profesori informatike po malim privatnim skolama ili u porodicama u tom slucaju traze zene.
Vidimo se na Bahreinu.

Eh to za Bahrein, jeste tužno. Pa nije niko ovde da se smanji broj časova iz informatike, ja sam samo za to da se program distancira od iživaljvanja na Excellu, Photoshopu i ostalim "zanatlijskim" alatima.

---

Da li ce nas word ili filozofij ili pak politicari odvesti u EU, nisam prorok ne mogu da predvidim.
U Rumuniji nema matematicara i informaticara ni za leka. Na Arhimedesovom seminaru u Beogradu zimus govorio je gospopdin Zeljko Stankovic (nas covek) savetnik za informatiku u zupaniji Timis.

Kada je Rumunija usla u EU informaticari i matematicari su prvi napustili domovinu i pohrlili ka Evropi trbuhom za kruhom. A Rumuni postujuci zakone EU morali su da uvedu informatiku u os i srednje skole kao obavezne predmete.
U gradovim poput Temisvara jos mogu da se nadju usamljeni primerci informaticara koji drze nastavu u skolama (verovatno matorci mojih godina) u seoskim skolama ih nema. Sva deca subotom organizovano dolaze u Temisvarske skole gde imaju nastavu informatike cisto formalno da bi imali ocene.

Kod nas je problem druge prirode. Vec sada gimnazije nemaju dovoljan broj ucenika (ne racunam na pet eksperimentalnih matemat. i filol. gimnazija u Srbiji). U moju gimnaziju je prosle godine od 150 ucenika bilo svega 5 vukovaca, prosek je oko 3 tacnije 2,80, i jedva popunjavamo odeljenja. Na konkurs za 150 ucenika se prijavilo 155, onih 5 nije polozilo prijemni.

E sada da bi imali posla u II, III..razredu decu propustamo da nam ne bi rasformirali odeljenja. Ako pratite takmicenja iz matematike i fizike najuspesniji su ucenici iz elektrotehnickih i masinskih skola smer roboticari jer to su trenutno najajca najpametnija deca.

Recimo prosle godine je u srednje saobracajne skole na smer bezbednost saobracaja za odeljenje od 30 ucenika konkurisalo njih 720 ili 24 ucenika za jedno mesto. Tako je bilo u NS, Zemunu i Kragujevcu gde trenutno imaju ovaj smer. Novi zakon o bezbednosti saobracaaj trenutno trazi tu struku a svi idu na to da zavrse neku skolu sa kojom mogu ili da lako nadju posao ili da nastave studije.

Slicna situacija je i sa frizerima, kuvarima i poslasticarima.

Reformisanom gimnazijom ne samo da mi necemo imati posla vec necemo imati dovoljno ucenika, a to opet vodi ka gubitku posla i sto je najstrasnije vodice ka srozavanju kvaliteta gimnazije. Cemu onda reforma.

Iz dokumenta koji je objavljen vidi se da je do sada gimnazijskim obrazovanjem obuhvaceno 20% srednjoskolaca, tendencija je da ih u buducnsti od 2011 god. bude 40%.
Nasa drzava ce opet raditi, graditi, zidati nove skole koje ce zvrjati prazne jer valja duplirati broj gimnazija.

Srednje strucne skole ce imati manji broj ucenika a time ce dobiti na kvalitetu a mi cemo imati jos 20 gimnazija samo u Beogradu (trenutno ih ima 41 u Beogradskom okrugu) pa ko ce ih upisatai ako je tendenciaj da se upisuju zanatske skole.

_{[Ovu poruku je menjao informaticar.nazalost dana 22.03.2010. u 20:14 GMT+1]}

Danas gimnazija predstavlja drugi ili treci izbor ucenika prilikom upisa. Posto je standard jako opao i nema se para za studiranje sve vise ucenika se odlucuje za "zanatske" skole, a uglavnom oni koji ne uspeju da tamo prodju upisu gimnaziju. Tako da se nase skolstvo okrenulo naglavacke. Nabolji na zanate a najgori u gimnazije...

