Srednjoškolci iz Srbije nalaze se pri dnu tabele sa rezultatima istraživanja o obrazovanju

Na osnovu cega mozes tako nesto da garantujes?
Znaci svi oni koji u osnovnoj i srednjoj skoli nisu bili odlicni su manje sposobni od ostalih? Svasta...
To je veoma individualno, kod nas ima puno odlikasa koji su klasicne bubalice, da ne pricamo da ima "Vukovaca" koji su manje obrazovani od prosecnih ucenika.
Secam se da je u osnovnoj i prve dve srednje ljudima bilo cudno sto citam knjige koje nisu literatura i to pogotovo sto sam to nekad radio na casovima koji su mi dosadni...
Veoma bitna stvar vezana za obrazovanje su tzv. 7 godina od kuce u koje spadaju vaspitanje, kultura, opste obrazovanje...



Ovde nije problem u faxu/visoj skoli vec u ljudima (ovo se ne odnosi ni na koga posebno), i na ETF-u i na Visoj student moze puno da nauci ako hoce, ima profesora koji hoce da prenesu znanje, kod kojih moze da se ode i van nastave.

Sto se tice srednje skole i sitem skolovanja evo jednog primera: iz Filozofije sam imao na polugodistu 2 a na kraju 3 jer sam, kako je razredna koja mi je predavala taj predmet rekla mojoj mami, razvio svoju filozofiju. Dao sam svoje vidjenje Zenonovih aporija, Bekonovih idola, Sokratovih vestina itd. a ljudi koji su nabubali iz knjige i sveske su imali 5-ice.
Da nije bila tako konvencionalnih shvatanja uvidela bi da ne mogu da raspravljam o necijoj filozofiji a da se prethodno delimicno (pod ovim podrazumevam iz skolskih udzbenika) ne upoznam sa istom...

---

Naša deca nisu dovoljno spremna za logičku primenu stečenog znanja. Obrazovni sistem nikad nije bio postavljen tako da nauči učenika da znanje primeni u praksi. Širina u znanju je dobra, ali je pitanje da li naše dete, od obilja činjenica koje nauči tokom školovanja, nešto ume i može da iskoristi - komentariše rezultate velikog međunarodnog „Piza“ testiranja Milena Bićanin, direktor Osnovne škole „Drinka Pavlović“ iz Beograda.

Obustavljanje započete reforme, preobimno gradivo, loši udžbenici, neprilagođeni nastavni planovi i programi i nenaviknutost naših đaka na ovu vrstu testiranja - razlozi su koje nastavnici navode za loš uspeh naših đaka na „Piza“ testiranju (33 do 37 mesta u svim predmetima od 41 učesnika).

Milena Bićanin kaže da niko ne tvrdi za našu decu da su glupa zato što nisu dobro uradila test, ali oni to svoje znanje, očigledno, nisu umeli da upotrebe. Ovo nije šamar za naciju, kako su to neki rekli, već je to pokazatelj da smo sistemskom organizacijom uništili dobre predispozicije koje naša deca imaju. Oni jednostavno ne umeju da se izmeste i razmišljaju kao da će im to što uče, ili nešto slično, nekad zatrebati u životu. A baš to je bilo potrebno za uspešno rešavanje ovog testa - dodaje Milena Bićanin.

Vesna Maksimović, direktor OŠ „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu, smatra da rezultati testiranja jesu poražavajući, ali da nisu adresirani ni na jednu pojedinačnu školu ili nastavnika, već na obrazovni sistem u celini.

- Hvala ministru što čuva obraz nastavnika, ali nama su potrebni konkretni odgovori na pitanje - šta dalje? Zapažanja i zaključci o našem obrazovnom sistemu su već dati pre dve godine u pripremi reforme obrazovanja. Naše okruženje je već odavno zagazilo u reforme, a mi još čekamo - ističe Maksimovićeva.

Branislav Milojević , profesor matematike iz Niša smatra da naši učenici ne mogu da pokažu dobre rezultate u praktičnoj primeni znanja zato što još nismo sproveli reformu školstva. Programi i planovi su nam isti kao sa početka devedesetih, kaže on. Udžbenici su totalno neprilagođeni sadašnjem vremenu, a to je zato što ih pišu ljudi koji nemaju mnogo kontakata sa osnovnim i srednjim školama, smatra Milojević.

