IMA PRAVDE IZGLEDA....Guverner Mladjan Dinkic uveo "prinudnu upravu" u Astra banku:
DRZAVA PROTIV KARICA
Dimitrije Boarov
Stavljanje "pod administraciju" Kariceve banke moglo bi da znaci da se cini pokusaj da se napokon rasvetli i stavi pod kontrolu situacija u velikoj "crnoj kutiji" u kojoj se vec deset godina "melje" ogroman "vruci kapital" Srbije – da bi mu se omogucio legalan obrt u domacim privilegovanim poslovima ili bekstvo u inostranstvo, a da bi se i ovde, a narocito tamo – razdelio pretezno samim pripadnicima "patriotske domacinske familije"
Dinkic stavio Karice pod prinudnu upravu i tako pokrenuo veliku finansijsku operaciju "neogranicene pravde" na nasem terenu – glasila bi najsazetija vest sa konferencije za novinare guvernera Narodne banke Jugoslavije, koja je odrzana 10. oktobra. U trenutku kada ovaj tekst krece u stampu jos se ne zna kakav su odgovor na ovu akciju pripremili Karici i da li ce uslediti "domino efekat" u finansijskom poslovanju njihovih preduzeca.
Ne potcenjujuci niz novih odlucnih koraka guvernera Mladjana Dinkica u pravcu tranzicije srpskog bankarskog sistema, koje je on istog dana obnarodovao novinarima, u celom paketu radikalnih poteza po svom kardinalnom znacaju za finansijski sistem izdvaja se odluka da se "pod administraciju", to jest "pod prinudnu upravu" stavi Astra banka a.d. u Beogradu (pored "Prve preduzetnicke banke", takodje iz Beograda). Naime, kada je rec o Astra banci, zapravo je rec o trenutnom "vezivnom tkivu" famozne finansijske imperije izrasle za vreme Milosevicevog zapta, koja pod firmom Kompanije Brace Karic pored te banke (ili pomocu te banke) sada kontrolise mesovito preduzece Mobtel Srbija BK-PTT, BK televiziju, BK univerzitet i jos niz kompanija na Kipru, u Rusiji, Irskoj, Velikoj Britaniji i ko zna jos gde.
BILANSI: U stvari, stavljanje "pod administraciju" Kariceve banke moglo bi da znaci da se cini pokusaj da se napokon rasvetli i stavi pod kontrolu situacija u velikoj "crnoj kutiji" u kojoj se vec deset godina "melje" ogroman "vruci kapital" Srbije – da bi mu se omogucio legalan obrt u domacim privilegovanim poslovima ili bekstvo u inostranstvo, a da bi se i ovde, a narocito tamo – razdelio pretezno samim pripadnicima "patriotske domacinske familije" cije ime vec gotovo citavu deceniju pritiska privredni, pa i javni zivot citave drzave.
Kada se cuju Dinkicevi argumenti za stavljanje "pod administraciju" Astra banke, sve izgleda vrlo transparentno – pa ce se mnogi ljudi upitati kako to da tajna vrtoglavog uspeha Brace Karic nije dosada bila bolje razjasnjena – kad su i u samoj toj firmi sve to posmatrali i mnogi nasi ugledni ekonomski eksperti (sve do aktuelnog saveznog ministra finansija dr Jovana Rankovica) – a pored toga, inace simpaticni Bogoljub Karic, frontmen citave Kompanije, i nije bezao od novinara. Naprotiv.
No, da ostavimo ovde po strani "fenomen Karica", koji su godinama sluzili kao surogatski "foto robot" ljudi koji su "ledolomci tranzicije", "pioniri trzisne privatne privrede i novog vremena", a u sustini su bili ikona starog fetisa o "ljudima koji su iznikli iz naroda" i "uprkos svemu" se obogatili, jer su se uzdali "u se i u svoje kljuse".
