je'l sve u Srbiji bas toliko lose?

eto opet se vrtimo, ova prica nema kraja...Mislim da je bolje da otvorimo topic "sta i kako dalje iz krize"...

@ventura

pa prica je isla tim tokom da neko rece "uvek ima posla na selu, ko hoce moze" a sad ajde idi ti i radi ako nemas koristi od toga! Najlakse je reci "ma ko ih jebe nisu ulagali u masine, ne koriste pametno resurse" ili sta vec...Pa nisu ulagali upravo zato sto nisu imali. nemaju ni sad

Moram da ti kazem nesto za*ebi tu kolektivnu odgovornost,to je zaostavstina socijalisticko-komunistickog perioda.
Ako bre nece da radi kako treba i ako hoce da mu se plati mnogo vise nego sto je zasluzio,onda i treba da crkne od gladi.

Kakav dug,ja njima nista ne dugujem.
U savremenom biznisu lazni moral je suvisan.

Ja sam siguran da je u nasoj poljoprivredi odnos nesposobnih i sposobnih proizvodjaca 80:20 ili cak 90:10,tih 80 ili 90% nesposobnih najbolje bi bilo:
1.da se nekako prekvalifikuju pa da rade nesto drugo,kreativno,ako vec nisu sposobni da rade posao koji su godinama radili
2.da svoju zemlju,masine i ostalo prodaju ozbiljnim kompanijama koje zele i mogu da rade taj posao po trzisnim uslovima
3.da okrenu list u svojim glavama podignu kredite i slicno i da pocnu,sa modernizovanim masinama,da stvaraju psenicu koja moze da se proda po trzisnim uslovima

Jos jednom ponavljam,taj lazni moral,kolektivna odgovornost,kolektivnoi dugovanje nekom,to je tekovina socijalizma i tome nema mesta u modernom zivotu i biznisu.

pctel @ lepo si objasnio neke stvari , dodacu samo primer mleka koji sam osetio po svojim finansijama , za vreme slobija cena proizvodnje jednog litra mleka u zatvorenom prostoru je bila za 70 % veca od maloprodajne cene mleka . Iza ovoga napisanog stojim 100 % .

Dalje princip sta nas briga za poljoprivredu garantovano Srbiju vodi u propast, mali deo stanovnistva ima uvek da zivi dobro ali celokupna populacija ima da nastrada , za period od 10 godina jedino je poljoprivreda i vukla opstanak naroda .. ne kladionice,zastava,policija,vojska , programeri, gorenje zamrzivaci i slicno ... e sada princip da drzva plati 200 dolara za tonu nije dobar ... zasto bi to radili ? zasto ne onda 250 dolara ? Umesto toga bilo bo dovoljno da ne naprave uvoz strane psenice , pa neka se formira zdrava cena za samo nase trziste.... ako bi se dozvolio liberalan uvoz bio krah mnogih grana privrede jer nemamo odgovarajcu tehnologiju i znanje da bi bili ravnopravni konkurenciji . Srpsko trziste bi bilo jeftino prodato (sto se vec desava ) a proizvodnja ugusena .

skoro su nam neki holandjani koji su drzali neki kreditni skup ili sta vec. izneli podatak da u holandiji prosecna farma ima 60 a kod 6 grla . U mom mestu nije tako ljudi imaju po 2 ili 3 grla i to uglavnom im sluzi i za obradu zemlje ,vucu "kola" , hrane ih kako ih vec hrane ..komsinica mi je pre neki dan rekla da njena krava daje 3 litra mleka :| wtf.


Ima neka fora jos sa time sto poslodavci traze odsluzen vojni rok , valjda dok si u vojsci poslodavac mora da ti cuva radno mesto i isplacuje neku cifru a to im bas nije u interesu
isto je i sa trudnocom .

pivce , ajde otvori drugu temu ... mnogo vucemo u o.t :).

poz

1. Prosecna dob aktivnih seljaka je oko 50-55 , sta oni kreativno da rade ? radili su godinama cistu fizikalju .. pola njih su bolesni itd ... beda druze ... Nemas pojma kako zive starci kojima su deca po beogradu i vecim gradovima

2. kome da prodaju ? draganu markovicu ? pa to je ozbiljna kompanija koja ako kupuje ,kupuje nesto za Dz. na tenderu i nepada mu napamet da kupuje domacinstva i zemlju na kojoj budi receno neko i zivi . A i da prodaju to su uglavnom domacinstva koja vrede 6-7 hiljada evra , sta da rade sa tim parama ? da kupe kolektivnu grobnicu ? znas li kakvu kucu po unutrasnjosti mozes da kupis za 20.000 evra :) loodilo .

