Spajanje baterija - PUNKTOVANJE

pa ako bi napravio preciznu kontrolu oblika signala, struje, polozaja elektrode, sve to ubacio u dizel ili slican medij mogao bi dobiti vrlo preciznu spravu za rezanje bakra, jedini problem koji ja tu vidim je cena takve makine koja bi u biti bila potpuno funkcionalni erozimat.

pegla metoda sa nekom od dostupnih folija ili osvetljivac metoda + kiselina ce uvek biti cistije, brze i jednostavnije metode .. da ne spominjem, drasticno jeftinije

Inace pricah nesto sa kolegom, zar nije lakse za punktovanje uzeti jedan 100VA torus, provuci kroz njega jedan krug pletenicu (ili bakarnu cevku) i to koristiti direkt preko nekoliko paralelnih fetova, bez za*ancije sa kondovima od farad + ... posebno sto sam vidjao te farad + kondove koji imaju u sebi nizak esr ali ako se prazne sa vecom strujom od nazivne ili pune vecom strujom od nazivne, oce puknu.. (da znam ovi veliki za kola nisu takvi)... za punktovanje ti ne treba neka velika struja tako da sa jednim trafoom samo menjajuci precnik elektroda resavas problem kvalitetnog punkta, ove za* sa secenjem traze malo vecu struju i kompletno su beskorisne (osim ako se ne dojis da snimas youtube video kako neprecizno palis konzervu)... 100VA trafo verovatno imas u nekoj fioci, parce pletenice / cevke nadjes "iza coska"...

EDIT: naravno ovo sve stoji za baterije, ako ces da radis zavarivanje limova (npr pravis kutije), onda moras po PS-u, tu je kvalitet vara mnogo bitniji te pritisak, struja, napon i vreme moraju biti vrlo uskladjeni da bi dobio idealan punkt ... za punktovanje limica na bateriju napravis spravu za 1000din od delova iz "fioke"

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

@bogdan.kecman

Punktovanje sa CDW (capacitor discharge welding) masinom ima apsolutno najmanju kolicinu toplote unetu u spoj, a pri tom najbolji kvalitet punkta, za razliku od tog sa transformatorom koji ozbiljno zagreva okolinu punkta.
U cilju najveceg veka baterija, to je definitivno najbolji postupak posle lasera. Fabricki su SVI paketi baterija od iole renomiranog proizvodjaca punktovani CD postupkom.
Pokusaj da nadjes na fabrickom pakovanju promenjenu boju materijala oko punktovane tacke!

Standardni transformatorski postupci se priblizavaju obicnom malo spretnijem lemljenju (u smislu unosenja toplote u bateriju). Prepoznaju se po "ZUT" (zona termickog uticaja) oko tacke, tj. materijal neposredno oko tacke promeni boju, sto ukazuje na poveliku kolicinu toplote koja je se rasirila van spoja.

Sustina CD postupka je u tome sto se u spoj plasira izuzetno velika snaga, a pri tom mala kolicina energije.
Plasticno objasnjeno, nalik gromu koji raspoluti bukvu precnika metar, a sa tom kolicinom energije ne mozes ni kafu posteno skuvati jer se radi o sveg par stotina Wh.
Na prvi pogled izgleda da umnozak struja puta vreme daje iste rezultate bez obzira na velicinu struje i vremena.
Na zalost nije tako. Pri manjim strujama a vecim vremenima dolazi do izrazaja odvodjenje toplote kroz medijum koji zavarujemo, i vec ispod nekog inteziteta struje, bez obzira na vreme, ne mozemo dobiti zavar vec samo jako zagrejan materijal u sirokoj oblasti oko tacke.

