Stereo mikrofoni i snimanje glasa ...

Povezivanje je prosto ko pasulj.
Na pijaci ima da se kupi kabl za spajanje pojačala na kompijuter. To je kabl sa običnim džekom koji se razdvaja na stereo strane za ubadanje u pojačalo na njegovu L R konekciju. Na tom kablu samo umesto toga, priključiš dva indentična mikrofona a džek od kabla ubodeš naravno tamo za mikrofon; i to ti je stereo (dva) mikrofon.
Upravu si da je najbitnije zapravo uzeti one sa širokim spektrom upijanja, jer šta bi vredelo ako bi morali da snimamo tako što bi približavali na uvo zvuk.

Povezivanje sada predstavlja pakovanje u neku ’glavu’. Gde da nađem glavu? Po meni ja najbolja glava od stiropora, jer i sama predstavlja izolaciju između mikrofona kao što nam je i glava mekog tkiva i kao izolacija. Mislim i da se i kod ljudske glave nalazi gustina u prostoru između ušiju; valjda je sve prepuno mozgom, baš lupam gluposti uši su malo ispod ali je ipak izolovano toliko u meri da se totalno odvajaju između sebe. Znači stiropor je izvrsno rešenje. Uši trebaju da budu kao prave, i po obliku i po nekom svojstvu, to mora da neko radi od gume, kao oni što prave lutke i maske.

Možda bi trebalo sabrati koliko šta košta, da ne planiramo nešto previše.

Tu je negde ton-majstor, on zna dosta da pomogne i posavetuje.

---

Ako mislis da dobijes sto bolji zvuk 100 posto ce ti trebati veci sateliti nego model usne skoljke,ili neki veoma dobri ali skupi sirokoopsezni mikrofoni.ona moja postavka se ne razlikuje mnogo od tvoje zamisli ako pogledas sa strane ljudskog dozivljaja okruzujuceg zvuka.ako pravis vestacku glavu radi samog pojma simulacije ljudskog sluha,to i nece pretstavljati problem,ali ako zelis da taj model priblizis tehnicki a ne vizuelno ljudskom sluhu,onda ces morati da napravis veca odstupanja po pitanju dizajna glave u cilju efektivnijeg ozvucavanja,jer kao sto znas nijedan mikrofon ne moze biti ko ljudsko uvo,a ono sto ti treba da uradis je da ga sto vise kroz razne metode simulacije mehanike ljudkog uveta priblizis samom kvalitetu zvuka koje uvo pruza nasoj svesti.zato razmisli o onim satelitima.

Za kvalitetno snimanje zvuka ipak moramo pronaci mikrofon koji ce ispuniti neke uslove. U nasem slucaju, potrebno je da se snime zvukovi koji dolaze iz razlicitih pravaca.
Zvukovi,kretajuci se,nailaze na razne prepreke oko kojih se savijaju,prelamaju…
Ono sto nam je potrebno, je upravo mikrofon sa kruznom karakteristikom. Postoje cetiri oblika karakteristike direktivnosti.Mnogo toga zavisi I od konstrukcije kutije (u nasem slucaju,glave) u kojoj je mikrofon smesten I od ucestanosti zvuka.
Treba voditi racuna I o frekvencijskoj karakteristici mikrofona.
Frekvencijska karakteristika je neka zamisljena kriva linija koja predstavlja zavisnost osetljivosti,izrazenoj u dB (decibelima),od ucestanosti.Kod vecine mikrofona dolazi do pada osetljivosti na visokim ucestanostima zvuka. U oblasti srednjih ucestanosti frekventna karakteristika nije linearna,sto je posledica mehanickih svojstava membrane I difrakcije (savijanja) zvucnog talasa oko kucista u kome se nalazi mikrofon.
Impedansa je veoma vazna stvar o kojoj mora da se vodi racuna pri prikljucivanju mikrofona na pojacivac,mixetu ili liniju.Mikrofon se tada ponasa kao neki generator koji potrosacu predaje neku odredjenu snagu,tada je vrlo korisno napraviti prilagodjavanje po snazi.Pored snage izuzetno je vazan I kvalitet prenosa ,jer napon koji izlazi iz elektroakustickog pretvaraca (mikrofon) mnogo zavisi od ucestanosti.
Moje misljenje je da bi najbolje bilo upariti dva kondenzatorska mikrofona.
Zasto mislim tako?
E pa, prvo osetljivost kondenzatorskog mikrofona je prilicno velika,cini mi se negde oko 1o-15 mV/Pa (ne bitno je),zatim imaju ravnu frekvencijsku karakteristiku,dobru mehanicku cvrstinu,membrana na ovom mikrofonu je male mase pa stoga odlicno reprodukuju prelazne pojave,ogromna im je primena u studijskoj tehnici I nekim zvucnim merenjima.Odlicno po nas poduhvat.
Jos jedna od njegovih najboljih osobina je ta, da kondenzatorski mikrofon se obicno ugradjuje I pojacava sa FET-om (pojacivac),tako da je za njegov rad neophodna BATERIJA. Procitao sam da je napon te baterije 1.5 V a maksimalna struja samo oko 1.5mA. Nasao sam I odredjenu semu u kojoj se prikazuje nacin povezivanja jednog takvog mikrofona.
Evo neki osnovi podaci o tom mikrofonu :