Realno to stoji, ti ako si bistar i umes da ucis mozes ETF da zavrsisi posle srednje elektro, ne moras u gimnaziju. A ako se nesto izjalovi imas sanse za posao koji ne ukljucuje butike i pljeskavicarnice.

---

Svi cemo u EU ali preko Albanije i Juzno africke republike , a najverovatnije dacemo stici samo do Haitija.
Stanje po gimnazijama je uzasno i bice sve gore. Tezi se zapadnom sistemu, a na zapadu jedan profesor drzi predavanja iz
Biologije, Hemije Istorije i Tunizanskog. Neko ovde rece da su Zapadnjaci dali veliki doprinos razvoju nauke, ali niko ne rece da su se oni skolovali
po privatnim i enormno skupim skolama, dok je drzavno skolstvo bas kakvo ce i nase postati. Setite se filmova gde crnci po siromasnim americkim kvartovima idu u drzavne skole. Utoke za pojas, kajle oko vrata, sve to i kod nas vec videno...

Motivisati danas ucenika je teze nego uhvatiti slona za surlu, dok su profesori podvrgnuti velikom pritisku. Ne krisi prava ucenika ostaces bez posla, a moze da se dogodi
i da bude malo bijen. Sve u roku sluzbe, i naravno uvek si ti kriv.Reforma Gimnazija nije u cilju poboljsanja programa vec kresanja plata zaposlenima. Informaticka pismenost je samo fraza za televiziju, bitno je samo kako skresati budzet, a njima koje kriv, sto su ucili skolu( zasto danas profesor nije autoritet ? ). Da su se bavili politikom, eeee to je vec druga stvar.
Proucavati paskal u gimnaziji je dobra i bazna stvar ali niko od ucenika to nije u stanju odmah da uoci, oni bi svi odmah da primaju platu od par hiljada evra ...
Sve u svemu crno nam se pise, a jos crnje generacijama koje dolaze.

Nasi ucenici vrlo dobro znaju sta ih zanima a sta ne. Predajem informatiku u eksperimentalnoj filoloskoj gimnaziji koja po vazecem planu i programu ima progr. Pascal u III razredu.

Udzbenik koji je propisalo ministarstvo kao obavezan se zove
''Programiranje za III razred elektrotehnicke skole, matematicke i jezicke gimnazije''
Zamisli uzasa kod mojih ucenika kada uzmu ovaj udzbenik u ruke ali nije to nista dodje nam nadzornik na cas i trazi da svaki ucenik ima bas taj udzbenik, ide redom od ucenika do ucenika i gleda udzbenike, ako ih nemaju meni ode glava. Drugo sto trazi je da imaju uredno popunjenu svesku sa masom zadataka. Ne interesuju ih aplikacije uradjene na racunaru, zatim gledaju da li drzimo ili ne dopunsku i dodatnu nastavu.
Savetnici uglavnom dolaye na casove kada radimo programiranje jer ostali deo racunarstva i informatike ne razumeju niti barataju prakticnim vestinama. Oni su se skolovali kada je zemljom harao Fortran i Cobol.

Ja konkretno radim u Linux op. sistemu ministarstvo niti postojeci plan i program ne propisuju vrstu operativnog sistema niti proizvodjaca, pa kada mi bane nadzornik onako zacudjen hvali ucenike kako su oni jako, jako napredni a mi ceo cas radimo npr. kopiranje datoteka, ali to je za njega visa informatika.

Niko nije spomenuo autore Zavoda za izdavanje udzbenika. Prvo smo deset godina radili po udzbeniku jednog loseg autora a sada vec deset godina radimo po udzbeniku drugog jos losijeg autora.

Zatim, teraju nas da prijavimo ucenike na takmicenja iz Paqscala ili C jezika koja su uglavnom kreirana za ucenike eksperimentalnih matematickih gimnazija i za jos po neki smer elektro struke.
Naravno ne odemo dalje od opstinskog takmicenja, a u ocima tzv. strucne javnosti i narodnih masa se stvara slika kako su takmicenja masovna i kako deca obozavaju bas programiranje.

