Kompjuter sve više postaje „desna ruka” svakog savremenog lekara – i privatnog i onog koji radi u malo boljoj državnoj ambulanti. Uz osnovno – ime, prezime, profesija, godine, bračni status – informatički zdravstveni karton sadrži baš sve podatke o nama.
Koliko puta smo imali upalu bešike ili prostate, koliko dugo smo bili na bolovanju zbog parodontopatije ili polne bolesti, koliko nas je puta mučilo loše varenje, grip ili depresija... Sve to se uredno beleži. Naravno, bolest nije sramota, ali jeste stvar najdublje intime.
U eri kompjuterizacije i mladih veštih hakera koji „probijaju” najzaštićenije lozinke banaka i osiguravajućih društava, a što onda ne i informatičkih sistema klinika ili privatnih ordinacija, pitanje je ko običnom građaninu garantuje da se o zdravlju njegovog duha i tela neće raspredati u nekom društvu za kafanskim stolom, tek onako iz zabave ili radoznalosti.
Moguća su, možda i iznenađenja druge vrste: jednog dana neko će se samo prepoznati kao primer zanimljivog medicinskog slučaja u nekom delu naučnog rada koji je baš „odjeknuo” na nekom stručnom kongresu. Ili, još gore, prepoznaće ga najbliža rodbina, njegova deca, komšiluk...
Priče o boljkama, problemima sa zdravljem i estetskim korekcijama poznatih ličnosti često na su prvim stanicama ne samo tabloida. To podiže tiraž i gledanost emisija, pa smo zato uvek sve znali o Miloševićevom gripu ili krvnom pritisku, o najsitnijim finesama operacije na krvnim sudovima generala Sretena Lukića, o predsednikovom akutnom bronhitisu ili o trombozi vena poznatog političara.
Ali šta je sa običnim ljudima, koji nisu toliko pod lupom javnosti? Koliko se i na koji način čuvaju i štite medicinski podaci o njihovim problemima? Na koji način mogu biti upotrebljeni ili zloupotrebljeni – radi pisanja nekog naučnog rada, zadovoljenja nečije radoznalosti ili postizanja novčane koristi?
Za Snežanu Cmiljanić, diplomiranog ekonomistu, koja volonterski predsedava Društvom pacijenata „Ilko – Srbija”, stoma, otvor na trbuhu izveden posle operacija na crevima, nije sramota niti nešto što krije pred drugima. Ali, kako kaže, neki ljudi to teško podnose i kriju čak od članova najbliže familije. Onda se šokiraju kad shvate da su tu njihovu „tajnu”, zarad „dila” između odeljenja na klinici gde su operisani, uvoznika opreme i pojedinih apoteka, već otkrili neki ljudi, koji nisu imali nikakvo pravo da to urade.
– Ne postoji zaštita intimnosti pacijenata. Ima osoba koje ne žele da se njihova bolest i intima iznose na bilo koji drugi način od onog koji oni sami izaberu. Poznat mi je, međutim, slučaj da je supruga pacijenta, koja se prvi put pojavila u apoteci da preuzme kese i diskove za operisanog muža, već bila uvedena u evidenciju. I sve je bilo spremno da preuzme opremu određenog proizvođača. Ona je bila šokirana – mi ne, jer znamo da oni koji prodaju ove programe ostavljaju upitnike koje navodno treba da popuni pacijent, ali to zapravo rade sestre u borbi proizvođača za pacijente – navodi samo jedan od primera Snežana Cmiljanić.
Olivera Popović
Elektronski kartoni u d. zdravlja stvaraju redove jer zaposleni nisu dovoljno obučeni za rad na ... 
Registrovani: 1 ( Nebojsa Milanovic )
Re: Elektronski kartoni u d. zdravlja