U stvari, kljuse je uvek bilo tudje – to potvrdjuje i bilans uspeha Astra banke koji je doskora redovno prolazio sve kontrole, sve dok onaj od 30. juna ove godine nije zapeo za oko ekspertima NBJ. Naime, glavno svetlo na manevre u Karicevoj banci bacila je analiza strucnjaka NBJ koji su posli tragom neverovatno uocljive cinjenice da u bilansu stanja ove banke, na strani aktive, glavnu, lavovsku poziciju ima "kesovina" (gotovina i gotovinski ekvivalenti) i da ona sa iznosom od 77.709.210 americkih dolara u toj aktivi zauzima 61,58 odsto od ukupno angazovanog kapitala (126.199.538 miliona americkih dolara). Onim citaocima koji misle da ne mogu razumeti aktivu i pasivu u bilansu stanja neke banke treba uprosceno objasniti da pasiva obuhvata bruto cenu novca koji je banka "kupila", a aktiva sadrzi spisak (potencijalnih) bruto prihoda od "prodaje" tog novca, pa se te sume moraju poklapati – kao prilikom nekakvog inventara kase i robe kod nekog trgovca.
Elem, cinjenica da je u bilansu stanja Astra banke na polugodju na strani aktive gotovina iznosila cak 77,7 miliona dolara – sugerisala je (opet uprosceno) zakljucak da banka nikom nije "prodala" ovaj ogroman iznos, a na strani pasive, ono sto bi moglo biti nekakav pandan toj "neupotrebljenoj" gotovini, bio je ubelezen samo "kapital" od 45.086.138 dolara. Vec ova "disproporcija" delovala je nelogicno – jer, prosecno ucesce gotovine u aktivi jugoslovenskih banaka pocetkom ove godine bilo je samo 6,43 odsto, a "kapital" na strani pasive prosecno ucestvuje sa 3,28 odsto. Naravno, pitanje kapitalnog cenzusa od 5 miliona dolara, koji je propisala NBJ, pri prvom pogledu na bilans Astra banke – nije moglo biti ni postavljeno.
Ipak, kontrola prijavljenog Astrinog bilansa pokazala je da nazalost "gotovina nije ovde" – nego da se nalazi na Kipru. Tacnije receno, kontrolori su obavesteni da se 86,83 odsto uknjizene gotovine (dakle 67.474.197 dolara) nalazi na racunu kod Astra banke a.d. IBU u Nikoziji. Ispostavilo se da to ne odgovara stvarnom stanju.
KREDITIRALI SAMI SEBE: Kada je tim analiticara NBJ pocetkom septembra krenuo na Kipar da proveri stanje u Karicevoj poslovnoj jedinici u Nikoziji, primetio je da se u istom avionu igrom slucaja nasla i Mirjana Mirosavic, direktorka Astra banke, pa su, kako kazu, pomislili da nije nemoguce da je Karic dosta dobro obavesten o potezima koji se povlace u centralnoj banci. No, vaznije od toga je da su oni u Astra IBU u Nikoziji utvrdili da je na njenim racunima 11. septembra ove godine uknjizeno 70.688.975 USD – no da ove pare sluze samo kao obezbedjenje plasmana ove poslovne jedinice u ukupnom iznosu od 72.456.138 USD (prema zvanicnoj formulaciji ti plasmani su "u celosti obezbedjeni depozitima Astra banke u Beogradu). Zanimljivo je pogledati i kome su odobreni ti plasmani. Rec je o samo cetiri firme. Firma Yucyco Ltd. u Nikoziji dobila je kredite ili je usla u minus po tekucem racunu u ukupnom iznosu od 29.102.520 USD. Hawkbury Financial Ltd. u Nikoziji usla je u minus po tekucem racunu tezak 36.833.767 USD. Polivos Trading Ltd. u Nikoziji ima minus od 6.300.556 USD, a Goldform Associates Ltd. iz Velike Britanije 219.294 USD. Svi ostali plasmani Astra IBU iznose oko 2 miliona dolara.
