Da li su LJUDI vestacki stvoreni

Kad god neko pokaze nerazumevanje sustine evolucije i lati se argumenta "neverovatnoce" uvek se setim crtice o "pogonu beskonacne neverovatnoce" iz Adamsovog "Autostoperskog vodica ..." (Imali su pogon konacne neverovatnoce pa su izracunali koliko je neverovatan pogon beskonacne neverovatnoce i uneli te podatke u pogon konacne verovatnoce...).

Ukratko, osnovna greska je u tome sto kriticari evolucije imaju predstavu kao da evolucija zapocinje u nekom trenutku kada imas vec oformljene celije, DNK i trista cuda koje moraju biti posledica evolucije. E pa, evolucija nije nesto sto ne postoji pre, a zapocinje sa, biologijom. Ne, evolucija je matematicka ili cak logicka (filozofska) kategorija i stoga nije vremenski ogranicena (osim mozda Velikim Praskom).

Razlika izmedju hazardne igre (sa fiksnim sansama) i evolucije je u tome sto u evoluciji pravila igre bivaju menjana zavisno od trenutnog ishoda igre. U velikom svetu, nema "krupijea" koji bi kontrolisao igrace da ne "varaju". Evolucija, odnosno vidljivo narusavanje (po nasem, tj. tvom misljenju) verovatnoce je posledica te cinjenice.

Matematika i fizika XX veka su vec zapocele proucavanje takvih, tzv. "haoticnih" ili "dinamicnih" sistema u analizi odredjenih klasa funkcija odnosno u proucavanju nekih prirodnih sistema. Oni su izmislili termin "cudni atraktori" za pojave da ponekad ti sistemi teze da udju u nekakva kvazistabilna stanja, koja tako "dele karte" da ishod bude u vecini slucajeva veoma blisko stanje u prostoru svih stanja. Pazi, to nije prosta konvergencija, koja bi dovela do determinizma, odnosno do krajnjeg "resenja" niza, nego neko stanje koje dugo vremena daje pribliznu stabilnost ili aperiodicnu "slicnost". Matematicari su dokazali da su trajektorije sistema sa "cudnim atraktorima" fraktalne linije.

Mozemo zakljuciti da evolucija zivih bica ("samoreplikujucih materijalnih objekata"?) deluje slicno - upravo uticajem pre svega na samu sebe. Jednom kada evolucija postane sama svoj predmet, nije tesko zakljuciti da nam nase procene verovatnoce ne vrede mnogo.

U nekom trenutku u buducnosti, neko od ljudi koji istrazuju osobine "haosa" ce dati formalno objasnjenje za evoluciju u najopstijem smislu te reci (nastanak "kosmosa", he, he :-) ), a onda cemo mozda biti u stanju da saznamo kako je zivot nastao, na koliko alternativnih nacina je mogao nastati i je li bilo moguce da nastane brze, kao i sta sve u ovom svetu mozda predstavlja neku vrstu "rodjaka" zivotu. Ja tipujem na drzave, narode, vojske i objekte ("hrpe" i "hrpice") kapitala !

Tu se jos postavlja i pitanje slucajnosti. Ako podjemo od cinjenice da se sve stvari povinuju zakonima fizike, matematike i ostalim prirodnim zakonima (koji su posledica ciste logike) dolazimo do zakljucka da se nista u ovom univerzumu ne dogadja slucajno i da je sve sto se desavalo, deseva se i desavace se rezultat proizvoda i medjudejstava tih zakona.

Recimo ovako: vi sedite kuci i razmisljate da li da izadjete u grad ili da ostanete da gledate TV (ili blejite na elitesecurity ;). Recimo da ste odlucili ovo drugo: da li je to stvarno bila vasa odluka ili je to rezultat komplikovanih matematickih jednacina koje su se desavale na podatomskom, atomskom, molekularnom i neuronskom nivou vaseg mozga? Naucno je dokazano da i teorija haosa ima svoju matematicku formulu. Ako sam haos ima svoju formulu (od ma kolikog broja promenljivih) onda to u stvari i nije haos jer se njegov ishod moze predvideti ako su poznate sve promenjive koje ga cine. Kada bi, recimo, znali sve promenjive koje uticu na odabir kugli u loto aparatu mogli bi potpuno tacno da predvidimo brojeve koji ce izaci.

