Citat:
Alef: 1) Ako organ prolazi kroz fazu fetusa u bilo kom smislu, pa se onda veštački navodi na razmnožavanje samo ćelija jedne vrste tkiva, recimo koštane srži, to po meni, namerno naglašavam i nikoga ne teram da misli isto kao ja , znači po meni je to jednako sa umorstvom jer je fetus istog trenutka kada je začet čovek, bez obzira što je samo grupa ćelija.
Ali, kod kloniranja nema zaceca... No, ipak, mislim da shvatam tvoj stav i pokusacu da ga formulisem.
Znaci:
Ako nesto ima potencijal da postane ljudsko bice, ima sva prava kao ljudsko bice.
Ili cak mozda:
Sve od cega ce verovatno postati ljudsko bice (sa ili bez asistencije) sve vreme svog postojanja jeste ljudsko bice.
Samo, onda kloniranje stvara moralni problem, jer svaka mrtva celija mog tkiva sada
moze postati ljudsko bice, jer sadrzi informaciju o ljudskom bicu koja, ako se unese u zigot, moze proizvesti ljudsko bice. Stavise, gde pocinje i gde se zavrsava moje postojanje? Moglo bi se argumentovati da se ono proteze kroz sve moje pretke. Da li me to onda cini odgovornim za sva njihova dela ("
...krv tvoja na nas i nase potomstvo...")? Sa druge strane, ako mi se da pravo da raspolazem svojim genetskim materijalom po sopstvenoj diskreciji, onda bi mi to dalo pravo da imam potpuno (u konsenzusu sa drugim roditeljem) pravo nad zivotom i smrcu svoje dece (sto je ocigledno nedopustivo).
Mislim da ce cela ova rasprava da se zavrsi onog trenutka kada se otkrije sta je to sto neku celiju cini stem celijom ili na koji nacin se ona diferencira, tj. kad budemo mogli da uzmemo celiju vezivnog tkiva i "restartujemo" je (ubedimo je da je stem celija). Za sada znamo da je genetski kod u jedru celije isti kod svih celija organizma i da, ako ga premestimo u celiju koja ima potencijal razvica u nekom smeru, dobijamo kompletnog klona ili klonirano tkivo. To pokazuje da jos uvek ne znamo dovoljno, odnosno ne znamo sve sto nam treba da bi ostvarili sva obecanja kloniranja. Jednostavno, iako smo pronikli u kod naslednih osobina, nismo pronikli u kod zivota, kako je bombasticno najavljivano, nemamo pod kontrolom kljucne procese koji cine razvice i verovatno jos i ne znamo tacno gde da ih trazimo.
Takodje bez namere da menjam icije misljenje, zeleo bih da pokusam da objasnim preovladjujuci (i svoj) stav po pitanju abortusa. Priroda ne poznaje kategoriju umorstva, (generalno, jer besmisleno je govoriti o abortusu u prirodi, ... osim mozda kod torbara, koji su u stanju da izbace svoj nejaki porod u opasnosti) odnosno ono nije automatski kaznjeno. Ponekad je cak i nagradjeno. Mi smo ti koji stvaramo zakone koji zabranjuju (obecavaju kaznu za) oduzimanje zivota i izazivanje patnje, a koji su izraz nase saosecajnosti (ili straha da se nama samima nesto lose moze ili moglo dogoditi, ako nije zabranjeno zakonom) prema objektima zastite. Razvitak je naizgled ponovljena i ubrzana evolucija, a fetusi svih zivotinja i coveka se prilicno poklapaju u ranim fazama razvitka i to duze se poklapaju sto su dve vrste bliskije na stablu evolucije. Tako i zakon sada predvidja visu zastitu za fetuse koji su razvijeni do nivoa kada su vrlo izdiferencirani u pravcu humanosti, odnosno na nivou kada pokazuju znake aktivnog zivota (kada im proradi srce i pocnu da pokrecu udove). Odrasli ljudi koji pisu zakone znaju (osim ako ne veruju u reinkarnaciju) da se njima samima ne moze dogoditi da budu abortirani (sem ako ne gledaju na eventualnog svog klona kao na same sebe). Dakle, motivacija zastite sebe otpada, a preostaje motivacija saosecanja, tj. imaginacije. Znaci, ako zakonodavac moze da
zamisli kako bi mu bilo na mestu fetusa (
Ja sam fetus...fino mi je i toplo, mlataram rucicama i nozicama i pravim kolutove, ponekad se protegnem, ponekad vidim mutno svetlo i cujem zvuke, sav sam dobar i nikom nista nisam skrivio, bicu neodoljivo meden ako se rodim), onda ce ga uzeti u zastitu, a ako ne moze, ako mu je to suvise apstraktno (kako zamisliti svest grupe celija koje jos nemaju mozak?), onda ce pre biti na strani "ljudskijeg" bica u prici, tj. nevoljne potencijalne majke (ako je zakonodavac zena, uz to moze i da pretpostavi da moze da se nadje u situaciji nezeljene trudnoce). Dakle, trenutno vazece misljenje je da nesto moze biti vise ili manje ljudsko bice (tipicno za pravnike, koji barataju kategorijama "vise u pravu" i "manje u pravu").
Re: Rođena prva klonirana beba
(jednom za svagda)
Re: Rođena prva klonirana beba
, znači po meni je to jednako sa umorstvom jer je fetus istog trenutka kada je začet čovek, bez obzira što je samo grupa ćelija.
Vizija mu je skroz realisticna, i ne samo ta u toj knjizi...