Prvi problem sa tim kiparskim plasmanima Astra banke je u tome sto su, prema tvrdnji Mladjana Dinkica, odobreni takozvanim "povezanim licima", narodski receno samim Karicima. Dodajmo u prilog ovoj Dinkicevoj tvrdnji okolnost da je u maratonskom feljtonu "Glasa javnosti" o "zloupotrebama, pravnim mahinacijama i kriminalu u telekomunikacijama Srbije" (autor Tihomir Zivanovic), bas 9. oktobra objasnjeno da je partner PTT Srbije, prilikom stvaranja mesovitog preduzeca Mobtel Srbija BK-PTT, 1994. godine, bila moskovska firma AOZT "BK-TRADE" Inc., koju je osnovala – upravo Yucyco Ltd. iz Nikozije, koja je, kao sto smo naveli, duznik Astra banke za preko 29 miliona dolara (znaci, oko 70 miliona nemackih maraka). Nadjeno je da je rizicnost plasmana firmi Hawkbury bila u tome sto je ova firma "preuzela dug" od DAKI International Ltd. iz Irske, iako DAKI tokom 2000. godine nija imala nikakav priliv na tekuci racun – a ova firma je cuvena po direktnom finansiranju izgradnje Karicevih vila na Dedinju. Na primer, Bogoljub Karic je po nalogu DAKI Internationala dobio krajem prosle godine 1,7 miliona nemackih maraka na licni devizni racun (a nalog je potpisao gospodin Angelos Soteriou, dosta poznat iz vremena osnivanja Mobtela Srbije i istovremeni direktor DAKI-a i finansijski direktor Yucycoa). Bogoljub Karic je, inace, po nalogu DAKI-a ukupno "povukao" 8.762.236 DEM tokom 1999. godine i 9.690.473 DEM tokom 2000. godine. Slicnim transakcijama, sto dinarske, sto devizne kredite dobili su i Dragan Karic (oko 1,6 miliona maraka), Sreten Karic (3 miliona DEM), i Zoran Karic (2,86 miliona DEM). I tako dalje, i tako redom
Izvorno, krediti Astra banke i Astra IBU od ukupno preko 95,7 miliona dolara odobreni su "povezanim licima" tokom 1996. i 1997. godine i stalno se obnavljaju (revolviraju), dakle ne vracaju, sto ih prema svim kriterijumima cini "visokorizicnim" – preciznije receno, eksperti NBJ ocenili su ih visokorizicnim.
Na osnovu tih i niza drugih podataka, eksperti NBJ su jednostavno ono sto se u Astra banci u Beogradu vodilo kao gotovina na Kipru, dakle 67.474.197 USD, proknjizili u poziciju "kratkorocnih kredita i plasmana" – pa je ona sa 8,7 odsto narasla na 62,17 odsto ukupne aktive banke. No, kako su te plasmane okarakterisali kao visokorizicne, morala je uslediti i promena na "pasivnoj strani" bilansa – to jest tamo se morala povecati pozicija "dugorocnog rezervisanja" (kako se naziva rezerva koja se mora formirati da bi se zapusila ocekivana "rupa" u bilansu stanja posle nenaplate nekog potrazivanja). Kada je ta pozicija u pasivi povecana na 76.301.150 USD – odjednom se slika "uspesnosti" Astra banke potpuno izmenila.
MONETIZOVANJE POVERENJA: Jednostavno, da citaoca ne bi dalje mucili "bilansnim finesama", u Astra banci se pojavila okolnost da se naspram plasmana samim Karicima od 95,7 miliona dolara nalazi samo (uglavnom tudj) kapital od oko 45 miliona dolara, te da, uz te i sve druge podatke, Astra banka ima negativan kapital 29,2 miliona dolara, a da je realni novcani minus u visini od 36,2 miliona dolara. U stvari, izaslo je da Astra banka zapravo nema cenzus od 5 miliona dolara koji je propisan kao minimalan. "Seljacki receno", ispalo je da Karici treba odnegde da "vrate u zemlju" brat-bratu oko 40-45 miliona dolara i taj novac uloze u Astra banku kako bi ona mogla legalno nastaviti poslovanje. Na pitanje zasto onda Astra banka vec sada nije izgubila dozvolu za rad, guverner Dinkic odgovara da je procenjeno da ova banka ima znacajne depozite i da bi u roku od sest meseci vlasnici i depozitari mogli sami da je saniraju. Naravno, uz permanentni nadzor kontrolora NBJ-a, kako se ne bi dogodilo da se umesto sanacije cela banka pusti niz vodu – to jest u neku vrstu "laznog bankrotstva".