Osetljivost
(OdB=1V/Pa,1kHz) -46 dB
______________________________________________________________

Impedansa <RL
______________________________________________________________

Karakteristika usmerenosti kruzna
______________________________________________________________

Frekvencijski opseg 20Hz-16000 Hz
______________________________________________________________

Napon baterije 2 V
______________________________________________________________

Otpornost RL 2,2 k Ω
______________________________________________________________
Potrosnja max 0.5 mA
______________________________________________________________

Odnos signal/Sum (S/N) >58 dB
______________________________________________________________
______________________________________________________________
Ako neko ima bolju ideju koja se tice izbora mikrofona za snimanje (stereo okruzenje),
neka je izlozi, svaka nova ideja je dobrodosla,siromasan smo mi narod da bi trckarali po svetu I jurili “Neumanove glave”,primorani smo da ih pravimo, kako bi zadovoljili svoje sopstvene potrebe .
Pozz.
Predrag Vukosavljevic.
(Unknown/Scc.)

Milane, vernost stereo snimka pada u vodu ako ćeš da koristiš mikrofone koji se terminišu u običan džek - minimalna investicija treba da ti bude par kondenzatorskih mikrofona i nešto u šta možeš da ih ubodeš.
Ljudsko uvo je koliko-toliko usmereno. Činjenica da kupimo zvuke koji dolaze svuda oko nas su proizvod triliona refleksija koje zvuk pravi na putu do našeg uveta. Kardioidni mikrofon je zapravo rešenje - mikrofoni sa kružnom karakteristikom bi pokupili toliko zvukova koje ljudi ne čuju/na koje ne obraćaju pažnju, da bi to bilo katastrofa.

Neumann glava je proizvod namenjen snimanju klasične muzike u konvencionalnom, za to namenjenom, okruženju. Neumann glava NIJE dobra ideja za snimanje muzike u studiju, niti se za to koristi. Ako bi sada izašao na ulicu sa takvom glavom, snimio par minuta i preslušao, zapanjio bi se koliko se "glavin sluh" razlikuje od tvog sluha.
Umesto da se koncentrišeš na glavu, uštedi malo keša, pazari par najjeftinijih mogućih mikrofona i istraži na netu različite tehnike stereo ozvučavanja. Ima ih gomila, i sve rade svoj posao... Možeš da postavljaš mikrofona na različite načine za različite potrebe, za različito "polje zvuka" - i opet da budeš zapanjen vernošću stereo slike.

Upareni mikrofoni su odlična stvar, ali koštaju puno, iako dobri rezultati mogu da se izvuku i sa običnim parom istog modela mikrofona. Neka osnova neka ti bude ova: mikrofoni su podeljeni na one sa malim kapsulama (small diaphragm) i one sa velikim kapsulama (large diaphragm). (jebiga zaboravio sam našu reč za to).
Niske frekvencije - velika talasna dužina - velika kapsula ih kupi bolje i lakše, jer fizički može da prihvati veće talasne dužine.
Više frekvencije - mala talasna dužina.

