Citat:
del-boy wrote :)
I još nešto. Da li uvek da pokušam da svedem jednu jednačinu na jednačinu tipa 0=0 (beskonačno rešenja) ili 0=„#“ (nema rešenja)? Jer mi se dešavalo da ja dobijem dobra rešenja a u knjizi piše da sistem nema rešenja ili ima beskonačno mnogo.
I da i ne :)
Tri su mogucnosti :
a) Jedinstveno resenje - dosao si do j-ne a*x
n=b (a<>0) cije je resenje x
n = b/a
b) Neodredjeno resenje - 0=0
c) Nema resenja - 0=#
'Ajmo ovako :
m = broj jednacina
n = broj nepoznatih
Opet tri mogucnosti :
1. m=n; uvek dolazis do jednacine oblika a*x
n=b, pa imas sledece zakljucivanje :
a<>0 -> a)
a=0, b=0 -> b)
a=0, b<>0 -> c)
2. m<n tj. nedostaje ti bar jedna jednacina; Gaus-ovom redukcijom, mozes stici do jednacine sa n-m+1>1 nepoznatih. Ne mozes imati a), samo b) ili c), u zavisnosti od poslednje j-ne.
3. m>n (kao ona koju si ti naveo); to sam vec rekao : izaberes nekih n jednacina od datih m, resis;
ako je skraceni sistem :
3.1. protivrecan, ceo sitem je takav;
3.2. ima jedinstveno resenje, proveris da li je to u skladu sa ostalim j-nama;
3.3. neodredjen : pa sto brate izabra bas te :) ; posto ovo znaci da su ti neka(e) j-na(e) ispala(e) iz igre (obozavam srpski) dodaj iz dzaka; ako nemas vise sta da dodajes, sistem je neodredjen.
Gausova teorema
