Magacinsko Poslovanje

Da, jasno je to meni no ne znam postaviti pravu relaciju između tabela.

Ako uzmemo za primjer ovu relaciju koju je Zidar postavio nekoliko postova gore mene zanima kako bi trebala izgledati ta tabela sa recepturama.

I sad prema toj relaciji imamo ulaz npr. 1 l juice i 1 l vodke. I to nema problema ako se to prodaje na deci ili manje, no ako netko naruči juice-vodku koja se sastoji od 0,10 juice i 0,03 vodke.

E sad dali prema tome znaš kako bi trebala izgledati tabela sa receptima koja bi se i kako bi se dodala u taj model prema kojoj bi se za određeni koktel/recept smanjila i zaliha za određnu vrstu proizvoda?

Razumiješ što mislim?

Znači ja ne znam postaviti pravilno relaciju! :(

Za admine!

Od usera mkaras dobijam po 20-tak poruka za svaki njegov post mailom (pratim \Access mailom). Molim vas proverite šta se dešava i obrišite ovu poruku kad pročitate.

Potpis

Pozdrav,
Branislav

Moždač bi trebao da postaviš međutabelu u račun. Prva tabela neka ima nazive pića. Druga tabela u relaciji jedan (nazivi pića) prema više (sadržaj) neka ima upisano koliko kog ulaznog pića ide u izlazno. Npr.

1. Pivo
2. Bambus
3. Vino belo
...
1. Pivo 0,5 l
2. Coca Cola 0,25 l
2. Vino crno 0,25 l
3. Vino belo 0,5 l

itd.

Kada računaš stanje upotrebi međutabelu. Za bambus u ovom primeru oduzimaćeš (po relaciji) Coca Cole 0,25 i Vino crno 0,25 sa stanja.

U krajnjem slučaju ne moraš ovako da radiš, već može konobar umesto da ukuca "Bambus" ukuca "Coca Cola 0,25" i "Vino crno 0,25" pa da to ide na fiskalni isečak. Tako se odmah skida sa stanja.

Potpis

Pozdrav,
Branislav

Probao sam tako, sa još jednom međutabelom, no to nije rješilo problem.

Da, za sad mi ne preostaje drugo nego prodati tako na komade.

A i meni se događa ovo isto sa mailom što i banemu!?

Evo da se malo vratimo na Zidarov model.

Citat iz njegova dokumenta koji je zakačen na ovoj temi:

5) Dobavljacima treba da platimo za robu koju su nam isporucili, pa nam treba tabela za to. Pretpostavicemo da ne placamo svaku isporuku robe zasebno, nego placamo kad i koliko mozemo, pa se povremeno sravne racuni, da visimo koliko im dugujemo, ili smo mozda preplatili.

Čak ako pretpostavimo da ne plaćamo robu zasebno, već skupno, ona bi opet po zakonu trebala biti zatvorena pojedinačno.

Da pojasnim - roba preko tbl_Prijemnice uđe u firmu i glasi na nekog određenog dobavljača i na neki određeni njegov broj dokumenta (to sve imamo u našoj tablici).

Kada platimo robu trebalo bi biti vidljivo točno kojem dobavljaču smo platili i točno koji račun. Znači nedostaje polje BrojDokumenta u tblIsplateDobavljacima.

Tako da bi kartica dobavljača u nekom nasem kasnijem query - u trebala imati ova polja:

DobavljacID, BrojDokumenta, Zaduzenje, DatumZaduzenja, Razduzenje, DatumRazduzenja

Se slažete?

U ovoj fazi, bitno je postaviti tabele i relacije među njima. Koja polja tabele treba da sadrže, ipak zavisi od konkretne firme, pa je to sada manje bitno.
Nego, ovo o koktelima i špricerima. Ja sam radio neki program gde je to potpuno funkcionisalo. Radilo se o prodaji pojedinačnih artikala, ali i mogućnosti prodaje kompleta koji sadrži 3-4 artikla. Na dokumentu je pisalo naziv kompleta i ostali podaci, a magacin sam razduživao preko pojedinačnih artikala. Bitno je da te mešavine, kompleti i sl budu unapred određeni.

Ovo polje i ovakav proces mora sadrzavati svaka firma prema zakonu.


Ako ti nije problem da tu relaciju malo obrazložiš. Bio bih zahvalan. I ako ćeš se odlučiti da obajsniš bilo bi dobro da to učiniš u temi Caffe - praćenje robe.

Imao sam tabelu Stavke (detalji otpremnice-računa) u relaciji jedan prema više sa tabelom Roba. Tabela Roba je u relaciji jedan prema više sa tabelom Artikli.

U tabeli Roba imam recimo:
Komplet1 koji sadrži Artikal1, Artikal2,Artikal3
Komplet2 koji sadrži Artikal4, Artikal5,Artikal3

ali i

Komplet3 koji sadrži samo Artikal1

Kad radim prodaju, izlaz robe unosim komplete.
U upitu IzlazRobe imam tri tabele: Stavke-Kompleti-Artikli.

To je radilo bez problema. Doduše posao je olakšavala činjenica da se sve izražavalo u komadima, nije bilo prebacivanja iz jedne jedinice mere u drugu. Kod kafića treba rešiti pitanje normativa, nisam to razrađivao, pa ne bih tamo da unosim zabunu.

Ako sam dobro razumio tako treba unaprijed odrediti određenu količinu za pojedini artikl?

I onda ja odredim liru vina i litru vode kao zasebne artikle i jos pola litre vina i pola litre vode za komplet, tj. za špricer.

I konobar proda tu litru vina, a nije dobio novu, pa bi prodao ono pola litre koje ima za špricer, no to ne može jer smo ih odredili za špricer.

Sam dobro shvatio kako funkcionira tvoj model?

Načelno - da.
S tim što sam naglasio da ono što sam ja radio je jednostavniji slučaj jer se sve izražavalo u komadima.

U kafiću bi kod ulaza robe imali, naprimer, 10 l vina i 10 l vode. I na lageru bi uvek bili vino i voda. Kad prodamo 10 špricera sa lagera se skida litar vina i litar vode. Znači nikada nema špricera na lageru. Pokušaću da napravim model pa da ga razmotrimo.

Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom. Vikend.

edit:
Evo primera kako mislim da bi moglo da se radi "mešanje pića".

Svima nama je vikend. :)

Javim ti se sutra kad malo proučim.

Izvinjavam se sto nista ne cinim s ovom diskusijom, bio sam malo bolestan, pa malo odsutan i tako.

Mislim da oimamo dublji problem ovde. Cini mi se da su u diskusiju ukljucena dva -tri programera koji ponesto (ali nedovoljno) znaju o knjigovodstvu i poslovanju prodavnice, i imamo nekoliko knjigovodja koji znaju vise (ali nazalost ne dovoljno) o poslovanju prodavnice. I zakoni koje pominjete su za mene zbunjujuci.

Neko rece da se za svaku prijemnicu pravi posebna uplatnica. Znaci li to da za hleb, koji se isporucuje 30 puta mesecno mora da se pravi 30 uplatnica?

Zakon o mesavinama: bevanda = vino + voda, pa se onda vodi ulaz/izlaz vina ali i vode?

Zakon o mernim jedinicama: pice se uvek prodaje na litre i zakonom je propisana cena. Odkad to drzava odredjuje po kojoj se ceni prodaje pivo ili vinjak u privatnim kaficime ili prodavnicama? Ako je to zaista tacno, sto smo rusili staru Jugoslaviju, tamo je to zakon odredjivao, sada bi trebalo da je poslovanje slobodno. Zar se pivo ne prodaje i na flase i konzerve, koje sve mogu imati drugacije zapremine, i naravno drugacije cene. 341 ml piva u konzervi i 500 ml piva u flasi, kad se svedu na litar, ne daju istu cenu, zato sto se uracunava ambalaza, rad i tako dalje. Znaci, ne lici mi da je bas sve 'na litar'