Kondenzatorski mikrofoni su sve jeftiniji i jeftiniji. Pogledaj recimo Behringer B5, oni su već manje od $100 po komadu i imaju promenljivu kapsulu, tako da možeš da im promeniš karakteristiku između kardioide i kružne.

tsoah, u pravu si, nijedan mikrofon ne može biti kao ljudsko uvo - mikrofoni su u tehničkom smislu savršeniji, dok u psihičkom smislu ne rade ništa. Mikrofoni su često mnogo osetljiviji od ljudskog uveta, ali za razliku od našeg sluha nemaju sposobnost koncentracije - pokupiće svo kretanje vazduha koje im priđe, i jedini način da se to kontroliše je pažljivim postavljanjem. Ako postaviš osetljiv mikrofon u tihom ambijentu, on će pokupiti kretanje stopala u susednoj prostoriji - čuo ti to ili ne.

Još jedno rešenje bi bilo pazariti stereo mikrofon - ni oni nisu više toliko skupi, ali imaju tu boljku da su im kapsule većinom fiksirane, i ne dozvoljavaju puno eksperimentisanja.



To je zapravo jedna od groznih osobina, jer pored postavke mikrofona moraš da se brineš o tome da će uređaj u koji mikrofoni ulaze imati potrebno napajanje za kondenzatorske mikrofone. Fantomsko napajanje je 48v, i uglavnom se nalazi u konzolama i predpojačavačima, a (neuporedivo) ređe mikrofoni zapravo imaju prostor za bateriju od 1.5V koja ih onda napaja. Čini mi se i da je odnos signal/šum od 58dB katastrofalno mali.

Filmovi se skoro NIKADA ne snimaju stereo mikrofonima. Finalni proizvod koji dolazi na naše male i velike ekrane je često suma 100+ kanala sa različitim elementima koji se veštački prostiru po prostoru. Postoje neki stereo i surround mikrofoni za takvu upotrebu, ali se retko ko njima obraća, jer je moguće napraviti mnogo preciznije i bolje rezultate panovanjem mono snimaka.

Sigurno sam nešto zaboravio...

---

Ni ten
*Filmovi se skoro NIKADA ne snimaju stereo mikrofonima.*

Pa nije tako, sada se filmovi uveliko rade stereo mikrofonom za pojedine snimke upotrebama prirodnog okruženja od kamere, tako da podese taj mikrofon da stoji baš na mestu gde je kamera da bih kada slušaš film osetio i pogled i zvuk kao da si ti umesto kamere tamo; ali neki segmenti se naravno rade naknadnim podešavanjem za stereo zvuk i ostale potrebe.

Ako hoćeš nabrajaću ti gomilu filmova i na kojim mestima možeš da čuješ savršeno takav sistem snimanja?(na slušalicama najbolje).

---

Milane, varaš se :) Ambijent koji ti čuješ je pažljivo skrojen od posebnih (često naknadno snimljenih) delova. Snimatelji zvuka za film snimaju zvuk ambijenta kad se kamera isključi - dok glumci i cela tehnička ekipa stoji mirno minut-dva.

Slušalice su jako veštačke za bilo kakvo verno stereo preslušavanje. Ono što na zvučnicima zvuči kako treba će verovatno zvučati drugačije na slušalicama. To možeš lako proveriti miksajući u reason-u i preslušavajući svoje rezultata na koliko-toliko vernim zvučnicima. edit: možda ovo malo pregrubo zvuči.... poenta je da se filmovi ne miksaju slušalicama, i da su rezultati neuporedivo osetljiviji ako se slušaju na zvučnicima.

Ja poslednjih nekoliko godina zarađujem sebi za život snimajući zvuk za filmove, tako da je ovo sve iz lične perspektive. Ja redovno postavim stereo mikrofon (Shure VP88), ali je njegov učinak u miksu otprilike 3% ili manji. Takođe on NIKADA ne stoji ni blizu kamere.

---

Nemoj tako. Znamo koliko se filmovi razlikuju.
Ambijentalna dostojnost ne zavisi ni od slušalica ni od velikih zvučnika, već izolaciono upućuvanje stereo zvuka direktno u uši, levi u levo i desni u desno. Podešavanje basova i ostalog ima uticaj na razlikovanje onih dveju opcija, slušalica i velikih zvučnika(monitora).

