[es] - Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

Deki11

Član broj: 30656
Poruke: 31
*.InfoSky.Net.

+7 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{19.12.2004. u 15:34 - pre 235 meseci}

Posto se inace dosta bavim energetskim izvorima, evo i mog pogleda na tu problematiku:

- pre svega, cena klasicne elektrane iznosi reda velicine 1000-2000 $/kW (ova cena je samo orijentaciona, a za svaki konkretan slucaj se mora posebno racunati). Djerdap je oko 1GW, znaci cena je reda velicine milijarde $. I za TE i NE su cene priblizne i zavise od mnostva drugih faktora (ukljucujuci i saniranje ekoloskih posledica i sl.), a ne samo od cene uglja, uranijuma ili 'besplatne' vode. Za vetar, solarnu i ostale izvore cene mogu da budu i do nekoliko hiljada $/kW (a za najnovije tehnologije i desetina hiljada), mada u pojedinim slucajevima (npr. banjske vode) moze biti i drasticno niza od tradicionalnih.

- Rasprava na temu "da li nuklearka ili nesto drugo" lici na raspravu "da li WD ili Maxtor hard disk" u situaciji kada nam je disk skoro pun. Svako (pogotovo prodavci) vam nudi svoje savete, a niko da se nadje da vas podseti da ste na svoj HD instalirali 90% programa koje nikad niste ni startovali, pa bi vam nekoliko UNINSTALL i DELETE (kao i CLEAN UP) drasticno ocistili disk i da vam kupovina ne bi uopste bila potrebna u narednom periodu.

Prevedeno na jezik energetike, to je ENERGETSKA EFIKASNOST.
Kod nas se najvise struje trosi na zagrevanje. Izolacija objekta moze da smanji potrebnu kolicinu energije za njegovo zagrevanje i za 50%. Izolacijom vecine objekata kod nas bi se smanjila potrosnja struje bar za onoliko koliko Djerdap proizvede. Uz to, to bi moglo postepeno da se radi, kredite bi ljudi lako dobijali od banaka, jer se ovaj poduhvat brzo isplati, a drzava se ne bi zaduzivala za novu elektranu.
Takodje, koriscenjem LOKALNIH resursa mogu se postici cuda. U seoskim podrucjima: biomasa (siroka oblast za opis ovde, ali recimo da je Kina pre 50 godina zabranila secu suma za ogrev, pa se tamo koristi stajsko djubrivo...). Zatim: oko 2/3 Srbije lezi na toplim podzemnim vodama ili vrelim stenama, i to je ogroman potencijal bar za grejanje, a onda i za druge namene. Ponegde je i vetar isplativ. Solarna energija moze kod nas samo kao dodatni izvor. Takodje, moguce je i koriscenje toplotnih pumpi, gde se dobija 3-4 puta vise toplote u odnosu na ulozenu energiju, sto je dostupno svim kucama, ali je jos uvek skupo za instalaciju.

Postoje mogucnosti i u industriji: pricao nam je profesor pre nekoliko godina da su radili tzv. 'peglanje snage' u fabrici (ujednacavanje kolicine utosene energije tokom vremena...), i da je to nekoliko puta smanjilo racun za struju (jer je fabrika placala tzv. maksimalnu snagu). Onda je sa svojim timom (koji je poznavao dosta fabrika u zemlji) analizirao i zakljucio da postoje potencijali za smanjenje potrosnje struje da se ustedi jedan Djerdap. Odusevljeni ovim otkricem, poceli su da svoje predloge izlazu nadleznima. A onda su poceli da osecaju da stvari idu traljavo, da (drustveni) direktori odbijaju kontakte sa njima, da im neko ubacuje klipove u tockove, ..., a onda im je neko rekao da se 'ne mesaju u ono sto ne razumeju'.
Razocarani, shvatili su da je NEKIMA u interesu da se sto vise struje trosi (pa da se gradi nove elektrana od milijardu$, a tu su neiscrpni potencijali za provizije :). Da li su ti NEKI mozda neki od onih sto nasiroko propagiraju cistocu nuklearki? Mislite o tome. (Oni ce za desetak godina verovatno biti na Sejselima, daleko od nase ciste elektrane i svih rizika koji idu uz nju)

Odgovor na temu

mitar1982

Član broj: 17439
Poruke: 1042
*.ptt.yu.

