Sukob izmedju Srba i HrvataKada Srbi kritikuju Hrvarte, tada uglavnom kritikuju karakter alpskog rasnog tipa, koji je dominantan u Hrvatskom Zagorju. Kada Hrvati kritikuju Srbe, tada uglavnom kritikuju karakter dinarskih starosedelaca, koji su dominantni u Crnoj Gori, Hercegovini i zapadnoj Srbiji ali i u Dalmaciji. Naravno da su Hrvati dinarskog porekla istog karaktera kao i Srbi dinarskog porekla. Kao sto su i Srbi alpskog tipa (u Vojvodini) istog karaktera kao Hrvati Hrvatskog Zagorja.
Dinarski i alpski rasni tip imaju potpuno razlicito genetsko poreklo.
Iako su obe populacije sklone sukobima i autoritarnoj svesti, one imaju potpuno razlicite motive koji ih navode na sukobe. Njihov karakter je potpuno suprotan i zbog slabosti podlozan manipulaciji. Dinarcem se lako manipulise pobudjivanjem i zadovoljavanje njegove sujete, a alpidom pobudjivanjem i zadovoljavanjem njegove sebicnosti, kao i budjenjem osecanja krivice.
Kao sto dinarac nije u stanju da razume jednog alpida, tako i alpid nije u stanju da razume jednog dinarca, kako on moze tako otvoreno i bez ikakve savesti da cini ono sto ne valja, i jos da se time ponosi?! Sa pravom pripadnici alpskog tipa prepoznaju u Srbima dinarskog porekla paganski karakter, koji ne samo da ne pokazuje nikakvo osecanje krivice za svoje karakterne mane, vec ih cak proglasava vrlinama. Ali, sa istim pravom dinarski tip prepoznaje u Hrvatima alpskog tipa izrazeno licemerstvo i formalizam. Obe populacije su u svojim medjusobnim kritikama u pravu. Alpid je veoma savestan, i stalno se kaje za svoje slabosti, dok se dinarac zbog svoje gordosti nikada ni za sta ne kaje. Ako se nekada i pokaje za svoje lose postupke prema drugom coveku, dinarac ce biti sklon da to uradi zbog svog “obraza” a ne zbog svog slomljenog “srca”, jer ce na pokajanje da ga pre dovede povredjena sujeta, nego prava dobrota prema drugom coveku. Zato dinarski tip ima velikih problema sa svojim karakterom.
U medjusobnim odnosima dinarci cesto imaju potrebu da jedan drugoga pri susretu snazno tresnu pesnicom u rame, da bi i na taj nacin uklonili povode za neznost pravog prijateljstva i sacuvali svoju gordost bez ponizenja. Iz iste gordosti oni se i najvoljenijem detetu obracaju sa augmentativima, na primer, sa “baraba, konjina, magarac, deriste” i td. Za razliku od alpskog tipa koji dobra dela cini iz krivice, dinarac cini dobra dela da bi zadovoljio sujetu svog velikog Ja. Zapravo, dinarac cini dobro delo zato sto vidi vrednost u samom dobrom delu, a ne zato sto iskreno i stvarno voli drugog coveka.
Za razliku od dinarca kod koga su preispitivanje sopstvenog karaktera i pokajanje gotovo nepoznata kategorija, alpid se stalno kaje, ali i stalno gresi, zato sto zbog povrsne upotrebe razuma ne ume da se pokaje za izvor gresenja –za samu gresnu pobudu. Izvor povrsnosti je u samim motivima pokajanja – krivici i strahu. Zato ce on lako da se pokaje sto je rekao ruznu rec ali ne sto ju je i pomislio.
Krivica i strah ga zato cine jako lakim plenom manipulacije od strane bilo kog autoriteta koji je na vlasti. Sama krivica ga cini vrlo rigidnim u misljenju i sklonim da se slepo drzi pravila ponasanja, bez preispitivanja stvarnog smisla odredjenih postupaka.
Za razliku od dinaraca koji su zbog svoje gordosti skloni da u govoru upotrebljavaju augmetative, alpidi su zbog svog straha skloni da koriste deminutive. Mirko kod nas, Mirceta je kod dinaraca, a Mirkec u Hrvatskom Zagorju. Dok dinarci nisu u stanju da tepaju ni malom detetu, alpidi zbog svoje strasljivosti cesto tepaju i odraslim osobama. Naziv za lopova u severnoj Hrvatskoj izrazava se deminutivom “dugoprstic”. Vrlo je tesko zamisliti da bi jedan prosecan dinarac koristio takav naziv za lopova. Osecanje krivice kod alpida u Hrvatskoj primecuje se i po cestoj upotrebi reci “Ne?” koja se postavlja u upitnom obliku posle iznetog sopstvenog misljenja.
Za razliku od alpskog tipa koji ne moze bez autoriteta, dinarski tip ne podnosti autoritete. Dinarac je veciti opozicionar, koji se protiv nepravde cesto bori toliko destruktivnim motivima, da ukoliko zauzme mesto prethodne nepravedne vlasti, on postaje jos iskvareniji i od nje totalitarniji.
Takodje, za razliku od alpida koji su izrazeno sebicni, dinarci spadaju medju najnesebicnije ljude na svetu.
Zbog razlike u karakteru koja postoji izmedju dinarskog i alpskog tipa, postoje razlike i izmedju tipicnog srpskog i tipicnog hrvatskog nacionalizma. Kako su dinarci gordi i sujetni, a alpidi sebicni, srpski nacionalizam je sujeta koja je projektovana na opsti plan, dok je hrvatski nacionalizam sebicnost projektovana na opsti plan.