Zanimljivo je što mnogi uspevaju da sklapaju ambijente u određene snimke da zvuči indentično za to ili barem približno, ili po potrebi drugačije. To je ono što i meni treba.

Pogledavši mikrofon Neumann, mislim da nebi trebalo negirati mogućnost koju pokušavamo da napravimo.
Verujte mi, a poslušajte malo neki film na slušalicama, ako nemate monitore-studijske i studio.

Na primer Matrix2; Kill Bill. Au da, najbolji dokaz da se može ručno podesiti i izmisliti čitavo stereo realno prostranstvo, kao dokaz pogledajte crtani Finding Nemo. Prekrasan primer.

---

Milane, slušao sam ja svoj share filmova na sluškama. U odnosu na kompjuterske zvučnike ili na zvučnike prosečnog TV-a, slušalice su mnogo bolji osećaj. I naravno stereo zvuk je neuporedivo očigledniji.

Ali pogledaj ovako - stereo zvuk nam daje mogućnost da pratimo događaje po širini. Cela poenta stereo zvuka je da prostorno vernije reprodukuje zvuk koji mi čujemo sa oba svoja organa sluha. Ja tu vidim prostor i širinu.
Ako staviš slušalice na uši tu nema prostora. Raširenost zvuka, koliko god da je tehnički stereo, je samo između tvoja dva uha. Ali ako zvuk raširiš zvučnicima, povećavaš prostor, daješ elementima iz stereo slike više prostora.

Zvuk koji mi čujemo je zbir zvuka sa prostorom u kome se nalazimo - osim u posebnim slučajevima. Ja mislim da je mnogo prirodnije pustiti bas da se komotno šeta po prostoriji u kojoj gledam film pre nego što dođe do mojih ušiju, umesto da ga uguram direktno na ušnu školjku.

Moguće je da je neko pokušao da snima zvuk za film Neumann-ovom glavom, ali to sigurno nije ispalo onako kako je zamišljeno. 99% filmova se veštački miksa u stereo ili surround, i ako su neki elementi zaista stereo oni su ili mixdown soundtrack-a, ili su snimljeni u fazi post-produkcije. Ogromna većina (komercijalnih) filmova ne koristi originalni zvuk sa lokacije za bilo šta drugo osim dijaloga.

Ali opet, za vernost slušalica u odnosu na "klasične" načine slušanja (van bioskopa) se slažem 100%.

---

Razumemo se, ali samo još malo da približimo stvari u sam smisao.
Kada kažem: verujte mi da je moguće da se istovetno podesi zvuk na stereo audiu da se čuje kao što čovek čuje, onda verujte mi.
Mnogi se već bave time, ali makar znam za mene da sam dno u tim stvarima.

I slušalice kada staviš na uši, može imati onoliko prostora koliko hoćeš, isto kao da si ogluveo i da ti podese dva mikrofona; isto, potpuno isto. Čuo bi prostor oko sebe potpuno isto. Moja kreativnost je da zadajem zvuke u tom prostoru koji je u spektru ta dva mikrofona tojest ušiju, pored realnog snimanja - i za veštački zvuk programski inženjerskom manipulacijom i upotrebom beskonačno efekata za svaku zamisao.

---

ma naravno. Ne kažem da ne možeš da imaš veran stereo snimak.
A što se sluški tiče, evo da probam da pojasnim na šta ja mislim. Ono što ja prvenstveno želim da čujem je ono što je meni namenjeno da čujem. Bilo da se radi o muzici ili o filmu, nema potrebe da lišavam sebe ogromnog opsega frekvencija i prostora koristeći slušalice. Umesto da to uradim, ja slušam na monitorima, u okruženju sličnom onome u kome je pravljen miks, u okruženju u kome će taj miks po nekoj logici najbolje zvučati.

u teoriji, sluške su najbolja stvar na svetu. U praksi - sluške nisu baš toliko dobre.

---

Pa da.
Sluške su kao polazna osnova i za fino primećivanje nekih pojedinosti, ali monitori, za to nemam komentara; jer na njima možeš da čuješ zvuk indentično po visini kao što je prirodan zvuk, pa tako BAS možeš da slušaš do kostiju i celim telom.

Znači nemam komentara, a zato što očajno želim da imam komplet studio sa monitorima.