+2 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{20.12.2004. u 11:08 - pre 235 meseci}

Blic, 20.12.2004.

Opasnost iz dimnjaka TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu

Pluća puna čađi, a zemlja otrova

Nekadašnji direktor Instituta nuklearnih nauka „Vinča“ dr Ilija Plećaš za „Blic“ tvrdi da na 100 kvadratnih kilometara oko Termoelektrane „Nikola Tesla“ godišnje padne 326 kilograma sumporne kiseline po hektaru. Zbog vetrova koji raznose kiselu kišu ugroženi su ne samo Obrenovac i Beograd, nego i mnogo veća teritorija. Merenja su često pokazivala da čestice sumpor-dioksida vetrom dospeju i van granica Srbije.

Ova količina, objašnjava Plećaš, deset puta je veća od one koja neminovno vodi u ekološku katastrofu. S druge strane, „okrivljeni“ iz TE „Nikola Tesla“ tvrde da i pored tri do četiri puta veće emisije sumpor-dioksida na izlazu iz dimnjaka stanje nije toliko alarmantno.

- Redovno vršimo merenja na terenu i u najvećem broju slučajeva u okolini TE koncentracija sumporne kiseline na tlu je u granicama dozvoljene. U pitanju je prenos sumpor-dioksida na daljinu putem visokih dimnjaka TE. Velike visine obezbeđuju da čestice ovog oksida dugo putuju dok ne padnu na tlo - kaže Nebojša Ćeran, pomoćnik generalnog direktora JP „Nikola Tesla“ zadužen za kvalitet i unapređenje životne sredine

On objašnjava da je za eliminaciju sumpor-dioksida prvo potrebno rešiti problem čađi u TE „Nikola Tesla“ i ukazuje na to da rešavanje problema kiselih kiša zahteva desetogodišnju akciju.

- Maksimalna dozvoljena koncentracija čađi je 50 mikrograma po kubnom metru, dok neki blokovi TE emituju i 30 puta više čestica. Dok to ne rešimo, ne možemo graditi ni postrojenja za eliminaciju sumpor-dioksida iz dimnog gasa, jer je preduslov za njihov rad dozvoljena koncentracija čađi na ulazu u apsorbere. Zbog toga je neophodno prvo rekonstruisati elektrofiltere koji emisiju čađi dovode na dozvoljen nivo - kaže Ćeran uz objašnjenje da čađ za razliku od sumpor-dioksida odmah nakon izlaska iz dimnjaka pada na tlo i tako direktno ugrožava Obrenovac i okolinu.

Beograd, u međuvremenu, i dalje udiše opasnu prljavštinu. Sumpor-dioksid i čađ samo su delovi velike i kompleksne zagađivačke slagalice.

- Vazduh koji udišemo izuzetno je nekvalitetan. Nisu u pitanju samo aerozagađenja iz Obrenovca, već i saobraćajni haos i ostali izvori zagađenja. Sumpor-dioksid i čađ izazivaju hronične opstruktivne bolesti sa trajnim oštećenjem pluća: bronhitis, bronhijalnu astmu i emfizem. Pošto su disajni putevi povezani sa kardiovaskularnim sistemom, aerozagađenje posredno utiče i na pojavu bolesti srca i malignih bolesti ostalih unutrašnjih organa - kaže dr Radoslav Đorđević, specijalista za bolesti pluća.

Kisele kiše povećavaju kiselost tla, što utiče na rastvorljivost minerala, koji se spiraju u dublje slojeve zemlje ili dostižu toksičnu koncentraciju, što je posebno pogubno za višegodišnje biljke.

- Jednogodišnje poljoprivredne kulture brzo zru i ne trpe mnogo zbog kiselih kiša. Najopasnije po zdravlje je povrće kod kog se konzumira list. Pojava ožegotina i nekroze tkiva listova, na sreću, vidljiva je golim okom, pa ove namirnice po pravilu ne dođu na trpezu. Pravilnom pripremom hrane, pranjem i kuvanjem, uticaj kiselih kiša i čađi se neutrališe - kaže Vesela Karan, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

TE „Nikola Tesla“ je ove godine izdvojila 3,7 miliona evra sopstvenih sredstava za rekonstrukciju elektrofiltera na bloku 5. Sledeće godine planirana je rekonstrukcija na bloku 2 koja će koštati između četiri i pet miliona evra.

- Kompletna rekonstrukcija elektrofiltera trajaće pet godina, odnosno biće rekonstruisan jedan filter godišnje. Za eliminisanje sumpor-dioksida potrebno je 10 miliona evra na 100 megavata snage. U pitanju je mnogo novca, jer samo blokovi u TE „Nikola Tesla B“ imaju 620 megavata - zaključuje Ćeran.

B. D. Bednar

Odgovor na temu

Rumpletstilskin

Član broj: 42454
Poruke: 297
*.vdial.verat.net.

+13 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{20.12.2004. u 11:23 - pre 235 meseci}

Citat:

Deki11:Zatim: oko 2/3 Srbije lezi na toplim podzemnim vodama ili vrelim stenama, i to je ogroman potencijal bar za grejanje, a onda i za druge namene. Ponegde je i vetar isplativ. Solarna energija moze kod nas samo kao dodatni izvor.

Tople vode i stene su neupotrebljive za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju struje, a i za grejanje moze biti problematicno, narocito ako se ide na ispumpavanje a ne na "prirodni izlaz" vruce vode. Svi alternativni izvori (sunce, vetar, plima, biomasa) jos uvek ne mogu da zamene klasicne izvore, i zbog cene i zbog svoje prirode - vetar ne duva stalno i sl.

Citat:

Deki11:
Takodje, moguce je i koriscenje toplotnih pumpi, gde se dobija 3-4 puta vise toplote u odnosu na ulozenu energiju, sto je dostupno svim kucama, ali je jos uvek skupo za instalaciju.

Khm khm.... nije mi ovo bas jasno. Ako te ne mrzi objasni malo konkretnije na sta si mislio ili baci link na nesto.

If there's ever a time when I've matured to the point that I don't want to look at camera-phone-titties, go ahead and bury me in a shallow grave by the railroad tracks.

Odgovor na temu

Deki11

Član broj: 30656
Poruke: 31
*.InfoSky.Net.

+7 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{20.12.2004. u 17:22 - pre 235 meseci}

Svi ovi alternativni izvori energije nikako ne mogu da zamene postojece izvore (jos dugo, dugo...), ali mogu da smanje pritisak na sadasnji energetski sistem (da ne bi trazili gradnju novih NE, TE i sl.) i da omoguce ljudima bar delimicnu nezavisnost u snabdevanju energijom da ne bi bili prepusteni na milost i nemilost dogadjajima (setite se restrikcija: nema rada na racunaru, nema grejanja, tople kafe,...).

Za vetar nisam dovoljno pojasnio: isplativ je PONEGDE, sto znaci da su takve lokacije izuzetno retke kod nas (ima ih mozda nekoliko desetina), ali, opet,svaku treba ispitati dobro, jer nije dovoljno samo da vam se cini da 'vetar mnogo duva', posto su u pitanju ozbiljna ulaganja.

U pravu si sto se tice proizvodnje struje iz toplih voda (jer su potrebne bas vrele vode), ali za grejanje su ipak upotrebljive (vidi linkove dole).
Za tople vode imamo primer iz Macve, gde su vrsena busenja do 500-600m dubine, i dobijena voda temperature 78 stepeni, oko 60 litara u sekundi (to je sa najnovije busotine), a to je, cini se, sasvim upotrebljivo na licu mesta za plastenike, grejanje lokalnih domacinstava (ipak je BG preveliki da bi se ovako grejao!), flasiranje... Tuzno je sto ta voda od busotine tece pravo u Savu! Strucnjaci jednog nemackog instituta su izjavili da je iz tih nekoliko busotina zadnjih 15-ak godina isteklo energije za 50 mil evra! Sta cete, uobicajena nasa prica .(trenutno ne mogu da nadjem taj sajt sa ovom pricom, imam ga snimljenog)

Geotermalne toplotne pumpe ne proizvode toplotu (kao sto to cini npr. TA pec), vec koristi energiju da bi toplotu prebacila sa jednog mesta na drugo.
Primer toplotne pumpe su klima-uredjaji, koji leti toplotu iz prostorije prebacuju vani (pa unutra postaje hladnije), a zimi (ako nije mnogo hladno vani) toplotu od spolja ubacuju unutra (dakle, zagreva prostoriju). Pritom, dovucena toplota je obicno 2-4 puta veca nego kada bi istu struju utrosili na TA pec. ALI, kako se spoljna temperatura smanjuje, ovaj koeficijent se sve vise smanjuje, i vec na nekoliko stepeni iznad nule postaje neisplativo, te se ovo koristi samo za dogrevanje u prelaznom periodu (prolece, jesen), ili u krajevima gde su zime blage (primorje i sl.).
Za ostale krajeve na scenu stupa geotermalna toplotna pumpa. Ona koristi cinjenicu da je temperatura zemlje vec na 1-1,5m stalna tokom cele godine, i iznosi 10-20 stepeni (zavisno od podrucja u svetu). Mozete je zamisliti kao klima-uredjaj ciji je spoljni deo (gde se vrsi razmena toplote) gurnut u zemlju, i odatle zimi ispumpava toplotu, a leti je vraca, odn. hladi prostorije.

Inace, kod nas je tek pojedinci ugradjuju u svoje kuce, i to bogatiji, jer joj cena nije mala, a i prodavci je nabavljaju tek po vasoj narudzbini (prodavali su proizvode nemacke firme www.stiebel-eltron.de ).

Evo linkova koji su vezani za geotermalnu energiju i geotermalne toplotne pumpe (GHP), uz napomenu da sa svih tih sajtova postoje linkovi vezani za ostale izvore energije:

http://www.eren.doe.gov/erec/factsheets/geo_heatpumps.html
http://www.geoexchange.org/index.htm
http://www.eere.energy.gov/geothermal/whatisgeoenergy.html
http://www.worldenergy.org/wec...ations/reports/ser/geo/geo.asp
http://www.nrel.gov/clean_energy/geothermal.html
http://www.solaraccess.com/education/geothermal.jsp
http://www.energy.gov

Odgovor na temu

salec

Član broj: 6527
Poruke: 1738
*.rcub.bg.ac.yu.

+25 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{21.12.2004. u 11:29 - pre 235 meseci}

Citat:

Deki11: Pritom, dovucena toplota je obicno 2-4 puta veca nego kada bi istu struju utrosili na TA pec.

E to mi nikako nije jasno (a već smo o tome govorili). Koji je teorijski minimum za utrošak energije toplotne pumpe, ako su poznate razlike temperatura i količina prenete energije i šta je razlog neefikasnosti omskog pretvaranja električne u toplotnu energiju (da nije možda unutrašnji otpor izvora)?

Odgovor na temu

Rumpletstilskin

Član broj: 42454
Poruke: 297
*.vdial.verat.net.

+13 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{21.12.2004. u 20:53 - pre 235 meseci}

Citat:

salec: E to mi nikako nije jasno (a već smo o tome govorili). Koji je teorijski minimum za utrošak energije toplotne pumpe, ako su poznate razlike temperatura i količina prenete energije i šta je razlog neefikasnosti omskog pretvaranja električne u toplotnu energiju (da nije možda unutrašnji otpor izvora)?

Nije neefikasno pretvaranje struja->toplota (to je u stvari najefikasnija potrosnja struje <;) nego gorivo->toplota->struja->toplota.

Koliko sam ja video sa ovih linkova, ti kod toplotnih pumpi u stvari trosis struju samo za cirkulaciju tecnosti kroz cevi, tako da je to onih 3-4 jedinica energije (toplote) koju dobijes za ulozenu 1 jedinicu (struja) sto me je zbunilo.