Emilija Škrbić, profesor matematike iz Novog Sada, iznenađena je rezultatima „Piza“ testova.

- Ova statistika je poražavajuća. Po mom iskustvu, učenici ovdašnjih škola koji napuste zemlju i školovanje nastave u inostranstvu, upisuju dva razreda više. Program iz matematike po kojem naša deca uče je u rangu sa Rusijom, koja je najjača u toj oblasti - kaže ona.

Mirjana Stojanović, nastavnica matematike iz Beograda misli da naša deca nisu navikla na ovakve vrste testova.

- Možda je delom kriv i naš nastavni plan i program, koji je preobiman. Mi se trudimo da deca nešto nauče od onog što ispredajemo, ali prosto nemamo dovoljno vremena da uvežbamo sa njima sve. Oni tokom osmogodišnjeg školovanja dobiju previše informacija koje im samo „prođu“ kroz glavu - ističe Stojanovićeva.

Nataša Milosavljević, profesor srpskog jezika u Nišu smatra da mlade ljude ništa ne interesuje i da je to razlog zašto su uradili slabo test. Ona kaže da su deca izgubila kontakt i sa stvarnošću i s tim šta će raditi u budućnosti. Nisu zainteresovani ni za kakva znanja, ni teorijska ni praktična. Okupirani su materijalnim stvarima i pronalaženjem načina kako da stignu do njih, kaže ona.

Miroslav Petronijević, pomoćnik direktora Prve kragujevačke gimnazije, smatra da su u osnovi za najslabiji uspeh u Evropi krivci sistem obrazovanja i opšti ambijent u kojem se deca školuju i pripremaju za buduća zanimanja. Oni uče za ocenu, a ne radi sticanja znanja, rekao je on. Između ostalog, „Piza“ testiranje je pokazalo da bolje rezultate postižu učenici iz razvijenih zemalja i iz sredina u kojima postoje veća očekivanja. Međutim, rezultati testiranja pokazuju i da velika izdvajanja za obrazovanje nisu nužno garant uspeha u školi.

Zagorka Miladinović, profesor srpskog jezika i književnosti iz Kragujevca, kaže da je očigledno da smo u raskoraku sa Evropom, da zaostajemo u svakom pogledu. Kriza, beda i nemaština i te kako se odražavaju na školstvo, misli ona. Nepostojanje opštih uslova za rad svakako ograničavaju i profesore da đacima prenesu znanje koje poseduju - precizirala je Miladinović.

Milanko Stefanović, profesor istorije iz Kragujevca, kaže da deo krivice za loš uspeh naših školaraca snose i profesori koji nemaju vremena da se bave đacima van nastave, što inače deluje stimulativnije na njih od klasične nastave.

U istraživanju OECD-a u četiri oblasti - matematici, prirodnim naukama, razumevanju pročitanih testova i interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema, koje je sprovedeno tokom prošle godine, učestvovalo je ukupno 250.000 petnaestogodišnjaka iz 41 zemlje sveta, a iz Srbije nešto više od 4.400 učenika iz svih regiona.

Istraživanje je rađeno na osnovu slučajnog uzorka, a učenici iz Srbije zauzeli su od 33. do 37. mesta na gotovo svim testovima.

Testovi su bili zasnovani na sposobnostima učenika, ali su podrazumevali i korišćenje koncepata naučenih u školi, što je trebalo da ukaže na efikasnost obrazovnog sistema, a ne na lične sposobnosti učenika, kažu stručnjaci.

Blic.

---

OK, pošto se radi o međunarodnom testiranju, da li je nekom poznato kako je izgledao test, kako je izgledao i na kom jeziku je koncipiran u originalu i kako je lokalizovan (ko je taj posao uradio)? Hoću da kažem, ima tu više od jedne tačke "sa kontaktnim potencijalom". Znači,

- kao prvo, da li su testovi bili "kulturološki neutralni", odnosno da li su podrazumevali nešto što nije vezano za školsko gradivo?
- kao drugo, da li je svaka zemlja pravila svoj set testova ili je postojao jedan originalni komplet? U prvom slučaju, da li su kriterijumi strogosti testa bili isti? U drugom slučaju, da li je posao transkripcije/translacije obavljen zadovoljavajuće? Da li je više, dovoljno kompetentnih, ljudi proveravalo podjednaku težinu tih uslova ili nedvosmislenost prevedenih tekstova?