Posto kod CD postupka zavar traje samo reda par mS pri strujama od 500-50000A/mm kvadratnom, veoma brzo se oformi kupatilo od otopljenog materijala u oblasti ispod elektroda, i po prestanku toka struje ta toplota bude odvedena u same elektrode koje jos neko vreme ostanu pod pritiskom na materijal. Okolina spoja ostaje hladna. To je cilj. Dodatne prednosti CDW su sto se mogu punktovati raznorodni materijali poput aluminijuma i celika, sto je ostalim termootpornim postupcima nemoguce, takodje i materijali koji su odlicni provodnici toplote poput bakra i aluminijuma. Kod vecih struja je od kriticne vaznosti pritisak elektroda. Zbog naglog sirenja otopljenog kupatila, kod nedovoljnog pritiska dolazi do isticanja materijala (prskanja u kapljicama), i umesto punkta ostane rupa! Kod pak prevelikog pritiska dolazi do smanjenja otpora spoja pa dzulov efekat nije dovoljan pri datoj struji te ne dodje do zavara. Pritisak treba da bude u optimalnim granicama za datu struju. Sto veca struja, veci pritisak....


Sasvim jasno sam u tekstu oko toga rekao da takav aparat spada u skuplje, iskljucivo zbog cene kondenzatora, takodje sam napomenuo da bateriju kondenzatora treba napraviti od sto vise komada manjeg kapaciteta sa jednakim duzinama uvodnika do cvornog mesta odakle idu kablovi ka elektrodama. Naravno, ko dobro poznaje sve propratne efekte kod distribucije velikih struja sa visokom dI/dT (L, proximity efekat, transformatorsko dejstvo kablova, itd itd....), moze pametnim geometrijskim rasporedom kablova i kondenzatora postici veoma pravilnu simetriju struja kroz svaki kondenzator pojedinacno i onda nema njihove eksplozije vec im je radni vek dug.

Inace, kada sam pravio par CD masina, najbolji ekonomski efekat (a i radni vek) sam nasao sa gomilom elektrolitskih kondenzatora 1000uF/63V najobicniji i najjevtiniji "Jamicon", gde dozvoljavam najvise 40Apk po komadu. Kosta oko 30 din po komadu, tako da pri punjenju na 60V dobijem oko 540 dzula sa 300 komada pri 12KA, i sve to za oko 90 eura.
Dva tiristora od 350A po 20 eura, malo sitne elektronike, coperski punjac od 1KW oko 120 eura, mehanika oko 200 eura.
Sve zajedno izadje nesto preko 500eura sa kutijom (cena materijala) i prilicno rada.
Naravno, nimalo nije lako izvesti jednake tranzicione impendanse za svaki elko, ali malo mozganja i 3D pakovanja istih da potrebne rezultate.

Za masinu koja treba da odradi mnogo hiljada punktova, ujednacenog i vrhunskog kvaliteta, to i nije neka investicija u samogradnji, gde sopstveni rad sebi ne placamo :-)

Nadam se da ce biti od koristi ovaj romancic koji sam napisao :-)

Pozdrav svima

ja sam pravio neku budzevinu sa kondom (10x10000 25V) i neku budzevinu sa 10x1F 2V ... ovo sa 10F je ispalo mnooogo lose posto ti kondovi crknu kada ih praznis previse brzo (a debil to nije znao) pa je bilo kabooom ... ovaj drugi sa 100000uF je radio super .. no onda sam na istu tu elektroniku za praznjenje okacio bakarnu cev jednom zamotanu oko torusa (na zahtev drugara da probam) i dobio na baterijama identican var (bez onog kruga oko vara, dakle osim samog punkta od 0.3x0.3mm nema nista okolo) .. inace znam o cemu pricas, prva varijanta koju sam pravio je imala problem da je oko punkta bio krug promenjene boje zato sto je varenje predugo trajalo, bio pogresan napon, pogresno vreme ..

mozda iskopam negde tu masinu opet, ako nije izgubljena u nekoj od selidbi

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

@bogdan.kecman

Postoje profi masine koje rade sa transformatorom i blokom za praznjenje kond., ali se pretezno koriste od 2-3KJ pa na vise.
Pune se blok kondenzatori na par KV, pa se to istrese u trafo. Nekada davno sam servisirao jednu Panasonikovu CDW masinu od 70KJ, i imala je jedno 150Kg kondenzatora :-)

Kada dobijem malo vremena, postavicu semu jedne jednostavnije CDW, sa prakticnim savetima za pravljenje.