Da se vratimo na topic, pitanje je sta moze da se uradi umesto gradnje nuklearke. btw nije tacno da nukl. elektrane zagadjuju okolinu samo radioaktivnim otpadom, vrlo bitno je i toplotno zagadjenje vodotokova. Enihu, sve dok cena kilovata iz alternativnih izvora ne padne ispod 4 centa, od neke vece primene nema leba. U principu problemi nisu tehnicke, nego psiho-patoloske prirode, kad su onakvo s***** napravili oko prostog uvoza struje ne smem ni da mislim na sta bi licila nuklearka u Srbiji.

If there's ever a time when I've matured to the point that I don't want to look at camera-phone-titties, go ahead and bury me in a shallow grave by the railroad tracks.

Odgovor na temu

miki3
Beograd

Član broj: 20283
Poruke: 260
*.ptt.yu.

Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{22.12.2004. u 18:07 - pre 235 meseci}

Kazu da je cena izgdradnje jedne nuklearke oko jedne-jedne i po mlrd evra,a ,vek -radni te iste oko 10-15 godina.Nakon isteka njenog radnog veka(pod uslovom da u medjuvremenu ne nastanu neke vanredne okolnosti sa njima)potrebno je to zemljiste dekontaminirati,objekat sa svim pratecim infrastrukturama u i oko NE dovesti u "prvobitno stanje".A,ta zadnja faza kosta ,po svoj prilici poooprilicno,ako ne i koliko sama izgradnja.Samo se bojim da nebude opet ono "roditelji jedu kiselo grozdje ,a deci trnu zubi".Evropa je nudila izgradnju 10-tak nuklearki na ovim terenima,uz uslov da ih oni eksploatisu prvih 10-tak godina,a da nama posle "prepisu"kasniju eksploataciju,pa i demontiranje i sve sto ide uz to.

Odgovor na temu

miki3
Beograd

Član broj: 20283
Poruke: 260
*.ptt.yu.

Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{23.12.2004. u 09:11 - pre 235 meseci}

Znaci pare i visoko obucena i strucna radna snaga ,nam nisu problem? Radne navike,takodje?Lepo.Pa,ni duznicka kriza,takodje?Sta li se onda ceka?

Odgovor na temu

NShappy
Novi Sad

Član broj: 26248
Poruke: 704
195.252.123.*

+1 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{28.12.2004. u 07:42 - pre 235 meseci}

Ajd da se i ja malo ubacim iako sam nov ovde.

Lepo je reci da Francuska izvozi struju i koristi vetrenjace ali u Francuskoj se vise od 70% elektricne energije proizvodi u nuklearkama.

Svi alternativni izvori energije imaju najveci problem veoma male kapacitete i veoma visoku investicionu cenu. Ne bi trebalo zaboraviti kolike snage se vrte u elektranama. Obrenovac B npr. u jednom kotlu sagori 22000 tona uglja dnevno. A ima ih dva. Ceo Obrenovac proguta i do 80000 tona uglja u jednom danu. Koliko je potrebno vetrenjaca za samo par procenata ovih snaga?!? To je snaga dovoljna da skoro sve nase vodotokove pocnete da pumpate uzvodno. U Srbiji se 70% elektricne energije dobija iz uglja a njega ce biti za jos 20-40 godina eksploatacije.

Hidropotecijali a i svi ostali alternativni izvori energije imaju kao najveci problem raspolozivost. Termoelektrane i nuklearke struju mogu da proizvode onda kada vi to hocete a sve ostale onda kada ima vode, vetra, Sunca ili na cega vec radi elektrana. I to je najveci problem svih alternativnih izvora. Dzaba vam 100GW elektrana na vetar kada vam se desi da u npr. novogodisnjoj noci nemate ni daska vetra a temperatura -15. Zemlje koje imaju vetrenjace imaju i cime da ih zamene kada vetra nema. Naravno revezibilne elektrane bi resavale te probleme ali kod nas je jedino u blizini Djerdapa moguca izgradnja jedne velike. Bajina Basta i sada radi svom snagom. Alternativni izvori bi bili, eto bar malo da stedite ugalj dok ima vetra, Sunca il cega vec.

