...lepe fotografije (ZARSILIC), ako sam pogrešno napisao nickname, neka mi dotični ne zameri, posebno mi se svidja ona sa grančicom i voćem ( ako je to voće , a mislim da jeste), neka mi i to ne zameri. Tema se razvija neočekivano brzo i stvarno sam naučio dosta o makro-u, ali predpostavljam da je to možda desetina onoga što makro fotografija i jeste a možda ni toliko, zato družimo se gospodo i učimo jedni od dugih.
Pogotovo mi se sviđa, onaj link što je ABDEE ostavio, stvarno dosta stvari ima o makro fotografiji, mada ga još nisam pročitao, ali evo, letim, čim napišem ovaj odgovor. Primećujem neke varnice između nekih članova ove diskusije, i mislim da se radi o klasičnom interesu moralne degradacije, e, zato je dodato par "Moralnih pridika", jer mislim da ipak ne stoji jednoj osobi, koja se koristi fotografskom terminologijom da u svojoj fotografskoj, da li amaterskoj ili profesionalnoj karijeri "Nabija" "Sjebava" i "Zašrafljuje" delove svog osnovnog sredstva, jer verujem da i ostali učesnici trenutne diskusije nisu baš saglasni sa takvom vrstom komunikativnog slenga, jer malo pre prolazih pored onih što su zaduženi za pražnjenje kanti za đubre, čuh tako nešto slično i pomislih: Zar su i oni fotografi?
Ali ipak imajmo za činjenicu da sam stvarno naišao na dosta dobrih stvari (onoliko koliko sam mogao da vidim na brzinu) o Makro fotografiji na linku koji je postavio ABDEE, u svakom slučaju malo manje ličnih a više profesionalnih varnica bi prijalo meni, verujem kao i ostalima.
Da, umalo da zaboravim, ima li neko informaciju o nekom mestu u Novom Sadu gde mogu da kupim konačno Makro objektiv, ali nekako me je život naterao da steknem jednu odbojnost prema jeftinim stvarima, jer radije ću to "Nemati" jedno izvesno vreme dok ne steknem dovljno novca za ono šta mislim da je dobro, naravno ne važi ovo pravilo uvek i nije uvek ono što je skupo i kvalitetno. Ali evo nekih zanimljivih stvari uopšte o sočivima:
Pre četri veka venecijanski plemić (mislim da je Daniel Barbaro), izvršio je zanimljiv pokus. Povećao je otvor za svetlo na svojoj Cameri Obscuri (prvobitna verzija, osnove aparata velikog poput sobe), i u njega stavio sabirno sočivo sa naočara jednog starog dalekovidnog čoveka. Sav radostan, ustanovio je da su slike što ih je sočivo projektovalo na zid svetlije od onih iz jednostavnog otvora.
Barbaro je za Cameru Obsuru soga doba otkrio bolju i noviju metodu pretvranja svetlosnih talasa u slike. Sa pojavom fotografije, njegovo otkriće se pokazalo značajnim. Jer fotoaparat sa sočivom daje ne samo oštrije slike od onog sa običnim otvorom nego propušta i svetlo dovoljne jačine da slike budu eksponirane u deliću sekunde. Tek pomoću optičkog sistema sočiva, postalo je moguće da se ručnim fotoaparatom dobije oštra slika predmeta u pokretu - fotoaparatom sa jednostavnim otvorom to bi bilo potpuno nemoguće. Idemo dalje...koga interesuje, naravno.
Svi se moderni fotoobjektivi za fotoaparate temelje na konveksnom i sabirnom sočivu, dakle onom istom tipu koji je korstio Barbaro (naravno u svojim pokusima). Ta sočiva su u sredini mnogo deblja nego na krajevima. Mnogobrojne talase svetlosti , različite talasne dužine koje izlaze iz jedne tačke, ono može tako skoncentrisati i usmeriti da se talasi skupljaju u jednu tačku . Tu tačku nazivamo stručnije ili ako bih se koristili baš pravom fotografskom terminologijom "Žarišna tačka"...veoma jednostavno, ona se nalazi na vertikalnoj površini žarišne ravnine. Ako je u fotoaparatu žarišna ravnina identična sa površinom (u analognoj fotografiji sa površinom napetog filma), a u digitalnoj sa površinom CMOS-a (čip-a), na istomenoj podlozi se pojavljuju mnoge sićušne sličice prizvedene beskonačnim brojem skupljenih talasa svetlosti.
