Citat:
Macolakg hvala puno na datim informacijama za cdw masinu, stvarno si ekspert svaka cast, takvo znanje se retko gde moze pronaci. Ne bih zaleo da se uvredi neko od kolega sa foruma al mislim da pravo tehnicko i prakticno znanje polako nestaje kod mladjih generacija.
Da li je bolje mozda napraviti mahaniku za varenja il drzati elektrode u rukama, naravno interesuje me i koliko bih jos dobio snage ako bih dodao jos pedesetak do sto hiljada mikro. Elem svima nama koji se bavimo elektronikom elektrikom itd uvwek treba neka kutija, pa me interesuje cisto orjentaciono misljenje koliko jos nedostaje struje za lim od 0,5mm. Ja sad imam oko 150 hiljada mikro doduse ima preko pola su stari kondovi, ovo je pokusaj ineresovanje da se napravi cdw a i naravno ucenje neceg da kazem novog sto svi mi radimo ceo radni vek i verovatno smo svi srecni kad naucimo nesto novo pa i napravimo da to radi
Termootporno zavarivanje je proces u kome je potrebno nekoliko preciznih parametara da bi ponovljivost zavara bila savršena:
- precizno podešen i vrlo ponovljiv pritisak elektroda,
- precizno vreme struje (kod CDW precizno punjenje C i nepromenljiv oblik konture koju zatvaraju provodnici do elektroda),
- precizno vreme i sile: predstezanja, potom stezanja i poststezanja
- precizno postavljena paralelnost elektrode, radi uvek jednake površine poprečnog preseka mesta dodira,
- precizno podešena struja zavara (kod CDW opet tačno punjenje C na poznat U i one konture provodnika od malopre),
- nepromenljiva debljina materijala za jednu vrstu procesa,
- nepromenljiv sastav materujala za jednu vrstu procesa,
- uvek hladno kontaktno čelo elektroda radi ne gubljenja cirkonijuma iz elektrode,
- kontaktno čelo elektrode se redovno održava oštrenjem, takođe i čistim, tako da uvek ima nominalnu kontaktnu površinu poprečnog preseka za taj proces,
- mehanika sile pritiska na elektrode mora biti takva da tokom trajanja zavara elektoda penetrira u materijal, odnosno "potanja" zajedno sa zavarom da bi očuvala istopljeno kupatilo koje teži izbrizgavanju vani, dodatno po izvršenom zavaru, pritisak (post stezanje) bogatije hladi zavareno mesto, smanjuje ZUT i obezbeđuje veoma siguran zavar A klase kvaliteta. Drugo pravilo oko tog "potanjanja" elektrode je da (posebno kod CDW) masa mehanike mora biti što manja jer zbog inercije sistema to "potanjanje" može zakasniti u odnosu na tok događaja u istopljenom kupatilu.
-materijal na kontaktnom mestu mora takođe biti uvek čist.
To ti je otprilike vrlo sažet oblik visoke klase tehnologije "punktovanja".
Kada se ti uslovi dobro ispune onda se može dobiti prvoklasan rezultat procesa, naravno pod uslovom da se nađeš sa podešavanjem u dijagramu zavarivosti za dotični proces.
Dijagram liči na površinu paralelograma upisanog u X-Y kordinatni sistem, gde je X osa vreme, a Y struja.
najbolji rezultati su u gornjem levom uglu.
- Nedovoljna struja po površini kontakta: ne pomaže ni beskonačno vreme trajanja struje, jer materijal će se sav istopiti a neće zavariti,
- Prevelika struja: materijal se izbrizga napolje iz istopljenog kupatila, i na tom mestu ostaje šupljina koja degradira zavar.
Opšte relacije su da pritisak mora biti najmanje dovoljan da bi uopšte uspeo zavar, takođe i struja dovoljno velika da bi uopšte uspeo zavar.
Sa porastom pritiska stezanja drastično raste potreba za dovoljnom strujom, jer opada kontaktna otpornost, tim i Jouleovi gubici, ali zato bitno raste kvalitet zavara.
Maksimalni kvalitet zavara se dobija sa što većom strujom (ispod one koja neminovno izbrizgava materijal), što kraćim vremenom, i što većim pritiskom elektroda (naravno ispod granice dozvoljenih mehaničkih deformacija zavarenog mesta, a određen stepen deformacija je neminovan).
Dakle, ponovljivost i kvalitet "punktovanja" veoma zavisi od kvaliteta mehanike na mašini.
Što se tiče potrebne snage CDW, mogu ti reći neku okvirnu veličinu.
Dobro napravljena CDW mašina sa "snagom", tj. energijom od 2KJ u kondenzatorima, prbližno može prvoklasnim kvalitetom da "zakuca" 3+3mm rostfraja, ili 2+100mm isto rostfraja, sa okvirnim prečnikom zavarene tačke od 5mm.
eto neka gruba i vrlo uslovna procena mogućnosti, a toga se ne smeš slepo držati jer neverovatno zavisi od fizičke građe provodnika koji dovode do elektrode, da li tih svih 2KJ uopšte možeš "ispaliti" u samo zavarno mesto, a da ti se pri tom mnogo ne izgubi usput.
Nikl-Hrom materijali su maltene dvostruko bolje zavarivi od niskougljeničnih(<0.3%C) čeličnih limova, odnosno skoro upola struje je dovoljno.
Ređi izuzetak je HSLA lim koji je legiran tako da bude vrlo predisponiran za termootporna zavarivanja (čini mi se po sećanju da nosi oznaku Č600, ali nisam siguran).
Najteže su zavarivi obojeni metali jer imaju malu otpornost kontakta i zahtevaju vrlo velike struje.
Moguće je, tj. zavariv je čak i aluminijum za čelik, doduše sa enormnim jačinama struja i izuzetnom hemijskom pripremom, što je još pre par decenija dokazala Tojota na svojim vozilima.
Postojale su i veoma složene kotrole automatskog određivanja vremena za najbolju klasu zavara, što je svojevremeno napravila Bugarska firma "Kra Kra" i patentirala taj metod (mislim da ta firma više ne postoji, ali opet nisam siguran).
Naime, oni su ubrizgavali HF signal istovremeno sa punkt strujom, kroz zavarno mesto, i "u letu" merili otpornost tokom zavarivanja, gde se proces automatski prekidao na određenom delu dijagrama promene otpornosti zavarene tačke, tj. u trenutku kad otpornost počne da opada i dostigne određenu veličinu u odnosu na početnu otpornost.
Naime, od trenutka stezanja pre puštanja struje, otpornost je relativno niska, potom po pustanju struje, po vrlo karakterističnom dijagramu raste, dostigne pik i potom opet po karakterističnom dijagramu opadne dok još traje struja.
Kada se u pravom momentu tog opadanja ukine struja, energetska ušteda je najbolja, a i zavar isto tako.
To je bilo pravo dostignuće u to vreme, i to sa analogno-digitalnom elektronikom onog matorog ranga (TTL kola i slično) i Bugari su tu bili napravili revoluciju, jer su tom metodom u isti mah kontrolisali kvalitet od trenutka stezanja pa do otpuštanja.
Mislim da bi sada, u eri ovako moćnih MCU, takav ili sličan proces opet doneo revoluciju u kvalitetu (moguće je da to neko već i radi, samo što ja odavno više nisam u toj priči i ne pratim više događaje na tom terenu).
Eto nešto ukratko i vrlo sažeto, gde je na malom spakovana čitava tajna kvalitetnog punktovanja.
Pozdrav
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE
