Citat:
aleksandaraleksandar:
i dalje mi nije jasno zasto MIN kaze "75% od" a ne kaze u onoj konstrukciji u kojoj je to rekao blic? zato sto zeli da ima samo velike brojeve u izjavama. jeftini marketing.
Na osnovu
ovog pdf-a, tabela 4.10 gde je prikazan broj pripadnika starosnih grupa, može se zaključiti da današnjih devetnaestogodišnjaka ima oko 100.000 (pritom nije zgoreg napomenuti da današnjih beba starosti 1 godine ima manje od 70.000, što znači da je za 18 godina natalitet pao preko 30%).
S obzirom na to da smo ranije konstatovali (iz saopštenja Ministarstva) da oko 40.000 devetnaestogodišnjaka upiše faks svake godine (po svoj prilici još desetak hiljada upiše i više škole), to znači da 40% generacije (bez obzira na prethodno obrazovanje) nastavlja školovanje na fakultetima, a kada uračunamo još desetak koji upišu višu školu dobijamo da polovina generacije započne više obrazovanje, što je sasvim u skladu s onim što je Blic naveo kao podatak za zemlje za kojima kaskamo (bez obzira na to radi li se o onima koji imaju osnovu da upišu faks ili višu ili o svima koji bi po starosti to mogli da učine).
Dakle, Blic
jeste napao ministarstvo i školski sistem za pogrešnu stvar. To što oni nisu odgovorili istim rečima, ne bih shvatio kao marketing, jer su oni dali procenat koliko je od onih koji
mogu (a to su oni sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom) da nastave školovanje to i učinilo. I Blicovih 10% bi po meni trebalo tumačiti u tom smislu, jer su i oni napisali "nastavlja školovanje posle srednje škole", tj. nisu spominjali one koji to ne mogu da učine iz raznih razloga: jer su završili trogodišnju školu, jer nisu završili srednju nego su je napustili, jer su završili samo osnovnu ili jer nisu ni osnovnu završili ili je uopšte upisali (a ima i takvih). Da je Blic napisao da od svih 19-godišnjaka (faks se upisuje s 19, srednja s 15, a osnovna sa 7 godina) samo 10% upiše srednju školu onda bi, po mom mišljenju, mogao da napadaš ministarstvo da u svom saopštenju frizira podatke, tj. tumači ih na za njih povoljan način.
Citat:
aleksandaraleksandar:
da skratim, mozes li da izracunas koji je to onda procenat populacije od 18 god koja upisuje faks? (ako se uopste tada upisuju) i da taj broj interpoliras na evropske slucajeve (ako pretpostavimo da je tamo broj odustajanja od studija jako mali). cisto da ne bismo uporedjivali razlicite stvari.
Dakle, 40% osoba starosti 19 g. upisuje faks.
Evo podataka o fakultetski obrazovanim osobama za neke zemlje, ali u odnosu na deo populacije starosti od 25-65 godina.
Canada 43
United States 38
Japan 36
Finland 33
Sweden 33
Norway 31
Australia 31
New Zealand 30
Belgium 28
Denmark 27
United Kingdom 27
Iceland 26
Korea 26
Ireland 25
Switzerland 25
Netherlands 24
Spain 24
France 24
Germany 23
OECD prosek 23
Luxembourg 19
Greece 18
Austria 14
Hungary 14
Poland 12
Czech Republic 12
Slovak Republic 11
Italy 10
Portugal 9
Turkey 9
Mexico 6
Izvor: OECD (
http://www.oecd.org/dataoecd/32/26/33710913.xls , tabela A3.4a, sortirano po opadajućem redosledu)
Da vidimo kakva je situacija u Srbiji. S obzirom na to da ne znamo koliko onih s fakultetskom diplomom spada u starosne grupe ispod 25 godina (zacelo ih nema mnogo, jer su to praktično samo oni koji petogodišnje faksove završe u roku ili četvorogodišnje u roku ili za 5 godina) i iznad 64 godine (tih je možda malo više, jer je prosečan životni vek u Srbiji oko 73 godine), moraćemo da pribegnemo proceni, pa ćemo od ukupnog broja onih s visokim obrazovanjem 411.944 odbiti učešće osoba starijih od 65 godina u populaciji (s obzirom na to da je pre pedesetak godina znatno manje ljudi završavalo fakultete, to će zacelo nadoknaditi i ove mlađe od 25 godina s diplomom). Takvih ima 16,5%, pa ćemo računati da je ljudi sa faksom u Srbiji koji pripadaju ovoj OECD definisanoj grupi od 25-64 godina 83,5% od 411.944 tj. 343.973.
Sada da vidimo koliko stanovnika Srbije pripada grupi starosnoj grupi od 25-64 godine. Za to opet koristimo tabelu 4.10 u
ovom pdf-u.
Broj stanovnika Srbije: 7.498.001
Mlađih od 25 godina: 2.184.852 (dobijeno sabiranjem starosnih grupa 0-4, 5-9, 10-14, 15-19 i 20-24)
Starijih od 64 godina: 1.240.505 (dobijeno sabiranjem starosnih grupa 65-69, 70-74 i preko 75)
Ukupno stanovnika Srbije starosti 25-64 godina: 4.072.644
Procenat stanovnika s faksom u populaciji od 25-64 godina u Srbiji: 8,4 %
Zbog greške unesene procenom broja ljudi sa fakultetskom diplomom koji ne pripada ovoj starosnoj grupi, moguće je da je ovaj procenat nešto veći i da prelazi 9%.
Dakle, u rangu smo negde sa Portugalijom i Turskom, bolji od Meksika, a nešto lošiji od Italije.
Ipak, na dnu smo lestvice, jer je prosek OECD-a 23% (podela je tako postavljena da u tercijarno obrazovanje čiji je procenat ovde prikazan za razne zemlje spadaju visoke škole trajanja barem tri godine, što znači da se svi kod nas sa višom ne računaju u ovaj prosek*),
a mi smo dosta daleko od njega i trebalo bi dosta toga uraditi kako ljudi ne bi odustajali od studiranja, kako bi se povećao broj ljudi koji upisuju četvorogodišnje škole nauštrb trogodišnjih, ali i kako bi se privoleli svi roditelji da im deca završe barem osnovnu školu.
* Zbog toga se pričalo da će više da se transformišu u trogodišnje škole, ali se to nije desilo.
Toliko od mene.
Pozdrav
P.S. Čestitam na podatku za Island, ispostavio se kao tačan.
Spasa nam nema, propasti ne možemo!
Re: Srbija zemlja s najmanje studenata
Registrovani: 2 ( scoolptor, Nebojsa Milanovic )
K je samo mislim da bi trebalo da necije misljenje menjamo cinjenicama i argumentima jer ako se izrazavamo na taj nacin tesko da ce neko prihvatiti misljenje koje je mozda ispravno.
Re: Srbija zemlja s najmanje studenata
Re: Srbija zemlja s najmanje studenata
Re: Srbija zemlja s najmanje studenata