---

I šta vam na kraju tačno treba?
S obzirom da nisam sve najbolje razumeo, dokle ste došli. Treba vam stereo snimak, s pomoću neke od stereo tehnika???
Mile, na onu glavu možeš slobodno da zaboraviš....ona je dobra samo za snimanje sadržaja koji bi se slušao preko slušalica.

Na kraju nam ne treba još samo skeptik.
A dobro bi nam došlo malo para.

Čudim se kako može neko da lupi nešto, tako, samouvereno.

---

Milane i ostali, hoćete li moje iskustvo sa ovom temom, tj. stereo snimanjima?

Neznam zašto imam osećaj da ćeš da kritikuješ stereo mikrofone i snimanja.

Svestan sam da možda niko nije probao kod nas da snimi tako nešto za ceo projekat, pa zato nepominjem da se ove stvari valjaju gledati na nivou novih pokušaja za nešto novo.
Taj –glava- mikrofon treba da radi kao bilo koji mikrofon namenjen za snimanje prostora, na primer kao mikrofon sa video kamere, samo da se postave dupli u nezavisne stereo strane. Nikakva to nije nasilna manipulacija, to je prirodno snimanje u stereu, jeli to toliko neprijatno za nekoga?

---

Evo na primer koliko bi stereo glava snimak bio efikasan za realno osećanje prostora i dešavanja.
Preključe sam bio na Kalemegdanu, i išao sam kroz park pored Pariske ulice prema istoku. Ispod severnije je bila Pariska ulica i zgrade od kojih sam primao zvuk, od kojih je dolazio zvuk veoma glasno, od nekakve muzike i razglasa nekog zanimljivog dešavanja. To je bilo toliko glasno, a razumeo sam da je zapravo izvor zvuka gore južno prema Dizdarevoj kuli (astronomski klub). U tom momentu bilo mi je čudno kako primam toliko glasan zvuk iz pravca severa od tih zgrada, a jedva sam nazirao direktan zvuk iz južnog pravca, i bilo je predivno čuti uživo taj efekat koji je mnogo zastupljen u muzičkim efektima. (Zvuk u moje desno uvo(sa približno jače desne strane) dolazio je oko sekundu zakašnjenja) Direktan zvuk sam čuo toliko slabije zato što u ravni između njih gore na jugu i mene postoje brojne prepreke od zidova i bregova, a sa visine zgrada preko puta ulice severno, taj zvuk se odbijao veoma glasno u neobičnom modulisanom ambijentu eha. Kada sam stigao gore kod Dizdareve kule, a ono tamo međunarodna trka kros biciklizma, odozgore kao spust sve do dole prema Dunavu.

Ljudi. Kakav efekat može predočiti moj doživljaj osim efekta mojih dva uveta i sluha sa kojim sam kapirao odakle se šta čuje? Da sam nosio glavu-mikrofon sa sobom snimio bih isto tako što sam čuo i to bi bilo to; i ništa me drugo za sada neinteresuje, jer konkretno radim na ovoj temi.

---

Milane, sto se ljutis odmah?
Nisam lupio, a samouvereno rekao zato sto su meni pricali istu pricu za dummy head (vstacku glavu).
A sto se para tice, nemam ni za sebe =))

Ta glava se primenjuje u prvu svrhu za merenje odziva raznih prostorija i za ostala merenja. Bilo je pokusaja da se snima muzika sa njom, ali neuspelih.
Kao sto sam vec rekao, originalan zvuk ces dobiti, samo ako snimljeni zvuk sa vestackom glavom, budes slusao pomocu slusalica.
Evo jedan tekst o binauralnom prenosu:

Binauralni prenos
Najdirektniji pokušaj prenosa prostornih informacija zasniva se na oponašanju
procesa koji se odigrava kada je slušalac fizički prisutan u ulaznom akustičkom
okruženju i neposredno prima zvučne informacije. Oponašanje se ostvaruje pomoću
uređaja koji se naziva veštačka glava (dumy head). Ona zamenjuje slusaoca u
zvučnom polju ulaznog akustičkog okruzenja.

