M R Z I M P A N D U R E....i tačka
A sve počinje još '87. god. u nekom gradu u SFRJ. Mi klinci pokupovali tomose, budžili mašine, zezanje sa devojkama, žurkice, disko, bilijar i zezanje, okupljali se u lokalnom moto servisu, pomagali gazdi za sladoled, a on nam za uzvrat sređivao motore (kasnije i one veće), pomagao sa savetima, poneki put i sa delovima. I jednog dana on negde nabasa na fiću abarta (onog sa švalerskim vratima), auto malo truo, motor propao. Popravismo mi taj motor zajedno (dao nam lik da se učimo mehanici) i kaže nam ajd' da se malo provedete. Mi u čudu, kad kaže on fiberku i aparat za varenje u ruke i varite vrata i secite krov (on je inače na svom seoskom ranču imao bubu sređenu kao offroad baggy sve zajedno sa rogovima na prednjem delu), uradimo mi kabrio, zavarena vrata da se ne slomi po pola, farba u ruke i prešpricamo ga u belo i dve plave crte (čuli da će tako brže da ide).
Vreme događanja: nedelja, proleće.
Sudionici: 5 malodobnih lica (14-15g.)
Mesto: lokalna peščana plaža (pored reke)
Vozili se mi ceo dan sa tim fićom, (svi smo imali moto kacige na glavama), kaz na baterije, muzika do daske...
Oko 17h se vraćamo pred servis i ulazimo u isti kad odnekud dolazi plavi kec i dva kera izlaze cereći se i kažu "A tu ste bando", pa mi vas ceo dan tražimo (a mi se djirali od 11.00 do 17.00-možda bi i duže ali više nismo imali goriva i baterija za kaz), i ne pitajući čije je vozilo svu petoricu ubacuju na zadnje sedište u keca.
Oko pola 6 stižemo pred SP, ulazimo u hol iste, tu nam kažu sedite i sačekajte. Poslušamo, svi uplašeni ko zeko u Bosni.
Dolazi nabeđeni zadebljani dežurni i kreće galama, kao ceo dan zvone telefoni, vi kao neki mangupi, te zbog vas nismo mogli da gledamo utakmicu (uf što nas zabole) te vi ste na trgu tom i tom iz kola hvatali neku ženu za zadnjicu (što nije tačno jer: 1. tamo ni sa motorima nismo bili taj dan, 2. morali bi da pređemo dva visoko frekventna mosta gde skoro non-stop drotovi neki qupac kontrolišu. 3. mi balavci pored klinki da hvatamo tamo neke babe ili koga već).
Nikakav zapisnik, uzimanje podataka niti od nas, niti od vlasnika vozila, niti od vozila.
Kaže dežurni majmun da ustanemo, poslušamo.
Kaže da stanemo u parove, a nas petorica (baš me zanima štasu ih učili tamo negde jer u školi nisu bili). Aj' poslušamo nas četvorica i to, onaj peti ostao iza dežurnog.
Kaže sad se šamarajte, mi u neverici šta priča ovaj, kad će on bolje vi sami nego da vas mi šamaramo.
Počesmo sa kao nekim šamarima, a onaj peti što je ostao sam iza drota se ceri i smijulji, kad odjednom tras/bum/tup, pade nam peti na patos u holu držeći se za obraz, crvenilo ga oblilo po obrazu kad će džukela njemu šta je jel' boli, šta se ceriš. Pandur ga je ošamario iz okreta od 180 stepeni.
Kaže on, ajd' sad ste videli kako se to radi pa da potvrdite gradivo. Hebote kad smo počeli da se bijemo, morali su da nas smiruju i razdvajaju i nakon toga nas pustiše.
Od tog momenta (ajd' dobro, posle jedno mesec dana) počinje moje naglo interesovanje za prava i obaveze.
Leti više nisam nosio kacigu na glavi već na laktu (zato sada imam probleme sa sinusima i levim laktom, začudo desni me uopšte ne boli), za tri godine devet prijava za nenošenje kacige, nijednom kazna, jer naš tadašnji zakon nije precizirao na kom delu tela mora ista da se nosi (u francuskom zakonu lepo stoji da mora da bude na glavi), kad sam položio za auto više puta popio prijavu za pojas (farmerice 501, naravno vartex, i marlboro opasač) nijednom kazna-u našem tadašnjem zakonu pisalo da vozač mora da bude vezan pojasem ( u francuskom: pojasom koji je ugrađen u vozilo i ima ulogu da zaštiti putnike od posledica bla bla bla...)
