Hajde da napravimo srpski distro

Zasto bi iko morao da radi ista u konzoli ako mu se omoguci GUI okruzenje u kojem moze da se uradi sve. Ono sto mogu da vam kazem iz licnog iskustva u razvoju softvera za veliku firmu, Dokumentacija je 40% posla. Dobro razvijena dokumentacija ce omoguciti svim korisnicima da se sto brze prilagode novom okruzenje makar ono bilo i na japanskom jeziku. ( to sam naucio 1996-e godine kad sam silom prilika trebao da popravim nesto na francuskom NT serveru, gde se admin nalog zove Administrateur) pa je bilo dosta RTFM-a :)
Inace, sam razvoj distribucije nebi bio veliki problem. Mnogo veci problem je nabavka hardvera za testiranje. Posto je testiranje drugih 40% razvoja ozbiljnog softvera. Verovali ili ne, samo kodiranje je mozda 20%, ako ne i manje, jer treba prvo sve isplanirati, sloziti se oko plana. analizirati plan, napraviti work breakdown, task list i slicno.
Ideja o srpskoj distribuciji je super. Ako ikome treba core programer, i voljan je da plati pristojnu platu, slobdono se javite :)

---

Gresis postoje na mandrake distribuciji slovenski sto je skoro isto i suse hrvatski a sad je zasla i hrvatska distribucija

Mozemo da napravimo srpsku linux distribuciju ali mora da je bazirana na Slackware linux, U Javi mozemo veoma jednostavno da napravimo menagement configuration application (MCA). Isto mozemo da upotrebimo Webmin koji radi preko netscape brouwsera. To je usrvari remote administration server kojim mozes da koristis za administraciju linuxa, radi spuer probao sam ga. javi te se svi koji ste zainteresovani na moj mail: [email protected]

linux rules the universe ----> unix_user

---

Debian instalacija je već prevedena na naš jezik, prema tome postoje diskete za instalaciju na srpskohrvatskom.

Mnogo programa je već prevedeno. U pitanju je stvar prevođenja a ne izrada nove distribucije. Kada sve osnovno bude prevedeno kako treba onda sve što se radi da bi se dobila srpska distribucija je:

export LC_ALL="sr_YU"
export LANGUAGE="sr_YU"
export LANG="sr_YU"

Pored toga, ko to uradi, primjetiće da ima MNOGO programa koji su već prevedeni.
Marko

---

Sad je pravi cas da se krene u rad.....
i to su prvo firme...ekonomski razlozi, M$ ce da se placa...
Ovde ima dva pristupa elitisticki i populisticki...
Posmatrajte ovako, svi zelite da radite ono sto volite i da fino zaradite...
Odnosno da bi se trazio Linux, mora da postoji potreba za njim.
pocetak akcije podela 20.000 letaka ispred SDK.
i racunajte da ce se javiti oko 1000 ljudi..dakle treba ok 1000 CD-a.
700 dem-a za stampu
i 600 dem-a za CD-ove
neka pristojna cena za instalaciju i call centar za podrsku, odnosno da svako "vodi" svoje klijente.

---

HA !

Kakva ideja !!!!!!!

Kghm, ideja je stvarno odlicna, samo je potrebna neka deblja firma da stane iza toga i da se otvori za kintu ...

Uveren sam u uspeh ovakve akcije ...
Vecina uopste ni ne zna sta je to u stvari OpenSource Resenje ...

---

Caos,
ovo sa distribucijom bas i nije pametno jer stvarno treba dosta vremena. ja to znam jer sam vec pravio jednu distribuciju, a uskoro pravim jos jednu. Ovo inace ne radim iz licnog zadovoljstva nego jer sam to dobio kao posao. I obe su jako specijalizovanje za odredjen posao. Taj posao je i jako tezak i fizicki i umno, jer moras prvo dobro da osmislis pa tek onda da radis posao, i sve programe moras da iskompajliras, bla bla. Jos ako je srpska (na nasem jeziku) , onda trea da se prevede, a to je tek posao...
Poz

Vidim da se ovo zavrsilo kao i vecina stvari u srpskoj open source zajednici, sa mnogo price ali na kraju izgleda nista. Ja sam zainteresovan da dam svoj skromni doprinos ovoj ideji ali cini mi se da se bas nista nije pokrenulo niti je iko preuzeo ulogu vodje i organizatora.