Kako sočiva regulišu i usmeruju svetlost u jednu tačku, pa veoma jednostavno za objasniti!
Ona koriste jedno svojstvo same svetlosti. Ako talase svetlosti prolaze iz jednog providnog medija, npr. zraka, u drugi, takođe providan medij, npr. staklo, one skreću sa svog prvobitnog smera. To se inače naziva "Fenomenom lomljenja svetlosnih talasa". Jačina skretanja ili lomljenja svetlosti zavisi o obliku, debljini i gustoći drugog medija, te o smeru padanja svetlosnih talasa na taj medij. Da bi do loma svetlosnih talasa uopšte moglo doći, svetlost mora padati na drudi medij pod određenim uglom. Ako svetlost pada ravno na medij ( sočivo), talasi prolaze koz medij bez lomljenja, izokrenemo li telo tako da talasi stižu pod određenim uglom, neki talasi ili zraci će se reflektovati ( pojam o refleksiji ćemo drugi put), dok će drugi talasi ući i skrenuti na niže. Pošto su talasi napustili medij i vratili se u talas (zrak), talasi sa tela ravnih površina nastavljaju put u strarom smeru "Racvnom ili normalnom".
Ako svetlost naiđe telo zaobljene površine, svetlost se lomi drugačije. Umesto paralelno, zraci skreću pod raznim unapred određenim uglovima. Na konkavnim površinama oni se raspršuju u nedogled, a na konveksnim se skupljaju kao u jednostavnim sabirnim sočivima. U žarištu, gde se zraci skupljaju ( ukrštavaju ), nastaje slika fotografisanog objekta.
Prema vrsti slika koje proizvode, sočiva delimo na pozitvine i negativne (ako davim prekinite me, pošto nike ne može...). Oba tipa se takođe koriste u fotografiji. Sabirna ili konveksna sočiva, u sredini su deblja nego na rubovima ( pa ga zato zovu i pozivitvnim sočivom), jer tako skuplja i usmerava svetlosne talase različitih dužina koji se opet mere u "Nanometrima" u žarišnu ravninu da bih nastala stvarna slika. Rastresna ili konkavna sočiva su na rubovim deblja nego u sredini, jer rasipaju talase svetla pa zbog toga ne mogu formirati sliku u jednoj tački. Iako ne mogu projektovati sliku na neku površinu, negativna sočiva su ipak korisna. Ona daju jasnu sliku za oko iako ne recimo za film.
Ko se služi recimo običnim lupom (koja se satoji od sabirnog sočiva), zna da sočivo treba držati na određenoj udaljenosti od predmeta da se slika ne bi jednostavno rečeno rasprišila u beskonačnost. Oštrinu slike što je daje lupa podešavamo primičući staklo bliže predmetu ili ga odmičući sve dok se ne pojavi jasno ocrtana slika. Rastreseno sočivo (konkavno) nije potrebno podešavati: cela slika se može odmah jasno raspoznati.. Ona je doduše manja, ali uspravna, strane joj nisu izobličene kao kod konveksnih sočiva, gde se javlja jedna karakteristična pojava koju ću preciznije definisati kasnije, a oštrina je optimalna bez obzira na udaljenost predmeta.
U fotoaparatima se, dakle, pozitvna siočiva koriste koriste za snimanje, a negativna za ono malo prozorče kroz koje gledamo (Viewfinder) ili tražilo, naravo ako nije u pitanju SLR aparat koji sve to posmatra ravno kroz objektiv, što je mogu Vam reći prava stvar, jer kasnije ću objasniti zašto je to faktički bolje. Dovoljno je pogledti kroz "Viewfinder" ( u daljem tekstu tražilo) i uvek ćemo videti oštru sliku motiva, naravno, zahvaljujuću Barbaru i sočivu.
Što se tiče žarišne daljnie, evo par reči i na tu temu.