I tako dalje...
Poanta je ako hoćete da drndate polupismene drotove po ulicama da obavezno prvo naučite sve svoje obaveze, a tek onda i sva prava koja proističu iz istih, da vam je auto tip-top tehnički i da su vam sve koze na broju, mislim ob. oprema, i da se držite propisa (alkohol kategorički ne). Obavezno da nosite fotoaparat, bilo bi dobro i diktafon (svaki MP3 plejer ima tu funkciju)
E onda sledi pecanje ovih što po čoškovima brukaju porodice.
1. vozim stranca i iz dvosmerne ulice skrećem ulevo na parking iza zgrade, pri tom na trotoaru propuštam gore navedenog u ulozi pešaka (primećuje me) i prolazim iza njega na parking. na istom ne nalazim slobodno mesto i nastavljam u sledeću ulicu paralelno sa prvom ali ovaj put sa jednosmernim karakterom i skrećem desno (dakle u kontra pravcu) sa namerom da zaokružim oko zgrade i da tražim slobodno mesto, opet desno na glavnu ulicu i vidim na čošku drota.
Zaustavlja me, sve kulturno (hebiga stranac i to), Vaši dokumenti (jedva sam izdržao da mu ne dam neke moje cenovnike- i to su moji dokumenti).
P:Znate koji Ste prekršaj učinili?
J: Nisam ni jedan!
P: (onako bratski) Ooo, pa jeste jedan!
J: Stvarno, a koji!?
P: Jednosmerna ulica u kontra smeru!
J: Stvarno, ma nije moguće, ma šta kažete!?! onako sablaznuto. Izlazim iz kola, vadim iz pretinca fotić i udaljavam se. Slikam navedeni i navodni prekršaj jer na izlazu sa tog parkinga ne postoji znak sa zabranom skretanja u desno, niti obavezni smer, ma apsolutno ništa. Vraćam se nazad, moj auto već napravio kolaps u saobraćaju (ulica je inače sa dve trake po smeru odvojenih zelenom površinom, prilazim i kažem, da ja znam da on zna kako se po zakonu postupa sa strancima i kažem da me vodi kod sudije. Pogleda me ovaj, i kao pa dobro jeste da ne stoji znak ali ja vam moram nešto pisati! Ma kome ćeš ti pisati-mislim se u sebi i tražim da na lice mesta pozove višu instancu, mislim da se tu negde odsekao.
P: Pa dobro (WTF!). Ovaj put ću Vas pustiti sa opomenom.
J: Molim, sa čim, kakvom opomenom i zašta, objasnite mi za koji to prekršaj, zašta Vi mene da opominjete, pa niste mi Vi tata ni mama da me opominjete, i tko Vam daje pravo da zloupotrebljavate ovlašćenja i da ih tumačite na svoju ruku!?! Zovite odmah načelnika pa da vidimo koja su moja prava u vezi ovog protuustavnop/protupravnog maltretiranja. (sve smirenim tonom-nikada ne padajte u vatru, nikada ga ne psujte pa ni kroz zube).
P: Ajde puštam Vas, možete da idete.
Nisam imao srca da ga dalje zezam, seo sam i otišao ali me taj drot više nikad nije ni za šta penalio.
2. U izgradnji kuće, frka, majstori, frka, materijal, puče mi zadnji lanac na testeri.
Normalno sedam u kola (R4), tutanj na pijacu (tu postoji radnja sa delovima), ulazim u glavnu ulicu ka pijaci, (vidim na levoj strani drot sa imitacijom RauBau ćora) na vrhu ulice posle semafora znak za zabranu parkiranja i zaustavljanja bez dopunske table da li se to odnosi na obe strane ulice ili ne. Na raskrsnici u toj ulici propisno polukružno (radnja je na 20m od raskrsnice) zaustavljam vozilo, sva 4, ulećem u radnju uzimam lance, plaćam, izlazim, na mojim kolima (tačnije na gumu) naslonjen isti onaj sa početka ulice, smeška se. Kuliram ulazim u kola, kad on.