Pozdravljam uvodjenje matematike kao cetvorogodisnjeg obrazovnog predmeta jer je matematika osnov za vecinu nauka.
Nikada do sada nije postojala valjana evaluacija naseg rada bilo interna od strane ministarstva prosvete bilo eksterna od strane neke relevantne institucije.

Ostale gimazije koje nisu eksperimentalne matematicke imaju polovican uspeh sa vremena na vreme se neko od njih pojavi u vrhu.

U ovom slucaju se postavljam iskljucivo kao roditelj, imala sam zelju da moje dete ide u gimnaziju i to jezicku. Zasto da maltretiram dete sa 5 casova matematike nedeljno, da polaze eksternu maturu na fakultetu, da ima sve ove izmisljene izborne predmete.
Ako sine, ako idi ti u poljoprivrednu skolu tu odmah iza coska, imaces manje casova nedeljno, manje maltretiranja, vise prakticne nastave,zavoleces zivotinje, mozda neces biti ekspert za kucne ljubimce ali ces zato bolje baratati racunarima od nekog elitnog gimnazijalca....







<sub>[Ovu poruku je menjao Majkica dana 23.03.2010. u 21:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Majkica dana 23.03.2010. u 21:13 GMT+1]</sub>

Pa nije to maltretiranje, bez muke nema nauke. Bolje da se maltretira u skoli, nego "iza skole".

---

U dokumentu se nalaze izmene plana i programa za one koje to vise interesuje.

Pozdrav.

Pa ljudi hvala na svim ovim komentarima. Odavno nisam imao prilike da pročitam iskrena mišljenja naših ljudi o informatici u našem obrazovanju.

Ipak, imam utisak, na žalost, da smo zaista duboko ušli u totalno potrošačko društvo bez ikakve vizije i ikakvog smisla, što i ova diskusija pokazuje.

Zabrinjavajuće je da još uvek nismo zaista svesni da ova generacija skoro bukvalno ništa ne stvara već troši ono što su decenijama stvarale predhodne generacije. Da ne bude zabune, postoje usamljeni slučajevi koji još uvek nešto prave.

Tragično je to što ne samo da ništa ne ostavljamo ni za sledeće generacije, već koliko vidim, ne nalazimo načina ni da im prenesemo neka znanja, veštine i iskustva, pa ni motivaciju da budu sposobni da stvaraju.

Pošto je tema reforma gimnazija, koju sprovodi država, ovde pričam o državi i društvu u toj državi.

Svaka država kroz obrazovanje ugrađuje (planira, projektuje...) takozvani genetski kod svoje nacije u budućnosti po meri za koju ona smatra da je najbolja za državu tako da može da funkcioniše i kroz 10-20 godina.

Dakle, ono što država danas uradi u obrazovanju, pravi rezultati i efekti će se videti tek kroz 10 ili 20 godina. Ovo važi za svaku državu na svetu, pa čak i za našu.

Kakav je interes države? Banalizovao bih ako bih rekao da je to samo budžet, ali on i jeste najvažniji, jer država upravo ima najveću odgovornost za budžet (odnosno ekonomiju).

A kako funkcioniše budžet? Ajde da uprostimo (da izbacimo sve strane bombastične reči) kao u programiranju ili matematici:
ULAZ - IZLAZ = BUDŽET
ULAZ je u ono što smo zaradili (projektovali, napravili, proizveli i prodali DRUGOM) a
IZLAZ je ono što smo potrošili (pojeli, popili i kupili od DRUGOG).

Naglašavam da ja ovde ne pričam o pojedinačnom kućnom budžetu, već o državnom. Sto znači ako smo nekom odražli čas pa naplatili ili dali oglas da držimo časove pa platili prostor firmi za oglašavanje to je sve unutar države, pa se ne računa u gore iznetoj formuli.