Fotograf može regulisti relativnu veličinu motiva menjajući udaljenost snimanja ili objektiv. Najvažnije svojstvo za razlikovanje objektiva je njihova žarišna daljina, što predstavlja udaljenost između žarišta i sočiva, kad je objektiv podešen recimo na beskonačno, tako da se velika udaljenost formira da talasi ili zraci padaju paralelno na objektiv. Objektive inače označavano pomoću stvarne žarišne daljine ( 50 mm objektiv ili 300, čak i 500 mm objektiv), ili pomoću relativne ( objektiv malene, normalne ili velike žarišne daljine). Žarišna daljina utiče na veličinu slike koju objektiv projektuje i na vidni ugao ( koliki će deo motiva sadržati slika). Objektiv sa snažnom žarišnom daljinom lomi svetlo, zraci svetla se skupljaju u žarištu na maloj udaljenosti iza sočiva i nastaje veoma malena slika odabranog objekta. Što je žarišna daljina veća, svetlo se slabije lomi, žarište se u tom slučaju nalazi udaljenije od sočiva i dobijamo veću sliku ( uvećanu ili ZOOM sliku). Faktički veličina slike se povećava sa žarišnom daljinom. Ako je recimo objektiv žarišne daljine 25 mm daje 12 mm veliku sliku čoveka, 50 mm objektiv daje sliku veličine 24 mm. PROVERENO!!!
Budući da objektiv sa velikom žarišnom daljinom daje veću sliku motiva, on može obuhvatiti tek deo prizora od motiva. To možemo jednostavno proveriti uz pomoć našeg bogom danog ekstremiteta, ruke, tako da palcem i kažiprstom zatvorimo krug i držimo ih tik pred okom, na taj način vidimo veći deo prizora ili objekta, ali ako krug udaljimo od oka, on će obuhvatiti manji deo prizora jer smo na taj način faktički samnjili vidni ugao (probajte ovo obavezno). Tako je vidni ugao što ga obuhvata objektiv fotoaparata za toliko manji što je veća njegova žarišna daljina.
Kvalitetni objektivi (ali napominjem samo kvalitetni objektivi) sastoje se danas od sistema raznovrsnih sočiva koje su tako proračunate da omogučuju oštre snimke uz najrazličitije vremenske uslove, što se jednostavnim sabirinim sočivom ne može postići. Broj sočiva u recimo današnjim aparatima se kreće od dva pa čak do dvadeset i više ( kao što je npr. LEICA objektiv, profesionalci će znati o čemu pričam, ali o tome malo kasnije) u složenim i skupim ZOOM objektivima.
Objektivi sa više sočiva ispravljaju greške i nedovoljne oštrine što nastaju u pojedinim sočivima prilikom loma svetlosnih talasa ( kineska i jeftina sočiva).
Prolazeći kroz sočivo svi zraci svetlosti ne ponašaju se jednako, što dovodi do nekih problema. Sa jedne strane, pojedine boje se različito lome (Njutnov pronalazak svetlosnih talasa), plavo se npr. lomi jače nego crveno. Plav i crveni talas svetlosti, koji izlaze zajedno iz jedne tačke i zajedno padaju na sočivo, napuštaju je na razičitim mestima, dakle, nepogađaju film ili CMOS u istoj tački. Tu pojavu inače za sve one koji primenjuju profesionalnu degradaciju nazivamo "HROMATSKOM ABERACIJOM". Zbog toga mogu crno-bele slike, kao i slike u boji biti veome neoštre i verujte mi na prvi pogled kao iz onih jeftinik MUSTEK-ovih aparata jednom rečju užasne. Na snimcima u boji mogu se i druge smetnje; npr., plavi rubovi iza nekog predmeta, ili recimo imali ste verovatno priliku da Vam se dese žuti rubovi iza ljudkog lica itd... Sve dok koristimo samo jedno sočivo, hromatsku aberaciju ne možemo izbeći. Ta se greška jedino ispravlja kombinacijom više sočiva, gde je najdalje otišla kompnija LEICA koji su jedini uspeli da izbruse sočivo tako da kada ga spoje sa drugim isto tako izbrušenim sočivom dolazi do vakuma i nije im trebao nikakav termo lepak....hm zamislite.
Za sve one koji žele da znaju, a verujem da žele, proizvođač objektiva prvo tačno utvrđuje hromatsku aberaciju prvog sočiva, zatim proračunava drugo sočivo drugog oblika i od drugog stakla, čija hromatska aberacija poništava grešku prvog sočiva. Takvom kombinacijom, oba se sočiva međusobno koriguju, te sve boje koje dolaze iz jedne tačke pogađaju film ili CMOS u istom mestu,...frapantno, zar ne?