P: ej, ej ti, papiri.
J: molim?
P: papiri.
J: evo, evo -vadim gomilu nekih papira, saglasnosti, dozvola za izgradnju i izlazim iz kola i dajem mu to, on u čudu.
P: šta je to?
J: papiri, pa jeste li tražili papire, (vadim račun od onih lanaca), evo i ovo da ne pomislite da sam ukrao.
P: nemojte da se pravite glupi, dajte mi Vaše papire.
J: koje više papire, ovo su svi papiri koje imam u kolima i odgovorno (pod krivičnom i materijalnom odgovornošću) tvrdim da su to moji i isključivo moji papiri.
Drot popenio, ali kako sam i ja fin, i kako je pijaca i kako je nedelja prepodne nema kud, previše svedoka...
P: Dobro, dobro, dajte mi vašu LK, VD, SB...
Ja dam. Drot otvara blokić, uzima olovku i pitanjce
P: Jel' znate koji Ste prekršaj uradili?
J: Nisam nijedan. - otvaram vrata i uzimam moje RayBan (ali original) i fotić.
P: Šta Vam je to? - pokazuje na torbicu od fotića
J: Detektor istine! i odlazim niz ulicu da slikam vozilo i raskrsnicu praćen zbunjenim pogledom drota. Slikam i vraćam se kulturno nazad da vidim tko je sad važniji, da li ja sa RayBan (i u radnom kombinezonu) ili on sa tom imitacijom RohBau ili šta već...
P: I šta ćemo sad!?
J: Pa sad ću da Vam objasnim scenario: 1. To plavo na Vama ne daje Vam pravo da se češete/naslanjate ili na bilo koji drugi način odnosite prema mojoj ličnoj imovini osim sa krajnjim poštovanjem, jer kad budete videli mene da se na takav način ja odnosim prema Vašoj imovini Vi možete tek onda da se i prema mojoj imovini odnosite na isti način.
2. I to što je nedelja i Vi bi da se ogrebete za pivo i burek Vam ne daje nikakvo pravo da neosnovano sumnjičite ljude i da na taj način kršite PS, zakon i ustav.
3. Vi meni uz dužno izvinjenje za očigledan previd i bespotrebno zadržavanje vraćate moja dokumenta i tu završavamo, osim ako niste raspoloženi da nastavimo sa ovim.
Pandur, onako zaštitnički, ajde dobro, pa desi se, pa kao nema veze.....
Ni taj me više ne dira.
Mesto: lokalna sportska hala, treba neko političko OO da stigne iz Bg-a i da nam predizborno soli pamet, dok drotovi ceo grad guraju na ivicu saobraćajnog kolapsa. ja u kolima, dete od 2 godine spava udobno zavaljeno u propisanom/homologizovanom sedištu i ko za klinac baš pored te hale ima ta radnja gde ja moram da uzmem nešto. Normalno, nijednog auta nigde parkiranog, ja se zaustavljam na parking ispred radnje i snimam debelog/masnog/zajapurenog drota kako sa penom na usnama i tužibabom u ruci prilazi kolima ubrzanim korakom, uzimam fotić u ruku, palim sva 4, prebacujem u video mod, palim kameru, izlazim i snimam. Onaj se dere sa deset metara: nemožeš tu da staješ (per tu), šta ti misliš 'ko si, miči to "go.no" (misli valjda na kola), ajd' da ti ne bi pisao, bla, bla... Ja se kao unervozim , snimam sve, i čekam ga na zicer...Prilazi zajapuren/zapenjen još nešto viče, ja dižem levi kažiprst ka ustima i pokazujem mu glavom ka kolima.
P: Šta je bilo, a?
J: Prvo, u autu mi spava dete od dve godine, ne deri si da mi ne probudiš kćer, pripazi je dok skočim u radnju, hitno mi nešto treba i zaista ti puno hvala...
i utrčavam u radnju, pogledam kroz izlog i snimam pandura kako zeva kroz prozor u kola, sav se raznežio nad mojom ćerom. Izlazim napolje kad će on meni: Kako spava, k'o anđeo, sretan Vam put gospodine i izvinite. Znate, dolaze neki političari pa smo u frci evo već dva dana.
