Citat:
mirjanagb:
jos jedno pitanje: koliko su tacniji rezultati sa logaritmima i exp funkcijama, nego sa "obicnim" racunskim operacijama. u smislu, da li ima velike razlike ili je svejedno po kom principu cu racunati?
u mom primeru se pokazalo da logaritmi daju tacniji rezultat. a pitam te, jer kod mene svi koriste "obicno racunanje", da li cu ja "pogresiti" ako radim sa ln i exp?
Kod prekidnog nacina kapitalisanja se moramo dogovoriti koliko traje obracunski period i uvesti broj obracunskih perioda u toku jedne godine (m) iz razloga sto se kamatna stopa (apsolutna) p uvek izrazava na godisnjem nivou.
Recimo ako je mesecno kapitalisanje onda je m=12. To znaci da dok ne protekne prvi obracunski period nema kamate?
Sto je neispravno. Kapital se poveca i posle 0.00...001 mili sekunde od stvaranja duznicko-poverilackog odnosa.
Jedina 100% ispravna racunica nastaje kada se m pusti da tezi u beskonacnost (cime trajanje obracunskog perioda tezi ka 0, ali nije nula vec 0.000.....0001).
Resavanjem opisanog limesa na onu tvoju formulu dobija se formula neprekidnog kapitalisanja.
Broj e je i definisan kao vrednost izraza (1+1/m)^m kada m tezi u beskonacnost.
Naravno sve banke i u Srbiji rade sa prekidnim kapitalisanjem. Iz prakticnih razloga. Nema kamate za stranke do kraja meseca i tacka. Sitne racunske greske njih ne zanimaju.
Sve ovo, naravno mnogo bolje, ti je opisano u knjizi "Finansijska matematika - modeli i algoritmi" od profesora Miroslava Drenovaka.
Ja imam izdanje iz 2004. godine a ima i novijih.
Predaje kao vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i jos nekim Visim skolama po Srbiji.
Ta knjiga je biblija Finansijske matematike.
U noj je obradjeno do detalja:
procentni racun, racun podele, racun mesanja, kapital (prost i slozen; prekidan i neprekidan), racun ulaganja, rente, kredite, menice i neke Lombardne zajmove.
Krediti odradjeni do savrsenstva - model jednakih otplata, jednakih anuiteta, cak i jednakih zaokruzenih anuiteta. Dogoovrite se sa strankom da rata ne bude 304.32 evra vec okruglo 300 evra. Koliki je zadnji anuitet (rata)? Ima izvedena formula i za to.
Konverzije kredita do detalja. To je sada dosta aktuelno u Srbiji u bankama. Ljudi beze od uzetih kredita upravo konverzijama.
Sve izvedeno, do detalja objasnjeno, sa dosta uradjenih primera.
Prava preporuka.
Napominjem "Finansijska matematika - modeli i algoritmi" od profesora Miroslava Drenovaka.
Ne neka druga knjiga od Miroslava Drenovaka iz obicne Vise Matematike.
Ima ih puno ali nisu nesta posebno, a tebi najverovatije i ne trebaju.
Pozdrav
[Ovu poruku je menjao miki069 dana 17.07.2008. u 08:23 GMT+1]