Oko mene vidim razlicite poslovne modele prodaje pica po kafanama i robe po radnjama. Sve je moguce i sve je dozvoljeno. Pivo se kupuje u paketima od 6, 12 ili 24 (pq i 48) konzervi ili flasa, a moze i na burence od 4.5 litara, a moze i na komad. kupuje se po istoj ceni, od drzave, dakle drzava je jedini snabdevac za sve. U skupim kafanama pivo se placa i 12$ a u obicno 5$. Ima kafana gde se pepsi ili koka kola uopste ne placaju, one su neogranicene uz porucenu hranu. Dobijs casu pa sam ides i doivas koliko hoces. Ista pizza ima tri cene, najjeftinije kad narucis pa dodjes sam da je podignes, malo skuplje ako ti je oni donesu kuci, a najskupje je da tu istu pizzu jedes u pizzeriji. Ovo za picu znam iz licnog iskustva, razvozio sam je neko vreme ( ai vozaci imaju neograniceno besplatno pepsi/7up dok rade).

U maloprodajnim radnjama mozes da dobijes popust, ako napravis veliki racun. Kupimhokej opremu za klince, izadje 238$ za 3-4 stvari, i on mi onda zaokruzi na 225$, jer me zapamtio od prosle nedelje kad sam za drugo dete dao jos 200, pa da mi olaksa muku (i zadrzi me kao kupca za sledeci put)

Moze li neko da dovede na diskusiju nekog ko je vlasnik radnje ili kafica, da cujemo iz prve ruke sta je to sta ljudima treba. Ima razlike u potrebama koje ima knjigovodja koji radi za vlasnika radnje/kafica i potreba samog vlasnika. Ja sam napravio gresku i razmisljao da ovo radimo za potrebe vlasnika radnje, medjutim cini mi se da je vise interesovanja za uraditi nesto za knjigovodju koji radi za vlasnika radnje?

Dana Mon, 24 Oct 2005 14:43:51 CEST, Zidar napisa:




Ovo je velika greska. Kada se pice kupuje u flasama, balonima, buricima,

itd onda se prodajna cena formira na bazi jednog litra pica. Primera radi

ako nam je prodajna cena nekog pica 100 novcanih jedinica onda je jedan

deci uvek 10, a jedan centilitar uvek 1 novcana jedinica. Tako se i

formiraju cene za koktele. Na osnovu recepture saberu se cene pica koje

ulazi u koktel i tako se formira cena koktela.


Nikako se ne sme razlikovati cena jednog istog pica po jedinici mere u

zavisnosti od kolicine koja se prodaje. Na osnovu naseg primera ako 0,5 dl

nekog pica prodajete za 5 jedinica onda 0,3dl tog istog pica smete da

prodajete samo za 3 jedinice novcane. Ako u koktelu to isto pice ucestvuje

sa 0,1 dl onda je njegovo ucesce u ceni samo 1 novcana jedinica.


To je sustina zakona a ne tvoje tumacenje koje je pomalo nakaradno i

zajedljivo. Zakon nije propisao kolika je ta cena vec samo da se moraju

postovati neka pravila kada se jedinica prodajne kolicine robe razlikuje od

jedinice nabavne kolicine.


Pivo i sokovi u konzervama se nabavljaju i placaju komadno, ali se tako i

prodaju. Sigurno ne mozes nikome prodati pola konzerve piva a drugu

polovinu sacuvati za drugog kupca.


Zakon je, ponavljam veoma jasan, samo ga treba procitati i ne izmislkjati

rupu na saksiji.


Naravno da uvek moze da se odobri rabat dobrom kupcu. To niko ne

zabranjuje.

Hvala Mkaras na pojasnjenju. I nisam mislio da budem zajedljiv, samo me zbunjuje zakon ;-(

U Torontu koktel je skuplji nego komponente i prodajna cena svega je onolika koliko gazda to odredi, nema zakona, nema ni preporuka, nema nista. Na kraju obracunskog perioda popisu se troskovi i popisu se prihodi od prodaje. Od prihoda se odbiju troskovi, a na ostatak se placa porez. Kupujes jeftino, prodajes skupo sledi da je razlika velika, sledi da je i porez veliki. Ko voli nek izvoli.