Pozz

sa tarfoom moze da se uradi prava i to jako lepo, ali treba vam jedna ljuta dioda tj gretz da podnese struju punjenja par desetina K farada u kratkom spoju , pa se punktovati moze i kad se kond puni preko punkta i kad se kond prazni preko punkta, sto kaze Bogdan, krug-dva pletenice oko torusa od 70-100W odradi posao..

@shadow88

Cemu brate kondenzatori kada provuces par navoja kroz torus?
To je standardan punkt aparat.
Daj razjasni to malo...

samo da dodam, ovo sa trafoom je pravilo dobar spoj SAMO za varijantu sa baterima (super tanak lim etc etc), probao sam sa tim da spojim 2 0.6mm pocinkovana lima i "nema teorije" - kako god ga napravis imas one velike krugove oko "vara" sto znaci promene na materijalu ...

ja licno pretpostavljam da je fora sto sam za bateriju trosio super tanke elektrode (igle) te je struja od 200-300A koja je isla kroz trafo realno gustina od preko 1000A /mm2 sto je dovoljno za dobar spoj, a obzirom na to koliko je tanak lim pritisak od par kg koji moze da se napravi rukom na tu iglu je opet dosta kg/mm2.. naravno ako stavis elektrodu sa vrhom od 1mm2 onda dobijes tih 200-300A sto nije dovoljno kao sto ni pritisak nije dovoljan pa cela sprava ne funkcionise ...

ja sam to pravio "one off" - trebalo mi je da zavarim neke celije u bateriji za laptop ... (sta reci, laptop sa nimh baterijama, mislim da je jasno o kom vremenskom periodu je rec !!) .. bas cu da vidim dal mogu da iskopam spravu, nije uopste bila velika

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

evo kroz sliku razjasnjeno, samo sto ti treba neki bas jak prekidac , one dve tacke dole su elektrode


kondenzator ovde odredjuje vreme punktovanja i trenutno imamo oromnu struju sa naglim padom kad se kond napuni, takodje izto imamo kad se kond prazni sa neznatnim gubitcima, jedina caka ovde je prekidac, koji mora da izdrzi struju punjenja i praznjenja, naravno treba se malo igrati matematikom pa ustanoviti koji napon punjenja i koji kapacitet su najbolji.

@shadow88

Ovde jezgro transformatora odlazi u duboko zasicenje zbog polutalasnog ispravljanja. Posledice su da struja primara ima premasaj od preko 20 puta u odnosu na nominalnu (u prvih nekoliko perioda).
Ako mi ne verujes, stavi sent na red sa primarom, i osciloskopom proprati struju! Prava je sreca sto je trafo reda nekoliko stotina VA pa ima nekoliko oma termogenog otpora u primaru, jer da je 10KVA pa navise iskocio bi kroz prozor!!! Gledao sam vise puta kako trafo od 320KVA pokida nosace kada mu otkaze jedan od tiristora pa mu preostane samo jedna poluperioda!!

Trafo "stenje" od muke :-)

Nece se dugo leba najesti varenjem :-)

Snazni prekidac ce, u slucaju najmanje neravnine na njemu, takodje odlicno da se zapunktuje.

Takodje su potpuno nejednake struje praznjenja i punjenja, upravo zbog zasicenja jezgra.

Ne zameri mi na komentaru, govori ogromno iskustvo iz ove oblasti.

Jos sam suroviji prema samom sebi kada se negde za*ebem u koncepciji.

Ovakva masinica moze posluziti kao prva pomoc za nekoliko desetina punktova.

Pozdrav

Obecao sam shemu jedne profi CDW masine.
Evo je, nije previse skupa za home-made. Moze perfektno da zapunktuje
od limcica tanjih od zileta do oko 1,5 +1,5mm lima ili 1+ 20mm. Takodje moze da se
upotrebi za Stud-welding (punktovanja zavrtnjeva, stubica i sl. pomocu za to namenjenog pistolja).

Pri svih 540 dzula (maksimum), moze da radi oko 1 punkt u sekundi.