Zbog sebicnosti, hrvatski nacionalizam uvek naglasava teritorijalnu i materijalnu ugrozenost, dok zbog sujete srpski nacionalizam naglasava nacionalna prava i nacionalne vrednosti.
Osoba kojoj je ugrozena sujeta reaguje mrznjom, dok osoba koja je ugrozena u sebicnosti reaguje strahom, pa zato srpski naconalizam vise prozima mrznja, a hrvatski nacionalizam vise prozima paranoidni strah, koji tek naknadno izaziva mrznju kao svoju odbranu. Zbog razlike u sustinskim motivima, dinarci su skloni da svog neprijatelja mrze iz “sirove” mrznje, dok alpidi mrze neprijatelja patoloski, iz straha i opisanih mehanizama sopstvene neciste savesti.
Zbog plasljivosti hrvatski nacionalizam najvise izrazava sovinizam onda kada je njegov neprijatelj najvise ponizen. Kada je pala Krajina, Hrvatska je dozivela euforiju nacionalizma. Zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizzam je najveci sovinizam izrazavao onda kada su sami Srbi bili najvise ponizeni, na primer, za vreme NATO bombardovanja.
Zbog kukavicluka alpskog rasnog tipa, hrvatski nacionalizam izrazava najvecu netrpeljivost prema manjinskim grupama, na primer, prema Romima i Jevrejima, a zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizam prema onima koji su po svojoj moci iznad njih, na primer, prema NATO-u, i sl. Gerhad Gezman pise o slucajevima kada je u medjusobnom ratu crnogorskih dinaraca sa Turcima, Turcima u toku bitke nestalo oruzja, pa su ga sami Crnogorci davali Turcima, da bi nastavili bitku do kraja. Bilo im je ispod casti da pobede Turke samo zato sto je ovima nestalo oruzja.
Mnogi veruju da se razlika izmedju tipicnog srpskog i hrvatskog karaktera moze objasniti razlicitim kulturnim uticajima, a ne nekakvom genetskom razlikom njihovog stanovnistva.
Cesto se navodi uticaj razlicitih religija i njime objasnjava razlika u karakteru populacija. Medjutim, same religije trpe lokalne transformacije u svojoj interpretaciji u zavisnosti od karaktera populacije koja ih usvaja.
Na jednostavan nalog za dobrotu:”Ljubi bliznjeg svog!” dinarac reaguje potpuno ravnodusno. Ali, ako se razumnom nalogu na dobrotu “Ljubi bliznjeg svog!” doda iracionalni dodatak koji laska njegovoj gordosti “Znas li ti ko su tvoji preci? Kako te nije sramota da se tako ponasas?” u tom slucaju ce dinarac biti motivisan da prihvati nalog. Dakle, ako se i religija interpretira tako da pobudjuje njegovu sujetu, dinarac ce biti pokrenut na religioznost.
Kada bi se isti nalog koji pokrece dinarca “Znas li ti ko su tvoji preci?” uputio jednom prosecnom alpidu koji je “operisan” od sujete, on bi verovatno odgovorio da ne zna i da ga to ne zanima. Ali, ako se alpidu moralise, i razumnom nalogu na dobrotu dodaje iracionalni dodatak koji pobudjuje krivicu i strah, na primer, “Da li si svestan svoje odgovornosti? Goreces vecno u paklu ako se ne pokajes!” tada ce on lako da se pokrene na religioznu revnost.
Otuda je alpid sklon religioznom i svakom drugom formalizmu a dinarac paganskom liberalizmu. Zapazimo da socijalni faktori nisu u stanju da kod ljudi pokrenu one slabosti karaktera koje oni nemaju, pa prema tome, isti socijalni faktori ne mogu da deluju na isti nacin kod ljudi razlicitog genetskog porekla.
Svaka populacija na zemlji ima iskusenja koja joj pomazu da postane svesna svojih karakternih slabosti i da ih pobedi. Dinarac ima iskusenja sa autoritetima koji mu cine nepravdu, a alpski tip sa autoritetima koji ga teraju da cini nepravdu.
Tesko dinarac moze da postane svestan svoga velikoga Ja, i jos teze da ga pobedi, ukoliko nema iskusenja sa vlastima (bilo stranim, bilo domacim) koje mu cine nepravdu. Tesko alpid moze da postane svestan svoga kukavicluka i jos teze moze da ga pobedi, sem kroz konkretna iskusenja u kojima se susrece sa svojom sklonoscu da zrtvuje nacela pravde, da bi zadrzao odobravanje svojih autoriteta. Ako zrelo reaguju u svojim iskusenjima i svoju volju odupru svojim slabostima, dinarac ce da stekne neophodno potrebnu krotost, a alpid neophodno potrebnu hrabrost i nesebicnost.
Onda kada ljudi reaguju odgovorno i zrelo na svoja iskusenja, tada se njihove nasledne sklonosti ka zlu ne primecuju, jer se oni svojom odgovornom akcijom volje uzdizu iznad spostvene prirode i postaju ljudi u najuzvisenijem smislu te reci".
Odlomci iz knjige PROKLETSTVO NACIJE Milosa Bogdanovica
KNJIGA GOVORI O GENETICI TE ZELIM DA NAGLASIM DA OVIM NE POKRECEM NACIONALNU, POLITICKU NI VERSKU TEMU.
"Tutto quello che vedete o sentite niente è ciò che sembra".
Re: Sukob izmedju Srba i Hrvata
Re: Sukob izmedju Srba i Hrvata
Re: Sukob izmedju Srba i Hrvata