Sta je da je, drzacemo se zakona. To je u delu izracunavanja prodajne cene, ako sam dobro razumeo.

Ova recenica je znacajna:

Iz ovoga proizilazi da ne postoji jednostvana roba nazvana 'Pivo'. Postoji vise razlicitih roba, u kategoriji 'pivo' koje imaju razlicite osobine, imena, pakovanja.
Znaci,

pivo, tuborg, konzeva, 0.341 lit
nije isto sto i
pivo, tuborg, flas, 0.33 lit

To su dva nezavisna artikla, sa nezavisnom cenom (koja moze biti formirana na osnovu zakona koji vodi racuna o odnosu kolicina). Kad tako formiramo tabelu Roba, bice laksi zivot.

A zasto stalno pominejmo kolicine na ulazu i izlazu i pakovanja na ulazu i izlazu? Kad se dovozi pivo iz pivare u kafanu, stize kamionom ili kombijem u GAJBICAMA. A prodace se na flase. Sad, ako sve izrazavamo u flasama, magacioner mora sam da izracuna koliko je flasa primio ako je primoo 23 gajbice po 12 flasa (ili bese 16?)
Ovde kod mene je slozenije, jer 'gajbice' nisu standardnme velicine pa bi racunica koju magacioner mora da izvede bila slozenija. A zasto bi coveku bilo teze da bi racunaru bilo lakse? Za pivo su gajbice koliko toliko standardne. A sta je sa keksom i cokoladom koji se dovoze u bakalnice? Svaki proizvodjac ima za svaku vrstu keksa razlicitu kutiju za transport. Kako ce siroti magacioner to sve da svede na broj kutija? ja bih mu malo pomogao softverom .

:-)

Dana Mon, 24 Oct 2005 22:33:41 CEST, Zidar napisa:


Upravo tako . To su dva razlicita artikla sa razlicitim siframa i svaki

ima svoju cenu.


To je vrlo prosto. Dokument koji prati dostavu i naplatu robe sadrzi

kolicinu u komadima, ako je rec o konzervama piva jer to je osnovna mera za

obracun. Tako da moze da bude 5 gajbica po 20 konzervi i 4 gajbe po 25

konzervi, a u dostavnici pise da smo primili 200 konzervi piva. Sve ostalo,

kolicina konzerve u gajbici, kolicina gajbica u paleti je informativni

podatak i sluzi korisniku samo kao obavestenje. Nema nikakav

knjigovodstveni uticaj.


Primer dugmadi:

U veleprodaji se kupuju na kilogram. Tako se i zaduzuje VP magacin.

U maloprodaji se prodaje na komad. Znaci u toku prelaza iz VP u MP magacin

jedinica mere se menja ali se to dokumentuje na dokumentu kojim se roba

prebacuje iz magacina VP u magacin MP. MP magacin zaduzuje se komadno.

Normalno, zna se odnos za preracunavanje. (Dugmici mogu biti razlicitih

velicina pa samim tim i razlicitih tezina).

OK, sad je vec nesto malo jasnije :-)

Da li mogu dakle da kazem ovako:

1) Robu je potrebno definisati sto preciznije, uvodjenjem nekih atributa, koji preciznije definisu robu. Na primer, ne postoji roba 'Pivo' ali postoje robe (mnozina):

Pivo, Jelen, Konzerva, 0.341 L
Pivo, Jelen, Flasa, 0.33 L
Pivo, Jelen, Flasa, 0.50 L
Pivo, Jelen, bure, 50 L

U ovom slucaju robu smo opisali atributima
{Kategorija (=pivo), Naziv (=Jelen), Pakovanje (Flas, Konzerva, bure), Velicine pakovanja (0.341 L, 0.5 L, 0.33 L, 50 L)}

Za druge vrste roba bili bi drugi atributi. Potrebno je da se sva roba u magacinu opise ako je ikako moguce istim atributima. Ovo moze da bude problem, ako na primer isti magacin (radnja) radi sa picima i auto delovima. Skup atributa za pivo i autodelove nije isti.

