Kako se mnoze matrice? I sta su one uopste?
Mnozenje Matrica
Zaključano
Zakačeno
Matrice su dvodimenzionalni niz. Jednodimenzionalni niz izgleda npr. ovako, 1,2,3,4,5
dok dvodimenzionalni:
1 2 3 4 5
2 3 4 5 6
3 4 5 6 7
4 5 6 7 8
5 6 7 8 9 ovako.
E sad, nemoj da gledas brojevve vec princip.
Ovo bi bila gore jedna kvadratna matrica oblika nxn ali ona naravno moze biti i oblika nxM dakle da bude pravougaona.
Sto se mnozenja tice.........to cu da napisem kasnije veceras.
Pozdrav!
dok dvodimenzionalni:
1 2 3 4 5
2 3 4 5 6
3 4 5 6 7
4 5 6 7 8
5 6 7 8 9 ovako.
E sad, nemoj da gledas brojevve vec princip.
Ovo bi bila gore jedna kvadratna matrica oblika nxn ali ona naravno moze biti i oblika nxM dakle da bude pravougaona.
Sto se mnozenja tice.........to cu da napisem kasnije veceras.
Pozdrav!
Potpis
Savetujem ti da pogledaš bilo koju knjigu iz linearne algebre. Recimo potraži od autora Aleksandra Lipkovskog ili Gojka Kalajdzića.
... i da provedes narednih godinu dana u desifrovanju onoga
sta je "mali zloca" hteo reci
Bojan Bašić: obrisan nepotreban citat
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 20.09.2003. u 12:12 GMT]
sta je "mali zloca" hteo reci
Bojan Bašić: obrisan nepotreban citat
[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 20.09.2003. u 12:12 GMT]
U dešifrovanju ćeš provesti taman toliko vremena koliko i kada bi ti neko postovao postupak množenja matrica. U stvari verujem da će ti uz neku od pomenutih knjiga biti mnogo lakše!
jedini problem je sto ne mogu naci do njih a i hitno mi je potrebna pomoc
Primer :
![\left[ \matrix{%
1&2&-1\cr
3&0&2}\right] \cdot
\left[ \matrix{%
2&1\cr
-2&1\cr
1&3}\right] =
\left[ \matrix{%
2-4-1&1+2-3\cr
6+0+2&3+0+6}\right] =
\left[ \matrix{%
-3&0\cr
8&9}\right]](https://static.elitesecurity.org/tex/269a1cd8b5e32a6f09ad31e829a16d7e.png)
Imam ispit 1.2. iz Metoda programiranja i sada imam neke profesore i asistente koji nisu bas "zainteresovani" za ovaj predmet ... ( nemam nista protiv njih, ljudi zaradjuju na drugi nacin, nego ja zelim da sto bolje spremim ispit ) ... i sad imamo za zadak da npr:
Pomnozimo matricu [ A mxn ] i matricu [ B lxm ] i za rezultat dobijemo matricu C .Ne radimo u nijednom programskom jeziku vec crtamo dijagrame toka. I sad me zanima da li je tacan ovaj obrazac:
Cij = Aik x Bkj + Ai(k+1) x B(k+1)j
gde je:
i=1,n
j=1,l
k=1,m
tnx
Pomnozimo matricu [ A mxn ] i matricu [ B lxm ] i za rezultat dobijemo matricu C .Ne radimo u nijednom programskom jeziku vec crtamo dijagrame toka. I sad me zanima da li je tacan ovaj obrazac:
Cij = Aik x Bkj + Ai(k+1) x B(k+1)j
gde je:
i=1,n
j=1,l
k=1,m
tnx
Imaš višak onaj drugi proizvod. Znači samo Aik x Bkj
jel moze neko da mi pomogne. Kako se mnoze matrice istog tipa?
Kvadratne matrice istog tipa se mogu množiti, dok se nekvadratne istog tipa ne mogu množiti.
Opšti uslov za postojanje proizvoda AB je da je broj kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B. U tom slučaju proizvod ima jednak broj vrsta kao matrica A i jednak broj kolona kao matrica B.
Postupak množenja je ilustrovao Darko Šoš na ovoj temi. Dakle, u proizvod i-te vrste matrice A i j-te kolone matrice B daje element u preseku i-te vrste i j-te kolone proizvoda. Vrsta i kolona se množe član po član, prvi sa prvim, drugi sa drugim itd, da bi se svi ti proizvodi onda sabrali. Dobijeni zbir predstavlja proizvod vrste i kolone.
