Pozdrav svima,
Iako sam nasao par ranijih tema slicne sadrzine, odgovori ili mi ili nisu bili zadovoljavajuci ili su dati u kontekstu toga vremena (pre godinu ili dve dana). Od tada se promenilo dosta zakona i propisa pa bih bio zahvalan znalcima da mi pojasne neke stvari.
Elem... Vec nekoliko godina radim tzv. outsourcing za jednu stranu kompaniju. Honorarom sam vise nego zadovoljan. Tacne cifre su nebitne, ali recimo da je vise od par stotina eura (sto je neki limit koji se spominjao kao prelomna tacka izmedju rada na crno i rada na belo). Novac je do sada svaki put redovno i brzo pristizao na devizni racun kod jedne banke. Sve to i dalje funkcionise bez problema s tim da je poreska uprava krenula da rigoroznije kontrolise devizne novcane tokove. Ako to i nije tacno sada, verovatno ce se to desiti u narednih nekoliko meseci. Recimo da ovo znam jer i imam stalne insajd informacije iz jedne banke.
Dakle, razmisljam o tome da "legalizujem" posao u smislu da predjem sa honorarnog na stalni radni odnos, tj. da otvorim preduzece (verovatno doo) kako bi se novcani tokovi prebacili sa privatnog sektora na sektor firme. Tj. pitanje je sta je u svemu ovome i do sada bilo nelegalno, jer je drzava dozvoljavala priliv deviza u zemlju po bilo kom osnovu i nista je dalje nije zanimalo. Sada se izgleda to menja...
Raspitao sam se u Trzistu rada oko osnovnih procedura otvaranja preduzeca kao i nekih povoljnosti koje drzava konstantno nudi radi podsticanja samozaposljavanja. U principu, oko same registracije ne vidim neke prepreke. Sve je relativno jednostavno. Cak sta vise, dosta se i pojednostavilo u odnosu na ranije jer je osnovana specijalizovana agencija za privredne registre koja je preuzela posao koji su do sada radili trgovinski sudovi. Svi formulari se mogu preuzeti online i odstampati kod kuce. http://www.apr.sr.gov.yu
E sad, za sve koji su stigli ovako daleko posle dugackog uvoda...
Jos ranije sam dobrovoljno citao neke relevantne zakone kako bih se poblize upoznao sa materijom pa se moje osnovne brige odnose na ukupan trosak mog buduceg preduzeca. Odnosno, do sada se ukupan trosak svodio na proviziju banci na uplacenu doznaku.
Po mojem trenutnom razumevanju materije, stvari stoje ovako (molim znalce da me isprave i dopune):
1) Umesto doznake na privatan bankovni racun, novac bi ubuduce pristizao na devizni racun preduzeca. Za razliku od poslovanja sa stanovnistvom gde se naplacuje odredjena provizija za doznake iz inostranstva, kod doznaka za pravna lica nema nikakve provizije (ovo vazi kod moje banke).
Posto bi se moje preduzece bavilo uslugama, tj. izvozom istih, sustinsko pitanje je da li se na ukupnu cenu u tom slucaju dodaje porez/PDV ili carina ili bilo koja druga dazbina? Drugacije receno, da li se bruto iznos doznake moze smatrati i neto iznosom? Da li postoje bilo kakve olaksice za izvoznike pa makar to bio i izvoz usluga?
Vise puta se povlacila prica da preduzece devize mora odmah pretvoriti u dinare, tj. da sva sredstva mora drzati u dinarima pa po potrebi kupvati devize. Ovo je apsolutno blesav koncept, pa bih molio da se ovo demantuje.
2) Neophodan trosak bi takodje bili porezi i doprinosi na platu jedinog zaposlenog, tj. mene. Ako ne gresim, ove godine vazi da se svi novozaposleni radnici oslobadjaju placanja poreza na zarade, tako da se ukupan doprinos smanjuje za 20-tak procenata.
3) Negde sam procitao da se cak i osnovni kapital (500 eura za doo = 250 + 250), moze naplatiti/povratiti od sopstvenog preduzeca jer preduzece osniva fizicko lice sopstvenim novcem. Dakle, kad preduzece zaradi prvih 500(250) eura, osnivac moze podici svoj ulozeni kapital.
4) Ono sto je mozda najvaznije je pitanje poreza na dobit preduzeca. Ako se ne varam, on se obracunava jednom godisnje. Postoje nacini da se on umanji oduzimanjem vec placenih poreza (na plate). Takodje, postoji mogucnost uracunavanja ulozenog u osnovna sredstva (do nekog procenta), itd. Ako ne gresim, osnovna stopa je 14%, a krajnja se dobija nakon celokupne racunice umanjenja poreza (hm... ili se mozda umanjuje osnovica za porez, a sama stopa ostaje ista).
Cuo sam neproverene price da postoje nacini da se dobit preduzeca umanji raznim knjigovodstvenim manipulacijama koje koriste rupe u zakonu, tako da se i sam porez na dobit znacajno smanji (ne racunajuci zakonom vec predvidjene gorepomenute nacine).
Cista oporezovana dobit preduzeca se onda deli osnivacima u procentu u kojem ucestvuju u osnivanju preduzeca. Ako su osnivaci samo gradjani, da li oni na taj deo dobiti moraju da plate porez i po kojoj stopi? Da li postoji neki donji limit dobiti ispod kojeg se ne placa porez? Znaci, ako sam ja jedini osnivac, onda imam 100% kapitala pa samim tim i 100% dobiti. Da li bi se dobilo nesto ako bi moja supruga formalno bila drugi osnivac (samo osnivac, ne i zaposlena), kako bi se dobit delila u odnosu 50-50? Da li bi jos vise "porodicnih" osnivaca nesto doprilnelo u ovom smislu?
Da li dobit moze da se deli vise puta godisnje, tj. koji su nacini da se stigne do novca osim preko plate (koja, sto je veca, trpi nesrazmerno vece namete)?
5) Kada se osniva preduzece, osnivaci mogu da unesu novcani i nenovcani kapital. Novcani deo je jasan, ali sta je sa nenovcanim? Moje trenutno osnovno sredstvo za rad je naravno racunar sa pripadajucim periferijama. Koje su prednosti, a koje mane unosenja nenovcanog kapitala u preduzece? Da li mi je u interesu da unesem sto veci nenovcani kapital ili ne?
6) Da li je moguce i da li je preporucljivo raditi sopstveno knjigovodstvo? Da li doo moze da vodi prosto knjigovodstvo? Cuo sam da agencije uzimaju oko 100 eura za vodjenje doo sa malim prometom. Sa jednom uplatom u toku meseca i eventualno par rashoda, da li vredi prepustiti 100 eura agenciji radi tako naizgled trivijalnog posla?
Dakle, osnovno pitanje koje se provlaci kroz celu pricu je to koliko cu realno izgubiti, a koliko doprineti drzavi (i vrlim poslanicima koji se psuju i vredjaju u skupstini, a svaki vredi kao 15 penzionera)? Znaci, ako su mi bruto prihodi N, koji procenat od N cu platiti preko raznih davanja? Ne trazim tacnu racunicu, potrebna mi je samo okvirna cifra. Da li je to priblizno 10%, 30% ili 50%?
Hvala unapred svim strpljivima koji su procitali ovaj esej do kraja, a pogotovo hvala svima koji ce odgovoriti!
Iako sam nasao par ranijih tema slicne sadrzine, odgovori ili mi ili nisu bili zadovoljavajuci ili su dati u kontekstu toga vremena (pre godinu ili dve dana). Od tada se promenilo dosta zakona i propisa pa bih bio zahvalan znalcima da mi pojasne neke stvari.
Elem... Vec nekoliko godina radim tzv. outsourcing za jednu stranu kompaniju. Honorarom sam vise nego zadovoljan. Tacne cifre su nebitne, ali recimo da je vise od par stotina eura (sto je neki limit koji se spominjao kao prelomna tacka izmedju rada na crno i rada na belo). Novac je do sada svaki put redovno i brzo pristizao na devizni racun kod jedne banke. Sve to i dalje funkcionise bez problema s tim da je poreska uprava krenula da rigoroznije kontrolise devizne novcane tokove. Ako to i nije tacno sada, verovatno ce se to desiti u narednih nekoliko meseci. Recimo da ovo znam jer i imam stalne insajd informacije iz jedne banke.
Dakle, razmisljam o tome da "legalizujem" posao u smislu da predjem sa honorarnog na stalni radni odnos, tj. da otvorim preduzece (verovatno doo) kako bi se novcani tokovi prebacili sa privatnog sektora na sektor firme. Tj. pitanje je sta je u svemu ovome i do sada bilo nelegalno, jer je drzava dozvoljavala priliv deviza u zemlju po bilo kom osnovu i nista je dalje nije zanimalo. Sada se izgleda to menja...
Raspitao sam se u Trzistu rada oko osnovnih procedura otvaranja preduzeca kao i nekih povoljnosti koje drzava konstantno nudi radi podsticanja samozaposljavanja. U principu, oko same registracije ne vidim neke prepreke. Sve je relativno jednostavno. Cak sta vise, dosta se i pojednostavilo u odnosu na ranije jer je osnovana specijalizovana agencija za privredne registre koja je preuzela posao koji su do sada radili trgovinski sudovi. Svi formulari se mogu preuzeti online i odstampati kod kuce. http://www.apr.sr.gov.yu
E sad, za sve koji su stigli ovako daleko posle dugackog uvoda...
Jos ranije sam dobrovoljno citao neke relevantne zakone kako bih se poblize upoznao sa materijom pa se moje osnovne brige odnose na ukupan trosak mog buduceg preduzeca. Odnosno, do sada se ukupan trosak svodio na proviziju banci na uplacenu doznaku.
Po mojem trenutnom razumevanju materije, stvari stoje ovako (molim znalce da me isprave i dopune):
1) Umesto doznake na privatan bankovni racun, novac bi ubuduce pristizao na devizni racun preduzeca. Za razliku od poslovanja sa stanovnistvom gde se naplacuje odredjena provizija za doznake iz inostranstva, kod doznaka za pravna lica nema nikakve provizije (ovo vazi kod moje banke).
Posto bi se moje preduzece bavilo uslugama, tj. izvozom istih, sustinsko pitanje je da li se na ukupnu cenu u tom slucaju dodaje porez/PDV ili carina ili bilo koja druga dazbina? Drugacije receno, da li se bruto iznos doznake moze smatrati i neto iznosom? Da li postoje bilo kakve olaksice za izvoznike pa makar to bio i izvoz usluga?
Vise puta se povlacila prica da preduzece devize mora odmah pretvoriti u dinare, tj. da sva sredstva mora drzati u dinarima pa po potrebi kupvati devize. Ovo je apsolutno blesav koncept, pa bih molio da se ovo demantuje.
2) Neophodan trosak bi takodje bili porezi i doprinosi na platu jedinog zaposlenog, tj. mene. Ako ne gresim, ove godine vazi da se svi novozaposleni radnici oslobadjaju placanja poreza na zarade, tako da se ukupan doprinos smanjuje za 20-tak procenata.
3) Negde sam procitao da se cak i osnovni kapital (500 eura za doo = 250 + 250), moze naplatiti/povratiti od sopstvenog preduzeca jer preduzece osniva fizicko lice sopstvenim novcem. Dakle, kad preduzece zaradi prvih 500(250) eura, osnivac moze podici svoj ulozeni kapital.
4) Ono sto je mozda najvaznije je pitanje poreza na dobit preduzeca. Ako se ne varam, on se obracunava jednom godisnje. Postoje nacini da se on umanji oduzimanjem vec placenih poreza (na plate). Takodje, postoji mogucnost uracunavanja ulozenog u osnovna sredstva (do nekog procenta), itd. Ako ne gresim, osnovna stopa je 14%, a krajnja se dobija nakon celokupne racunice umanjenja poreza (hm... ili se mozda umanjuje osnovica za porez, a sama stopa ostaje ista).
Cuo sam neproverene price da postoje nacini da se dobit preduzeca umanji raznim knjigovodstvenim manipulacijama koje koriste rupe u zakonu, tako da se i sam porez na dobit znacajno smanji (ne racunajuci zakonom vec predvidjene gorepomenute nacine).
Cista oporezovana dobit preduzeca se onda deli osnivacima u procentu u kojem ucestvuju u osnivanju preduzeca. Ako su osnivaci samo gradjani, da li oni na taj deo dobiti moraju da plate porez i po kojoj stopi? Da li postoji neki donji limit dobiti ispod kojeg se ne placa porez? Znaci, ako sam ja jedini osnivac, onda imam 100% kapitala pa samim tim i 100% dobiti. Da li bi se dobilo nesto ako bi moja supruga formalno bila drugi osnivac (samo osnivac, ne i zaposlena), kako bi se dobit delila u odnosu 50-50? Da li bi jos vise "porodicnih" osnivaca nesto doprilnelo u ovom smislu?
Da li dobit moze da se deli vise puta godisnje, tj. koji su nacini da se stigne do novca osim preko plate (koja, sto je veca, trpi nesrazmerno vece namete)?
5) Kada se osniva preduzece, osnivaci mogu da unesu novcani i nenovcani kapital. Novcani deo je jasan, ali sta je sa nenovcanim? Moje trenutno osnovno sredstvo za rad je naravno racunar sa pripadajucim periferijama. Koje su prednosti, a koje mane unosenja nenovcanog kapitala u preduzece? Da li mi je u interesu da unesem sto veci nenovcani kapital ili ne?
6) Da li je moguce i da li je preporucljivo raditi sopstveno knjigovodstvo? Da li doo moze da vodi prosto knjigovodstvo? Cuo sam da agencije uzimaju oko 100 eura za vodjenje doo sa malim prometom. Sa jednom uplatom u toku meseca i eventualno par rashoda, da li vredi prepustiti 100 eura agenciji radi tako naizgled trivijalnog posla?
Dakle, osnovno pitanje koje se provlaci kroz celu pricu je to koliko cu realno izgubiti, a koliko doprineti drzavi (i vrlim poslanicima koji se psuju i vredjaju u skupstini, a svaki vredi kao 15 penzionera)? Znaci, ako su mi bruto prihodi N, koji procenat od N cu platiti preko raznih davanja? Ne trazim tacnu racunicu, potrebna mi je samo okvirna cifra. Da li je to priblizno 10%, 30% ili 50%?
Hvala unapred svim strpljivima koji su procitali ovaj esej do kraja, a pogotovo hvala svima koji ce odgovoriti!
