Dr Krunoslav Subotić, dr Ilija Plećaš, dr Milan Pešić iz Instituta nuklearnih nauka „Vinča” vide budućnost Srbije u izgradnji nuklearke, i za to se, kao za jedinu alternativu, živo zauzimaju. Srbiji ne preti povećana opasnost kad već rade deset nuklearki „u prečniku od sto kilometara oko Srbije”. Termoelektrana snage 1.000 megavata ispušta osam miliona tona ugljen-dioksida i drugih štetnih sastojaka, dok nuklearka iste snage izbacuje približno 50 kubnih metara radioaktivnog otpada. To „atomsko smeće” nigde u svetu nije trajno zbrinuto, a ono zrači milion godina. Ako „atomsko smeće” iz Instituta nuklearnih nauka „Vinča” nije ni privremeno zbrinuto, kakvu budućnost nama i našim potomcima nude ovi naučnici?
Vreme nuklearki prolazi, a problemi prilikom njihovih gašenja tek će se osetiti. U svetu u novije vreme sve više raste interesovanje za proizvodnju energije iz obnovljenih izvora, koji ne zagađuju vazduh, ne stvaraju ugljen-dioksid, ne ostavljaju atome u raspadanju, ne zahtevaju energetsku zavisnost. Reč je, pre svega, o energiji vetra i energiji sunca. Evo nekih podataka koji o tome rečito govore, a koje je objavljivala naša štampa.
Savezna vlada Nemačke donela je 2001. godine odluku da postepeno zatvara svih 19 nuklearnih elektrana do 2021. godine. Dve nuklearke su već ugašene. Nemačka je već krajem 20. veka imala instalisanih kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra 2.875 MW. Danska je do 2002. godine sa oko 4.000. vetrovnih turbina proizvodila osam odsto nacionalne potrošnje, a do 2010. godine iz obnovljenih izvora proizvodiće se 36 odsto potrošnje energije. U 2000. godini bilo je u SAD oko 10.000 vetrovnih turbina. Španija predviđa da do 2011. godine poveća proizvodnju energije vetra na 13.000 megavata.
U našoj zemlji takođe postoje povoljni uslovi za gradnju vetrovnih turbina (vetrenjača), čak na oko hiljadu lokacija, smatra Siniša Mitrović, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije, koje bi mogle da proizvode električnu energiju, ravnu „učinku” jednog Đerdapa.(„Politika”, 25.10.2002.). Najpovoljnije lokacije su, po njegovom mišljenju, na Vršačkom bregu, na Fruškoj gori, Zlatiboru, Kopaoniku.
Hidropotencijal još uvek nije dovoljno iskorišćen. U Srbiji je moguće da se izgradi oko 900 malih hidroelektrana, koje bi mogle da imaju snagu ukupno veću od 2.000 megavata, tvrde stručnjaci.
Izgradnja TE Kolubare B, 2 x 350 MW, započeta je još 1984. Ona treba da se nastavi i dovrši. Izvedeni su glavni građevinski radovi, uloženo je u čeličnu konstrukciju i opremu 380 miliona dolara, kaže Miroljub Stanković, šef mašinske pripreme TE Kolubara B („Politika”, 29. 09. 2004)
Svakako treba pristupiti radu na korišćenju geotermalnih resursa, kojima je Srbija bogata, naročito područje Mačve.
Kod nas se toplotna energija nemilice rasipa. Po jedinici društvenog proizvoda trošimo oko deset puta više električne energije nego zemlje Evropske unije, pisala je Maja Perović u „Politici” krajem 2002. godine. Zbog loše toplotne izolacije u zimskom periodu troše se uludo ogromne količine energije. A leti se koristi električna energija za klima-uređaje bez kojih se teško opstaje u tim stanovima.
U perspektivi je svakako kod nas, kao i u svetu, korišćenje najjeftinije i neiscrpne solarne energije.
Sve ovo ukazuje da Srbiji nisu potrebne nuklearke.
Dr Miroslav M. Nikolić
Re: Nuklearke u Srbiji?