3. Kredit je jako tesko dobiti i ako se dobije toliko je mali da nemozes nista ozbiljno da radis sa njim .

4. Slazem se .

poz.

@pctel ,tačno ,slažem se sa tobom.

Primer mojeg kuma iz Begaljice koji ima plantaže bresaka,velike površine pod jagodama.Čovek uloži ogroman novac i rad u to ,a kada dođe vreme berbe država se pravi luda ,od novca koji dobije za svoje proizvode ne može da vrati uloženi novac,ne računajući vreme koje je uložio, i radnike koje je platio za berbu i orezivanje i tako dalje.

_{[Ovu poruku je menjao zabac_kermit dana 23.10.2005. u 15:31 GMT+1]}

---

Lepo je to, otpustis pola miliona ljudi iz industrije koja lose radi, pola miliona ljudi iz poljoprivrede koja lose radi i pola miliona razne birokratije koja nista ne radi, sve to treba, ma otpustis i onih 200.000 sto ostanu, sto oni jedino da rade kad 95% zemlje ljudi nista ne radi Neka se prekvalifikuju, samo gde, koja to privredna grana moze da primi dva miliona radnika, da ih prekvalifikujemo odmah?

Lepo je i to, samo, jutros sam saznao da ni Slovenija nema ni jednu uspesnu poljoprivrednu kompaniju. A ko je Slovenija a ko smo mi? To je zemlja sa jedno 10x vise para, o sposobnim i preduzimljivim ljudima da i ne govorimo. Trzisna utakmica se zahuktala, dobro uigrani igraci se jedva snalaze, prema njima je srpski poljoprivrednik igrac sa polomljene obe noge. Treba mu pomoci da ozdravi a ne reci "ma, nije nas briga za njega, ako moze nek igra u gipsu, ako ne moze, nek crkne".
I to je lepo, nek digne kredit poljoprivreda, pa nek proizvodi psenicu konkurentnu na domacem trzistu. Nek digne kredit Zastava, pa nek proizvodi automobile konkurentne na svetskom trzistu. Nek digne kredit EI Nis, pa nek proizvodi televizore konkurentne na svetskom trzistu. Samo ne ide to bas tako lako....

O tome pricam. Jasno je da domaci proizvodjaci ne mogu biti konkurentni holandskim. Ne mogu preziveti ako mleko prodaju po istoj ceni kao holandjani (koji od toga veoma dobro zive). I, sta je resenje? Sudeci po nekim ucesnicima ove diskusije, resenje je da zakolj i pojedu tih 6 krava. Samo, to resenje mene licno veoma mnogo plasi - sta ce biti za nekoliko godina kada sve rasprodamo, potrosimo, pojedemo... Da li tako ili placati mu mleko malo skuplje pa ce za godinu dana imati 7 ili 8, za 5 godina imace 20 krava. Jedini je problem sto ce do tada Holandjanin imati 120

---

pratim temu od početka i bla bla bla da predjem na stvar

u srbiji po mom misljenu je veooooma loše
zašto
zato što POŠTENIM radom ne možeš da zaradiš ,a da od te zarade i odvojiš za dalji razvoj ili kupovinu nečeg više
svi ti ili barem 90 % ¨uspešnih¨ biznismena su se nakrali za vreme slobe i sad im svi skidaju kapu što su tako uspešni (a do tog uspeha su došli reketiranjem,krađom od državne imovine za koju sve boli k. ,proneverom poreza i ostalim LEGALNIM radnjama)
kako država može biti dobra dok je slobin sin privilegovan da ne plaća struju (primer mi je sad pao na pamet) i ostaje u dugu nekoliko stotina hiljada,dok ovde u vojvodini (pouzdano znam) ako nemaš neke debele veze ili da staviš u džep šefu struju ti seku u roku od mesec dana
kakva je to država gde se ljudi ubijaju NELEGALNO nabavljenim oružjem,izvršavaju oružane pljačke i druge vrste kriminala ,a milicija u 50 % ne nađe krivca
zatim,kad su utakmice velikih suparnika uvek makar jedan pogine u tuči ni kriv ni dužan (mesto da se naplaćuju kazne i strpaju u zatvor da malo ¨razmisle¨ o tome što su učinili krivci to ponavljaju)