To isto se moze primeniti i na sudbinu coveka: takvim razmatranjem dolazimo do zakljucka da se covek (prvenstveno i sam zivot) nije slucajno stvorio nego je proizvod zakona logike koji vaze u ovom univerzumu.

Uveren sam da ce covecanstvo jednog dana napraviti dovoljno mocan superkompjuter koji ce sasvim pouzdano simulirati ovaj univerzum i pokazati sve stvari koje se desavaju i koje ce se desavati u njemu.

Potpis

Life happens but shit goes on

WORD

samo jos da dodam, sad mi pade na pamet.. u skladu sa ovom teorijom mozemo da nadjemo opravdanje postojanja npr vidovnjaka (sick ).. mozda jednostavno postoje ljudi koji u svojoj podsvesti poseduju neki "dovoljno mocan superkompjuter" koji jeste u stanju da u odredjenoj situaciji prikupi, obradi i pruzi neke informacije pa makar kroz transove i ostala cuda

ps. sto se tice evolucije ja sam ipak vise na strani kreacionisticke teorije.. i mislim da darvinu fali malo fosila prelaznih oblika u procesu evolucije, hocui da kazem, ako je npr ptica potomak gmizavaca, gde je nadjen prelazni fosil pernatog gustera koji kokodace

http://www.creationism.org/serbian/index.htm

1.
Dakle, DEniken je obican sarlatan koji je nasao nacin da uzme mnogo para od naivaca koji se pale na dosije x-fore ... malo pogledati njegovu biografiju....

2. evo jednog fragmenta iz dokumenta poznatog matematicara Marice Presic:
...Međutim, veliko
oduševljenje kojim su matematičari početkom ovog veka počeli da sređuju
matematičku misao bitno je splaslo posle Gedelovih rezultata, na osnuvu kojih
sledi jedan na prvi pogled zastrašujući zaključak, da se o istini u okviru nekog
sveta (neke teorije) ne može ništa do kraja reći u okviru samog tog sveta. Da bi
se istina sagledala mora se izići izvan tog sveta, u neki moćniji svet, svet
višeg nivoa. To na prvi pogled deluje zastašujuće. Ali samo na prvi pogled. Jer
takav rezultat je bio za očekivanje, budući da smo mi kao ljudska bića strogo
zatvoreni u svom svetu, o kome znamo samo ono što je iznutra saznatljivo. A to
je malo u odnosu na suštinu našeg postojanja o kojoj ne znamo ništa. O tome zna
samo neko ko je iznad nas, neko biće ili bića koja su iz sveta moćnijeg od ovog
našeg. Bog, bogovi ? Ko zna ? U svakom slučaju neka pra-Gedelova teorema je
ugrađena u samu suštinu našeg ostojanja.
Gedelovim rezultatima je je prvi put jasno dokazano da se nešto ne može
dokazati. Jasno su istaknute granice moći matematičke, i uopšte naučne misli.
Ta svest da se u težnji za istinom moramo stalno penjati sve više i više, u sve
moćnije i moćnije svetove, sasvim priodno navodi na pomisao: A dokle ? Šta je
na vrhu ? Bog ? Ili ta sva hijerarhija ide u beskonačnost ?
....
sa sajta:
http://www.matf.bg.ac.yu/~marica/texts(izbor)/naukumet.pdf

prilozio sam jedno vidjenje stvari.... dakle pogledati sta je Gedel dokazao ili sta nije uspeo da dokaze ..... mozda ima veze sa polaznom temom
da zakljucim citatom iz knjige GEB(GedelEsherBah):
GEDELOV cilj bio je da ostvari san svih matematičara svog vremena, da dokaže da se cela matematika može izgraditi na sistemu aksioma, kao jedan neprotivurečan i potpun sistem… Gedel je pokazao da postoje problemi koji imaju rešenje, ali se oni ne mogu dokazati u okviru datog formalnog sistema! Drugim rečima, postoje istine koje se ne mogu dokazati.

dakle kako smo nastali,mozda nikad necemo moci da saznamo....

