znam da sam poceo post sto se tice LOBIRANJA , dobro, bilo je pre vise od 8 meseci ali nema veze, evo sta pisu novosti...
sledi tekst:
Lobi nema pojma
Gordana BULATOVIĆ, 30. april 2006
U SRPSKIM poslovnim krugovima još se prepričava poduhvat jednog biznismena vrlo zvučnog imena koji je, zahvaljujući tome što je informaciju o promeni određenog propisa dobio unapred, samo od jednog posla dobio čist profit od oko pola miliona evra.
Iako se ovaj slučaj može pre svrstati u one koji su predmet moguće istrage zbog korupcije, istina je da naši biznismeni uglavnom ovako doživljavaju lobiranje.
Cilj je, naime, tipovati državne službenike koji će “lobirati” za njihovu stvar. Najbolje je da oni, naravno, budu na što višem mestu u državnoj hijarhiji, odnosno da sami predlažu izmene ili ukidanja određenih akata, za privredu često od presudnog značaja.
"ISPOD ŽITA"
STRUČNJACI za poslove lobiranja kažu da je Srbija još mnogo daleko, čak i od razumevanja šta znači taj pojam. Ovde se, kažu, uglavnom lobiranje doživljava kao dogovor “ispod žita”. Dodaju, takođe, da oni koji donose odluke u našim firmama, a koje se tiču života i budućeg rada kompanije, shvataju da posluju u konkretnom okruženju i da je za njih vrlo važno koji se zakoni donose.
Međutim, još ne umeju da nađu efikasan, a uz to i regularan put da svoje interese zaštite. Koliko je to, zapravo, za regularno i uspešno poslovanje već i imperativ, pokazuju rezultati istraživanja nedavno sprovedenog u Vašingtonu, glavnom gradu SAD, koji kažu da je najčešći razlog za propast dobrih kompanija - promena regulative, na koju se dodaje i nedovoljna informisanost i pripremljenost kompanije da se tome prilagodi.
- Za opstanak svake kompanije je važno da utiče na donosioce odluka u trenutku kada je taj proces još otvoren, da predstavi svoju stranu i izloži svoju argumentaciju - jednoglasni su, istina malobrojni, srpski lobistički eksperti. - Kod nas, praktično, ne postoji zakonski prostor za lobiranje. Može se pokrenuti peticija, postaviti poslaničko pitanje ili uticati tokom javne rasprave nekog zakona, ali to, po pravilu, ne donese nikakav rezultat.
A, dok god lobiranje ne reguliše zakon, postoji prostor za neetički rad i korupciju, koja uvek za posledicu ima i krizu institucija.
EVROPA
ZA razvijeni svet, lobiranje je nešto sasvim drugo. Svetski centar lobiranja je danas Brisel gde, prema grubim procenama, postoji oko 10.000 registrovanih lobista, a nezvanične procene govore da ih ima i duplo više.
Lepeza interesa koje oni zastupaju je vrlo široka - od klasično političkih, preko socijalnih, pa sve do ekonomskih. Postoji i veliki broj firmi koje su spremne da plate ogroman novac, a za uzvrat obezbede donošenje propisa koji treba da omogući uspešan rad i, naravno, veliki profit.
Impozantan broj ljudi koji su se u prestonici Evropske unije skoncentrisali na poslove lobiranja isključuje regularne aktivnosti, takođe mnogobrojnih, diplomatskih misija u Briselu. Dok diplomate rade na osiguravanju kontakata između institucija Unije i matične države, lobisti - agencije, nevladine organizacije i privatna lica - pokušavaju da se izbore za interese svojih poslodavaca.
Tako su, kako bi lobirali u belgijskoj prestonici, osnovani, recimo, Međunarodna federacija potrošača električne energije, Odbor evropskih proizvođača bicikala, pa i vrlo jaka Konfederacija uzgajivača repe.