neko je pljuvao po poljoprivrednicima
pretpostavljam da taj neko nikad nije kročio na selo ili se bavio tim poslom
ja znam da za vreme slobe SVE ŽITARICE i ostale neophodne biljke su se predavale državi bezuslovno za dž. i vršidba o tvom trošku da bi se imalo prehraniti veliike ratnike (upaljači i šibice su radili svoje)
a sada,ni sada nije bolje
narod kao što je neko rekao nema ispravnu mehanizaciju ni novca u kešu pa da uloži u razvoj ,kredit da bi dobijo moraš da ispunjavaš mali milion uslova od kojih je npr. da si mlađi od 40 god.
zatim ti ni ne možeš da plasiraš svoj proizvod ovde a kamoli u inostranstvu (bio on 1. ili 10. klase) jer država ne dozvoljava izvoz ,a uvozi proizvode koji se i ovde proizvode
...

dosadilo mi pisati

EI Nis treba prodati a zadrzati naravno brend EI Nis ili ga "modernizovati"...
EI Nis treba da dospe na nivo Gorenja ili Turskog Beka naprimer.Ne znam da li znas da Gorenje proizvodi plasma televizore,DVD playere,DVD recoredere...Turski Beko...ma i sam znas verovatno sta sve proizvode.
EI Nis treba da nadje strateskog partnera pa makar proizvodio i full licenciran proizvod.

Zamislite kako bi bilo lepo da vidi EI plasmu ili EI dvd recorder...i to sve u klasi sa konkurencijom.

Ode ti... daleko. Lepo je što brineš (i pamtiš :) ) ali pri tome više zaboravljaš nego što pamtiš, jer nisu samo oni radili za par DM nego i svi ostali, i nisu samo oni davali u bescenje svoj proizvod već i svi ostali, a kao primer sveopšte paorske humanosti seti se cena sa pijace,zašto one nisu bile humane već realne?
Još jedna stvar je bitna - da li znaš koliko seljaka radi u gradovima? Živi u selu, radi u gradu, radi na njivi, socijalno, penzijsko...Ogroman broj. Svako sedenje na dve stolice nije dobro jer:
- na radnom mestu skoro nikad nisu u vreme sezonskih radova (dakle uzimaju odmore, bolovanja, menjaju smene itd) dakle trpi posao
- nisu u stanju da se u potpunosti posvete ni njivi jer ipak im deo vremena odnosi i posao u firmi
- zauzimaju radna mesta za nekog ko nema ni njivu ni baštu a želeo bi da radi i zarađuje
- plaćaju im se poprilični troškovi mesečnog prevoza selo-grad

od 5-22 niko ne radi,ni srpski a bogami ni japanski seljak. Niti taj seljak radi tako i toliko cele godine, to su sezonski poslovi - ubijanje od posla ukupno 2-3 meseca, ali ostatak je manje rada od 8h dnevno, a zimi skoro ništa, tako da je ~ 8h prosečno radno vreme seljaka.
Što se tiče obilaska sela, ja ti predlažem da prvo prođeš vojvođanska sela tematski: srpska, rumunska, mađarska i slovačka pa uporedi utiske (svi oni žive u istim uslovima a ne izgleda isto).

---

Pazi,ima slučajeva koje ti navodiš,da sede na dve stolice.Međutim ima i mnogo slučajeva gde je jedina delatnost zemljoradnja.Ti ljudi ne dobijaju nikakvu podršku.Ti ljudi znaju samo to da rade,u tome su eksperti.Treba videti proizvode koje stvaraju super kvalitet ,ali nemaju kome da prodaju ,odnosno imaju ali ti proizvodi se moraju odmah prodati i tu dolazi do ucene.Biraš da li ćeš da prodaš pošto-zašto ili da ti propadne sav trud.

Što se tiče sezonskih radova.Zimi ih ima manje ali nije da se ništa ne radi.

---

Hehe @pctel... kako nam on servira lepu bajku o srpskom seljaku koji poklanja nekom nesto, a svi ostali su blejali i cekali na poklon ;-)

Elem, pctel - to sto ti pricas prvo i nije tacno (bogme nisam bio toliki klinac 1993 da se ne secam cena na pijaci) - a drugo, MyWay ti lepo rece da su i svi drugi degradirali svoj rad u bescenje glede niskog ukupnog drzavnog drustvenog proizvoda, tako da nema sta drzava danas da daje seljacima na osnovu "minulog rada" kad su se svi krckali u istom sosu.

