Planetarni atlas kanceraGodine 2002. bilo je u svetu ukupno:
- 10,9 miliona novih slučajeva kancera i
- 6,7 miliona smrtnih ishoda, navedeno je u atlasu.
Iste godine je zabeleženo:
- 965.000 novih slučajeva kancera pluća kod muškaraca i
- 387.000 slučajeva kod žena širom sveta.
Istovremeno je bilo novih slučajeva:
- 1,15 miliona kancera dojki,
- 930.000 kancera stomaka,
- 679.000 kancera prostate i
- oko jedan milion kancera debelog creva.
Blizu dva miliona slučajeva kancera, odnosno 18 odsto na globalnom nivou, izazivaju infekcije raznim bakterijama i virusima.
Procentualno najvećim izazivačem kancera smatra se bakterija "Helikobakter pilori" (Helicobacter pylori) koja je hronične stomačne tegobe u 5,6 odsto slučajeva dovela do kancera.
Ginekološke kancere, najviše kancer grlića materice, izaziva oko 20 različitih virusa, nazvanih humani papilomavirusi (papillomavirus), dok hepatit B and C može da izazove kancer jetre.
Izgladnjivanje, odnosno pothranjenost ili razne dijete, takođe su veliki izazivači kancera. Oko 30 odsto kancera je povezano sa načinom ishrane, od toga oko 20 odsto se odnosi na jednoličnu isharnu, kakvu imaju ljudi u siromašnim i zemljama u razvoju.
Ljudi bi trebalo da vode računa o ishrani, poručuju stručnjaci koji su pravili atlas kancera. Dnevno treba pojesti:
- najmanje 400 grama voća i povrća,
- izbegavati alkohol i proizvode usoljene i sušene,
- a važno je i da se u "srednjim" godinama telesna težina ne poveća za više od pet kilograma!
- Takođe treba manje jesti mesa, jer su istraživanaja u razvijenim zemljama pokazala da konzumiranje mesa i mesnih prerađevina povećava rizik od dobijanja raka, a neke studije su pokazale da "crveno meso" (govedina, svinjetina) više utiče na izazivanje kancera od ostalih vrsta (riba, piletina, zečetina).
U industrijski razvijenim zemljama je konzumiranje "crvenog mesa" poraslo sa:
- 61 kilograma koliko je u proseku po čoveku bilo 1965.
- na 88,2 kilograma 1999. godine. Istovremeno je zabeležen porast kancera.
S druge strane, Južna Azija, gde ljudi jedu manje "crvenog mesa" (3,9 kilograma 1965, a 5,3 kilograma 1999) i podsaharski region Afrike (skoro 40 godina se ne menja prosek od 9,4 kilograma godisnje po čoveku) ne beleže drastičan porast kancera.
Šanse za oboljevanje od kancera imaju i gojazne osobe, pogotovo oni koji su u najranijem detinjstvu kilažu stekli nezdravom ishranom. U razvijenim zemljama danas ima mnogo gojaznih mališana.
Što se tiče uzrasta 15-godišnjaka, najviše gojaznih je u:
- SAD - 34 odsto dečaka i 20 odsto devojčica, pa sledi
- Kanada sa 25 odsto dečaka i 18 odsto devojčica i
- Španija sa 21 odsto dečaka i 11 odsto devojčica.
Što se dečaka tiče, slede po gojaznosti:
- Italija (20 odsto),
- Francuska (12 odsto) i
- Rusija (sedam odsto).
U slučaju gojaznih devojčica u vrhu liste su još:
- Francuska i Norveška (10 odsto) i
- Rusija (tri odsto).
Neke od opštih pravila su da hrana treba da uvek bude sveža i najboljeg kvaliteta, da se jede u smirenoj, tihoj atmosferi i smirenog uma, uvek sedeći a bar približno u isto vreme, da se pojede toliko da "nisi ni gladan ni sit", kao i da se nakon jela bar par minuta provede u miru pre nego što se vrati svojim aktivnostima.
[ag] + http://www.cancer.org/docroot/...l_Conferences.asp?sitearea=MED
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
