[Lingvistika]: Gramatika i pravopis

kad bismo makar malo poštovali pravopis

Ja bih (ne „bi“)
ti bi
on bi
mi bismo (ne „bi smo“)
vi biste (ne „bi ste“)
oni bi

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Rekao sam to u globalu. Ni ja ga ne koristim pravilno ali pokusavam da obratim paznju. Ali tvoj odgovor nije na mestu ako pokusavas na sarkastican nacin da mi odgovoris na moj komentar. U njemu ima gomila gramatickih gresaka. Nisi koristio ni veliko slovo na pocetku recenice, ni zarez, ni tacku na kraju tako da ti odgovor nije na mestu. Ako cemo tako da cepidlacimo onda ova tema nema smisla...

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

Samo ti pokušavaj. Doduše, predložio bih ti da najpre kupiš pravopis, a zatim ga pročitaš. Posle toga će ti pokušaji verovatno biti uspešniji nego ovi dosadašnji.

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Imam ga odavno. Nemoj brinuti o tome. A pogledaj prvo sebe pa onda kritikuj druge.

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

Mislim da je postojanje ovakve teme na elitesecurityu (da, pravilno je strana imena stavljati u pades ovako kada se pise latinicom) :) odlicno.
Oni koje interesuje da nauce nesto, to ovde mogu. Mislim da vecina ljudi koji ostavljaju poruke (ne postove, jer u srpskom post ne znaci nista) imaju visoko ili vise obrazovanje, ili su pak u procesu sticanja istih. S toga, mislim da je pozeljno da se izrazavaju sto pravilnije i pisu ispravno.

Priznajem da sam jedan od onih koji ne korste nasa slova (ne karaktere, kako neki nakaradno nazivaju slova, licnost ima karakter) jer mi je mnogo lakse. Iako sam daleko od toga da pisem besprekorno, barem se trudim.

Najcesce greske koje se javljaju, a koje sam ja primetio su:

1. Putovao sam s autobusom. Pravilno je: Putovao sam autobusom. (instrumental)
2. Ja bi verovao kada bi ste vi bili iskreni. Pravlino je: Ja bih verovao kada biste vi bili iskreni.
3. Nemogu. Ne mogu. Negacija glagola se uvek odvaja, a kod prideva uvek sastavlja, pa je apravilno nemoguc posao. Postoji par izuzetaka, ne mogu sad da se setim, ali ih uvek prepoznam u toku pisanja. Jedan od njih je necu. Mislim da ih ima 4.

Ako se setim nekih, dodacu.

Pozdrav!

Potpis

Pogled u sigurnost :)

Tako kao što si napisao nije pravilno, pravilno bi bilo „na EliteSecurityju“ (zaboravio si međusamoglasničko J, a pored toga se uz izvorno pisanje preuzima i izvorni pravopis, pa otud dva velika slova).

Reči imaju više značenja, često na prvi pogled sasvim nepovezanih, i reći „reč ne znači ovo zato što znači ovo drugo“ besmisleno je koliko i izjava „Pera nikako ne može biti slikar, jer je on predsednik kućnog saveta u mojoj zgradi“. Reč karakter u značenju koje ti osporavaš registrovana je u raznim rečnicima srpskog jezika, i prema tome je sasvim legitimna (pri čemu ne znači baš isto što i slovo, jer pored slovâ obuhvata i cifre i razne druge simbole koje imaš na tastaturi).

Ovde ćemo se složiti samo utoliko što je lepše reći poruka nego post. No, i jedno i drugo vezano je za internet žargon — kao i mnoge reči iz sličnog konteksta, npr. forum — i stoga (uzgred, ovo je jedna reč, ne *s toga) ne možemo govoriti o književnoj vrednosti dotičnih pojmova; u samom pomenutom žargonu je pak post prihvaćeno manje-više koliko i poruka, te opet ne možemo tvrditi da je nešto od toga netačno.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Necu, nemoj, nisam, nemam.

Nekim novijim, ili...? Vujaklija kanda ne navodi to značenje, a ni jedan manji rečnik (Školski leksikon, Šehalić) trenutno mi pri ruci.

Po mom skromnom misljenju, pokusavati da pravilno prevedes internet zargon nema mnogo smisla iz 3 razloga.

Prvi razlog je da mnogi pojmovi u racunarstvi nisu ni na engleskom napisani pravilno, uglavnom zbog, kao sto Časlav rece: „marketinških odeljenja računarske industrije, duha vremena, potrošačkog mentaliteta, odnosno — kiča”.
Primeri: IPhone, YouTube (reci napisane spojeno i veliko slovo u sredini), .Net, C#, Sql*Plus, i18n, l10n. Ako je ovo na engleskom jeziku (trenutno) nepravilno, zasto se truditi da srpski prevod bude po nekim zastarelim pravilima.

Neke kovanice namerno imaju dvostruko znacenje. Recimo ja mislim da grupu U2 je glupo prevoditi kao Ju2 ili Ti2 ili TiTakodje, zar ne? Ne izgleda li ti to mnogo ruznije nego da ostavis u originalu U2? U racunarstvu zaista ima mnogo takvih pojmova koja koriste znakove @ # itd.
Da li bi .Net preveo kao .Mreza a Sql*Plus kao Suj*Plus?