Jasno je da bez sumnje postoje razlike u kvalitetu obrazovanja u tim zemljama. Siguran sam da bi Finska svakako došla u sam vrh. Međutim, neki rezultati su jednostavno iznenađujući (pri tom ne mislim na našu zemlju, ili ne samo na nju) i neke tradicionalno visoko rangirane (Rusija, Nemačka, Švedska), a i neke koje cene i ambiciozno ulažu velike napore u poboljšanje kvaliteta obrazovanja (Turska, Indonezija) su zauzele relativno (u odnosu na ocekivana) niska mesta...

svi ovo stalno potenciraju (najčešće za rusiju), ali odakle to mišljenje (ili tačnije "mit"), da bi recimo rusija trebala da bude "visoko rangirana" na ovakvom testu?!?

jeste, ruski takmičari iz prirodnih nauka (mata, fizika, programiranje) su često "visoko rangirani" na međunarodnim takmičenjima (slično važi i za naše genijalce).

ali ovo je bilo upoređivanje PROSEČNIH učenika iz svake zemlje. nisam čuo da je ikada ranije to testirano, i da je na takvim testovima rusija "visoko rangirana".

takođe, ne znam zašto su svi tako sigurni da ta dva rezultata (upoređivanje "genijalaca" iz svake zemlje i upoređivanje prosečnih učenika..) moraju da budu u nekoj korelaciji (ne sećam se nekih uspeha genijalaca iz finske).

jednostavno, prosečan učenik je osnovni produkt svakog sistema obrazovanja, a genijalci su samo neminovan nusprodukt.. ;)

---

Pa, koliko sam čuo od ljudi koji su putovali tamo, i dan danas je čitanje knjiga jedan od omiljenih vidova potrošnje slobodnog vremena u Rusiji. Mislim da imaju tradiciju elitizma i gledanja sa visine na one koji su intelektualno inferiorniji (to je neka vrsta igre, kao "napadni čast i junaštvo" kod Crnogoraca ili "napadni inteligenciju" kod Hercegovaca).

Sve takve igre zaoštravaju motivaciju kod ljudi u određenom smeru, stvarajući nešto kao tabu vrednost, vrednost iznad svega, bez premca, nešto prema "svi" po svaku cenu teže i pokušavaju da sakriju svaki znak slabosti u tom smislu.

Kod Nemaca je na primer bonton na takvom mestu, kod Engleza diskretnost,... mada, sve to su možda zastarele observacije koje su već postale stereotipi.

Mislim da losi rezultati koje smo postigli na testu nisu samo indikacija loseg obrazovnog sistema, vec mnogo vise indikacija kolapsa drustva u kom zivimo. Prvenstveno mislim na nezainteresovanost profesora/nastavnika, kao i nezainteresovanost mladih za usvajanje znanja kada ne vide nikakvu perspektivu od toga. Takodje, doslo je i do eksplozije upotrebe narkotika - deca opusteno na odmoru prezalogaje koji joint u najboljem slucaju, mada je trava postala nesto kao cigare, mnogo su aktuelniji exeri, i sl...Mozda ovo nekom zvuci kao da preterujem, ali mislim da ljudi uopste nisu svesni koliko je ovo uzelo maha - diskutovalo se skoro na es-u o nekom istrazivanju gde su bili neki procenti koji su u najmanju ruku smesni, hocu reci daleko daleko ispod stvarnih procenata...Ovo nije toliko izrazeno u Beogradu, koliko je izrazeno u manjim gradovima po Srbiji, pogotovo u onim gradovima koji su ekonomski propali. Nemam nameru da branim trenutni obrazovni sistem, ali jedino realno istrazivanje bi bilo neko od pre recimo 10 godina jer se nas sistem nije menjao, a sumnjam da su se i ostali sistemi mnogo menjali. Takodje, gorim od zelje da se Gashin obrazovni sistem koji koliko sam upoznat se i dalje u potpunosti primenjuje u nizim razredima osnovne skole se uporedi sa ostalim sistemima - ubedjen sam da bismo zauzeli neko od poslednjih mesta - tj. hocu da kazem da nisam protiv reforme skolstva, ukratko teoretsko znanje koje se dobije u nasim skolama je odlicno, problem je sto se s time preteruje kasnije ( i sto se uci dosta bespotrebnih gluposti) umesto da se baci veci akcenat na prakticnu obuku, ali isto tako smatram da se ovaj problem ne resava tako sto se prva 2 razreda osnovne skole pretvore u obdaniste u kome cak nema ni discipline - to jednostavno vodi u utapanje svih pa cak i onih extra u PROSECNOST. Bas bih voleo da vidim neke privatne osnovne skole na zapadu - da li se i tamo deca igraju kao u obdanistu? Takodje slazem se i sa salec-om da prvo treba ispitati da li su ovi testovi bili kulturoloski neutralni, kao i kako su bili prevedeni i ocenjivani...

---

Pored ostalih cinjenica koje smo culi ovde, motivacija i predstavlja najpresudniji faktor u celoj ovoj prici. Kako motivisati nastavnika / profesora sa tako niskim platama, a ujedno sa druge strane i ucenika / studenta? Ovi prvi zbog malih plata gledaju samo da odrade svoj posao, a deca su lenja ili zbog mentaliteta, nezainteresovanosti ili zbog toga sto vide oko sebe kako stvari stoje. Tj. da skola nije uvek merilo i primanja / para koje iz toga slede (a novac je najveci podsticaj / motivacija u ovom modernom dobu). Da ne govorimo, o tome kako svi otvaraju neke prodavnicice, ili uopste usluzne firme i kako mnogo bolje zive od toga, a da pri tom ne moraju imati ni srednju skolu. To je sve jedan zacaran ciklus. Ne moze se delovati samo na jedan faktor, vec se mora raditi celovito. Kako dete da bude motivisano da uci za one profesije koje su slabo placene (i samim tim nisu popularne)?


Sa druge strane, nije sve ni u parama. Da krenemo samo od didaktike. Prvo sredstava. Opste je poznato u psihologiji da se bolje, brze i kvalitetnije uci sto se vise cula angazuje pri istom. Kako predavac to da ucini kad radi uz pomoc table i krede, i eventualno grafoskopa, a negde se sve svodi i samo na pricu nastavnika.


Takodje, sto se tice didaktickih metoda i ovde smo jako zaostali. Opste je dokazano da je mnogo bolja koncepcija predavanja u dijaloskoj formi ili nekoj kombinaciji monolosko-dijaloske forne, pri cemu bi dominirao dijalog. A sta se kod nad desava? Samo profesor prica i predaje (u 90-98% slucajeva), i tako se ponavalja na svakom predavanju (svih nekoliko casova), umesto... Da predavac da neku uvodnu rec, i da onda zajedno sa ucenicima dolazi do novih saznanja, i da ih kroz dijalog - pitanja i odgovore, dovodi do znanja koja treba usvojiti odredjenom lekcijom. Na ovaj nacin bi se postiglo i to da se deca uce da razmisljaju i da aktivno uticu na usvajanju znanja, a ne da im se kao sada stvori navika, da on mora samo da slusa, i naravno da ce da se smori, ako vise od 90% vremena provede u takvom ambijentu, a to vremenom dovodi do pasivizacije samih ucenika, koji ce ucenje kapirati samo kao bubetanje, a ne i razmisljanje, stvorice mrznju prema znanju uopste, a sto je jako lose, po

buducnost, jer const. mora da se uci i posle diplome.


Ovakvih nastavnika / profesora sam jako malo imao, sto je porazavajuce, jer je opste dokazano da osoba moze aktivno i jako koncentrisano da prati predavanje po monoloskoj formi svega 15-tak min. ili eventualno najduze prva dva casa od 45min. posle toga ne moze... a kolicina usvojenih znanja se rapidno smanjuje. Takodje, kod onih koji su odabirali ovu formu predavanja, mnogo manje sam morao kod kuce da ucim, a da postizem odlicne rezultate.