Mada mozda i gresim mozda se na distribuciji radi, ali se nema vremena za obavestavanje. Ako je to slucaj mozda bi neko od glavnih mogao da ostavi kontakt tako da bi zainteresovani mogli da se jave i pomognu na neki nacin.

---

dragi moji programeri,
ako sam ja tek sada naisao na ovaj divni sajt to je zato sto sam dugo godina proveo u potpunoj nezinteresovanosti za bilo sta. mislim bilo tu svega ali cu samo napisati 1991-2000.
e sad:
akcinarsko drustvo
smart.aim.technologies
je zapocelo proces registracije.
mi kao firma smo zainteresovani da podrzimo finansijski projekat srpske distribucije ili sto bi bilo jos bolje istrazivanje i razvoj novog operativnog sistema koji bi pored funkcionalnosti i jednostavnosti, bio jeftin i profitabilan ne samo kao distribucija na lokalnom nivou nego i na globalnom nivou.
ja sam vec postovao temu na it jobs tako da tamo ima malo vise objasnjenja o firmi, a i svi zainteresovani koji su cekali do sada neka sacekaju jos malo
i neka pogledaju s vremena na vreme u sledecih mesec dana adresu
www.aimportal.com
kako bi im sve bilo mnogo jasnije. normalno niko ne mora da ceka do teda da me kontaktira povodom konkretnih predloga.

ajde sad otajte zdravi i ako stvarno niste lenji kao sto sam ja nekad bio javite se pa da pocnemo
pozdravljam jos jednom sve ucesnike ovog razgovora

---

Par sitnih komentara na temu:

- Prvi i najveci problem kod nasih ljudi je inertnost i strah od nepoznatog, a ne cena. Svaka mala firma lako ce platiti 5-10 licenci windows-a, ili bar mnogo lakse nego sto ce se nervirati po pitanju "a sta sa tim linuxom". Aman ljudi oni su jedva naucili i windows da koriste. Od samog pomena linux-a im se dize kosa na glavi.... Jedino moguce trziste su tzv. srednje firme (i ovo su male firme svuda u svetu, sem u Srbiji) - tj. sa negde 30-100 ljudi. E oni jesu potencijalno trziste za Linux, i to pre svega na serverima, a ne na desktop-u (maloj maloj firmi server realno i ne treba), ali to treba izvesti - i to nije nimalo jednostavno... A tu prevod ne igra nikakvu ulogu.

- Sam prevod je pre svega prevod dekstop-a i X-a. Ideja je super, i ljudi vec uveliko rade na KDE-u, sto svakako pozdravljam... To deifintiuvno treba uraditi, ali je realno vec skoro odradjeno, i ko zeli samo napred neka se prikljuci - to je i pravo mesto za prevod. Zasto? Zato sto prosecan user i koristi samo X-e, a ne konzolu.

- Prevod konzole na sprski / cirilicu (u zargonu "ruski terminali") je po meni tesko bespredmetan: 1) Konzolu ne koristi bilo ko vec oni koji znaju da je koriste i koji su iskusni... Ti znaju i engleski i veci bi im problem bio da se priviknu na srpski... 2) Najveci probelm je remote pristup iz kozole: kad bi meni neko na server stavio srpski i kad bi se ja na to ssh-ovao i video kuke i kvake i ne bi mogao zbog toga da radim... Pa mislim da bi prvo nasao njega da mu "kazem par lepih reci" pa tek onda to vratio na krsteni ascii.

- Ako neko hoce da prevodi instalaciju - sve sto treba da prevede je npr. Red Hat ili Suse instalacija i da im to posalje - to je mnogo lakse. Bice samo 1 ekran na engleskom - pa sta. Cak i moja majka ume da ubode "Srkski" kad ga vidi na spisku!