Primisao na pripremu "laznog bankrotstva" (koje se, u najkracem, izvodi tako sto se neki privredni subjekt namerno prezaduzi, skloni pare, pa potom "prizna" da je poslovao neuspesno i ode u stecaj) javlja se u slucaju Kariceve kompanije iz vise razloga. Prvo, ako se baci pogled na sajt Beogradske berze, na listu C (koja notira komercijalne zapise, certifikate i obveznice preduzeca) lako se vidi da je posle HIP Azotare u Pancevu, Mobtel Srbija BK-PTT najveci "emitent" ili prodavac kratkorocnih vrednosnih papira, to jest, u sustini, uzajmljivac novca na kratki rok. Tako se na ovom sajtu vidi da je ove godine Mobtel imao vec pet znacajnih emisija ovih papira (sto verovatno znaci da svakom novom emisijom otplacuje obaveze po staroj, sto je lepo opisano u Americkoj trilogiji i drugim romanima u kojima se opisuju slomovi finansijskih imeprija, a sve to pomalo lici i na "piramidalne mehanizme" koje su nasi ulagaci imali priliku dobro da upoznaju). Naime, svaka emisija se vrti izmedju 400 i 500 miliona dinara, a pare se uzajmljuju na rok od 90 dana uz kamatnu stopu od obicno 3,9 odsto. Istina, jedna takva emisija od oko 407 miliona dinara, koja dospeva 22. oktobra, obecava i 5,2 odsto kamate. Ovakve visoke tekuce pozajmice, na drugoj strani, moze da znace da ovo preduzece namerno "monetizuje" poverenje javnosti u uspesnost njenog poslovanja, ali okolnost da Mobtel pri tom nudi najvise kamate na finansijskom trzistu, deluje suprotno – pa se moze steci utisak da je na delu poznati fenomen – da onaj ko ne veruje u svoju buducnost, najvise voli da radi s tudjim novcem.
IMA LI ZASTITNIKA: Tu se moze nastaviti hipoteza o drugim mogucim uzrocima eventualne pripreme "laznog bankrotstva", sto je, inace, lakse razumeti. Poznato je, naime, da Karicima vec duze vreme visi nad glavom fiskalna odmazda po Zakonu o ekstraprofitu, posto su samo po osnovu manipulacija sa primarnom emisijom na poklon dobili oko 114 miliona nemackih maraka (a tu je i ekstraprofit po drugim osnovama). Mada je iznos razrezanog poreza po toj osnovici nekako ostao nejasan, ostao je utisak da se Karicima u Upravi prihoda i Ministarstvu finansija Srbije sprema debeo poreski racun (neki kazu blizu 100 miliona maraka, drugi govore o manje od 25 miliona). Svako ko ocekuje takav poreski udar – preduzeo bi znacajne mere opreza, a ne bi iskljucio ni osnovnu meru razocaranja u nezahvalnu Srbiju – napustanje finansijskog bojista tako da gubici ostanu poveriocima, a novac da bude na sigurnom. U logicnom nastavku prve, moguca je i druga hipoteza – da je guverner Mladjan Dinkic upravo sada i stavio "pod administraciju" Karicevu Astra banku da bi zakocio neko dodatno bekstvo kapitala od poreskih makaza koje u rukama drze Aleksandar Radovic i Bozidar Djelic.
