Citat:
kljajoni:
ispada da se ova pretplata (ako se uvede, a naravno oce) MORA placati gledao ti RTS ili ne ?
A kako ti misliš da kontrolišu da li gledaš ili ne, da ti uvedu velikog brata u stan ili da ti veruju na reč da ne gledaš :P ?
Citat:
BluesRocker:
Zanimljivo je da RTS nije kupio nijedan crtani film u zadnjih 15 godina.
Ovo nije tačno. Upravo ide Tintin svakim radnim danom (osim kad ima sporta) oko 19 na drugom.
Citat:
Ivan Dimkovic:
Eto, recimo BBC World je servis - najkvalitetnija TV stanica za koju znam, reklama skoro da uopste nema (osim za hotele i sl..., reklame za higijenu, uloske i sl nisam nikad video) - za tako nesto vredi dati pare.
BBC World je
komercijalna stanica, a ako ima malo reklama, to onda može samo značiti da postoji veliko preklapanje sadržaja tog kanala i BBC-jevih stanica namenjenih domaćoj publici koje se finansiraju iz pretplate (BBC 1, BBC 2, BBC News 24…). Inače takvu stanicu nije teško napraviti (i ne košta previše), ona proizvede svega nekoliko sati programa dnevno, jer se iz sata u sat ponavljaju ključni prilozi (ko je gledao vesti dva sata zaredom zna o čemu govorim), a dokumentarci koji se emituju ionako se uglavnom ne prave za taj kanal, već za britanski BBC. I druge njuz-stanice imaju manje reklama od zabavnih televizija, a kod BBC Worlda je slučaj takav da oni verovatno nemaju potrebu da trpaju enormne profite u džepove svojih vlasnika (kao npr. CNN).
Inače, po mom mišljenju je Euronews mnogo kvalitetniji i balansiraniji u svom izveštavanju (iako ne gaji duže forme), pa zato i ima vodeću poziciju na evropskom tržištu njuz-kanala, a i on ima vrlo malo reklama.
News i infotainment kanali ne produciraju serije, igrane filmove i zabavne sadržaje niti otkupljuju sportske prenose, pa se zato njihovi budžeti ne mogu porediti sa budžetom javnog servisa.
Evo u čemu je razlika između javnog servisa i komercijalne televizije, po rečima direktora BBC-ja
Marka Tompsona iz 2000. godine:
Citat:
The BBC has argued for many years that one of the things that makes us different from our commercial competitors is the sheer range of programmes in our schedule. Each year we report to Parliament how many different kinds of programmes we show on our main channels: this past year, for example, we showed 14 different genres on BBC ONE and BBC TWO in peak-time. Now, I believe that commissioning a truly broad range of programmes, including less popular genres like the arts, music, religion, current affairs, as well the popular ones, really is an article of faith for a public broadcaster.
Dakle oni emituju 14 različitih žanrova u udarnom terminu na svoja dva kanala. Ko uspe da pronađe kanal (uključujući i RTS) u Srbiji koji emituje više od 5, svaka mu čast. Naravno, teško da se sada može reći da RTS zadovoljava ovako visoke standarde: npr. nijedna javna TV u Evropi (osim one nesrećne Makedonske) ne emituje reality-emisije (48 sati svadba, Jednostavan život) kao RTS. RTS je još uvek mastodont sa prevelikim brojem zaposlenih i po programu više pokušava da konkuriše Pinku nego da ostvaruje svoj zadatak ozbiljne televizije, dok B92 popunjava rupe i pokušava da bude javni servis u nedostatku ozbiljnog istraživačkog novinarstva na javnoj TV.
Citat:
tdjokic:
Ovo je mnogo veci problem nego sto na prvi pogled izgleda. Pre svega, sta je to "pretplata" i kako je taj pojam nastao? Jedan od najpopularnijih je pojam pretplate na novine - pretplatis se, pa ti postar ili klinci iz susedne ulice donose novine na kucnu adresu. Kasnije, ljudi su poceli da kupuju radio-aparate i uvedena je pretplata. Znaci - neko je IMAO radio, neko ne, pa se svima cinilo logicno da pretplatu za radio program placa onaj ko ima radio.
Pojam pretplata je pogrešan, u većini zemalja to se naziva taksom (hrvatski: pristojba, engleski: fee, nemački: Gebühren). Pretplata implicira da čovek svojom voljom nešto želi da gleda, pa da onda to plaća. Ovde se ne radi o tome, već o izdržavanju javnog servisa. Zato se u svim tim jezicima pretplata na kablovsku ili satelitsku TV (ili čak novine) zove drugačije (hrvatski: pretplata, engleski: subscription, nemački: Abonnement).
Citat:
Brutalno dobro:
treba placati javni servis, ali svakako ne 300 din mesecno... 50 din je sasvim optimalna cena
Ovo je jedan od retkih izdataka koji su koliko-toliko usklađeni sa veličinom prosečne plate. Šta biste rekli, da morate, kao Austrijanci, izdvajati dvadesetak evra mesečno, i imati samo dva kanala javne TV, kao oni do pre par godina (ATV+ je prva privatna TV kuća u toj zemlji koja ove godine slavi dvogodišnjicu zemaljskog emitovanja). Dakle, pošto su nam prosečne plate desetak puta manje, manja je i pretplata (ne baš toliko, ali je opet znatno manja od svih zapadnoevropskih evropskih zemalja). Struja ne košta toliko puta manje, benzin takođe, pa ne razumem u čemu je problem. Može pretplata da bude 50 dinara, ali onda se od RTS-a ne može očekivati da obavlja svoju ulogu, već će se pretvoriti u još jedan Pink. Ovako barem dobijamo mehanizam da se bunimo protiv zatupljivanja građana preko talasa RTS-a.
Citat:
Ivan Dimkovic:
Ako uvedu placanje RTS-a onda moraju izbaciti reklame osim u kratkim tacno definisanim periodima od minut-dva - ne moze i jare i pare, ako su javni servis, ima da budu javni servis - ako su komercijalna stanica, moze komercijala.
To će moći jednog dana kad prihodi od pretplate budu značajni. Mi imamo gotovo 8 puta manje stanovnika od Britanije, pretplata je više od 4 puta veća od naše, pa se u njihovu kasu slije 32 puta više novca. Sa ovom pretplatom bez pomoći iz budžeta i preterivanja sa reklamama pitanje je da li je moguće finansirati samo jedan kvalitetan kanal, dva svakako nisu moguća.
Spasa nam nema, propasti ne možemo!
Re: Pretplata za državnu RTS
Re: Pretplata za državnu RTS