U ovom budžetu je bitno
koliko smo mi svi zajedno kao država napravili, prodali i naplatili drugim državama (IZVOZ),
a koliko smo mi svi zajedno kao država pojeli, popili i kupili iz drugih država (UVOZ).
Pa dolazimo do formule da je

IZVOZ - UVOZ = BUDŽET (realni)

Dakle, interes svake države i svake vlasti (kakva god ona bila) je da joj ovakav budžet uvek bude veći, a pre svega veći od nule, pa ili će da smanjuje UVOZ ili ce da povećava IZVOZ.

Ako je UVOZ veći od IZVOZA, onda MORA DA PLATI, odnosno MORA NEŠTO DA PRODA!

Još jedan detalj: 15% našeg budžeta pune naši ljudi koji su završili naše škole i rade po belom razvijenom svetu, tako što ostave neku crkvacu kada povremeno dođu ovde, ili šalju neku paru odande ili se vrate i žive ovde sa penzijama iz inostranstva.

Što znači da ako neko danas prima platu od recimo 50,000 din, treba da zna da je 7,500 din dobio od nekog našeg mučenika koji radi tamo negde preko. A to znači da je on ovde sam zaradio 42,500 din realno.

Ako ćemo pošteno i još nekih 5-15% treba odbiti na to što prodajemo ono što su predhodne generacije zaradile.

Svaka ozbiljna država teži da poveća IZVOZ kako bi imala veći BUDŽET tj kako ne bi došla u situaciju da mora da prodaje. Ako smanji UVOZ i potrošnju ljudi će se buniti jer ce biti gladni i nezadovoljni.

Kako da poveća IZVOZ?

Pa izvoz ne moze da se poveća tako što ćemo se jednog dana probuditi reći:

"E ljudi, dosta smo uživali (ili kukali), pošto smo sve potrošili, ajde sad da malo nešto i da radimo, da napravimo nešto pa da prodamo to nekome i nešto zaradimo".

Da bi se IZVOZ povećao, osnovni preduslov je ZNANJE, planiranje, postupnost, strategija i OGROMAN RAD na duge staze.

IZVOZ se ne povećava preko noći, nego postepeno, planski, godinama i to pre svega KROZ OBRAZOVANJE (ili obuku), tako što se pripremaju sledeće generacije za NOVE TEHNOLOGIJE, NOVA ZNANJA i NOVA TRŽIŠTA i NOVE SISTEME VREDNOSTI. Tek sve to zajedno se se zove REFORMA.

A to je OGROMAN POSAO, koji opet traži ZNANJE, JAVNU RASPRAVU, SUČELJAVANJE MIŠLJENJA, IZNOŠENJE PRAVIH ARGUMENATA, RAZMENU STAVOVA, RAZNA ISTRAŽIVANJA, SIMULACIJU (informatičko-matematičko-statističko-ekonomsko) RAZLIČITIH PODVARIJANTI i PODREŠENJA, TESTIRANJE (debagiranje), EVIDENTIRANJE EVENTULANIH PROBLEMA I BOČNIH EFEKATA, IZBOR TAKTIKE, ANALITIKU, TEHNIČKU PODRSKU, LJUDSKE RESURSE, ISKUSTVA DRUGIH, SERVISIRANJE, ODRŽAVANJE i još mnogo mnogo toga.

Dakle, jako težak posao, zar ne?

A da se pojede, popije, kupi nešto lepo i otputuje negde, odnosno da se potroše (naročito tuđe) pare to zna svako.

Ne verujem da u školama treba da učimo decu kako da pojedu, pardon, da kupe nov kompjuter, nov mobilni, nove patike, nov softver. Mada svakako treba da im malo pomognemo u smislu da nauče da cene ono što je neko drugi zaradio pa da kupe ono što zaista vredi za određeni iznos, ali to nigde nije suština obrazovanja.