Jos kad bi se sve to iskombinovalo i sa boljim didaktickim sredstvima, sigurno bi i kvalitet znanja bio bolji. Nije isto sigurno kad ti neko pomocu reci prica, i opisuje sta se sve npr. desava, nego kad ti uz tu pricu jos angazuje i culo vida, sluha... Ne kaze se bezveze, da nekad slika (pa i tabela), ili animacija - govori vise nego nekoliko strana suvog teksta...

---

Možda bi trebalo da postoji zakon po kome nastavnici i profesori imaju pravo na određeni procenat (ili promil?) zarade njihovih bivših učenika i studenata. To bi ih motivisalo da daju sve od sebe i obezbede sebi srećne stare dane.

Ili da toliko ogade svoj predmet učeniku da se ovaj preorijentiše na oblast nekog drugog predmeta.

Bez šale, ideja je dobra, ali malo ljudi u praksi toliko ulaže u budućnost, to jest u nešto što bi se isplatilo tek nakon 10-20 godina, pa makar to bili i živi ljudi.
Na stranu tehnički problemi oko uspostavljanja takvog sistema, neprijavljene plate itd.

Citavo skolovanje sam uzasnut krutim pristupom sistema prema znanju. Po meni je jedini pravi nacin dobrog skolovanja da se uspostavi neki minimum (citanje, pisanje, sabiranje i sl.) a da nadalje figurira potpuna sloboda odabira, i to ne u smislu hocu hemiju, a ne istoriju, nego hocu da toliko naucim o Napoleonu, a to i to o monosaharidima. Ako se izuzme zestoka neizvodljivost ovakvog sistema, rekao bih da je to jedini nacin da se smanjivanjem gradiva ne ostete ucenici koji mogu da nauce vise, a obimnim gradivom ne unisti svaka sansa da neko manje nadaren jureci ocene(fuck ocene!) iz svega na kraju zavrsi ne kapirajuci nista.
Sto se nekih realnijih resenja tice, samo sto vise izbornih predneta od najranijeg skolovanja i potpuno preuredjen sistem ocenjivanja (ni jedno ni drugo ne zahteva neka novcana sredstva).
Realno ja sam dosta dobro prosao sa nasim skolstvom jer sam ono sto me interesovalo radio sa strane, a onda je sa raznim teoretskim pikanterijama sa kojima sam se sretao u skoli, sve dolazilo na svoje mesto. Sa druge strane dosta je primera ljudi koji su citav zivot nezainteresovani, i koji odu u neku skolu onako, i sistem ga ni u jednom trenutku ne primora da zaista nesto uradi. Rekao bih da nije toliko tesko promeniti sistem (mada se ova vlada trudi da dokaze suprotno) koliko je tesko promeniti ljude (moja profesorka sociologije iz srednje, na primer, i dalje predaje marksizam i nema te promene sistema koji ce je u tome spreciti)

---

Motivacija je ključna...i individualna. U određenom trenutku, koji može da nastupi kod nekih ljudi dosta kasno (možda kad više sazna o svetu i shvati šta bi mu koristilo u njegovim planovima), čovek može da poželi i odluči da uči, ali u detinjstvu je to ipak mučenje. Gradivo se ukucava u glave, umesto da se razgoreva radoznalost ili takmičarski duh ili koja druga vrsta motivacije. Ekonomskim terminima, ponuda znanja u školskom uzrastu višestruko premašuje potražnju, pa je stoga cena niska :-) (nekada je bilo i bukvalno: "biju k'o neće" ). Razlozima učenja pojedinih predmeta posvećuje se samo jedan čas na početku školske godine, a i to je prikazano suvoparno i neprivlačno. Treba više reklame!

Većina dece danas kao prvo ne zna šta želi da bude u životu, stvari se suviše brzo menjaju i ne možeš ni da zamisliš šta će biti aktuelno kad porasteš, a bez poznatog cilja, put je težak i zamoran.