Drugi razlog je taj sto su jezik i pravopis zivi entiteti i menjaju se s vremenom. Ja mislim da je upravo racunarska industrija ta koja ce dosta stvari da promeni u pravopisu jer se vremena i ljudi menjaju. Pravopis samo odslikava ono sto vecina njih misli da je pravilno i zato se menja s vremenom. Pre 30 godina je mnogo manje njih znalo engleski a jos manje njih imalo racunare i onda je pravopis odslikavao to da mnoge engleske reci ljudi citaju po Vuku ili samo prepisu cirilicom a danas mnogo vise njih pise reci u originalu. Mozda je danas nepravilno napisati: „koristim .net dok programiram”, ali to ne znaci da ovako nesto sutra nece biti pravilno a verovatno i hoce.

Treci razlog je taj da ako bismo svi pisali po pravopisu onda se pravila pravopisa ne bi menjala vekovima. Da li zaista to zelis ili zelis da budes nosilac promene u pravopisu i da pises u duhu s vremenom. Ja sam za to da se vec utvrdjena pravila koriste za vec poznate pojmove ali za nove pojmove treba prihvatiti ono sto vecina njih koristi inace se pravopis ne bi menjao a on treba da se menja u duhu s vremenom. Ako mi neko kaze da nije pravilno sto pisem iPhone umesto Ajfon ili itel (transkripcija i prevod) samo cu mu reci da ce to sutra biti i formalno pravilno iako je sada to samo po konvenciji pravilno. Zato ne mislim da je rec „post” nepravilna. U vezi sa tom reči, postoji mnogo sličnih primera. Recimo rec frižider. Da li ti koristis rec hladnjak ili frižider? Nekada je neko isto tako tvrdio da je frizider nepravilno ali se to ipak odomacilo. Kao i kuler za procesore. Ako bismo se trudili da uvek pisemo pravilno onda bismo i dalje koristili pravopis iz 19. veka. Verovatno bismo i dalje koristili staroslovensku cirilicu.

U mom Vujakliji (izdanje 1996/97) jeste navedeno, a takođe i u rečniku Klajna i Šipke i ’Rečniku novijih anglicizama’ (da ne tražim dalje).

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

U predgovoru Kurepine Vise algebre 1 on kaze da smatra da bi jednacinu trebalo zvati jednacnja, a jednadzbu jednacidba. Sta mislite o ovome?

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

A šta kaže, koja je razlika između jednačine i jednadžbe?

Jednacina je termin koji se koristi u Srbiji, a jednadzba u Hrvatskoj.

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

Pa, matematički gledano, verovatno je u pravu. :)

Problem je što su obe reči već dosta dugo deo književnog jezika i nema te sile koja će to promeniti.

Ne razumem zasto mislis da je u pravu? Ja bih voleo da znam zasto je on to rekao i sta je time hteo da kaze? Zbog cega je jednacnja bolje nego jednacina? Mislim da to on nije rekao skroz matematicki nego se bas osvrnuo na jezik.

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

Pa profesor je verovatno išao logikom analogije sa ostalim poimeničenim glagolima tipa žudeti - žudnja, sprdati - sprdnja, raditi - radnja, koji su svi nastali odbijanjem infinitivnog nastavka -iti, -ati, -eti i dodavanjem nastavka -nja. Po toj logici, od "jednačiti" nastalo bi "jednačnja".

Sličnom logikom došao je i do hrvatske varijante (to ostavljam tebi za razradu)... ;)

Sad, koliko je u pravu trebalo bi da prosude lingvisti, ali sve je to, kako rekoh, uzaludna rabota, da ne kažem radnja.

A šta sa padina, kupovina, trgovina, družina, lovina, iskopina, sadržina, skupina itd.?

Sufiksâ ima mnogo i bilo kakav pokušaj razgraničavanja tipa „za ovu namenu koristi se ovaj i nijedan drugi“ osuđen je na propast. U skladu s tim, uz poštovanje matematičkog rada profesora Kurepe, ovu njegovu izjavu ne mogu da doživim kao smislenu.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ali ovde nije rec o "poimenicenim" glagolima?

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

@naky
3. Nemogu. Ne mogu. Negacija glagola se uvek odvaja, a kod prideva uvek sastavlja, pa je apravilno nemoguc posao. Postoji par izuzetaka, ne mogu sad da se setim, ali ih uvek prepoznam u toku pisanja. Jedan od njih je necu. Mislim da ih ima 4.


@Jericko

nisam, nemam, necu,nemoj


Mene je nastavnica u Osnovnoj skoli naucila da pamtim ove glagole na sledeci nacin

Nisam imao jedinicu
nemam je ni sada
necu je ni imati
a nemoj ni ti!



Mada postoje jos dva glagola

nestajati (u smislu ispariti) i nedostajati

6 komada

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

Kakve veze ima "nestajati" i "nedostajati" i sa cim ?

To uopste nije negacija; ali: "ne nestajati", i "ne nedostajati", odvojeno, kao i kod svih ostalih glagola.