Suština obrazovanja, je mnogo teža i zahtevnija i ona u osnovi treba da se bazira na tome kako da budući obrazovani čovek ma gde on kasnije radio bude dovoljno naučen, svestan i odgovoran da zna kako da zaradi za sebe i svoju porodicu, a da istovremeno bude i koristan ovom društvu i civilizaciji na legalan i pošten način.

A to je vraški težak posao svuda na svetu pa i kod nas. Kod nas još i zbog svega sto nam se dešavalo u poslednjih 600 godina, a naročito u poslednjih 20.

Uloga gimnazije je još važnija, jer treba da pripremi učenike za akademske studije, nakon kojih će raditi upravo na gore navedim poslovima za državu (ili institucije) a u cilju povećanja budžeta (mada će u stvari većina fakultetski obrazovanih ljudi upravo i biti na budžetu).

E tek sada možemo da imamo daleko realniju sliku šta će se dešavati kroz 10-20 godina. Ako proteramo informatiku u XXI veku iz naših gimnazija (pa i programiranje) pa kakva god da je sada, sigurno ćemo dobiti za 20-ak godina ljude koji će biti na budžetu i odlučivaće o tuđim sudbinama i tuđim budžetima, samo ne znam kako i na osnovu čega će donositi odluke, jer ćemo do tada izgubiti svaku nit sa novim tehnologijama koje će se tada pojavljivati. A ne treba uopše ni da postavljam pitanje A KO ĆE TADA TAJ BUDŽET DA PUNI?

Ljudi koji sada kako-tako pune budžet tada će biti pred penzijom (ako je dožive od silinih turbulencija), a svi mladi koji budu izlazili sa fakulteta neće imati ni priliku da nađu nekog u firmi od koga će da tek onda uče kako da pune budžet.

Ovom reformom bez informatike, samo je ozvaničen i ubrzan trend koji se može opisati ovako:
Svi bi da budu menadžeri. Super, biće i neka budu ako hoće, što da ne?
Samo još uvek niko ne postavlja pitanje: A ko će ovde da radi?
Odnosno: Biće oni menadžeri, ali još uvek ne znamo kome, pošto nikako da nađemo nekog ko će i da radi.

Da li zaista neko veruje da ćemo i dalje imati sve ovo što imamo danas (mada kažemo da nemamo ili da to što imamo da je lošeg kvaliteta) bez informatike u školama.

Ajde da pogledamo samo malo "lanac ishrane" unutar države.

Tačno je da nismo sposobni ništa novo da napravimo, pa moramo da kupujemo od drugih: kompjutere, mobilne, internet servere, automobile i razne druge urađaje i šta sve ne.

Ali ipak naši ljudi rade u poštama, internet provajderima, prodavnicama računara, servisima računara i opreme, elektranama...Znanje se, i pored odliva mozgova, u svim ovim teškim vremenima ipak kako-tako prenosilo.

Glavni stub bila je gimnazija. Iz biografija svih ljudi koji danas rade neke važne ili relativno zahtevne i stručne poslove se vidi da je oko 80% njih je završilo naše gimnazije, koje naravno nisu sjajne, pune su nedostaka i problema, ali su ipak u njima stekli dobru osnovu za veoma širok spektar poslova (odnosno fakulteta) makar toliko da to što imamo danas (pa ni to ne umemo da cenimo) imamo zahvaljujući upravo svim tim ljudima koji sve to rade i omogućavaju nam da imamo i struju i kablovsku i kompjuter i internet.

Možda ipak grešim, možda treba da dovedemo i na takva radna mesta i ljude iz razvijenog sveta da rade (kad već kupujemo od njih) umesto nas. Ali onda ćemo morati i da ih debelo plaćamo, jer će oni raditi daleko od svojih kuća.

Evo sledećeg primera.
Finska se mučila decenijama, unapređivala obrazovanje, uvodila informatiku, programiranje, terala učenike da razmišljaju, rade, postavljaju pitanja...
I gle čuda 20 godina kasnije Finska nama (i ne samo nama) prodaje mobilne telefone i programe koji idu uz te telefone.