Drugo, te cene na pijaci su bile plod proste i najgrublje ekonomske teorije (pogotovu u doba takvog haosa), a ne nekakve humanosti - seljaci su prodavali jaja, meso, mleko i mlecne proizvode i povrce za onoliko koliko su mogli da prodaju - ni cent manje, a ni cent vise... Pritom su cene seljackih proizvoda bile daleko vise nego ostale prosecne cene rada, jer je stomak (da ne kazem, ajde da kazem - guzica) daleko bitniji organ za elementarno prezivljavanje kod coveka nego bilo sta drugo - pa su ljudi morali da placaju jaja 1 DM, iliti ne bi imali sta da jedu - iako su njihove plate bile ne puno vece od toga.

Tako da te zanimljive pricice o humanosti ipak ostavi za nekog drugog.

To da li srpski seljak radi vise ili manje od srpskog ne-seljaka ;-) ne mogu da komentarisem - fakat je da ni jedni ni drugi ne prave neki bog zna koliko visok GDP - sto ce pre reci da to nije slucaj ;-)

@MyWay - ostao sam ti duzan za komentar o zaposljavanju i diskriminaciji - o da, tacno je da diskriminacije ipak ima svuda, ali za razliku od SCG, gde gazda ocigledno ima pravo da to napise u oglasu i edukuje masu da je zena.... znas vec sta - na zapadu treba da bude daleko pametniji da bi to nekako izveo - a ako se provali, ijao ;-)

Uzgred, nije bas tako u svim iole normalnijim poslovima - kalkulacija o trudnoci i sl.. je vec uracunata u projekcije troskova firme, a stvarno me mrzi da dajem primere ovde - moraces da mi verujes na rec - u svakom slucaju nije to bas dobro u Srbiji, i verujem da bi se slozili oko toga :)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 24.10.2005. u 10:35 GMT+1]}

---

Prvo, ti seljaci nisu eksperti - jer im je prinos N puta manji nego u drugim zemljama, a cena proizvodnje N puta veca. Sta je onda tu tolika ekspertiza? Da poseju i pozanju?

To se moze videti na prostom commodity marketu, gde jebene jabuke iz neke leve prekookeanske pripizdine kostaju jeftinije sve da ih uvezes u Srbiju nego da ih proizvedes lokalno.

Toliko o tom delu.

A sad drugi, zanimljiviji deo - ako je tacno to sto pricas da je proizvod "super kvaliteta" - zasto je*enih 50 godina cekaju da im neko (drzava) to proda, tj. da kupi od njih unapred po vecoj ceni? - zasto drzava treba da bude firma za kupovinu, recimo, jagoda - pa jos i po ceni vecoj od trzisne? Zasto se seljaci ne bi udruzili, ulozili malo svojih para - i napravili svoju fakin izvoznu firmu (sa silosima, hladnjacama, predstavnistvima u gradovima gde su poljoprivredne berze u EU i sl...) koja ce to da gura na stranim trzistima?

Tada nikad ne bi morali da pregovaraju sa nekakvom, ej, drzavom - da kupuje njihov proizvod.... lepo izvezu, prodaju kome god hoce za koliko god moze - eto im nekoliko svetskih berzi gde mogu da valjaju gomilu poljoprivrednih proizvoda, zna se kako to ide....

E, vidis, ja znam odgovor - kako bi se grdno iznenadili (malo sutra, ko da ne znaju) cenama "preko" - i cinjenici da njihova jagoda kosta vise nego neka druga... onda je lakse kukati na drzavu da im plati proizvod 2x vise iznad cene kako bi nastavili da zive kako su ziveli proteklih decenija, i u sledecih 50 godina nego shvatiti da se moraju modernizovati i potpuno promeniti nacin razmisljanja ako hoce da se takmice u globalizaciji i trci za trziste.

Ti seljaci su najjaci u prici kako ih je komunizam ostetio, ovo ono - pa eto, i dan danas demonstriraju elementarno komunisticko ponasanje - i to u najgorem vidu - hoce da im drzava kupuje robu po vecoj ceni.

Izvini, zasto? Nije li to nepravda prema ostalim poreskim obveznicima Srbije - ono... zamisli, ti i ja se udruzimo da pravimo softver - ne ide nam, skupi smo, i onda maltretiramo drzavu da kupi nas softver po 2x vecoj ceni.

No, Srbija jeste seljacka zemlja - samo nacin na koji "stimulise" te seljake je sve samo dobar na duze staze...

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 24.10.2005. u 10:30 GMT+1]}

---

Cini mi se da sam ja skrenuo temu prema poljoprivredi. Ako je neko citao moj post nisam nigde dao ideju za raspravu o poljoprivredi ali to je doslo kasnije. Napomenuo sam onima koji se zale da "nema posla" da posla u stvari ima, naveo primer poljoprivrede, ali nema posla po njihovoj zelji.