2) Svaka roba ima definisan unapred tacno jednu jedinicu mere koja se koristi za obracun (flas odredjene zapremine, konzerva, kutija, kilogram, litar)

3) Na ulaznom dokumetu (prijemnica=temeljnica=dostavnica) uvek treba da pise kolicina izrazena u zvanicnoj jedinici mere, tako da magacioner ne mora da prerecunava. Pored toga treba da pise i stvarna jedinica (gajbica) i kolicina. To mozda nije bitno knjigovodstveno, ali jeste u stvarnom zivotu. Svaki magacioner ima dva koraka da uradi kad prima robu a) da zavede papire u knjige (ili kompjuter) b) da prebroji sta je stvarno stiglo (pre nego sto zavedde u knjigu)

4) Da li gresim kad kazem prijemnica=temeljnica=dostavnica? Ako gresim, molim da neko objasni sta je sta i kako je sta u vezi sa ostalim dokumentima. Moze li neko da zakaci na odgovor PDF kopiju neke realne prijemnice/temeljnice/dostavnice?

:-)

[Quote]A zasto stalno pominejmo kolicine na ulazu i izlazu i pakovanja na ulazu i izlazu? Kad se dovozi pivo iz pivare u kafanu, stize kamionom ili kombijem u GAJBICAMA. A prodace se na flase.[/quote]

Ne, koliko ja znam, ne ide na gajbe. Radio sam u knjigovođstvu, ali smo imali u firmi imali i VP i MP piva. Kupac naruči npr. DVE gajbe, ali mu mi to fakturišemo kao 24 flaše. Gajba nije mera količine.

Tj. ako je "gajba" ulaz, onda moraš prodavati 1/24 gajbe za pojedinačnu flašu jer u određenim trgovinama ne smeš da menjaš jedinicu mere kako ne bi načinio "proizvodnju".

Potpis

Pozdrav,
Branislav

Za mkaras:

Prvo zahvaljujem na uloženom trudu i sorry što kasnim, no imao sam nekih drugih obaveza.

Aplikacija radi dobro prema relaciji koju si postavio. Sličnu sam i ja prije par dan postavio, no ona ipak ne zadovoljava 100%.

Evo gdje je još problem:

Ovo sad funkcionira sa artiklima koji "različiti" na ulazu i izlazu.

No, ja imam npr. ulaz 20 piva tuborg i sad pivo tuborg moram upisivati u dvije tablice artikala kako bi ga mogao prodavati.

Kad bi se iz tbl ProdajaStavke polje artikliZaProdajuID moglo uzimati u combo boxu osim trenutnog polja artikliZaProdajuID i polje ulazniArtikalID iz tbl UlazniArtikli.

No, i ovako će poslužiti. Hvala još jednom.

Evo sta mene muci a slicno je problemu kafica:
Iz magacina VP se roba izdaje u Magacin Repromaterijala, npt: 100kg secera, 20kg emulgatora, 8kg mlecne masti ... Kuvar (pravi cokoladu) treba da uzme odradjenu kolicinu svakog od ovih artikala. Magacin repromaterijala izda kuvaru trazenu kolicinu sirovina i za toliko se umanju stanje na lageru sirovina. E sad je potrebno da se automatski za izdatu kolicinu sirovina preko formule izracuna koliko kilograma cokolade mora da se dobije i da se ta ista cokolada smesti u magacin. Kada dodje kontrola vidi se koliko je sirovina izdato i koliko je cokolade uskladisteno u magacin i to mora da se poklopi !

Potpis

Every program is either trivial or it contains at least one bug.

Ovo je ipak za mene, a ne za mkarasa.

Kod unosa istog podatka u dve tabele (primer tuborg piva) koristio sam akcioni upit da podatke unesem i u drugu tabelu. Da bi bilo brže.

Ne vidim razlog da se u tbl ProdajaStavke unosi i podatak ulazniArtikalID. To se preko postavljenih veza dobija u upitu.

Pozdrav.