Ali mi kada telefoniramo ne plaćamo Fincima račun, njima smo već jednom platili taj mobilni (i vratili pare koje su oni uložili u obrazovanje), ali smo usluge održavanja telefonske mreže (po impulsima koje smo utrošili) platili našim ljudima, inženjerima, elektroncima, programerima i svim ostalim koji rade u telefoniji. A svi su oni osnovna znanja i interesovanja stekli uglavnom u našim školama.

Da država nije kako-tako (koliko je mogla) pratila savremene tehnologije i kroz informatiku u obrazovanju, verujte, danas ne bi smo imali ni to. Ili bi smo imali ali daleko slabijeg kvaliteta i neuporedivo skuplje.

Slobodno mogu da poručim onima koji zagovaraju ukidanje informatike u XXI veku u našim školama, da se već sada počnu da spremaju svoju ušteđevinu, kako bi imali odakle da plaćaju buduće skuplje usluge (i to daleko skuplje u odnosu na druge zemlje) vezane za nove tehnologije u budućnosti, zato što će troškovi biti znatno veći (više kvarova, pogrešnih odluka, budućih nestručnih kadrova...). Samim tim će nam i obrazovanje biti još nekvalitetnije i još skuplje. I time ćemo jednom zauvek da pokažemo tom savremenom svetu kako on ne može bez nas, jer smo mi pametniji i od svih, pa nam informatika zaista uopšte ne treba. Mi ćemo projekciju troškova tržišta i simulaciju novog rešenja da uradimo ručno, kao i do sada.

Samo što će većina nas tada morati da se bavi fizičkim poslovima i poljoprivredom, jer ćemo i prave stručnjake morati da uvozimo i debelo da plaćamo za one poslove koje smo mogli mi da radimo.

A onda ćemo valjda da ih lepo zamolimo da nam zamene i onako totalno star i nekonkurentan profesorski kadar u školama.

Zaista bih voleo da pročitam nastavak diskusije na postavljenu temu:
REFORMISANA GIMNAZIJA BEZ INFORMATIKE

Ako neko misli da preterujem, naka slobodno iznese suprotne argumente.


_{[Ovu poruku je menjao dragilic dana 26.03.2010. u 01:56 GMT+1]}

---

Sve je to OK, ali za to se bori grupa ljudi koji se bave informatikom u školama i na fakultetima. Ostali gledaju svoja posla (tj. čuvaju svoja radna mesta), i nije ih briga kako će deca da im se školuju. (Važnije je da sebi obezbede koju tezgu kroz izborne predmete koje smišljaju) Možda mogu da pomognu roditelji koji tek treba da upišu decu u srednje škole...

Trenutno je, ljudima u vlasti, najvažnije da se prikrpi budžet i prištedi, (na prosveti, naravno, jer tu ima puno mesta a posledice se ne vide za vreme njihovog mandata).
Kakve su posledice? One po ministarstvima nije briga za to ... bitno je da ne talasaju puno i da zadrže pozicije. U jadnom sistemu živimo. Na pozicijama je kadar koji nam omladinu gura u propast svojim odlukama i zakonima. (sve sami pedagozi, psiholozi i veliki zakonodavci).

Kad mladom čoveku zakon dozvoli da maltretira profesore, da bude bahat u komunikaciji, da izostaje iz škole...on to i radi. Škola nema (zakonski) mehanizam da ga uvede u red. Roditelj juri da zaradi za opstanak, pa nema vremena da se bavi time. Zaposleni u školi se bore za svoja radna mesta, rade za jadne plate, razapeti između učenika i loših zakona.
Sve to je to dovelo do formiranja ljudi sa poremećenim sistemom vrednosti i anarhije u školi a državu nam vodi u propast, postaćemo lepo član unije, sa puno neobrazovanih nadničara... Ako se nešto ne promeni.

Bravo psavic. Kratko, jasno, pa ko razume shvatice.