Druga stvar koju sam primetio je da se vecina zali na plate tj. primanja (ne samo u poljoprivredi vec uopste). To poredim i sa zahtevima "strajkova" koji javljaju u nasem drustvu. Niko, od onih koji se zale na plate ili strajkuju, da se "seti" da se zali na to da na poslu nista ne radi (cast ultramalobrojnim izuzetcima) pa shodno tome firma i nema za bolje plate. Niko da se pobuni protiv loseg poslovodstva ili menadzmenta koje im ne obezbedjuje dovoljno posla.
Nemojte samo da se neko nadje "pametan" pa da pominje zdravstvene radnike, obrazovanje (ucitelje, nastavnike...) koji se "ubijaju od posla" a imaju male plate, pa moraju da strajkuju. Svi oni i njima slicni imaju prevelike plate za onoliko posla koliko rade. Svako ko ima dete u skoli ili je odlazio do doma zdravlja savrseno zna o cemu pricam.

Trece: pominjanje kolektivne krivice za, recimo, stanje u poljoprivredi je cisto pravljenje izgovora i, opet, potraga za " 'lebom bez motike". Naravno da je cela drzava, a i poljoprivreda, u velikim problemima, da sporo idemo na bolje (najverovatnije zato sto nas drugi guraju, nasa zasluga je jos mala) ali idemo. Da moze i brze moze a to vec zavisi od nas samih. Cekanje da te neko pogura, pa makar i u poljoprivredi, ne isplati se. "U se i u svoje kljuse". Postoji dosta primera da su ljudi uspeli ali nisu se oslonili na drzavu.

Generalno IMA posla ali nisu svi u kancelariji sa lepim grejanjem, neskafom i 500+ evra plata. Za takve poslove se traze kvaliteti koji se sticu na manje konfornim i manje placenim poslovima.

Nisam "privatnik" ali radim kod privatnika. Ne razumem ljude koji se plase privatnike jer ce ih otpustiti, tek tako, zato sto moze da nadje nekoga za manje para da radi.
Kroz ceo moj dosdasnji radni vek nije mi se to desilo. Nisam supermen ni nezamenljiv ali radim svoj posao kako treba, napredujem nesto uz pomoc posla nesto samostalno i nikada nisam imao probleme. Promenio sam par firmi do sada i uvek sam isao ka boljem poslu. Cak ni sa odmorima nikada nije bilo problema. Zna se pravilo za odmore u firmi gde radim ali uvek postoji mogucnost dogovora, na obostrano zadovoljstvo.
Placanje i plata? Desavalo se da kasni ali to nije bio niciji hir striktno prema meni li nekom drugm vec je problem bio na nivou firme. I uopste gledano privatnici su samo striktniji u postovanju posla. "Cast" malobrojnim izuzetnim primerima koji nisu vredni spomena, ali velika vecina privatnika postuje radnike koji posteno rade i postuju firmu.



_{[Ovu poruku je menjao mexico dana 24.10.2005. u 10:51 GMT+1]}

---

Apsolutno. I ne može se zvati expertom samo zato što radi samo taj posao n godina (to jeste jedan od preduslova ali ne ni jedini niti najvažniji). Plus što 'expert' ima u većini osnovnu do srednje škole, retko poljoprivredne struke, s tim da većina sa srednjom školom spada u onu moju kategoriju koji sede na 2 stolice (smenski rad u džavnoj firmi + sezonski rad na svojim njivama).

Da, da spominjao sam i ja 'humanost' na delu na pijacama u vreme krize. Ja sam mnogo puta doživeo i čuo onu foru kad se zatekneš u nekom selu, pa npr hoćeš da kupiš 'domaća' jaja od komšija i pitaš za cenu. Svi, nepogrešivo, posle manjeg ili većeg 'snebivanja', ti odvale cenu kao na pijaci!!?? Jbte, pa došao sam mu na noge, nema zezanja sa transportom, čučanjem na pijaci, pijačarinom itd. i opet mi traži pijačnu cenu.
Pravilo je da i seljaci i majstori večno kukaju na prihode i uslove rada, a u velikoj većini slučajeva imaju više od svojih slušalaca. Pa setite se, čim je dinar počeo da se strmoglavljuje, i jedni i drugi su se odmah prebacili na čvrstu valutu, i tako uvek.
Kad majstori&seljaci budu isključivo u dinarima cenili svoje usluge, znaćemo da imamo stabilnu valutu i stabilnu zemlju... :)

---

Pozdrav,

ne vredi, ne mozes ostati po strani kad procitas ovoliko jednostranih misljenja.