Opšti uslov za postojanje proizvoda AB je da je broj kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B. U tom slučaju proizvod ima jednak broj vrsta kao matrica A i jednak broj kolona kao matrica B.
Postupak množenja je ilustrovao Darko Šoš na ovoj temi. Dakle, u proizvod i-te vrste matrice A i j-te kolone matrice B daje element u preseku i-te vrste i j-te kolone proizvoda. Vrsta i kolona se množe član po član, prvi sa prvim, drugi sa drugim itd, da bi se svi ti proizvodi onda sabrali. Dobijeni zbir predstavlja proizvod vrste i kolone.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
izmenjeno 1 put, poslednji put smorilasamse 13.09.2012. u 11:18
Izmene poruke
- smorilasamse13.09.2012. u 11:18zapis iz teksta poruke
Resi jednacinu `A^T * x=B` ako je A= [[2,4,4,-2],[-4,3,-2,3],[-5,-2,-2,2]] a B=[[-7],[-1],[2],[-1]]
ja sam dobila jednacinu x=A^(-T) * B
i sad mi nije jasno kako je moguce traziti inverznu matricu od matrice koja nije kvadratna?
ja sam dobila jednacinu x=A^(-T) * B
i sad mi nije jasno kako je moguce traziti inverznu matricu od matrice koja nije kvadratna?
Pa, naravno, ne radi se tako, nego reši polaznu jednačinu direktno. Svodi se na sistem linearnih jednačina.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Milsim da u trećoj vrsti matrice B treba da stoji 4, a ne 2.
Ako je 2, sistem nema rešenje.
Ako je 4 ima rešenje kao u prilogu.
Ako je 2, sistem nema rešenje.
Ako je 4 ima rešenje kao u prilogu.
izmenjeno 1 put, poslednji put miki069 14.09.2012. u 01:05
Izmene poruke
- miki06914.09.2012. u 01:05zapis iz teksta poruke
Baš si se smorila.
Pogrešila si u prepisivanju prve vrste matrice A.
Napisala si 2, 4, 4, -2 a sad daješ sliku zadatka sa 2, 4, 3, -2.
Onako kako si ti napisala sistem nema rešenje.
Sad sa 2, 4, 3, -2 ga najverovatnije ima, ali sam se sad ja smorio da ga radim ponovo.
Uradi ga sad ti.
Najvažnije je da ti je jasno kako se radi.
Pošto na slici još nije zaokružen samo 10-ti zadatak evo ti šablon za njega:
Napišeš jednačini prave q koja prolazi kroz središte sfere S(-3,0,3) i normalna je na ravan Alfa (što znači da uzmeš vektor od ravni za vektor prave).
Pravu q prevedeš u parametarski oblik i nađeš joj preseke sa sferom.
Imaće 2 presečne tačke (kvadratna jednačina).
Jedna od te dve tačke je najbliža ravni alfa, a jedna je najdalja od ravni alfa.
Izračunaš po obrascu udaljenosti te dve tačke od ravni alfa i jasno je koja je najdalja.
Pogrešila si u prepisivanju prve vrste matrice A.
Napisala si 2, 4, 4, -2 a sad daješ sliku zadatka sa 2, 4, 3, -2.
Onako kako si ti napisala sistem nema rešenje.
Sad sa 2, 4, 3, -2 ga najverovatnije ima, ali sam se sad ja smorio da ga radim ponovo.
Uradi ga sad ti.
Najvažnije je da ti je jasno kako se radi.
Pošto na slici još nije zaokružen samo 10-ti zadatak evo ti šablon za njega:
Napišeš jednačini prave q koja prolazi kroz središte sfere S(-3,0,3) i normalna je na ravan Alfa (što znači da uzmeš vektor od ravni za vektor prave).
Pravu q prevedeš u parametarski oblik i nađeš joj preseke sa sferom.
Imaće 2 presečne tačke (kvadratna jednačina).
Jedna od te dve tačke je najbliža ravni alfa, a jedna je najdalja od ravni alfa.
Izračunaš po obrascu udaljenosti te dve tačke od ravni alfa i jasno je koja je najdalja.
Miki ,ti si kralj.. Mogu li te pitati za jos koji zadatak ako ga ne budem znala?
Može.