Nemački studenti traže reformu BolonjeCitat:
Nakon bezuspešnih protesta u junu ove godine, studenti nastavljaju štrajk. Danas izlaze na ulice 35 gradova Nemačke, zahtevajući više novca za obrazovanje, ukidanje semestarskih taksi i preradu Bolonjske reforme.
Biće to vrela jesen, poručili su studenti nakon propalih junskih protesta. Studenti su još prošle nedelje zaposeli fakultetske prostorije, a amfiteatre pretvorili u spavaonice. Junski štrajk nastavljaju, a od danas ponovo izlaze i na ulice. Zahtevi su im ostali isti. Lukas Celner sa Humboldt univerziteta u Berlinu poručuje: „Naš najvažniji cilj je da Bolonjska reforma u ovoj formi kakva je sada, bude ponovo kompletno prerađena i reformisana“.
Uz studente, i profesori na protestima
Sebastijan, Lukasov kolega i jedan od organizatora protesta u Berlinu, objašnjava: „Bečlor studije kojima su zamenjene dosadašnje diplomske i magistarske studije za nas znače više posla. Imamo mnogo više gradiva koje moramo da naučimo u kraćem vremenskom periodu, a to nas dodatno sprečava da se posvetimo i drugim fakultetskim sadržajima. Time ne stičemo željenu kvalifikaciju“.
Studentske proteste podržavaju i brojni profesori. Jedan od njih je i profesor, a ujedno i rektor Humboldt univerziteta u Berlinu, Kristof Markšis. Bolonjska reforma je fakultetima servirana u paketu, a Univerzitet nije ovlašćen da je menja, kaže rektor Makšis.
„Preusmerenje na Bolonjski sistem traži više novca. Nedostaju nam profesori, jer ih ne možemo platiti. Zbog toga sam se i pridružio protestima studenata - treba više novca!“
„Novi sistem nas ne uči da razmišljamo“
Nemački ministri obrazovanja imaju razumevanja, kažu, za zahteve studenata koji se odnose na ukidanje semestarskih taksi ili na povećanje sume državnih stipendija. Smatraju, međutim, da je Bolonjska reforma jedina ispravna reforma kojom će biti uspostavljen funkcionalni sistem visokog obrazovanja. Berlinski pokrajinski ministar obrazovanja, Jirgen Celner komentariše:
„Cilj nam je da svake godine 40 odsto maturanata upiše i završi fakultet. Po starom sistemu, fakultet je godišnje upisivalo samo pet odsto maturanata. Većina mladih je želela da brzo stekne visoke kvalifikacije i da im sistem bude dobro organizovan“.
Protivnici Bolonjske reforme tvrde, međutim, da skraćenim i bržim sistemom visokog obrazovanja, budući akademici nisu dovoljno pripremljeni za tržište rada. Time im se oduzima, kažu, mogućnost sopstvenog razmišljanja i rezonovanja. Da li će i kada biti postignuto kompromisno rešenje u začaranom krugu, za sada nije izvesno.
Biće to vrela jesen, poručili su studenti nakon propalih junskih protesta. Studenti su još prošle nedelje zaposeli fakultetske prostorije, a amfiteatre pretvorili u spavaonice. Junski štrajk nastavljaju, a od danas ponovo izlaze i na ulice. Zahtevi su im ostali isti. Lukas Celner sa Humboldt univerziteta u Berlinu poručuje: „Naš najvažniji cilj je da Bolonjska reforma u ovoj formi kakva je sada, bude ponovo kompletno prerađena i reformisana“.
Uz studente, i profesori na protestima
Sebastijan, Lukasov kolega i jedan od organizatora protesta u Berlinu, objašnjava: „Bečlor studije kojima su zamenjene dosadašnje diplomske i magistarske studije za nas znače više posla. Imamo mnogo više gradiva koje moramo da naučimo u kraćem vremenskom periodu, a to nas dodatno sprečava da se posvetimo i drugim fakultetskim sadržajima. Time ne stičemo željenu kvalifikaciju“.
Studentske proteste podržavaju i brojni profesori. Jedan od njih je i profesor, a ujedno i rektor Humboldt univerziteta u Berlinu, Kristof Markšis. Bolonjska reforma je fakultetima servirana u paketu, a Univerzitet nije ovlašćen da je menja, kaže rektor Makšis.
„Preusmerenje na Bolonjski sistem traži više novca. Nedostaju nam profesori, jer ih ne možemo platiti. Zbog toga sam se i pridružio protestima studenata - treba više novca!“
„Novi sistem nas ne uči da razmišljamo“
Nemački ministri obrazovanja imaju razumevanja, kažu, za zahteve studenata koji se odnose na ukidanje semestarskih taksi ili na povećanje sume državnih stipendija. Smatraju, međutim, da je Bolonjska reforma jedina ispravna reforma kojom će biti uspostavljen funkcionalni sistem visokog obrazovanja. Berlinski pokrajinski ministar obrazovanja, Jirgen Celner komentariše:
„Cilj nam je da svake godine 40 odsto maturanata upiše i završi fakultet. Po starom sistemu, fakultet je godišnje upisivalo samo pet odsto maturanata. Većina mladih je želela da brzo stekne visoke kvalifikacije i da im sistem bude dobro organizovan“.
Protivnici Bolonjske reforme tvrde, međutim, da skraćenim i bržim sistemom visokog obrazovanja, budući akademici nisu dovoljno pripremljeni za tržište rada. Time im se oduzima, kažu, mogućnost sopstvenog razmišljanja i rezonovanja. Da li će i kada biti postignuto kompromisno rešenje u začaranom krugu, za sada nije izvesno.
Nemački studenti jasni: „Menjajte Bolonju!“
