Ponekad, čak i osvojeno prvo mesto u Evropi može da deluje zastrašujuće. Ukoliko je reč o Srbima. Petnestogodišnjaci iz naše zemlje zauzeli su upravo tu poziciju po broju pušača. Iza sebe su ostavili mlade iz Bugarske, Nemačke Švedske... Imali su od koga da nauče, njihovi stariji sunarodnici zauzeli su na toj evropskoj lestvici drugo mesto. U Srbiji su svaki drugi muškarac i svaka treća žena pušači.
- Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti, a pušenje je „odgovorno“ za 20 odsto svih smrtnih ishoda kardiovaskularnih bolesti na globalnom nivou - dr Anđelka Vukićević, načelnica Centra za nezarazne bolesti u Institutu „Batut“, povodom Nacionalnog dana borbe protiv pušenja (31. januar).
To nije sve, pušenje je najznačajniji pojedinačni faktor rizika za pojavu oboljenja i prevremenog umiranja od mnogih hroničnih bolesti. Pušenje povećava rizik od pojave koronarne bolesti srca kod osoba oba pola, s tim što je rizik od obolevanja i umiranja više nego dvostruko veći kod mlađih osoba.
Ove godine kampanju protiv pušenja stručnjaci su usmerili ka suzbijanju pasivnog pušenja.
- Oko 50 odsto nepušača, koji su svakodnevno izloženi duvanskom dimu, imaju zdravstvene probleme, a boravak u zadimljenim prostorijama za njih znači da puše jednu cigaretu na svaki sat. Smrtnost nepušača zbog dužeg pasivnog pušenja povećava se za 10 do 30 odsto - dr Slađana Jović, načelnica Centra za unapređenje zdravlja u „Batutu“.
Broj pušača se u razvijenim zemljama smanjuje, a povećava se u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Posmatrano prema polu, smanjuje se broj pušača među muškarcima, ali se zato među ženama povećava. U svetu se dnevno popuši preko 15 milijardi cigareta, a godišnje oko 5,5 biliona.
Svaka popušena cigareta skraćuje životni vek za 15 minuta, tako da pušač prosečno živi 10-15 godina kraće od nepušača, podaci su Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.
Naša zemlja je još 28. juna 2004. godine potpisala Okvirnu konvenciju o kontroli duvana, koja, između ostalog, propisuje i zabranu pušenja na javnim mestima, zabranu reklamiranja cigareta, kao i povećanje cena i poreza. Međutim, konvencija nije ratifikovana, a Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, iz 1995. godine, na većini mesta se ne poštuje.
- Kada konvencija bude ratifikovana, ne treba odmah očekivati da na svim mestima bude zabranjeno pušenje. Za početak, zabranjeno je pušenje u bolnicama, apotekama, školama, a trebalo bi i u svim zatvorenim prostorijama gde boravi bar jedan nepušač. Nakon ratifikacije, poslednja će uslediti zabrana pušenja u kafićima, restoranima i na drugim javnim mestima, jer su iskustva u svetu pokazala da je ta zabrana najteža i da je za njenu realizaciju potreban duži period - dr Nataša Lazarević-Petrović, koordinator Komisije za prevenciju pušenja u Ministarstvu zdravlja.
Sonja Todorović
Re: TIME Magazine: Ko najvise pusi u Evropi?
Re: TIME Magazine: Ko najvise pusi u Evropi?