PET GODINA INTERNETA U NAŠOJ ZEMLJI

politika 18. novembar

PET GODINA INTERNETA U NAŠOJ ZEMLJI



Malo mesta za provajdere
U Jugoslaviji postoje 52 registrovana Internet provajdera, a procenjuje se da ove usluge koristi više od 13 odsto stanovništva. - Asocijacija Internet provajdera nezadovoljna Telekomom



Za oko pet godina, koliko u našoj zemlji postoji mogućnost priključenja na Internet, broj registrovanih provajdera stigao je do 52, a mogućnost pristupa globalnoj mreži, na poslu ili kod kuće, ima nešto više od 14 odsto građana Jugoslavije. Za preostalih 85,7 odsto stanovnika, kako pokazuje poslednje istraživanje rađeno za potrebe Asocijacije Internet provajdera, Internet je i dalje nedostižno dostignuće savremenog sveta. Koliko nedostižno potvrđuje i podatak da čak 81,9 odsto građana i ne očekuje da će tu mogućnost imati u narednih godinu dana.

Istraživanje beogradskog Masmija, obavljeno početkom oktobra ove godine na uzorku od hiljadu stanovnika iz Beograda, centralne Srbije, Vojvodine i Crne Gore, takođe pokazuje da 51 odsto korisnika živi u gradu, da je 70 odsto njih mlađe od 34 godine, kao i da su korisnici Interneta češće muškarci (56,5 odsto). Najviše korisnika je iz Beograda (36 odsto), zatim iz centralne Srbije (29,8 odsto), Vojvodine (26,1 odsto), dok ih je najmanje u Crnoj Gori (8,1 odsto).

Problemi siromašnog društva

Da razloge prilično sporog "širenja" Interneta treba tražiti, pre svega, u siromaštvu stanovništva, opšte je poznato. Jer, za većinu građana oko dve hiljade maraka, koliko treba uložiti u računar, bez koga nema i Interneta, jeste nedostižan san. Na novac kao prepreku ukazuje i podatak da prosečan korisnik koji se na Internet "kači" svaki drugi dan češće to radi da bi "pokupio" ili poslao "i-mejl" poruke, nego da bi surfovao.

Pa, ipak, istraživanje pokazuje da od ukupnog broja korisnika njih 66,5 odsto to čini kod kuće, na poslu oko 22,4 odsto, dok je najmanji procenat onih koji tu mogućnost imaju na fakultetima, u školama, ili Internet kafeima (11,1 odsto). Ovakav odnos mogao bi da ukaže da ni firme i institucije finansijski ne stoje bolje nego građani, ili, možda da za tako nešto nisu ni zainteresovane.

Predsednik Asocijacije Internet provajdera (koja je osnovana pre oko dva meseca) mr Simo Ivaneža kaže da su razlozi zaostajanja u ovoj oblasti, ili sporog razvoja Interneta kod nas, mnogo složeniji od svođenja na problem siromašnog društva. Pre svega, kaže, u razvoju Interneta u drugim zemljama učestvovala je država, što kod nas nije slučaj. Ali je, po njemu, mnogo ozbiljniji problem to što Internet provajderi i Telekom, koji u ovoj oblasti ima monopol, imaju, očigledno, sasvim suprotna viđenja razvoja.

Monopol i razvoj

- Ako neko želi da bude monopolista, a Telekom to i po zakonu i stvarno jeste, on mora da bude svestan da taj monopol podrazumeva i odgovornost za razvoj, koji neko očigledno koči. Ne znam da li je to neki od dva inostrana vlasnika Telekoma, ili mi sami, ali je činjenica da Telekom u poslednjih pet godina nije uložio skoro ništa u razvoj u ovoj oblasti - kaže mr Ivaneža. Provajderi su tako sada dovedeni u poziciju da kada traže nove kapacitete nailaze na odgovor sličan onom koji građani dobijaju kada, recimo, zatraže novu telefonsku liniju - nema tehničkih mogućnosti. I kao i u slučaju fiksne telefonije - nemaju kome drugom da se obrate.

- Druga mogućnost ne postoji. Nije dozvoljeno ni postavljanje satelitskog linka, mada je između njega i optičkog linka (Telekomovog) očigledna razlika u kvalitetu u korist prvog - objašnjava predsednik Asocijacije provajdera. Po njegovom mišljenju, sada nedostaje još oko pet hiljada ulaznih linija, otprilike gotovo isto onoliko koliko ih i ima.