Vestačka glava se izrađuje od nekog dovoljno čvrstog materijala, kao sto je tvrda
guma ili slično, i u geometrijskom smislu ima sve atribute glave. Dimenzije i oblik
vestačke glave predstavljaju kopiju prosečne ljudske glave, sa posebno detaljno
modelovanim uvom (usna skoljka i slusni kanal). Unutar vestačke glave se, umesto
bubnih opni, nalaze kvalitetni mikrofoni. Na taj način, izlazni signal ovih mikrofona
ekvivalentan je zvučnom pritisku koji deluje na bubne opne. Prenos takvih signala do
slusaoca naziva se binauralni prenos, odnosno binauralno snimanje.

Principi binauralnog prenosa
Binauralni princip prenosa zvučnih informacija podrazumeva i dva prenosna kanala umesto jednog. Za razliku od signala na izlazu iz običnog mikrofona postavljenog u postoru ulaznog akustičkog okruzenja, dva signala iz mikrofona u vestačkoj glavi sadrze u sebi sve fizičke uticaje glave kao objekta u zvučnom polju. Ti uticaji su ključ za dekodovanje prostornih informacija na kome se zasniva rad čula sluha. Ako se tako dobijeni signali dovedu pomoću slušalica direktno u usi slusaocu, teoretski se nadoknađuje sve ono sto bi slusalac inače imao, u fizičkom smislu, da se nalazi na licu mesta, a sto se gubi postavljanjem jednog mikrofona. Ako se takva dva signala zabeleze na nekom dvokanalnom snimku, onda je to naziva binauralni snimak.

Vestačku glavu prave razne firme proizvođači mikrofona i merne opreme .Vestačka glava je, kao uređaj, veoma značajna u oblasti akustičkih merenja i ima siroku upotrebu u akustičkoj analizi prostorija. U ranijim periodima bilo je pokusaja pravljenja i muzičkih
snimaka primenom vestačke glave.

Nedostaci binauralnog prenosa
Iako je osnovna ideja binauralnog prenosa principijelno ispravna i u svojoj osnovi jednostavna, postoji nekoliko ozbiljnih problema koji ga prate. Prvi problem proizilazi iz činjenice da takav prenos isključivo podrazumeva reprodukciju pomoću slušalica. Eventualna reprodukcija binauralnih signala pomoću dva prostorno razdvojena zvučnika prouzrokuje bitno izobličenje zvučne slike. Tada zvuk dva puta trpi promene koje unosi fizičko prisustvo glave u zvučnom polju, to jest dva puta prolazi kroz filtre sa prenosnom karakteristikom glave: prvi put na vestačkoj glavi, a drugi put na glavi slusaoca. To je izobličenje, jer se filtriranje prenosnom funkcijom glave mora samo jedanput odigrati da bi čulo sluha prepoznalo prostorne informacije. Dakle, prvi problem binauralnog sistema je obavezna upotreba slusalica na izlazu audio sistema. Pored toga, za reprodukciju pomoću slušalica karakteristično je da se prostorna zvučna slika, odnosno prostorna perspektiva, kreće zajedno sa glavom. Svaki pokret glave znači i pokret prostora definisanog zvučnom slikom, sto je takođe jedan specifičan oblik izobličenja.
Drugi problem binauralnog prenosa posledica je značajnih individualnih razlika
koje postoje među ljudima. Naime, koliko će prenos prostornih informacija pri
binauralnom prenosu biti veran nekom slusaocu zavisi od toga koliko je njegova glava po
dimenzijama i u detaljima bliska upotrebljenoj vestačkoj glavi. Sto je ta razlika veća, to će
prostorne dimenzije zvučne slike koju registruje slusalac biti dalje od realnosti.

Ovi problemi učinili su da se binauralni prenos koristi samo za potrebe akustičkih
ispitivanja, na primer kada je potrebno izvrsiti subjektivna poređenja akustičkog kvaliteta
različitih prostorija. Snimci načinjeni vestačkom glavom omogućavaju da veliki broj
slusalaca čuje potpuno istu zvučnu sliku, kao da su se istovremeno nalazili na mestu gde
je izvrseno snimanje. Ova mogućnost nadilazi nedostatke i zbog toga se koristi za
subjektivno testiranje prostora.
iz skripte "Osnovi Audio Tehnike"

Nisam mislio nista lose, kad sam rekao za vestacku glavu i slusalice. Samo zelim da pomognem, a i zeleo bih da poslusam taj snimak kad ga snimis, kad god to bilo =))

Licno ja nisam imao nikakvih iskustva sa vestackom glavom, ali sam imao sa snimanjem svuka stereo tehnikama. Sa sve tri (AB, XY, MS).
Za ulicne atmosfere ti je najbolje da snimas sa MS tehnikom. Imas specijalne terenske mikrofone, koji u jednom kucistu imaju dve membrane, tako da ne moras da se mucis da vuces dva mikrofona.

