Najbrzi linux je

Ne ulazeći u to da li je praktično ili ne, napomenuo bih samo da postoji način da se ovo izvede preko fajla /etc/portage/bashrc i on je opisan u ovoj diskusiji. Ukratko, moguće je definisati C/CXX/LD flegove kako pojedinačno za svaki paket, tako i po kategorijama.


Pa da, sigurno da taj koji ga je pisao najbolje zna koje mu optimizacije prijaju, a i on može da uloži neko vreme da prouči taj jedan program, dok korisnik treba da prouči sve programe, što je naravno nemoguće.

Meni je tu pala na pamet jedna ideja da se formira neka baza podataka o tome koje optimizacije prijaju kom programu. Npr, ja proučim (ili možda još bolje dođem do toga prostim isprobavanjem) OpenOffice, neko drugi GIMP, treći KDE, i onda bi svi imali na raspolaganju sve optimizacije. A kad malo bolje razmislim, zašto ne bi developeri odali tajne i na sajtu svog programa objavlili i preporuku o optimizacijama?


Slažem se da postoje neke strasti koje stvaraju probleme samoj osobi i drugima. A tzv. agresivne optimizacije po mojim iskustvima ne dovode do problema kao što to neki ljudi opisuju, bolje reći nikad nisam imao ni jedan jedini problem zbog toga. Samo ja se držim stabilne grane. Testing je verovatno nešto drugo.


Ja mislim da je dobro da tako nešto postoji da bi ljudi imali neku orijentaciju.

Ubuntu 6.06 se dize na mojoj kanti od laptopa sa 512 rama i celeronu na 2 ghz za 45 sekundi bez ikakvih dodatnih podesavanja ,jedino sto sam mu izgasio bluetooth i izgasio par gluposti u bootmanageru (koji dolazi uz automatix).

Potpis

Free advice is seldom cheap.

ja mislim datu nema govora o brzini dizanja, nego o brzini rada. Moj slackware se pali oko 2minuta.. tokom ukljucivanja, kaci se na net, updejtuje sat sa ntp servera, .. itd.. ako bi iz inita izvadio sve stvari koje nisu nuzne za rad kompjutera.. dosao bi i sa slackwareom ispod 45s,a mozda i dosta manje (nikad nisam ni probavao, kompjuter mi se pali sam u vreme kad sam u skoli, takod a i ne primecujem, iako bi se palio po pola sata)

inace, i na slacku, izmedju binarnih programa i iskompajliranih na mom boxu, razlika je stvarno minimalna u brzini (citaj: ne primecuje se)

Potpis

Bolje ispasti glup nego iz aviona
http://www.mulaz.org/

U, pa zar ima toliko da se prica?

LFS ili Gentoo ce ipak biti nesto brzi od svega ostalog kad se iskompajliraju kako treba, ali razlika u radu (na desktopu ili serveru) tesko da ce biti primetna. A brzina butovanja, pa sta je to, to je irelevantno. :(

Ima tu još jedna mogućnost, da se iskoristi računar da se optimalni set GCC parametara traži za svaki paket. Koga je volja da pročita nešto na tu temu, ključna riječ za pretragu je "Acovea", a stranica je:
http://www.coyotegulch.com/products/acovea/index.html

Broj paketa na mašini moje kćeri, modularni KDE ali monolitni XOrg, je 790 (bez ¨sloted¨ ). I to nema baš koješta, mašina je poprilično "obična". Koliko ih ima na mojoj mašini, bolje da ne kažem... ;). A što će da se desi kad pređem na modularni XOrg, ne smijem ni da pomislim.

Broj paketa raste, što je za Gentoo dobra stvar. Što je više iscjepkano, to manje koda treba da se prevede kad ekipa popravlja bube.



Hm, ovdje je moja priča bila nedovoljno precizna, strah me da smo se loše razumjeli. Debian-ove GCC parametre za njihove pakete definišu ljudi koji održavaju te pakete NA DEBIANU (debian devs).

Većina paketa ima default GCC parametre, ko hoće da proba neka skine tarball, makne promjenjive za GCC iz okruženja i pokrene ./configure. Biće iznenađenja, sjećam se da sam negdje čitao da neki od multimedija paketa kao default gcc parametre vozi "-O4"[sic!].



Tu će ti Debian ekipa reć' da takva baza već postoji, razbacana po *.deb fajlovima. :)



Ta iskustva su vjerovatno veoma individualna stvar, meni je prva mašina koja je podignuta na Gentoo bila PIII 800 na Asus CUSL2 ploči. E, na Gentoo 1.2 nije bilo trika da vozim "-O3" ni u jednoj kombinaciji, a ne da sam probao i postepeno obarao parametre u koje se N ljudi ¨klelo¨ da ne prave nikakve probleme... I GCC i ja smo se družili mnogo prije Gentoo-a, da se razumijemo.