Zato svi kad nemaju sta da rade prave svoj distro... Ili bar sanjaju o tome... Moram i ja da napravim jedan, cisto da budem u trendu... ;) Je'l se time posle hvali, zelite da na to hvatate ribe ili sta...? (Ej, mala, ja imam svoj distro.... ;)))) )

Popularisanje linux-a i open source-a ne zavisi od jezika, bas kao sto od njega ne zavisi ni njegov kvalitet. Osnovni razlog je CENA, i to ne cena kupovine nego TCO. I to je jedini razlog zasto bi bilo koja normalna firma presla na npr. linux - a samim tim i ono sto treba isticati.... Zasto ljudi placaju $40k za per cpu licencu za Oracle Enterprise Server, kad za $15k mogu da kupe istu takvu licencu za MS SQL? Zato sto lepo zvuci kad kazu da imaju oracle? Ne bi rekao... E to treba da bude i argument Linux-a: manja cena odrzavanja, pouzdaniji rad i sl. A ne to sto ne mora da se plati tricavih 200$. To za normalnu firmu nije nista...

poz,
nk.

---

Pratim preko elektronskih poruka već duže vremena odgovore na ovu temu
i dolazim do zaključka da traženje izrade "srpkog distroa" pokazuje da
takav potražitelj u stvari ne poznaje GNU i Linux dovoljno.

Kada se uopšte započne tema za izradu jednog nacionalnog distroa onda
to možda dolazi u obzir za kineze ili japance ili neke druge nacije sa
vrlo komplikovanim i ne toliko podržanim softverom za takvu grupu
ljudi.

Nije uopšte potrebno da se pravi "srpski distro" ili kako god da ga
zovemo. Ono što je potrebno je jednostavno prevođenje svih
najosnovnijih programa.

Oni programeri što su prije svih u GNU/Linux-u prednjačili i stvaraoci
sistema su se već složili o tome kako da se riješi problem prevođenja
na razne jezike. U biti je riješenje jednostavno i zove se gettext.
Napišite "which gettext" da vidite da li ga imate na sistemu. Napišite
"locale" da vidite da li uopšte koristite domaću lokalizaciju i ako je
ne koristite pitajte se zašto onda čitate ovo ovde, prvo trebate da
počnete da koristite one već postojeće programe. Namještanje "locale"
odmah Vam daje npr. ispravno pokazivanje vremena na Vašem jeziku, bilo
na latinici ili ćirilici.

U bash promptu:

$ export LANG=sr_YU
$ export LC_ALL=sr_YU
$ loadacm path/to/iso02.acm
$ loadkeys path/to/sr.kmap

Za ćirilicu bi to bilo sa ovom razlikom:
$ export LANG=sr_YU@cyrillic
$ export LC_ALL=sr_YU@cyrillic

Ako locale nije kompajliran onda se na Debian-u u datoteku
/etc/locale.gen stavi slijedeće:
hr_HR ISO-8859-2
sr_YU ISO-8859-2
sr_YU@cyrillic ISO-8859-5

pa se pokrene program "locale-gen" koji onda kompajlira i pripremi
određene podatke za domaće korištenje. Inače ručno može sa komandom:
localedef -i sr_YU -f ISO-8859-2 sr_YU

Uputstvo se nalazi na "man localedef" ko želi da to sam prouči.
Namještanje varijabli za localizaciju u stvari automatski omogućava i
korištenje naših fontova (ako su instalirani) i naših slova kao i
prevedenih programa. Neki programi jednostavno pokazuju u tom slučaju
sav tekst na Vašem lokalnom jeziku.