Kako to sad sve najcrnje po seljacima?

OK, koliko kosta litar mleka danas u otkupu?

Prosecno oko 12 dinara a mleko mora da ima masnocu od minimum 5% u samom otkupu. Dobro. Dogovori se seljak sa otkupljivacem i na svakih dvadeset litara mleka doda jos 10 litara vode, za svakog od njih dvojice po 5 litara (citaj po 60 dinara) ali to mleko i takvo ima u ukupnoj otkupnoj masi onih trazenih 5% masnoce. Znaci da u startu ima vise.

Koliko kosta pasterizovano mleko za litar sa 3,2% masnoce?
Prosecno oko 50 dinara za litar. Cim uzmes da ga popijes shvatis da u odnosu na pavlaku koja je deklarisana na 12% masnoce ovo mleko nema ni cela 2,5 a kamoli 3,2% masnoce, na stranu sto ni pavlaka nema deklarisanih 12 odnosno 20% masnoce ali uzeo sam je etalon za ovu malu analizu. Znaci jedina stanbilna vrednost kojom baratamo kod analize srpskog seljaka u prici o mleku jeste otkupna cena od 12 i prodajna od najmanje 50 dinara po litru plus ona razlika od koje se dobijaju skupe preradjevine a na osnovu razlike u masnoci izmedju otkupljenog i prodatog mleka (sir, kajmak, puter, margarin, pavlaka, kis.mleko, jogurt, kefir itd.). Koliko ovde seljak ustavri steti drzavu a koliko je finansira?

Da se nesto razumemo, svuda u svetu se poljoprivreda subvencionise i stimulise ali kod nas je to stvarno uglavnom nakaradno dozivljeno od strane seljaka i zaista stoji prica o enormno nerealnom zahtevu za zastitne otkupne cene zitarica. Ipak, to je samo jedna strana price. Druga strana price tolerise istovremeno da tona bakra u Boru kosta skoro 400$ vise nego tona bakra slicne cistoce na svetskom trzistu. dakle, i ovde imamo nekakvo subvencionisanje izgleda... a ta tona o kojoj sam pisao se odnosi na tonu u proizvodnji kod nas i tonu u prodaji u inostranstvu. Dakle, slican primer kako je i zito dalekjeftinije ponekad napolju nego kod nas samo sto akteri price o neekonomskim subvencijama nisu vise seljaci vec industrijalci/rudari.

Nadalje, ako pricamo o vocu i jabukama, ovde je prica zaista tesko rastovrziva usled mnostva proizvodjaca i ponude iz raznoraznih razloga ali da pokusamo malo sa malinama recimo obzirom da ovde imamo uglavnom domacu malinu kao i Poljsku i Cileansku. Da li je kod nas mozda skuplja proizvodnja maline nego u Poljskoj ili Cileu? Tesko osim ako nije rec o nekakvom radikalnom zahvatu zarad poboljsanja kvaliteta. Odakle onda problemi oko plasmana na svetsko trziste?
Pa odatle sto i u Cileu i u Poljskoj Vlade investiraju u izvoz tog proizvoda a kod nas to isto cine otkupljivaci. Recimo to prostije: vlasnik hladnjace unapred mora svojim proizvodjacima da isplati deo planiranog roda po UNAPRED PROJEKTOVANOJ otkupnoj ceni (dakle, ovde imamo debelo kalkulisanje i prognoziranje), sto znaci da vec daje svoj novac, nadalje, kada pocne branje malina pocetkom letnje sezone on ubira plod ali vec za mesec do dva mora da investira ponovo da isplati ostatak duga proizvodjacima jer oni iz licnih ekonomskih razloga mogu da cekaju samo na maleni deo svog novca koji otkupljivac isplacuje kasnije. Za tih spornih mesec do dva sami proizvodjaci moraju da finansiraju iz vlastitog dzepa radnike koji beru, njihov smestaj i ishranu i sve pratece troskove a tek kada otkupljivac uplati ostatak duga oni mogu da koliko-toliko stanu na noge. Znaci, jedno velko naprezanje za sve.
No vratimo se otkupljivacu. Ukoliko malina ne bude zadovoljavajuceg kvaliteta ili ukoliko opsta cena maline na svetskom trzistu padne, otkupljivac je definitivno u maleru s novcem a najveci deo hladnjaca kod nas je pred kolapsom.