U nemilosrdnoj konkurenciji interesa, briselski “koridori moći i uticaja” zakrčeni su inicijativama, predlozima i projektima. Lobiranje, u tom smislu, postaje pravi vodič kroz EU lavirint, koji čine evropske institucije, njihove specifične procedure i nepisana pravila funkcionisanja i posebnog uvažavanja.
AMERIKA
S DRUGE strane obale, u SAD, zemlji koja se smatra kolevkom lobiranja, danas veruju da se sa ovim poslom otišlo predaleko i da su vlasti u ovoj zemlji poprilični taoci lobističkih grupa, naravno sve na štetu istinskog opšteg dobra.
Postoji čak strah da je relativna nadmoć lobista iz određenih privrednih grana nad celokupnim političkim procesom pretvorila političare u zarobljenike onih krugova koji ih finansiraju i laskaju im.
Poslednjih godina je bilo i nekoliko kriza u SAD koje su izazvale prilično sporne metode uticajnih lobista. Sukob interesa i zastupanje neprijavljenih klijenata povezanih sa terorističkim grupama bili su, tako, razlozi zatvaranja uticajnog šefa nabavke u Veloj kući, Dejvida Safavijana, koji je, kako se ispostavilo, pre dolaska na funkciju sakrio neke važne informacije o sebi.
Ameriku je, takođe, početkom ove godine potresao snažan skandal, kada je otkriveno da je lobista Džek Ejbramof, inače po opredeljenju republikanac, bio povezan sa republikancima u Kongresu, ali, kada je to bilo korisno za njegove klijente, davao je novac i nekolicini demokrata. Procene su da je skoro 80 članova Senata primilo novac od Ejbramofa, a sve kako bi izdejstvovao donošenje zakona koji su povoljni za njegove klijente. Istaga o ovom slučaju se još vodi, a procene su da čitav proces može da dovede čak i do zahteva za zabranu dosadašnjeg načina lobiranja u ovoj zemlji.
Od svih država bivše SFRJ u shvatanju i primeni lobiranja najdalje je, svakako, otišla Slovenija. Međutim, i za tamošnje poreske obveznike poprilično je sporno kada država troši novac na lobiste koji bi se borili za “slovenačku” stvar.
Tako je, kada je 2002. godine ova zemlja krenula u kampanju za ulazak u NATO, predsednik Milan Kučan naišao na žestoku reakciju zbog odluke da za planirani cilj angažuje nekadašnjeg američkog potpredsednika, a kasnije i kandidata za predsednika Boba Dola. Slovencima nije, naime, smetalo ime koje je angažovano, već honorar koji je za svoje lobiranje Dol uzeo. A, okvirni račun za angažovanje poznatog Amerikanca bio je ni manje ni više nego 516.000 dolara godišnje.
DOŽIVOTNO
KALIFORNIJA je zabranila svim bivšim vladinim službenicima da kao lobisti kontaktiraju određene organe vlasti u prvih godinu dana.
Novi Meksiko je jedina država u kojoj postoji doživotna zabrana bivšim funkcionerima, uključujući tu i bivše članove Parlamenta da zastupaju druga lica u poslovima sa vladom.
"KRKA"
SLOVENIJA još sa ponosom govori o tome kako je, zahvaljujući žestokoj akciji lobiranja, njihova farmaceutska kuća “Krka” 1999. godine ostala na evropskom tržištu sa svojim aditivima, uprkos jasnoj odluci Brisela da zabrani uvoz tog proizvoda svim kompanijama, izuzev jednog nemačkog koncerna.
Tako je “Krka” ne samo zadržala tržište, već, u međuvremenu, dobila i dodatne sertifikate koji su joj omogućili da ujedinjenoj Evropi prodaje svoje aditive i u narednim decenijama.
http://www.novosti.co.yu/code/...est=88583&datum=2006-05-01
www.gradnis.net
www.glavnibaja.info
Moje misljenje ce se vremenom menjati ali ne i cinjenica da sam u pravu.
Sta znace zapravo izrazi LOBI i LOBIRANJE ?
Re: Sta znace zapravo izrazi LOBI i LOBIRANJE ?