Za malo opširnije uputstvo o korištenju naše tastature i slova,
pročitajte:
http://www.ibiblio.org/pub/Linux/docs/HOWTO/Serbian-HOWTO

To već utiče na dosta programa da se jednostavno pokazuju na našem
jeziku. Kao što reče nkrgovic, KDE je već toliko preveden i treba samo
da se čovjek uključi i poveže sa prevodiocima da se vidi šta može da se
pomogne. Dobro je ako počnete da se uključujete na stranici:
http://www.linuxdoc.org. To je pravo mjesto za početak izrade jedne
distribucije. Svaki poseban program mora onda posebno da se prevodi i
skup tih programa čini na kraju krajeva, kada ste još namjestili locale
varijable, da imate jednu "srpsku distribuciju". Automatski

Pored toga Debian GNU/Linux ima već čitavu malu knjigu o tome na
srpko-hrvatskom, kako se Debian instalira:
http://www.debian.org/releases/stable/arm/install.hr.html i naravno
kompletna nova instalacija Debiana može da se izvrši na vlastitom
jeziku jer su diskete i prevod instalacije već urađen. Ko želi može da
mi se javi na e-mail, ako treba pripremiću ekstra takve diskete za
instalaciju Debiana na našem.

Kod mene su neki programi instalirani iako ih ne koristim i locale
baza podataka pokazuje npr. da su slijedeći programi već prevedeni u
potpunosti ili djelomično na srpski ili hrvatski. Male promjene sa
hrvatskog na srpski i obrnuto su samo stvar nekoliko sati rada.

Pored toga ima već dosta prevedene dokumentacije pristupačne sa
http://www.linuxdoc.org

Slijedi lista neke prevedene dokumentacije za Linux:
http://www.ibiblio.org/pub/Linux/docs/HOWTO/translations/hr/

Većinom su to preveli hrvatski ljubitelji Linuxa. Prema tome
dokumentacija je tu da služi i svaki malo bolji poznavalac bi umjesto
da ovde nameće namještanje srpske distribucije, trebao da sjedne i da
prevodi dokumentaciju i programe i da šalje priloge autorima tih
programa tako da se takva dokumentacija i lokalizacija uključi u glavne
objave tih programa.

Ko sad ne prouči dobro što sam rekao i opet pokušava na neki svoj način
da stvori nešto što je već u toku stvaranja i ko do sada ne koristi
varijable za locale ili ne piše našim slovima na Linuxu (npr. nema
latinicu ili ćirilicu), onda mu vjerovatno i nema pomoći, žao mi je,
mišljenja sam da Linux i nije za svakoga.

Ono najvažnije je da naš čovjek na bilo kojem sistemu koristi i naša
slova: ćirilicu i latinicu, da tako piše i čita naš jezik. Nema
nikakvog opravdanja za suprotno - sve drugo osim ispravnog korištenja
je namjerno degradiranje našeg jezika. Sve mogućnosti postoje i to na
svim operativnim sistemima, prema tome to je samo pitanje ljenosti ili
gluposti da se naša slova ne koriste.

Slijedi lista nekih programa koji su djelomično ili u potpunosti
prevedeni:

amor.mo
ark.mo
caitoo.mo
colfind.mo
colftp.mo
colnews.mo
colweb.mo
colwhois.mo
desktop.mo
drkonqi.mo
filetypes.mo
gnome-libs.mo
grep.mo
gtk+.mo
htmlsearch.mo
iconpackager.mo
kabalone.mo
kab.mo
kaccess.mo
karm.mo
kasteroids.mo
katalog.mo
katomic.mo
kbgndwm.mo
kbiff.mo
kblackbox.mo
kblackbox.mo
kcalc.mo
kcharselect.mo
kclock.mo
kcmaccess.mo
kcmail.mo
kcmarts.mo
kcmbell.mo
kcmbind.mo
kcmdhcpd.mo
kcmdisplay.mo
kcmdrkonqi.mo
kcmemail.mo
kcmgofai.mo
kcmhelpcenter.mo
kcmhtmlsearch.mo
kcminfo.mo
kcminput.mo
kcmiwatcher.mo
kcmkclock.mo
kcmkdesu.mo
kcmkeys.mo
kcmkfm.mo
kcmkicker.mo
kcmkio.mo
kcmkisdn.mo
kcmkonqhtml.mo
kcmkonqhtml.mo
kcmkonq.mo
kcmkpanel.mo
kcmktalkd.mo
kcmkurifilt.mo
kcmkwm.mo
kcmlocale.mo
kcmnotify.mo
kcmodbc.mo
kcmprinter.mo
kcmsamba.mo
kcmsample.mo
kcmshell.mo
kcmsyssound.mo
kcontrol.mo
kcron.mo
kcrontab.mo
kdateapplet.mo
kdat.mo
kdebugdialog.mo
kdehelp.mo
kdelibs.mo
kdesktop.mo
kdesu.mo
kdewizard.mo
kdf.mo
kdiagramm.mo
kdiagramm.mo
kdmconfig.mo
kdm.mo
kdvi.mo
kedit.mo
kexpress.mo
kfax.mo
kfind.mo
kfinger.mo
kfloppy.mo
kfmclient.mo
kfm.mo
kfontmanager.mo
kformeditor.mo
kformula.mo
kformviewer.mo
kfortune.mo
kfract.mo
kghostview.mo
kglchess.mo
kgrapher.mo
khelpcenter.mo
khexedit.mo
kicker.mo
kiconedit.mo
kikbd.mo
killustrator.mo
killustrator.mo
kinfobrowser.mo
kirc.mo
kisdn.mo
kjots.mo
kjoy.mo
kjumpingcube.mo
kless.mo
klilo.mo
klipper.mo
klock.mo
klpq.mo
klyx.mo
kljettool.mo
kmahjongg.mo
kmail.mo
kmanbrowser.mo
kmaster.mo
kmedia.mo
kmidi.mo
kmid.mo
kmines.mo
kminipagerapplet.mo
kmix.mo
kmoon.mo
knetmon.mo
knotes.mo
knotes.mo
knotify.mo
knu.mo
koffice.mo
kohtml.mo
konq_searcher.mo
konqueror.mo
konquest.mo
konsole.mo
koolclockapplet.mo
korganizer.mo
kpackage.mo
kpagerapplet.mo
kpager.mo
kpaint.mo
kpanel.mo
kpat.mo
kpm.mo
kpoker.mo
kppplogview.mo
kppp.mo
kray.mo
kreversi.mo
krn.mo
krootwm.mo
krubik.mo
ksamba.mo
ksamba.mo
ksame.mo
kscd.mo
ksciplot.mo
kshisen.mo
ksirc.mo
ksirtet.mo
ksmiletris.mo
ksmserver.mo
ksnake.mo
ksnapshot.mo
ksokoban.mo
kspaceduel.mo
kspreadcalc_calc.mo
kspread.mo
kstart.mo
ksysctrl.mo
ksysguard.mo
ksysv.mo
ktables.mo
ktalkd.mo
ktalk.mo
ktaskbarapplet.mo
ktb.mo
kteatime.mo
ktelnet.mo
kthememgr.mo
ksamba.mo
ksame.mo
kscd.mo
ksciplot.mo
kshisen.mo
ksirc.mo
ksirtet.mo
ksmiletris.mo
ksmserver.mo
ksnake.mo
ksnapshot.mo
ksokoban.mo
kspaceduel.mo
kspreadcalc_calc.mo
kspread.mo
kstart.mo
ksysctrl.mo
ksysguard.mo
ksysv.mo
ktables.mo
ktalkd.mo
ktalk.mo
ktaskbarapplet.mo
ktb.mo
kteatime.mo
ktelnet.mo
kthememgr.mo
kthememgr.mo
kticker.mo
ktimemon.mo
ktop.mo
ktranslator.mo
ktron.mo
ktuberling.mo
kuickshow.mo
kuml.mo
kuser.mo
kvidtune.mo
kview.mo
kwebtree.mo
kwelcome.mo
kwin.mo
kwm.mo
kword.mo
kworldwatch.mo
kwrite.mo
kxsconfig.mo
libkhc.mo
libkonq.mo
multiplayers.mo
odbcconfig.mo
passwords.mo
pwd.mo
secpolicy.mo
spell_tool.mo
webmaker.mo
wget.mo

Prezentacija o nekim mogućnostima GNU/Linux sistema može ovde da se
nađe na našem jeziku:
http://gnulinux.thetaworld.net