Za svo to vreme drzava ni prstom ne mrda prakticno da investira u ovako nesto a rec je o izvozu, onom sve nepojmljivijem nacinu sticanja novca kod nas. Ne, drzava zato deklarise kredite sa najnizom kamatnom stopom medu zemljama u tranziciji ali precutkuje da za dobijanje kreditne sposobnosti moras imati cifru od 1000 eura u vidu neto plate sto podrzumeva da si, da bi isplatio toliku platu, morao da isplatis drzavi jos oko 74% doprinosa a posebno precutkuje da placas jos 53000,00 dinara da bi zamo uknjizio hipoteku za taj kredit (oko 600 eura, nesto malko vise). Pa kad vidis da je do sada pod tim uslovima isplaceno 60-ak kredita do danas, imam nekakav blagi utisak da bi sav taj novac navucen na precutkivanje do sada bio skoro dovoljan da se izvoz malina izvuce iz kolapsa.
Gde je tu sad onaj seljak koji odra drzavu?

Da se razumemo, ovo nije uopste opsti pregled situacije vec samo jedan mali flash koji treba da apostrofira da stvari nisu crne ili bele vec se stalno radi o nijansama sivog i stalno se talasa pa ni sa sivim nemamo stabilnu sliku stanja pa ne treba apriori napadati stalno jednu stranu.

Govorim za ovaj konkretni slučaj.čovek ode kod agronoma i kaže na voćci se pojavilo to i to.Stručnjak kaže prskaj tim i tim u toj i toj količini toliko i toliko puta.Znači voćnjak se održava po PS-u.Kvalitet onda ne izostane.Svi ti preparati i agrotehničke mere koštaju ako želiš prinos i kvalitet moraš ih primeniti.


Trebao bi da se raspitaš malo koliko košta koji preparat u poloprivrednoj apoteci pa onda da kažeš o tome.



Pa zato što ljudi jedva uspevaju da finansiraju proizvodnju -imaju male zalihe novca.



Pričao sam mu ja to i oni to žele ali jednostavno nema para.



Čovek u konkretnom slučaju primenjuje ono što mu kaže agronom.


Privatne hladnjače ucenjuju sa cenom kada proizvod mora da se proda jer će se pokvariti a posle taj proizvod po mnogo većoj ceni prodaju napolju jer je kvalitetan ,seti se malina.Voćari u konkretnom slučaju nemaju dovoljno kapitala da ulože u hladnjače ili u perradu voća to je problem.


Mislim da bi trebao da razgovaraš sa nekim velikim proizvođačem voća,koji uzgred nema vremena da u sezoni prodaje na pijaci ,tada je on u voćnjaku i bere a prekupac dođe kamionom kupi i onda po mnogo većoj ceni prodaje na pijaci.Mali je broj proizvođača koji direktno na pijaci prodaje svoj proizvod.

---

Nije najcrnje po seljacima, nego je pctelov lament nad njihovim napaćenim životima pokrenuo sve, a u osnovi je da loša (nenormalna?) situacija utiče i na njih u njihovom segmentu kao i na ostale, te da ne da su oni gore prošli u odnosu na 'radničku klasu' već obratno. I kao što se uvek pokaže - ne znači da je najgore onom koji se najviše dere, već vrlo često, obratno...
A što se tiče malina, izgleda da je rešenje jedino zabrana gajenja jer:
- proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom
- vlasnici hladnjača nezadovoljni cenom koju plaćaju proizvođačima u odnosu na svetsku cenu
- i jedni i drugi traže subvencije države
- nezadovoljni malinari blokiraju puteve i bacaju maline
- Next premium malina košta fakin 180 dinara, tj 1.8 puta skuplje od sledećeg po ceni

---

Cek, cek, cek... IMA VREMENA ali je jako tesko. E pazi majku mu. Ako bi neko dosao da otkupi pa da mu da cenu k'o da je otisao na pijac... Veci trud = veca zarada. Manji trud (dodje nakupac)= manja zarada.



Pa ko ce da mu obezbedi zalihu novca, vecu??? Ja, ti, neko treci??? Veci trud = veca zarada = veca zaliha novca... Ali ne naprasno. Malo po malo.



I ja zelim, zelim, zelim svasta. Ali ako sve ostane na zeljama nista onda. Pozitivno je da imaju zelju, ali bez rada.... Tesko. Prve godine i druge mozda i trece, recimo, da rade mnogo vise i da naprave vecu akumulaciju novca. Nakon toga udruze akumulirani novac njih vise i sami izvoze. Samim tim raste i zarada.

