[es] - Eksperiment za međuplanetarne letove

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.mediaworksit.net.

Sajt: www.akcenat.info

+8 Profil

Eksperiment za međuplanetarne letove

^{10.08.2006. u 13:50 - pre 215 meseci}

Na Međunarodnoj kosmičkoj stanici počelo je izvođenje ruskog eksperimenta "Akvarijum" koji će pomoći naučnicima da izgrade biološki sistem obezbeđenja uslova života posade tokom međuplanetarnih letova i ekosistema budućih naselja na drugim planetama.

"Kao opitni organizmi koji će postati moguća komponenta mikro ekosistema uzeti su ljuskari u jednom od stadijuma razvoja", rekao je šef laboratorije Instituta medicinsko-biološkog problema Ruske akademije nauka Georgij Samarin, prenela je agencija Itar Tas.

Jedan od ciljeva eksperimenta “Biorisk” je da se objasni koliko dugo mogu da se čuvaju biološki oblici u uslovima otvorenog kosmosa, kao i njihova reprodukcija i reaktiviranje.

Oblici ljuskara, upakovani u troslojni paket, u toku eksperimenta ostaće na stanici od mesec dana do pola godine.

Zatim će biti premešteni van stanice da bi na njih ispitano dejstvo uslova otvorenog kosmosa.

Rezultati dela eksperimenta u kosmosu upoređivaće se s kontrolnim eksperimentom na Zemlji.

Pored toga, istraživači nameravaju da izuče kako se u stresnim situacijama ponašaju delovi genoma (DNK) odgovorni za formiranje i dubinu jedne od faza u razvoju.

Prema rečima ruskog stručnjaka, eksperiment "Akvarijum" izvodi se između ostalog s ciljem dostavke živih ekosistema na druge planete.

U takve sisteme treba da uđu živi organizmi, rakovi, ribe, kao i razne biljke.

Brodski akvarijum i budući "povrtnjak" neće samo obezbeđivati kosmonaute hranom i kiseonikom nego im skratiti vreme putovanja ka Marsu koje traje godinu i po dana.

Sličan eksperiment je vršen na ruskoj orbitalnoj stanici "Mir" i biosatelitu "Kosmos", ali je rok postojanja mikro ekosistema tada bio ograničen na samo 20 dana.

No, postoji i drugi zadatak, naglasio je naučnik - da se objasni da li prosti organizmi i životinje mogli stići na Zemlju s drugih planeta.

"Mi smo već otkrili da mikrobi i spore mogu da izdrže surove uslove otvorenog kosmosa i sada ćemo u okviru eksperimenta "Biorisk" proveriti da li to mogu i životinje", izjavio je Samarin.

tanjug

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Odgovor na temu

entropy
Vladica Velickovic
Nis

Član broj: 131872
Poruke: 306
*.eunet.yu.

+8 Profil

Re: Eksperiment za međuplanetarne letove

^{17.06.2007. u 19:13 - pre 205 meseci}

Itar-Tass: Paradajz i repa u svemiru
Cetvrtak, 7. jun 2007. 13:07

Pored redovnih obaveza koje obavljaju na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, kosmonauti doprinose i naučnim istraživanjima koja utiru put i dugotrajnim medjuplanetarnim letovima. Tako su tokom petočasovnog izlaska u otvoreni kosmos u odseku "Pirs", kosmonauti montirali naučnu aparaturu "Biorisk-msn".

U mini-kontejnerima odneti su mikoorganizmi i drugi biološki objekti koji će tokom 18 meseci živeti u uslovima otvorenog kosmosa. Toliko je potrebno za let žitelja Zemlje do Marsa i natrag.

Prva etapa eksperimenta "Biorisk", koja je trajala pola godine, pokazala je da spore bakterija i gljivica mogu da prežive u surovoj kosmičkoj sredini. Sada je eksperiment složeniji. Prvim uzorcima dodate su larve komaraca afričkih hironomida, koje imaju sposobnost da se u odredjenom stanju održe nekoliko decenija. "To je veoma zanimljiv insekt čije su larve spsobne da izdrže štetno dejstvo radijacije, alkohola i temperaturne promene od minus 270 do plus 106 stepeni Celzijusa", izjavila je Natalija Novikova, stručnjak Instituta biološko-medicinskih problema koji prati rad kosmičkih misija.

"Istraživanje opstanka živih organizama u otvorenom kosmosu daće odgovor na važno pitanje za buduće medjuplanetarne letove, planetarni karantin i planetarnu zaštitu", istakla je naučnica, prenela je agencija Itar Taš.

Nije isključeno da će u skorije vreme naučnici odgovoriti na pitanje mogućnosti dostavke živih bića na drugu planetu, a da im se tom prilikom na naruši evolucija lokalnog ekosistema. "Ne manje važno, s tačke gledišta žitelja Zemlje, je da se sazna mogu li se dostaviti na Zemlju mikoroorganizmi s drugih planeta ili zemljaski mikororganizmi koji su boravili u kosmosu koji mogu mutirati", navela je Novikova.

Osim živih organizama na spoljnjoj strani MKS je ostavljeno seme ječma, paradajza, repe... "Birali smo biljke koje imaju kratak ciklus cvetanja, cvet se pojavljuje već 17. do 18. dana posle sejanja", rekla je vodeća naučna saradnica Instituta Margarita Levinski.

Po povratku na Zemlju seme koje opstane biće zasadjeno u specijalne staklene bašte a zatim će istraživači zakljuciti da li je došlo do genetskih promena u biljkama. No, najzanimljivije je, po mišljenju Levinski "da se vidi da li su u njima opstale gljivice".

Tokom boravka u otvorenom kosmosu ruski kosmonauti su postavili i protivmeteoritsku zaštitu - panele. Meteorske čestice i kosmički otpad zasipaju površinu MKS a na njoj i biološke kontejnere. MKS ima dosta dobru zaštitu od meteora, tvrde u Centru uprave leta. Postavljanje dodatnih panela izvodi se na zahtev američkih partnera projekta MKS koji su zabrinuti za stambeni odsek modula "Zarja".

Kosmonauti su za vreme kontrole površine stanice otkrili udubljenja slična tragovima metaka nastalog od udara mikro-meteorita, izjavio je rukovodilac Centra uprave leta u Podmoskovlju Vladimir Solovjev.

"Na funkcionalno-terenom bloku "Zarja" posada je zabeležila neke tragove koje su "emocionalno krstili kao tragovi metka", rekao je Solovjev tvrdeći da "bezbednost posade i orbitalne stanice nije ničim ugrožena". "Svi sistemi rade normalno MKS površina je hermetički zatvorena", naglasio je ruski stručnjak koji prati let MKS. Solovjev je podsetio da "meteorski napad" nije novost. Ranije su slična oštećenja zabeležena na ruskoj orbitalnoj stanici "Mir" kao i na ruskim i američkim solarnim baterijama montiranim na MKS.

(Tanjug)

http://www.mdexplorer.rs

Odgovor na temu