Drago mi je da nisam usamljen u svojim stavovima.
Evo jos jednog komentara koji ide u prilog ovome:

ERazvoj

---

OK, iskukasmo jedno drugom kako je informatika zadnja rupa fruli, a sta dalje???

da li ovaj forum odnosno clanovi ovog foruma imaju "snage" da nesto preduzmu???

predlazem da se napravi neka peticija koja bi se online potpisivala, koja bi se poslala na adresu ministarstva i VET centra pa neka i nema neki pravni znacaj, ali neka bar negde bude zabelezeno da se neko (ili puno njih) ne slaze sa njihovom verzijom reforme.

Nisam direktno zainteresovan jer radim u strucnoj skoli ali sam pregledao predloge za informatiku i moram da kazem da se iz plana ne moze naslutiti koji su zeljeni ishodi nakon 4 godine skolovanja. Izgleda da su se autori vodili samo nedeljnim brojem casova i da su nabacivali informatiku kako bi "dopunili nedelju"

Iskreno se nadam da ima.
Izgeda da je doslo vreme da se konacno neke stvari definisu onako kako treba.
U svakom slucaju, podrzavam akciju...

---

Ne znam kakvu podrsku ocekujete? Ja sam u struci i mene niste ubedili da srednjoskolci treba da rade programiranje kao obavezan predmet, bas me interesuje kako cete druge da ubedite. I jos kao argumentaciju za to koristite anarhiju i bahatost u skoli, ja sad treba da poverujem da je rasulo u skolstvu rezultat imanja/nemanja informatike? Ili politicka situacija u zemlji? Ili to koliko smo postali potrosacka zemlja i slicne gluposti i teorije zavere i to kako je finska, gle cuda, bas zbog casova informatike iznedrila Nokiju. Iskreno, sa takvim izlivima mi uopste ne ulivate poverenje kao grupa ljudi koja treba da modeluje mozak mog deteta.

Dakle, sem da bi vi imali posao, zasto deca moraju da rade programiranje u gimnaziji? Zbog Srpske Nokije? I stvarno pocinje da smara to vecito poistovecivanje informatike sa programiranjem, nije samo paskal informatika, gde je npr klasifikacija i pretraga informacija (dakle primenjena teorija informacija)? Pricate o pripremi za buducnost a trenutno ni jedan srednjoskolac ne izlazi iz skole opremljen znanjem kako da efikasno pretrazuje internet u potrazi za nekom informacijom. Toliko o osnovama.

---

ja sam zavrsio elektrotehnicku skolu za audio i video tehniku 80% stvari koje znam o toj oblasti sam naucio samostalno a o racunarima (kojima se trenutno bavim)sam sve sam ucio
pored skolovanja o AV tehnici...a i jos uvek spremam i polazem neke ispite sam

Dakle ko hoce,zeli i zanima ga taj ce sam nauciti mnogo vise nego sto skola moze da pruzi onaj ko nece gledace samo kako da se provuce... :) :) :)

 
Onda se postavlja pitanje cemu skola uopste sluzi ako cemo 80% ili vise sami da naucimo o oblasti za koju se skolujemo.

---

@ mmix
ja nisam politicar i ne zelim da se bavim ubedjivanjem ljudi u ispravnost svog stava, ali nerazumem tvoj stav da ne treba decu nauciti da razmisljaju. Upravo ti i tebi slicni koji imaju dodirnih tacaka sa programiranjem treba da se ukljuce i da daju kvalitetan doprinos u reformi sa dobronamernim savetima.
Ja prvi nisam za maltretiranje dece kad je programiranje u pitanju i razvaljivanje sa onim matematickim zadacima jer se ucenicima ogadi i matematika i informatika, ali raditi neki lep i lak jezik kao npr Pyton kako bi se finisirao i video rezultat nekog procesa logickog razmisljanja i resavanja nekog problema je po meni OK. E sad, koliko duboko ici, koji jezik koristiti, je pitanje na koje treba da odgovori struka odnosno ljudi koji se bave programiranjem.