Itd, itd... Godinama je poljoprivreda bila "stimulisana" garantovanim otkupnim cenama. Zeleni plan, petogodisnji plan, ovaj plan, onaj plan. Udjes u plan dobije popust i kredit na traktor (mnogi su toi pretvarali u kesh, dem) dobijes besplatno ili po ultrapovlascenoj ceni djubrivo, pesticide, seme ali si u OBAVEZI zbog tih pogodnosti da posle prodas prinose drzavi. Svima super. Ali oni koji su sve finansirali sami nisu bili u obavezi da prodaju drzavi vec kome oni hoce i to uspeju po vecoj ceni. E onda se oni sto su dobijali pogodnosti sete da traze istu takvu otkupnu cenu. I tako u nedogled.
Naravno da drzava treba da pospesi poljoprivredu ali ne tako sto ce (opet) da ubacuje silne pare u "bunar" vec jednostavno da dopusti pogodnosti ljudima koji hoce da prave biznis od toga. Recimo razne poreske olaksice, manje ucesce i/ili manje kamate za kredite, umanjenje dazbina i davanja za plate ako zaposlis, recimo, vise od 3 ili 5 ljudi na "farmi", itd...
Niko nikoga ne prisiljava da prodaje drzavi ili nekome prinose ili cak da gaji odredjenu biljku. Ali ako potpises neku vrstu ugovora pa dobijes neku pogodnost a za uzvrat se obavezes nesto sam si kriv. Ako druga strana ne ispostuje ugovor (procitas pre potpisa, zar ne), ugovor je nistavan i ti nemas obavezu.
Ako jednu godinu ne uspes sa malinom (mala cena, ne ispalti se), drugu i trecu isto samo mazohista moze da nastavi po istom principu. Promenis u nesto profitabilnije.

Muka je, na kraju, sto opet nema nista profitabilno bez rada....





_{[Ovu poruku je menjao mexico dana 24.10.2005. u 12:11 GMT+1]}

---

ajd sad ti reci kako da neki seljak koji je u minusu (duzan je svima jer se morao zaduziti da bi opstao on i proizvodnja) da dodje do dobitka za razvoj
kad ne moze da plasira svoj proizvod ovde (govorim o 1. klasi) jer drzava dozvoli da se uveze npr voce iz p.... materine npr. iz chilea ,ciji proizvod nije bolji ,cak sto vise je losiji i prodaje se ispod trzisne cene

pljujete po seljacima a ni ne znate koliki su troskovi
-trebaju ti sredstva za zastitu (primer na vocnjacima) koja grubo iznosi nekih 500 e po hektaru (od proleca pa do pocetka avgusta)
-treba da se frezuje ,tanjira i drugo za sta je potrebna tehnicka oprema i naravno NAFTA puno NAFTE(jos ako ti to radi neki covek ili ako ne stignes sve sam )
-ako je susna godina (a retko kad ima dovoljno vode) treba proizvesti vestacku kisu
-zatim potrebno je platiti berace koji stalno traze sve vise i vise novca
-treba se svake godine vrsiti rezanje vocaka tj. treba opet platiti nadnicare
-uvek se zadesi neki ne planirani kvar na polj. masinama sto opet zahteva kes

ako pak drzi jos i zivotinje to je posao CELE godine ,a ne samo sezonski
jer krava,svinja i kokoske ,zamisli cuda,cele godine su gladne i zedne
pa jos ako se razboli - zovi veterinara i kesiraj mu dolazak i utvrdjivanje bolesti + lekovi
treba cistiti obore ,jer zivotinje ne mogu da zive u svojim govnima a da ostanu zive i zdrave
ako drzis krave moras svaki dan da ih muzes jednom ,pa i 2x
...
znaci zivot seljaka nije ni malo lak
ko ne veruje nek proba sam
nek otkupi jutro-dva zemlje za budzasto i nek krene ,
nek uzme i salas gde ce drzati zivotinje
pa nek onda s**e po seljancima

Mislim da je najveci problem srpske poljoprivrede upravo u tome sto se vecina seljaka bavi "svastarskom" proizvodnjom...znaci malo zita, malo kukuruza, paprike, krompira, onog, ovog...Vec odavno se zna da je ovakav vid proizvodne prevazidjen, treba se skoncentrisati na jednu biljnu kulturu(recimo ono sto mozemo da ponudimo evropi) malo uloziti i to forsirati. Ipak tesko je ubediti te matorce na selu da to tako TREBA, da je sadasnji nacin proizvodnje poguban po njih.
i da njihovo radno vreme je definitivno ogromno.