PROVAJDERI PROTIV TELEKOMA

Ekonomist Magazin, 22. oktobar 2001.

Srbija na svetskoj mrezi

PROVAJDERI PROTIV TELEKOMA

Dragan Kljajevic

Najava posebnog zakona o Internetu - od oko 250.000 korisnika ove komunikacione mreze "Telekom Srbija" zaraduje 50-60 miliona dinara mesecno - Infrastruktura ipak slaba

Personalni racunar u svom domu vise nije privilegija bogatih, dok je samo prikljucenje na Internet relativno jeftino. Inace, broj korisnika Interneta u svetu raste za 10 odsto mesecno, ne racunajuci sve one koji koriste tude racunare i Internet klubove.
Internetom, kao otvorenim sistemom koji prevazilazi granice jedne zemlje, ne upravlja ni jedna vlada, organizacija ili kompanija. Ne postoje sluzbena pravila koja bi ogranicavala koriscenje ove svojevrsne "javne svojine". Postoje samo organizacije koje donose preporuke i standarde vezane za koriscenje. Zbog globalizacije Interneta, zakoni koji regulisu sve veci broj prekrsaja osnovnog kodeksa Interneta su vrlo skrti. Problem predstavlja i nemogucnost jedne drzave da sankcionise zloupotrebe potekle iz drugih drzava.
Mnoge drzave su donele zakone koji vaze samo u njihovim zemljama. Medutim, donosenje zakona i pravila u ovoj oblasti nije nimalo lak zadatak. U nekim drzavama je cak neresiv, sto je pogodovalo pojavi velikog broja ljudi koji podrobnije poznaju Internet i koji znaju kako da zloupotrebe njegove kvalitete.

Provajderi zbijaju redove
Prvi komercijalni davaoci Internet usluga - Internet provajderi (ISP, Internet Service Provider) - pojavili su se u Srbiji 1996. godine. Od tada broj korisnika Interneta i provajdera stalno raste. Nepostojanje odgovarajuce pravne regulative u ovoj oblasti jedan je od razloga osnivanja Udruzenja Internet provajdera Jugoslavije. Predsednik Udruzenja, Simo Ivaneza, u razgovoru za Ekonomist magazin istice da je trenutno osnovni cilj i zadatak Udruzenja izrada posebnog zakona o Internetu, cime bi se ova oblast izdvojila iz Zakona o telekomunikacijama i definisala pozicija Internet provajdera, kontakt provajdera i uopste - preciziralo sta ko radi u ovoj struci. Moramo se ugledati na Evropsku uniju, koja je u tom pogledu daleko otisla usvajajuci separat sa 331 preporukom o Internet kriminalu.
Pravna regulacija Interneta kod nas ne samo da ne postoji, vec nema nikakvih propisa, ustaljene praksa ili uobicajene analogije koji bi se primenjivali na resavanje sporova povodom aktivnosti na Internetu. Najveci prodor na tom planu napravio je najstariji komercijalni ISP, EUnet Jugoslavija, koji posluje sa definisanim Opstim uslovima poslovanja, dostupnim svim njegovim korisnicima i izradenim tako da, postujuci odredbe Zakona o obligacionim odnosima, regulisu najveci broj potencijalno spornih ponasanja na Internetu.

Kocnice razvoja Interneta
Nasa drzava je mogla, koristeci se Zakonom o sistemima veza iz 1988. godine, da zadrzi monopol na ISP, posto je prema tom zakonu PTT preduzece monopolista za pruzanje "usluga iz oblasti telekomunikacija u Jugoslaviji". Na srecu, to se nije dogodilo, pa se pojavio veliki broj nezavisnih ISP. Ipak, PTT se ukljucio u ISP biznis sa povoljnijim cenama, jer ostali provajderi moraju placati naknadu PTT-u za iznajmljene linije, tako da ovo preduzece u mnogim manjim gradovima ima monopolski polozaj u pruzanju Internet usluga.
Drugi ne manje vazan razlog zbog koga su Internet provajderi stvorili Udruzenje, kome je vec pristupio najveci broj domacih provajdera, jeste nezadovoljstvo ponasanjem Telekoma "Srbija". Naime, provajderi su jedinstveni u stavu da ta kompanija ne ispunjava svoje obaveze koje joj kao monopolisti u ovoj oblasti pripadaju. "Meni kao privredniku niko nema pravo da zabrani da radim", kaze Simo Ivaneza i objasnjava kako upravo to cini Telekom "Srbija", jer vise godina nije nista ulozio u svoju infrastrukturu, u razvoj mreze, u resavanje pitanja dvojnika, uskladivanje rada centrala i eliminisanja problema sa pozivima. Korisnici Interneta tesko pristupaju mrezi, a kad dobiju vezu, ona lako 'puca'. S druge strane, Telekom ne omogucava provajderima da deo svoje opreme (npr. koncentratore) ugrade u centrale radi dobijanja kvalitetnijih veza. A zahtevi provajdera upuceni Telekomu se ne resavaju cak i po dve godine.
Odnos Telekoma i provajdera, smatra Ivaneza, koji je i direktor YUBC System AD, ne treba da bude odnos izmedu kompanije koja daje uslovne usluge i drugih kompanija koje te usluge prosiruju, jer je Telekom nosilac infrastrukture u ovoj oblasti, koji ima ekskluzivno pravo i monopol. Monopolista ima vecu obavezu da ulaze u razvoj, nego da postoji konkurencija, pogotovo sto je to od opsteg interesa za razvoj privrede i celog drustva. Telekom bi Internet provajdere morao vise da uvazava i tretira prioritetno - zato sto u saradnji sa njima ostvaruje znacajnu dobit.