Neki efekti o GIMP-u grafičkom programu na Linuxu, na našem jeziku,
mogu ovde da se pronađu:
http://gimp.thetaworld.net

Jedan ne baš toliko ispravan pretraživač (linkovi se stalno mijenjaju)
za pretragu Linux programa (uskoro dolaze i linkovi) se nalazi ovde:
http://zaba.thetaworld.net



Marko Čehaja
http://www.thetaworld.net cheaper than day rate
Node --

---

sve je ovo odlicno
zato sto ima ljudi koji znaju sta treba da se uradi
a sad ja pitam ko je spreman da pokrene unix za kucnu upotrebu
ako stvarno ima zainteresovanih za posao a da stvarno znaju
neka sibnu postu na [email protected]
pa da se dogovorimo oko svega

treba ici da firme (male i velike) koriste linux ili bsd i kao desktop tj. radne stanice.
pa postoji citav office tool za linux zar ne (star office) sta ce obicnom korisniku vise, a sve dodatno se da isprogramirati.

---

Ja bih samo da kažem da podržavam prevođenje KDE-a na srpski, a povod je taj što sam pre par dana uključio ovu nedovršenu mogućnost i mogu reći da sam prilično prijatno iznenađen, kao čovek koji je mislio da odlično zna engleski i da mu je srpski prevod nepotreban, i koji praktično nikad nije upotrebljavao ikakav softver na srpskom. Sve deluje prosto mnogo pristupačnije.

a sta je sa LINUXO distribucijom? www.linuxo.org

---

Da, i to je naša, srpska distribucija!

Nego, naišao sam na jedan dobar sajt, www.linuxfromscratch.org... Ne može da škodi.

---

Ne znam za vas ali ja sam vec poceo sa razvijanjem jedne distribucije, nesto slicno MikroTik-u. Ako je neko zainteresovan moze se prikljuciti projektu :)))

---

Skoro sam poceo da se interesujem za pravljenje svog Linux Distroa, i posle nekih pretrazivanja sam naleteo na na ovu temu i video poruku

pa bih zeleo da se prikljucim projektu!

---

Evo jedne veoma lepe distribucije (Domace !!!) ..
U pitanju je AtomixLinux, baziran je na RH Fedora Core Linux-u, trenutna verzija je 3.2.

Verzija 3.2 sadrži preko 2200 paketa od koji su najbitniji:

* Kernel 2.6.11 kao jezgro operativnog sistema optimizovano za i586 i i686 procesore.
* KDE 3.4.1 kao primarno grafičko okruženje sa podrškom za srpsku ćirilicu i latinicu.
* Open Office 1.1.3, kompletan paket za obradu kancelarijskih dokumenata.
* Mail serveri: Postfix 2.2.3 i Sendmail 8.13.4.
* Web server: Apache 2.0.54.
* Baze podataka: PostgreSQL 8.0.3 i MySQL 4.1.11.
* Razvojni alati: GCC 3.4.4, Python 2.4.1, Perl 5.8.6, PHP 4.3.11 (Extra PHP 5.0.4), Ruby 1.8.2...
* Aplikativni server Zope 2.7.7 i Content Management System Plone 2.0.5.
* Administratorski alati za konfigurisanje desktop i servera programa.

Detaljna lista paketa:
==================
Paketi su podeljeni u 4 repozitorijuma:

Release http://download.atomixlinux.org/AtomixLinux/3.2/i386/repodata/
Paketi koji su ušli u sastav poslednje stabilne verzije distribucije.

Update http://download.atomixlinux.or...inux/update/3.2/i386/repodata/
Paketi koji su izmenjeni od poslednjeg stabilnog stanja distribucije.

Extras http://download.atomixlinux.or...inux/extras/3.2/i386/repodata/
Ekstra paketi koji ne ulaze u sastav standardne distribucije.

Games http://download.atomixlinux.or...Linux/games/3.2/i386/repodata/
Igre.

Za vise informacija pogledajte oficijalni sajt www.atomixlinux.org

_{[Ovu poruku je menjao Tigerheart dana 25.07.2005. u 17:55 GMT+1]}

---