Ako postoji nesto nejasno u semama, postavite pitanja. Razjasnicu cim dodjem do vremena.

Ovo masina "zaozbilje", sa punom kontrolom energije, jos tehnicki crtezi i moze "nama" u proizvodnju.
@macolakg, h v a l a !!

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

@emiSAr

Nema na cemu. Imam ja i bolju sa coperskim punjacem, ali je znatno komplikovanija za izradu.
Ovu moze da napravi i sasvim prosecan elektronicar bez problema, samo ako postuje pravila rutovanja veza.

Zaboravio sam samo da objasnim L1 (prigusnicu na red sa primarom trafoa). Mota se na jezgru od standardnog transformatorskog lima, poprecnog preseka za 500VA, svi E limovi idu na jednu stranu a I na drugu i izmedju se od izolacionog materijala pravi procep. Nazalost dimenzionisanje procepa zavisi od previse faktora: oblik srednjeg stuba, duzina magnetnog polja, debljina trafo limova, sastav trafolimova (%Si), odnos duzine magnetne staze prema procepu, itd itd....

Treba na telo namotati zicom Cul 2,2mm onoliko navoja koliko moze da stane na telo, pa merenjem induktivnosti podesiti procep.
Posto permeabilnost trafolimova (za razliku od ferita) jako i nelinearno zavisi od jacine magnetnog polja, merenje RLC metrom je beskorisno!!
Pri malim pobudama ce se dobiti drasticno manja induktivnost od ocekivane!!!
Merenje i podesavanje procepa se izvodi na sledeci nacin: posto Xl od 73mH@50Hz iznosi oko 23ohm, sto je priblizno otporu grejaca za 230V od 2KW, jednostavno vezati jedan takav grejac na red sa prigusnicom i sve to prikljuciti na 230VAC (sadasnji napon u utikacu, jer smo se "priblizili" EU :) ), podesavati procep dok ne dobijemo 115VAC na grejacu, mereno najobicnijim voltmetrom.

Prigusnica L1 stiti trafo od preterecenja pri punjenju kondenzatora, i ostavlja ga u granicama ED<100% pri najbrzem punktovanju.

To isto se moze izvesti i pomocu transformatora sa medjugvozdjem, sto moze biti jevtinije i kompaktnije, ali to je prica za
redje strucnjake koji to mogu izracunati, to je uglavno bila stara garda elekroenergeticara i elektronicara kojih je prilicno malo preostalo medju zivima...

Najbolja literatura o transformatorima i magnetizmu se moze iskopati iz perioda 60'-70' godina...

Naravno, nekome nece trebati tolika snaga: jednostavno moze se staviti manje grupa kondenzatora, a paralelno otporniku 1K 1W koji puni 1000uF/35 za trigerovanje gejtova tiristora, dodati jos jedan takav(1K 1W). Tako se dobija dvostruko veca brzina punktovanja.
Napomenucu da i tiristore treba namontirati na neki prosecan hladnjak za oko 100W discipacije, to je vazno kod brzog punktovanja. Takodje treba hladiti i kondenzatore snaznim ventilatorom. Kondenzatori ne smeju preci temperaturu od 80^C ako su Jamicon ili sl., ako su kvalitetniji onda moze i do 95-100^C, ali za home-made tesko da su ekonomski opravdani. Sve ovo vazi za brzo punktovanje, kada je veca pauza izmedju punktova zahtevi za hladjenjem su drasticno manji. Kod potrebe za brzim punktovanjem moglo bi se dodati par modifikacija za nadzor spremnosti kondenzatorskog paketa, koji bi blokirao trigerovanje dok se ne ostvari kompletno punjenje. Npr. pokupi se stanje sa katode TL431 i nekim tranzistorom ili relejem se presece putanja tastera "start".

Vec od 150 dzula pa navise su neophodna dva tiristora zbog udarnih struja koje mogu doseci i >15KA

R23 torusno MPP jezgro sa distribuiranim procepom Al=6,9e-8 je lako naci. Ima ga u svakom PC pokvarenom napajanju, a toga ima u izobilju. Jeste da ih treba 28 komada, ali malo se skuplja ovde-onde i nakupi se....