Potpis

Tony Harnell

Vidi ovako. Sve neka ima i svoju logiku ali problem je dokle ta logika doseze. Drugim recima, kad kazes da se sve stvari povinuju zakonima fizike (preciznije logike), da nema slucajnosti delimicno i jesi u pravu. Zasto delimicno? To bi vazilo samo u konacnom sistemu koji se nalazi u konacnim sistemima. Dali je tako? Mi to ne znamo.
Moguce je da se sve desava logicki u konacnom sistemu beskonacnih sistema :)
Ala sam sad nejasan :)

Evo pokusacu primerom da objasnim.

Neka je nas univerzum konacan (ako nije onda nema potrebe ni raspravljati o razvoju dogadjaja) i nalazimo se na samom rodjenju univerzuma, to je ono konacan sistem, neka sad u njemu dodje do binbang-a i neka se u njemu nalaze samo dve cestice i neka su to konacne cestice. Znaci nema deljenja na jos sitinije cestice itd. Jer poenta je da ima granica, da se ne ide u beskonacnost sa deljeljem jer onda prica opet pada u vodu. Sad da ti recimo vidis taj univerzum, znas njegove proporcije i znas algoritam po kojoj se cestice krecu (kao sto mi pokusavamo sa ovim univerzumom), ti bi mogao uz pomoc nekog kompa da izracunas kako ce se te cestice ponasati tj. znao bi sve njihove, da kazem koordinate u svim dimenzijama. Tako bi predvideo buducnost univerzuma. E sta je ovde problem. Pa problem je sto bi taj kompjuter morao da bude izvan granica tog univerzuma, da bi bio neutralan, jer ako uzmes recimo da je u granicama tog univerzuma onda imas problem a to je rekao bi beskonacna rekurzija. Jer tvoj kompjuter bi morao da racuna i pozicije cestica a i samog sebe da racuna kako on utice na taj sistem. I tako kompjuter bi racunao u beskonacnost. A tu opet ima taj problem sto taj svemir ako je konacan znaci nema beskonacnost. Znaci nista od unapred racunanja. E sad sta bi znacilo ono sistem koji se nalazi u konacnim sistemima. Probaj sam da izvuces logiku.

E sad ako je sve beskonacno onda ti i dzaba logika. Ti mozes stalno da ides u jos vece detaljnosti i logicki da izvlacis zakone funkcionisanja ali dzaba ti, ta tvoja prica bi isla u beskonacnost pa opet nista od unapred poznatog dogadjaja.

Jednio sto bi moglo da se radi sa superkompjuterima je da se aproksimira rezultat. to je ono sto rade, recimo suprekompjuteri u autoindustriji kada racunaju krivljenja, izdrzljivost i sta li vec.


Nadam se da nisam bio dosadan :)

Pozdrav

"Ni Sunce nije odmah bilo Sunce.
Vidim ga u njegovom praobliku.
Ni rec nije odmah bila rec
bio je krik,
pre krika bila je bol,
pre bola bila je nada,
pre nade bilo je cutanje,
pre cutanja bilo je vreme,
pre vremena bile su tisine,
pre tisina bili su mirisi,
pre mirisa bio je kamen,
pre kamena bilo je prividjenje,
pre prividjenja bio je zrak,
pre zraka bila je magma,
pre svega
bio je covek zagledan u pustos".

-Pero Popov-

Potpis

"Tutto quello che vedete o sentite niente è ciò che sembra".