Sad sam na amd64, a tu ima još podosta paketa koji se vode samo kao "nestabilni". Poodavno su mi mašine ili na -O2 ili na -Os (ako je memorija malena ili "embedded" project), odavno se ne igram sa performansama. Čemu, kad mi čak ni procesori nijesu overclock-ovani? Ko voli, široko mu polje.

Ljepota Gentoo je što je fleksibilan da trpi i mene i "ricere" i ostavlja nam slobodu da tretiramo distribuciju kako je već nama ćeif, što se ja pitam.

Gentoo jeste optimizovan. USE parametri i činjenica da se pusti da automake odradi svoj posao daju optimizovan (u smislu, nije prevedena podrška za biblioteke koje se ne koriste) sistem. Sad, i druge distribucije kod kojih mogu da se prevedu paketi to isto mogu da oposle, zbora tu nema. Tom logikom kad se krene, nema, vala, jedne Linux distribucije na kojoj ne mogu da se izvedu stvari koje mogu na nekom drugoj distribuciji, zar ne?

Samo je pitanje koliko truda treba da se za to uloži i koliko često se to radi sa tom distribucijom, te kolika je vjerovatnoća da će Google iščupati pomoć ako se naleti na probleme.

@Apatrid: 790 paketa?!

A koristim checkinstall za svaki paket, da ne bude zabune.

Potpis

JaFreelancer.com

I to na kcerkinom kompjuteru :)
Kako ja da provjerim koliko imam paketa instalirano? Ovo sto je gore naveo VRider nema kod mene, a u world fajlu ima 80-ak programa.
Inace po sjecanju prilikom prelaska na gcc 3.4.6 imam negdje oko 400-500 paketa...

Potpis

Beneath civilization's fragile crust, cold chaos churns...

probaj ovo isto samo sa /usr/portage/

Ma ne moze tako.... odkud ti to? Ili sam ja nesto pogresno razumio.

Potpis

Beneath civilization's fragile crust, cold chaos churns...

Kako se ta informacija može pročitati iz .deb fajla?

Interesantno, možda ću morati sam sebe da poreknem, jer mi acovea puca u zadnjem testu (treebench). Probao sam i sa konzervativnim optimizacijama i opet je isto, tako da ne znam da li je do toga. Našao sam isti problem preko google-a, ali nema odgovora.

Dobijem ovako nešto dvadesetak puta:


i onda na kraju "Segmentation fault".

Za Gentoo:

Potpis

int rand(void);

Those who do not understand Unix are condemned to reinvent it, poorly.

Upali lampicu — koristi Jabber!

Ja za takve stvari koristim:


Mnogo sporije od random-ovog one-liner-a, ali mnogo detaljniji izvještaj na dnu. A i ostatak što depclean ispiše me interesuje, tako da mu to dođe o jednom trošku...

Modularni kde (ali kde-meta, dakle sve instalirano), gimp, kb3, tellico, amarok, svi multimedija USE flagovi uključeni, svi fontovi, gomila theme paketa (šareno, volim te šareno) ... koristi evolution i (još uvijek) firefox... gomila (linux) igrica, xsane/kooka, podrška za kameru, cups, qcomic, open-office, screen, gvim...

Tinejdžerska mašina. Mada dalo bi se to ošišati, sad kad gledam ovar world file...

:)))

A nikako, kad im je to binarna arhiva. Glupih lupost, da prostiš. Ta informacija im je u nekim drugim fajlovima, dok apt-get može da je povuče.

Slack za svaki paket ima u source direktorijumu .SlackBuild skriptu u kojoj se nalaze i optimizacije, ali su vrlo konzervativne. Možete pogledati na ftp://ftp.slackware.at/slackware-10.2/source

565 paketa. Vise nego sto sam mislio. Pretpostavljam da se to povecalo nakon sto sam presao na modularni X, mada nisam sve instalirao. Takodje i KDE je prilicno minimalno instaliran jer koristim FB.

Potpis

Beneath civilization's fragile crust, cold chaos churns...

A kako se instalira modularni X i čemu to služi?

Pogledaj http://www.gentoo.org/proj/en/desktop/x/x11/modular-x-howto.xml i http://gentoo-wiki.com/HOWTO_Modular_Xorg
pa ce ti sve biti jasno.
btw,

404.

Malko sam pocistio.

Potpis

JaFreelancer.com