Taj princip ispravljanja optičkih grešaka pomoću suprotnih grešaka primenjuje se i za druge aberacije, kakve se pojavlju prerpostavljam, u stvari znam i u drugim sočivima. U skupim objektivima visoke klase i kvaliteta međusobno se kombinuje čitav jedan niz različitih sočiva. Pošto ih prethodno računar prekontroliše i proračuna sve moguće hramatske aberacije koje se mogu destiti i u najneočekivanijim situacijama, sočiva se precizno bruse ( setite se LEICA sočiva, inače pogledajte objektive sa aparatima Panasonic) na milioniti deo milimetra i ispituju laserskim zracima sa različitim nanometraskim dužinama. Svako pojedinačno sočivo u takvom objektivu pridonosi ispravljanju hromatskih aberacija što ih stvaraju ostala sočiva, dok istovremeno i samo proizvodi jedan procenat aberacije, koje opet koriguju druga sočiva. Čitam sistem je optički savršeno uravnotežen, i na filmu ili CMOS-u formira jednoličnu i oštru sliku. E u tome leži KEC!
Mnogi fotografi stalno menjaju objektive raličitih žarišnih daljina, birajući ih prema uslovima snimanja ( da ne bi morali menjati udaljenost snimanja) ili prema efektima koje žele postići. Žarišna daljina koja za jedan format aparata daje normalan objektiv, znači za neki drugi format aparata širokougaoni objektiv itd. Šta je normalno određuje se prema formatu filma (analogna fotografija). Ako žarišna daljina odgovara dijagolnali slike na filmu ili CMOSU, oku će slika izgledati normalna. TAko npr. dijagonala slike 35 mm filma iznosi otprilike 43 mm, tako da bi za taj film bio normalan objektiv žarišne daljine 43 mm ( iako svi objektivi žarišne daljine između 40 mm i 35 mm vrede kao normalni za 35 mm fotoaparat, standardna oprema većine takvih aparata sastoji se od objektiva 50 mm).
Reč dve o teleobjektivima:
Teleobjektivi povećavaju udaljene predmete kao dvogled, recimo. Ali se i njihova svojstva pretpostavljam mogu uptrebiti u umetničkim svrhama. Recimo neke baš udaljene predmete, najbolji primer je neka životinja u savani ( primer mog profesora), zbog njihovih takoreći plahosti po pravilu i mogućstvu treba slikati samo sa velike daljine. Pri takvoj opciji je naročito korisna neznatna dubinska oštrina teleobjkektiva. Recimo, često se između životinje nalazi lišće i grmlje ( sećate se se onih fotografa sa National Geographic-a). Ako objektiv podesimo na životinju, listovi i grmlje su na slici tako nejasni ili verujte mi nestaju kao rukom odnešreni (Kontra važi i za Makro fotografiju sa ZOOM-om). Recimo kod snimanja portreta, većina ljudi je zbunjena kada im se uperi ubjektiv blizu lica i stvaraju jedan nepovaljan izraz lica, pa pokušajte to da izvedete sa teleobjektivom u našem slučaju ZOOM-om i dobićete deset puta bolji efekat, usled činjenice da se predmeti kao što je NOS neprirodno povećavaju kada snimamo portret iz velike blizine (pitanje perspektive).
Za 35 mm foto aparat, preporučuje se teleobjektiv žarišne daljine 85 ili 105 mm, obe žarišne daljine su naročito dobre za snimanje portreta. Dalji objektivi su jako neprikladni za rukovanje a i teže se podešavaju. Recimo 500 mm objektiv može biti težak i do 10 kilograma, verujte mi!!! Fotoaparati sa takvom težinom je nemoguće držati u ruci, pa je naravno neophodan TRIPOD ili našom terninologijom rečeno STATIV!!!
Reč dve o širokougaonim objektivima:
Oćita prednost šitokougaonog objektiva sastoji se u tome da na film ili CMOS prenosi veći deo motiva nego normalni objektiv. Tako i sa male udaljenosti fotograf može obuhvatiti čitav predmat snimanja. To je naričito važno, ako se na primer, u uskoj prostoriji fotograf ne može dovoljno udaljiti da bi svoj motiv snimio sa normalnim objektivom. Osim toga šitokougaoni objektiv može gotovo sasvim ISKRIVITI PERSPEKTIVU. što je zapravo krivica fotografa, a ne objektiva.