O namerama...
''PISA (Programme for International Student Assessment) je program medjunarodne evaluacije obrazovnih postignuća učenika na završetku opšteg obrazovanja (petnaestogodišnjaci koji su, u našem sistemu obrazovanja, uglavnom učenici prvog razreda srednje škole). Osnovni cilj programa jeste procena različitih aspekata pripremljenosti učenika za nastavak školovanja i adekvatno reagovanje u svakodnevnim profesionalnim i životnim situacijama. Očekivana postignuća učenika nisu definisana nivoom savladanosti obaveznih školskih programa u odredjenom razredu. Ispituje se ''pismenost'' učenika u tri domena: razumevanje pročitanog, matematika i prirodne nauke (plus rešavanje problema kao 4. domen u PISA 2003). Definicija pismenosti uključuje skup kompetencija koje su neophodne za efikasno funkcionisanje u različitim tipovima obrazovnih i životnih situacija – bazična znanja i intelektualni procesi, ali ne na nivou poznavanja pojedinačnih, izolovanih činjenica, već na nivou analize, primene i izvodjenja zaključaka i implikacija različitih koncepata, modela, teorija, ideja.
...
Podaci dobijeni primenom programa PISA imaju potencijalni uticaj na sve aspekte obrazovnog procesa (udzbenike, programe, nastavne metode), kao i na sve aktere.
...Drugim rečima, ovi podaci su od ključnog značaja za kreiranje obrazovne politike na nacionalnom nivou.
Dakle, PISA služi unapredjivanju kvaliteta obrazovanja u celini zato što nam daje preciznu, jasno definisanu, razvojenu i zasnovanu sliku o uslovima u kojima se odvija školovanje naših učenika i njihovim postignućima.'' (jerbo se uzimaju podaci i o kontekstualnim faktorima – upitnik za učenike, upitnik za škole)

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2004): ''Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji''

Dalje, što se tiče zemalja čiji je sistem obrazovanja korišćen kao model za ''Gašinu'' refomu – mislim da su medju njima Finska i Kanada, ali ne smem da garantujem (nisam zapisala, a ne mogu sada da tražim...). Kako su se 'pokazale' na PISA 2003, nije teško utvrditi.

Inače, PISA 2003 je za Srbiju išla u nekoliko faza, od kojih je prva produkcija i ekspertska provera zadataka (na medjunarodnim nivou). Naravno, svaka zemlja-učesnica je procenjivala relevantnost zadataka, kao i potencijalne kulturološke, prevodilačke i ostale probleme. Dakle, o tome jeste vrlo vodjeno računa.

Btw – u Novostima od pre desetak dana je objavljen zadatak sa menjanjem novca, medjutim, nisu naglasili da je pri tom dat kurs. Znam bar jednu osobu koja se, nakon čitanja novina, iskreno zaprepastila ''kako oni očekuju od naše dece da znaju odnos tih valuta''...Ne znam da li su Novosti to slučajno izostavile, ali verujem da je dosta ljudi odreagovalo na sličan način.
(kad smo kod kulturoloških teškoća, čak mi se čini da su 'domaća deca' u izvesnom smislu privilegovana kada je ovaj zadatak u pitanju, jer se u svakodnevnom životu poprilično često susreću sa tim zadatkom u istom kontekstu u kome je dat u istraživanju ;) )

Mislim da komentar o neuporedivosti obrazovnih sistema ne stoji. Ispravite me ako grešim, ali sa čisto matematičke strane, PISA 2003 ne zahteva znanja koja se nisu obradjivala u nastavnom planu i programu za osnovne škole u Srbiji. Mislim da se čak nalaze poprilično ispod zahteva koji su postavljeni našim osnovcima. Eto, to je još jedna od promena koje je ova reforma predvidjala – nasuprot definisanju 'ulaza' (i skoro bez ikakvog praćenja znanja sa kojim se iz škole izlazi), sada bi se 'izlaz' stavio u centar pažnje...Ali da ne davim...



Nisam sigurna ni da je primer sa 'programerom' i 'košarkašem' adekvatan...Tri osnovne oblasti koje su predmet ovog istraživanja postoje u svim obrazovnim sistemima svih zemalja koje su učestvovale, a ono što se meri jeste pismenost, odredjeni nivo postignuća, u tim oblastima (već sam napisala u kom se značenju taj termin koristi). Tako možeš da govoriš o različitim nivoima težine zadataka u okviru košarke ili programiranja, dakle izvodi se poredjenje u okviru jedne od tih oblasti, a ne izmedju njih. To jest, niko nije očekivao od programera da šutira na koš, već da pokaže osnovnu pismenost u programiranju.