J: Ma ništa, sve u redu, samo vi radite svoj posao, i odlazim.
Lokalni šalter MUP-a za izdavanje ličnih karata. Koleginica od moje supruge, još dete, 18. godina i hoće da ispuni građansku dužnost i da uzme LK.
Odlazi na šalter, pita šta joj sve treba (naravno rodila se pre nekih pet meseci) vukra izdeklamira (normalno sa IQ 65 zaboravi pola), ova devojka izgubi skoro celo prepodne jureći po opštini i MUP-u papire, dolazi na šalter (vukra ista), gura papire da bi ova tamo konstatovala da joj fali šta ti ja znam sve ne. Ok, mala pomisli pa dobro, ajd' da izvadim još i to i potroši dan jureći dopune. Drugi dan, druga vukra, papiri na šalter, a pa ne može, nemate to i to. Mala popeni, poćne da im sve po spisku, te jer nije mogla ova jučer odmah sve da joj kaže, te mora na posao, dva dana u klinac i ova šalteruša joj počne pretiti da će da zove obezbeđenje i sl. Dete se pokupi i dolazi na posao u drugu smenu sva uplakana, mene zove žena da dođem i da popričam sa njom. Ja joj objasnim, da se u razgovorima službenog tipa uvek mora imati papir/potvrda/snimak neke tvrdnje da bi posle imala osnova za razno razna zezanja sa SO (službenim organima) i da saćeka 7-8 dana da je malo zaborave, da potom ode na šalter i da ide priču iz početka, i da ako nema diktafon opciju na mobu da traži da joj daju sve napismeno šta joj treba (izvinte, te znate malo sam priglupa pa da ne zaboravim žvaka) i da istoj "službenici" preda sve što joj je ova napisala da joj treba za LK. Dete tako i uradi, posle više nije bilo vrdanja e fali ovo ili ono.....
Ili ovaj slučaj, pretpostavljam rutinska, zaustavlja me pandur na mostu (hej brate) ja otvaram prozor i kažem mu Dobar dan kolega, (meni neka iverica u karavanu), i kaže lik a kako kolega, Ja tu kao malo blesav pokazujem na rotaciju na ono belo polje izmedju svetala gde im je nekad pisalo "Police" i kažem, pa kako kako, vidim i vi distribuirate police isto kao i ja i pokazujem mu natpis na rotaciji i moju ivericu u kolima. Smešak, konstatacija svaka čast majstore, ovo još nisam čuo i uključuje me nazad u saobraćaj.
Ima toga još, ali nema kazni, pridržavam se propisa koliko je to moguće i aute držim tehnički u tip top stanju, a ako mi se nakalemi neki za burek i pivo e onda sve po slovu zakona. I dalje ih mrzim, mada među njima imam i par prijatelja (neki mi i komšije), i svaka im čast, ali ovi sa početka priče, e pa ti su ona trulež u državi Danskoj.
Inače, činjenica za respekt je da nijedna policija na svetu ne rešava tako brzo kriminalne slučajeve nevezivanja pojasa kao ova "naša"!
Činjenica je i to da je Kruševac leglo narko dilera, a netko se usudio da ovde tvrdi kako je to jedan od najbezbednijih gradova u zemlji.
Činjenica je i to, da kad putuješ iz Hamburga pa sve do Horgoša nema nijednog policajca na vidiku, a kako pređeš granicu zapitaš se u čudu otkad Srbija ima more, drot do drota....
Izvinite na podugačkom i poširokom pismu ali morao sam, ipak dva dana čitam ovu temu...
Pozdrav vozačima, pamet pandurima i strogo po slovu zakona (ipak, ni vi niste iznad njega), i svima isto, ni po babu ni po stričevima. I dobro zapamtite vi u uniformama da i za vas postoji noć, čisto da ne bi bilo k'o u Balkan expresu sa krstačom pa u glavu. nikad ne znate kome ćete stati na žulj.
Samo vas gledam...
Re: Vreme je da Freakujemo policiju
Registrovani: 5 ( flighter_022, bojanum, popmilan76, fangorn, mjanjic )
Re: Vreme je da Freakujemo policiju
Re: Vreme je da Freakujemo policiju