Predmet koji se nalazi veoma blizu objektiva ili oka - izgleda veći od istog predmeta na većoj udaljenosti. Budući da se širokougaoni objektiv može izoštriti, na najbliže predmete, iako dolazi do iskrivljenih odnosa među veličinama. Dalju prednost širokougaonog objektiva čini njegova velika dubinska oštrina. Snimamo li , recimo, nešto iz velike blizine, ne možemo za svaki snimak podešavati objektiv, ali uz pomoć širokougaonog objektiva svi će predmeti naravno biti obuhvaćeni i dovoljno oštri, čak iako su različito udaljeni od fotoaparata.
I još jedna vrsta, a to su posebni objektivi jer ih je nauka o primenjenoj forografiji svrstala u tu vrstu.
Objektiv promenljive žarišne daljine, inače dobro znan među profesionalcima VARIO-objektiv ili dobro znan među nama ZOOOOOOOOM objektiv- je optička sprava koja služi za razne svrhe, i sjedinjuje više žarišnih daljina objektiva, NJegovi optički elementi međusobno su zavisni, tako da se promenom žarišne daljine objektiva menja i veličina slike objekta. Prednosti što ih takav obejktiv pruža reporterima i sportskim fotografima su očite. Ne izmenjujući objektive, oni mogu brzo prelaziti sa širokougaone panorame fudbalskog igrališta ( koje znamo nije malo) na telesnimke u krupnom planu pojednih igrača ( u fudbal se ne razumem). ZOOM objetivi omogućuju takođe da se postignu posebni imetnički efekti. Za krajnje široke uglove može se korostiti i tkzv. RIBLJE OKO (fisheye - objektiv). NJegov vidni ugao je 180 stepeni i dubinska oštrina je izrazito velika, međutim da bi smo postigli krajnje efekte što ih omogućuje, moramo prihvatiti mnoga izobličenja koja se javlja ju isključivo kod ove vrste objktiva (PROVERENO)!!!
A MAKRO OBJEKTIV ili mikro objektiv se smatra posebnom vrestom objektiva koji s e koristi za predmete "Svi dobro znamo" na veoma malim udaljenostima, pa je naročito prikladan za snimanje prirode ili INSEKATA ha ha ha .....odlične su fotke samo tako nastavite. Inače, znam sigurno da je veliku primenu našao u mikromedicini, pa sam Vas zato i pitao za one OPTEKINE objektive jer mi se nekako čine najprikladnijim. A što se tiče plaćanja....gospodo imam tu privilegiju da iskorisim VISA Virtuon karticu....prvi put.
Gore navedeni tekst sam čisto onako predočio Vama kako ga je meni preneo moj profesor Jovan Popović na Višoj Teničkoj školi u Novom Sadu, a gradivo je samo delić u ogromnom moru primenjene fotografije sa Fakulteta Tehničkih nauka isto u Novom Sadu, ali je verujte teško doći do prave literature jer fotografija je kod nas tek uzela maha sa pojavom "Ovih malih" izletničkih aparata koji kao navodno imaju 5 ili 7 mega piksela, ma dajte ljudi smešno mi je tako nešto i da držim u ruci. Jeste da je moj FUJI S55oo isto igračka sa malo naprednijim opcijama, ali jednog dana kako sam rekao u jednom od prethodnih odgovora, valjda ću se dokopati do neke ozbilnljnije klase kao što je CANON EOS 350d...
NAravno sledeća mi je stavka Makro objektiv, inače pošto ne posedujem pomenuti za sada slikam pretežno noću, pa ako nađete vremena imate link na temi Vaši sajtovi sa fotogradijama.
I zato ako već vršimo neku vrstu profesionalne degradacije, radite to argumentovano, a ne "Sjebavanjem i Nabijanjem" !!! Zamolio bih ABDEE-ja da ovo ne shvati lično nego čisto profesionalno, jer veličina pravih ljudi je da nikada dovoljno NE ZNAJU,uče i prenose svoje znanje sa zadovoljstvom! Verujte PROVERENO!!!
Toliko o moralu i etici, i "Ponešto o objektivima"
Pozdrav.
mikiem
Re: FUJI S 5500 - problem sa makro-om
Re: FUJI S 5500 - problem sa makro-om