- Ograničavanjem razvoja Interneta zaustavlja se privredni razvoj, edukacija i posebno naučni razvoj, na kojima se zasniva ukupan razvoj društva. Zbog toga bi Telekom i Internet provajderi trebalo da dođu do zajedničke strategije razvoja, kako bi se, u krajnjoj liniji, pružila što kvalitetnija usluga korisniku - kaže mr Ivaneža.

Kad je reč o uslugama koje provajderi pružaju korisnicima, mr Simo Ivaneža kaže da ni ta oblast nije regulisana. Provajder praktično može da bude svako ko ispunjava tehničko-tehnološke uslove za rad i registrovan je za tu delatnost. Odnos kapaciteta, broja korisnika i kvaliteta usluga nije određen. Pravila ponašanja u ovoj oblasti tek treba da se regulišu, a tada će se, kako kaže, odrediti i minimum onoga što korisnicima mora da se pruži. A njih je, uprkos svemu, sve više.

Gordana Novaković




--------------------------------------------------------------------------------

Veza 24 sata?

Provajderi su od Telekoma nedavno zatražili i da im omogući primenu nove tehnologije ADSL - džilajt koja korisniku obezbeđuje 24-satni pristup Internetu bez telefonskog poziva. Reč je, kako objašnjava mr Sio Ivaneža, o opremi u razdeoniku pomoću koje se u istoj bakarnoj parici dobijaju priključak za telefon i Internet, tako da mogu da rade istovremeno, jer su na različitim frekvencijskim opsezima.

- Za Telekom bi to značilo ulaganje par metara obične bakarne žice, jer parice već postoje, pa, ipak, takve mogućnosti za sada nema, kaže on.




--------------------------------------------------------------------------------

Statistika o korisnicima

Od ukupnog broja stanovnika SRJ prema istraživanju firme Masmi, Internet kod kuće koristi 8,5 odsto, na poslu 3,6 a i kod kuće i na poslu samo 2,2 odsto. U periodu od dve nedelje koji je uzet za posmatranje (kraj septembra, početak oktobra) Internet je koristilo ukupno 13,1 odsto građana. Prosečan broj ulazaka za to vreme bio je sedam (po korisniku), a 42,2 odsto korisnika je na pitanje: kada ste poslednji put koristili Internet, odgovorilo - juče.



a bi trebalo razmotriti nacin u

---

PET GODINA INTERNETA U NAŠOJ ZEMLJI



Lopovi i žandari sa "mišem" u ruci
Uporedo sa razvojem tehnoloških izuma razvija se i kompjuterski kriminal. - Rat srpskih hakera protiv sajtova i servera NATO



Staro je pravilo da u večitoj igri lopova i žandara, ne samo kod nas već i svuda u svetu , lopovi uvek beže nekoliko koraka istražnim organima - policiji, tužiocima, sudijama. U želji za sticanjem nezakonite dobiti razvijaju se novi sistemi i šeme koje policajci potom "provaljuju" i razbijaju. U našoj zemlji situacija je još gora, u nekim vidovima kriminala policajci ne samo da zaostaju "nekoliko koraka" nego neki nisu ni krenuli sa starta, jer ne postoji odgovarajuća zakonska regulativa po tim pitanjima.

Ovo se, pre svega, odnosi na kompjuterski kriminal i kriminal na Internetu. Istini za volju, i druge mnogo razvijenije zemlje, gde su kompjuteri postali nezaobilazni u svim porama života, često se ne snalaze i ne znaju šta da rade sa hakerima, pogotovo ako im nije cilj sticanje dobiti, već uništavanje tuđih računara ili podataka na njima putem virusa i drugih destruktivnih programa koji nanose štetu širom sveta a koja se meri milionima dolara.

Strateški interes

Naši hakeri, možda, zaostaju za kolegama na Zapadu po opremi, ali sigurno ne po znanju i sposobnostima. Malo je poznato da je tokom rata NATO protiv Jugoslavije, grupa srpskih hakera aktivno učestvovala u sukobu koji je prenela na Internet. Na njihovoj meti našli su se albanski sajtovi i serveri i NATO-ovi.