Jasno je da zvuk koji se snimi sa ’glavom mikrofonom’ ima kristalnu podudarnost kada se snimak sluša sa slušalica; ali slušanje tog zvuka na ozvučenjima ne mora da znači obavezno izobličavanje koje uzrokuje kvarenje samog kvaliteta zvuka, jedino će se izgubiti osećaj realnog snimljenog ambijenta, a pomenuto kvarenje zvučne slike zbog duplog prolaska zvuka kroz sistem ušnog mehanizma i oblika glave odnosi se upravo na ovo; dakle, jedino je reč o promeni kvaliteta realnog zahtevanja ambijenta, što je i logično da se razbacivanjem zvuka po prostoru gubi položaj dolazećeg zvučnog okruženja, ali ne i kvaliteta i modulacije zvuka.
Bitno je da se zvuk snimio najbolje što je moguće, i da se podesio da slušaoc ima šansu da oseti i razume najviše što može da mu se pruži, pa ako hoće sam da sluša pesmu sa slušalicama, da baš tada ima najviše zanimljivih i vrednih kvaliteta.
A za slušanje takve pesme u velikim prostorima nebi trebalo praviti digresije po netačnim i pogrešnim shvatanjima da se zvuk navodno izobličava samo zato što nije slušan preko slušalica; dakle, gubi se samo slika jasnoće ambijenta, a ta jasnoća može biti dostupna svakome ko želi da presluša pesme u svom miru u udobnosti i naravno sa slušalicama ali i sa zvučnicima postavljenim sa strane i u prostoriji koja je koliko toliko izolovana.

Hvala ti na komentarima, mnogo mi vrede.

---

Evo i mene, kao što sam obećao.

Prvo i jedino iskustvo koje sam imao sa tom glavom (mada: stariji model, iz 197x), je sa snimanja jedne od poslednjih ploča grupe Van Gogh. Njihov producent, a inače veliki freak za sound - Saša Habić je odnegde to nabavio, kapiram iz Radija ili RTS-a... i sa njom su snimali bubnjara Srbu u jednom akustički sređenom prostoru.

Srba je dobio klik u sluške i deo matrice sa kompa, a on je lupao paterne, koji su kasnije trebali da budu overlayer na programing i tako doprinesu živosti bubnja... mada, sve ovo nije bitno.

Elem, zvuk koji je izašao iz te glave ni u kom slučaju NIJE bio ono što su oni očekivali. U najboljem slučaju, bio je obična reprodukcija bubnja, ali nije tu bilo NI TRAGA nekoj posebnoj prostornosti, zanimljivosti itd. Ok, stavili su nešto od toga na ploču, ali je ipak nesrećni Srba morao ponovo da svira većinu ploče...

Nije dovoljno? OK.

Najlepši STEREO snimak, sa ENORMNOM količinom prostornosti sam dobio kada sam jedan matori AIWA portabl-DAT poneo sa sobom u grad. Imao je i battery-pack, a i STEREO mikrofon, integrisan u jednom handheld kućištu, plus, koristio sam slušalice. Svi su me gledali kao da sam pao sa Marsa (vidi, koliki WALKMAN!)

Kada sam kasnije slušao snimke dok ulazim u gradski bus ili sedim u njemu, ili sedim na Kalemegdanu (...Milane, ), imao sam JAK osećaj vanprostornog sadržaja... hah, vrsta audio-duvke....

Osim, toga.... nikada ništa posebno sa percepcijom. Sem igranja sa fazama...

Neumann glava je upravo to: bezumna (neumna) naprava koja služi samo u ograničene svrhe. Tvoja glava i ona se razlikuju u onome što INTERPRETIRA taj zvuk, a to je mozak koji ti, srećom, IMAŠ, a ona ga srećom... NEMA!

Pozdrav!