Velika a kod nas zanemarena tema ja da je jedini spas od nuklearki stednja energije mada i to kratkorocno. I dalje smo u svetskom vrhu po potrosnji el. energije po glavi stanovnika. Cak i sa ovako jadnom industrijom. Al to je druga prica.

Odgovor na temu

exe ghost
Stefan Ristic
Beograd

Član broj: 49075
Poruke: 2
*.ptt.yu.

Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{19.02.2005. u 00:06 - pre 233 meseci}

Ajd da se i ja malo ubacim iako sam nov ovde.

Ma bre nuklearne elektrane rules!
According to the Nuclear Energy Institute, nuclear energy is the world's largest source of emission-free energy. Nuclear power plants produce no controlled air pollutants like sulfur and greenhouse gases. Therefore, they do not contribute to environmental problems like acid rain, polluted air, a changing earth climate, and ground level ozone formation. Nuclear energy has perhaps the lowest impact on the environment because it requires less area to produce the same amount of electricity. It is a reliabe energy source and thus contributes to national energy security and is not dependent on climate problems and the politics of outside nations.

The problem with nuclear energy is the waste and the possibility of using nuclear products to create weapons of mass destruction. Countries who make nuclear energy have the potential to make nuclear weapons as well and other countries must rely on their word that they will not create such weapons.

dobro ovo zadnje o nuklearkama je glupo
treba i nama neka cisto za "odbranu"

_{[Ovu poruku je menjao exe ghost dana 19.02.2005. u 01:09 GMT+1]}

Odgovor na temu

gane1

Član broj: 47360
Poruke: 624
*.dialup.sezampro.yu.

+4 Profil

Re: Šta mislite o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji?

^{25.02.2005. u 17:42 - pre 233 meseci}

Mala digresija na temu-neko je pitao za toplotne pumpe,ima toga dosta u literaturu i to je kod nas obradjivano jos sedamdesetih ako se ne varam!
Sto se tice elektrana na vetar,tacno je da ne duva stalno vetar,ali se danas elektrane na vetar i ne prave tako da direktno daju struju,jer je napon i frekvencija tako dobijene struje totalno zavisan od brzine vetra!Zato se danas uz pomoc vetra iz nekog vodenog izvora pumpama voda "podize"na neko brdo pa se struja dobija kao kod normalne reverzibilne hidro-elektrane!
Mislim da su nuklearke medvedja usluga onome ko ih pravi,barem smo nadam se toliko shvatili jer su dovoljno u eksploataciji da se upozna problem otpada a da ne pominjem pretece havarije!
Slusao sam nekog naseg profesora koji je pricao na Radio-Beogradu o jednom resenju za Srbiju,a koje je on nazvao RENTNI KAPITAL!Kaze covek da je tri puta radjen taj isti projekat i da su analize iste!Cela stvar se sastoji od gradnje kanala kroz Moravu,pa preko juga Srbije do Vardara,znaci kanal do Grcke!Kaze da treba oko dvadeset godina za ceo projekat,ali vezano za energiju uz put bismo dobili dvadeset cetiri hidro-elektrane sto bi nas pretvorilo u izvoznika struje!
Ja sam licno za ulaganja u sve vidove stednje pre nego u za izgradnju nuklearki!Mada sam od nekih ljudi cuo da se razmislja o gasenju Kostolca i izgradnji nuklearne elektrane,ovo je neproverena informacija tipa rekla-kazala,ali mozda ima necega u njoj!Kostolac je na dobrom mestu zbog vode,a proizvodjaci elektrana su bez posla!
Mislim da bismo gradnje nuklearke bili jos vise tehnoloski kolonizovani i zavisni,sto nam bas i ne treba mnogo!A da ne pominjemo mouce malverzacije kod same gradnje,jer vlasti se smenjuju a narodu ostaje da snosi posledice!
Nemci vec imaju bele vrapce,za Francuze ne znam,ali nama licno ne trebaju!Da sacuvamo barem nas eko sistem koliko-toliko!Ako nista drugo-bar to dugujemo deci i generacijama koje dolaze!

Odgovor na temu