Nezadovoljstvo korisnika Interneta na svojoj koži iskusio je i Telekom Srbije, posle poskupljenja telefonskih usluga, što je povećalo cenu korišćenja Interneta nekoliko puta. Nekoliko dana srpski Internet bio je blokiran, a za ovaj slučaj zainteresovali su se i policija i tužilaštvo. Štetu od ove privremene blokade teško je izračunati. Hakeri koji su napali Telekom Srbije mogu da odgovaraju po članu 188. Krivičnog zakona Republike Srbije koji reguliše uništenje ili oštećenje javnih uređaja.

Ipak, ostaje neregulisano pitanje šta će raditi vlasnici privatnih sajtova ili servera koji se nađu pod hakerskim napadom. Trenutno, pošto nisu od državne i javne važnosti, ne mogu očekivati nikakvu zakonsku zaštitu i bespomoćni su. Zato je potrebno doneti zakon kojim bi ova oblast bila pravno regulisana , tako da se i vlasnici "Internet imovine" osete zaštićenim. Pogotovo je to važno jer naša zemlja pre ili kasnije mora da uđe u međunarodne komunikacijske tokove, ali i u samoj zemlji Internet dobija sve važniju ulogu. Nova vlast proglasila je Internet i kompjuterizaciju strateškim interesom zemlje. Ali, sve je ostalo na krupnim rečima. Osim izraženih dobrih namera, nije se krenulo sa mrtve tačke što se tiče zakona koji treba da regulišu pitanje Interneta i kompjuterskog kriminala.

Lažne kartice

Tokom godina kada je Jugoslavija bila "izopštena" iz međunarodne zajednice razvio se još jedan vid Internet kriminala, a to je naručivanje robe pomoću "skinutih" kreditnih kartica. Princip je jednostavan: hakeri razbiju zaštitu neke banke, skinu sve podatke o kreditnim karticama, pomoću kojih kasnije plaćaju raznu robu koja se nudi na Internetu. Većina banaka ne proverava manje narudžbine čija je vrednost do 100 dolara a kada vlasnik računa primeti manjak već je kasno. Takođe, firme koje svoje proizvode prodaju putem Interneta, ako su u pitanju manje sume zbog obima posla, ne proveravaju ko je naručilac. Dok Jugoslavija nije bila u Internetu čak i kada bi ustanovili da je u pitanju prevara, retko koja firma se odlučivala da pokrene sudski postupak jer im je to bilo mnogo skuplje od štete koja im je naneta. Ali, uključenjem Jugoslavije u Interpol i ta situacija se menja, tako da već počinju da stižu krivične prijave zbog korišćenja lažnih kartica.

Da Srbija ne bi postala crna rupa i loš primer, neophodno je posebnim zakonskim aktima regulisati ovu problematiku, jer teško je očekivati da će bilo ko doći na ovo tržište gde nema odgovarajućih zakona. Jedan od problema do sada zanemarivan, a koji će morati da bude rešen, jeste piraterija. Kod nas je skoro nemoguće naći originalne programe, za koje, uostalom, većina korisnika kompjutera nema ni novac. Intelektualna svojina je pojam koji kod nas ništa ne znači, ali je na Zapadu vrlo važno pitanje. Autorska prava u Srbiji skoro da niko i ne štiti i to je siva zona u kojoj vlada bezvlašće.

M. Ž. Lazić




--------------------------------------------------------------------------------

Prijava zbog vijagre

Prva krivična prijava zbog korišćenja skinutih kreditnih kartica uskoro će biti pokrenuta u Beogradu. Kako "Politika" ekskluzivno saznaje, iz izvora bliskih MUP-u Srbije, firma iz Španije putem svoje ambasade poslala je srpskoj policiji dokumentaciju o lažnoj narudžbini koja je stigla iz Beograda. U pitanju je popularni lek vijagra koji je naručen u vrednosti od 400 maraka, a našoj policiji je dostavljena i adresa na koju je lek isporučen.



o pokazuje poslednje istra�ivan

---

Zar za to nije potreban i ATM backbone koji ide do centrale, kao i RADIUS serveri kod provajdera za prebacivanje nazad na TCP/IP? Valjda se radi vise od samo bakarnih zica?