Cela Dinkiceva operacija i mere koje ce u odbrani verovatno pokusati da preduzmu Karici – objektivno ce izazvati veliko finansijsko talasanje u Srbiji. Ukoliko se Karici ne odluce na vracanje kapitala u zemlju i pokrivanje otkrivenih finansijskih rupa ili jednostavno nemaju toliko kapitala u svetu, na velikoj muci naci ce se njihovi krupniji depozitari (na primer, Apatinska pivara), a na nesto manjoj gradjani koji su im poverili oko 9 miliona dolara, posto se u Narodnoj banci nalazi oko 5 miliona dolara Astra banke koji sluze za obezbedjenje gradjana.
Cela ova afera ne moze se oceniti kao iznenadjujuca i cini se da su se svi igraci u njoj – pripremali za obracun. Posto je te stvari tesko direktno dokazivati, evo samo nekoliko indikacija da se proteklih meseci vodila tiha borba za "utvrdjivanje" polozaja za ocekivani sukob. U pocetku je izgledalo da je Karic odlucio da se priblizi Kostunicinom politickom centru, kao mogucem "zastitniku" od ajkula koje su se osilile posle 5. oktobra prosle godine. Oko ovog lidera "postavljeno" je nekoliko ljudi koji su ranije "jeli leba" iz Kariceve ruke (Dragana Djuric, Aleksandar Tijanic, Jovan Rankovic itd.), a demonstracioni znak neke toplije veze sa Kostunicinim klubom Karic je dobio zajednickim putovanjem u Banjaluku. Kasnije se Karic okrenuo Djindjicu, pokusavajuci u nekoliko navrata da ga obasja komplimentima i odvoji od "kukolja" u republickoj vladi. Ovaj zaokret je navodno uzrok svadje oko vodjstva u BK televiziji i nedavne smene prethodnog urednika Djurica, radi postavljenja vecito nasmejanog Marica, koga cete poslednjih desetak godina uvek naci blizu najjaceg politickog stozera i koji je tako otmeno sklon udobnom zivotu. No, ta smena je placena javnom ljutnjom Kostunicine stranke koja je osudila "nedemokratsko" kadrovanje u BK televiziji, nekim slucajem bas uoci Dinkiceve konferencije za novinare na kojoj je krenula otvorena akcija protiv Astra banke. No, sve su to u krajnjoj liniji spekulacije, koje mogu kriti raznovrsne dvosmislice.
U nedostatku vremena da posle Dinkiceve akcije cujemo i drugu, Karicevu stranu i obavestimo citaoce o reagovanjima u centrima novca i vlasti – zasad mozemo samo primetiti da je prica o stavljanju Astra banke "pod administraciju" Narodne banke Jugoslavije prilicno zamrsena i da ce ona sigurno izazvati komesanje ne samo na finansijskoj nego mozda i na politickoj sceni Srbije.
Astra falsifikat
Guverner Mladjan Dinkic saopstio je da ce potegnuti krivicnu prijavu za falsifikovanje sluzbene isprave protiv odgovornih u Astra banci, jer tvrdi da je neko "dopisivao" odluku kreditnog odbora od 23. decembra, kada je firmi Yucyco odobren plasman od 30 miliona dolara (odnosno preko 70 miliona maraka). Naime, guverner kaze da su njegovi kontrolori nasli originalan dokument kojim se taj plasman obezbedjuje gotovinom polozenom u Astra IBU u Nikoziji i koji su potpisali Kyriacos Christofi, Mirjana Mirosavic, Aleksandar Zeremski, Miroslav Lazic, Dragica Stojiljkovic, Stefan Miskoski i Goran Milic. Kasnije je ljudima NBJ-a predocen gotovo isti dokument sa dopisanom 6. tackom odluke u kojoj se kaze da se plasman odobrava na osam godina – dok je u prvom odredjivanje roka izostalo – to jest on je ostao beskonacan. Doista, uporedjenje ta dva papira namece utisak da je neko skenirao potpise sa prvog dokumenta i snimak prebacio na drugi – koji je, medjutim, pisan drugim fontovima – a uz to se nekako nakrivo odslikao
www.aikstednja.rs mesec stednje 2010/ www.snajper.rs servis za media planiranje na Internetu
Re: IMA PRAVDE IZGLEDA....