Podela profita
Najpre, provajder ima svoj link do nadprovajdera u Evropi ili Americi. Taj link je iznajmljen, sto, naravno, kosta, a istovremeno se veci iznos placa nasem Telekomu. Primera radi, za link od 34 megabajta Telekomu Nemacke se uplacuje daleko manji iznos od 5.200.000 dinara - koliko pripada nasem Telekomu. Dalje, Telekom u proseku zaraduje po nesto manje od deset dinara na jednom satu provedenom na Internetu. Ako uzmemo da trenutno kod nas ima oko 250.000 korisnika - dolazi se do cifre od 50-60 miliona dinara mesecno koliko na ovom poslu zaraduje Telekom. U celini, Telekomu ide od 80-90, a provajderu 10-20 odsto profita. Tim pre se postavlja pitanje zasto Telekom koci razvoj Interneta i ne ulaze u taj deo infrastrukture kad moze da zaraduje, pita se Ivaneza, zalazuci se za konstruktivan razgovor Telekoma i Internet provajdera, koji bi rezultirao donosenjem plana razvoja Interneta na teritoriji SRJ.
Inace, u zvanicnom cenovniku usluga koje u poslednje vreme distribuira "Telekom Srbija" stoji da u ukupnoj ceni koriscenja jednog sata Interneta, u slabom saobracaju (za fizicka lica), koja iznosi od 30 do 41 dinar (u zavisnosti od provajdera), Telekom ucestvuje samo sa 5,46 dinara, dok ostatak pripada Internet provajderima.

Misija Interneta
Zadatak Udruzenja Internet provajdera je i davanje sadrzaja Internetu, pre svega kroz edukaciju privrede. Prosto je neverovatno, ukazuje Ivaneza, kako nasa preduzeca malo koriste Internet kao najjednostavniji i najjeftiniji nacin sopstvene prezentacije. "Imamo stotinak hiljada stvarnih privrednih subjekata, kaze on, a od toga je svega 5 odsto njih predstavljeno na svetskoj mrezi".
Razvoj Internet mreze mora biti drzavni projekat. Neophodno je u svakoj skoli opremiti Internet ucionicu, edukovati stanovnistvo kroz funkcionisanje daleko veceg broja Internet klubova, 'Internet kafea', kako se popularno zovu. Svi govore da Internet treba razvijati, kaze Ivaneza i podseca na izjavu bivseg ministra telekomunikacija - da njegov uspeh zavisi od toga koliko je razvio Internet. "Rezultat mu je bio - nula. Premijer Djindic govori o Srbiji kao informatickom centru Balkana, ali, efekata jednostavno nema. Iz Telekoma se cak moze cuti da je 250.000 korisnika Interneta isuvise malo u odnosu na 2,5 miliona telefonskih prikljucaka, da bi im se poklanjala posebna paznja. Ne razmisljaju o starosnoj i intelektualnoj strukturi koja je vezana za Internet", napominje Ivaneza.
Istrazivanja pokazuju da 40 odsto korisnika Interneta ima izmedu 26 i 35 godina; sledi grupa od 18-25 (28 odsto) i 35-60 godina (20 odsto), dok je mladih od 18 godina svega 12 odsto, uz zanemarljiv broj korisnika starijih od 60 godina. Sto se zanimanja tice, najvise korisnika ima racunarsko-tehnicko obrazovanje, a slede pravnici, lekari, menadzeri, ekonomisti, novinari i dr. Neka je samo 1 odsto korisnika Interneta onih koji ce ovoj drzavi ostaviti nesto fundamentalno, onda smo uspeli. Ukoliko ne razmisljamo o edukaciji, nauci, razvoju, sve ostalo je besmisleno, zakljucuje Simo Ivaneza.

Modernizacija sledi
Sa primedbama Internet provajdera upoznali smo "Telekom Srbija" i iz Direkcije za biznis korisnike ove kompanije dobili odgovor sledece sadrzine:
"Problem nedovoljne razvijenosti telekomunikacione mreze u Srbiji je, svakako, evidentan i u velikoj meri je posledica drustveno-ekonomskih i politickih prilika poslednjih desetak godina.
Planirana modernizacija komutacionih kapaciteta, koja podrazumeva zamenu analognih centrala digitalnim, izgradnju novih digitalnih centrala, uz povecanje broja ISDN prikljucaka (primarnih i baznih), u znatnoj meri ce eliminisati postojece probleme nedovoljnih kapaciteta i kvaliteta saobracaja u telefonskoj mrezi. Razvoj komutacione mreze, u velikoj meri kroz ugovore sa firmama Alkatel i Simens, zajedno sa planiranim ulaganjima u prosirenje pristupne mreze, omogucice smanjenje broja dvojnickih telefonskih prikljucaka.
Direkcija za biznis korisnike je, kada se radi o potrebama biznis korisnika, a time i Internet provajdera, napravila ambiciozan plan potrebnih kapaciteta do kraja 2001. i za 2002. godinu, koji ce biti realizovan u zavisnosti od raspolozivih finansijskih sredstava.
Pitanje neblagovremenog resavanja zahteva Internet provajdera je posledica nedostatka potrebnih kapaciteta, uglavnom ISDN primarnih prikljucaka.
Najzad, u "Telekomu Srbija" je nedavno odluceno da se pitanje zakupa prostora, kao i zakupa strateskih resursa "Telekoma" (optickih vlakana, dela TT kanalizacije...) u potpunosti definise u narednih mesec dana".

---