Paznja! Preduzeti sve mere opreza kod rada sa mreznim naponom!!!

Pozdrav svima

Ja sam jedan od zaostalih "fosila"- nekoliko mjeseci puno ime i prezime bili na forumu, nikog zivog da se javi,
a sto se tice trafoa i magnetizma- ruska literatura- Pjatrovski- zakon. Puno pozdrava od penzionera-
starosna penzija.-

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

@emiSAr

Drago mi je da smo se upoznali, makar ovako preko foruma.
Imam 47 godina, ali radim od ranog detinjstva i nista nisam preskakao, od cevne tehnologije pa do mikroprocesora.
Skoro ceo zivot se intezivno bavim SMPS aplikacijama vece snage i procesnom automatizacijom.
Uglavno se "kacim" za oblasti od kojih svi beze, kao sto su npr. feritni transformatori i sl. :-)
Jako postujem staru gardu, jer oni koji su znali, znali su to bas temeljno.
Behu stara dobra vremena kada smo svojerucno pravili vise od pola komponenti.
Sada je to svedeno na nesto nalik Lego kockicama :-)

Srdacan pozdrav!

macolakg:


R23 torusno MPP jezgro sa distribuiranim procepom Al=6,9e-8 je lako naci. Ima ga u svakom PC pokvarenom napajanju, a toga ima u izobilju.


Da li možete tačnije da mi objasnite gde se nalazi u napajanju "torusno MPP jezgro"

Ako smanjim broj kondenzatora 1/2 tj 150kom mogu li da izostavim L1 prigušnicu?

Da li je "triger" prespoijo otpornike.

Koje je vrednosti potenciometar.

Pozdrav Peda!!!

Iako su verovatno svi primetili moram da kažem da je ideja za povezivanje kondenzatora odnosno paketa kondenzatora sa suprotnih strana fenomenalna.

Nije to moja ideja.
To je nacin star koliko i sami kondenzatori, i poznat je svakom konstruktoru koji se "igra" sa vecim strujama.

Pozdrav

R23 MPP jezgro je ono jezgro torusnog oblika, spoljnog precnika 23mm kada se skine zica sa njega, koje se nalazi blizu izlaznih prikljucaka za +5V, +12V, -5V, i -12V.
Sva ta 4 napona "prolaze" kroz zice namotane na njemu. Kada se skine zica, jezgro je najcesce zute boje, a sa jedne strane belo.
----------------------------------
L1 je neophodna, ne moze se izostaviti.
--------------------------------------

Triger ulazi u oba otpornika (spojeni su sa te strane), a razgranava se na gejt 1 i gejt 2.

--------------------------------------------------------------

Izvinjavam se svima sto sam zaboravio da stavim vrednost potenciometra.
Njegova vrednost je 100Kohm.

Pozdrav

macolakg

R23 MPP jezgro je ono jezgro torusnog oblika, spoljnog precnika 23mm kada se skine zica sa njega, koje se nalazi blizu izlaznih prikljucaka za +5V, +12V, -5V, i -12V.
Sva ta 4 napona "prolaze" kroz zice namotane na njemu. Kada se skine zica, jezgro je najcesce zute boje, a sa jedne strane belo.
----------------------------------
L1 je neophodna, ne moze se izostaviti.
--------------------------------------

Triger ulazi u oba otpornika (spojeni su sa te strane), a razgranava se na gejt 1 i gejt 2.

--------------------------------------------------------------

Izvinjavam se svima sto sam zaboravio da stavim vrednost potenciometra.
Njegova vrednost je 100Kohm.

Pozdrav


Hvala na odgovoru!!!

Priznajem nisam veliki poznavalac elektronike,zato moram da pitam šta se radi sa jezgrom da li se ostavlja zica na njemu pa se redno povezuju ili se skida žica i šta dalje???

Ja sam naišao na svetlo zelene i plave boje sa crvenom tačkom Spoljni prečnik 23 x 10 x 5mm

Pozdrav.