"Koriscen kao model za reformu" - ovo je po meni vrlo rastegljiv pojam. I nasa republicka skupstina je verovatno napravljena po modelu neke evropske, pa ipak u njoj gledamo cirkus pun ovaca koje bleje. Inace, u Kanadi ne postoji nacionalno ministarstvo za prosvetu, vec svaka provincija (a ima ih 10) ima svoj plan. Nego, sta ti nije jasno kada kazem - Gashina reforma ?

---

A odakle ti ideja da mi nešto nije jasno?

Navodnici stoje zato što, barem koliko je meni poznato, to nije zvanični naziv reforme (ako se o zvaničnom nazivu uopšte može govoriti)...tj. koristim navodnike da ne bih pisala ''takozvana Gašina reforma''.

A mislim da neću pogrešiti ako kažem da mi se čini da ti nemaš ekskluzivno pravo na tu kovanicu, niti si njen tvorac, pa zato ne razumem zašto si se osetio prozvanim.

Khm, možda je već rečeno (nisam baš pazio na času :) ), ali da li je neko spomenuo da su neki od razloga i to:
- što se pola godine ne ide u školu (praznici, raspusti, itd..)
- ostatak godine budu skraćivanja nastave zbog štrajka, grejanja, ovog ili onog
- profesori/nastavnici nedovoljno za rad motivisani platom se dodatno motivišu davanjem privatnih časova (svojim?!) učenicima

Tako da je rezultat verovatno vrlo realan. To je kao i ono: trula država, trulo u KSJ a mi bi da budemo svetski prvaci u košarci??? Pa ne može :)))

---

Rezultati su stvarno porazavajuci. Mislim da su isto toliko odraz okoline, jer kao sto je receno:
Jednostavno niti te roditelji motivisu i nauce pravim vrednostima, niti profesori niti drustvo uopste, tako da ni nije za ocekivati proizvodnju nekih genija (sem u tih 2.3% koji vise spadaju u domen statisticke greske). Zasto bi neko sada kao ucio kada (misli da) time ne dobija nista, kada ucenje definitivno nije cool a kako bi i bilo - kada su ljudi koji uce u manjini, i kada cak i da nesto naucis moras preko grane - meni se licno ne svidja cinjenica da da bi zaradio za dostojanstven zivot moras da ides preko grane.

Sve u svemu ocekivana posledica 90-tih. A bice jos 90-tih kada ti ljud dodju na vlast, ako na njima ostane svet, moze biti samo gore....

P.S. ZNAM da ce ovo zvucati ultra-mega-giga-tera-seljacki ali moram da konstatujem da je ovo moj prvi post sa *.ftn.ns.ac.yu - FNT and proud of it! :)))

---

Pa ja sam malo iznad napisao - Gashina reforma, da bi ti ispod toga napisala "Gashina" reforma tako da mi je to delovalo da me prozivas zbog
ove kovanice koja fakticki naravno nije tacna, ali upravo kao sto i kazes
nisam ja njen tvorac, niti je nepravilno napisati bez navodnika, analogno
kao sto kazemo npr. Seseljev zakon, Djindjiceva vlada itd...Lakse ja valjda
napisati Gashina reforma nego reforma koju je sprovelo ministarstvo
prosvete dok je na njenom celu bio Gaso Knezevic :P Slazem se da je verovatno tehnicki pravilno staviti navodnike, ali mislim da je sasvim u duhu jezika i da se izostave, mada neka pise kako ko hoce, ja sam samo odreagovao jer mi se cinilo kao da me prozivas za kovanicu.

---

A jel neko pomenuo da su bas nasi djaci postigli izuzetne rezultate na nedavnom takmicenju (gde ono bese, zaboravih) i bili su medju najboljim.
I ko to kaze da su losi?
Amerikanci?
Po njihovom standardu?
Kako kupiti patike?
Blah....

---