Sto se tice floppy-ja, ako zelis da ga koristis moras da ga mount-ujes. To znaci da sadrzaj flopi diska povezes na aktivno unix stablo. Flopiju pristupas preko
/dev/fd0 takozvanog "blokovskog uredjaj-fajla". Svi uredjaji su predstalvjeni u Linuxu kao fajl.
Dakle ako zelis da koristis flopi ukucas u terminal sledece:
Code:
mount -t vfat /dev/fd0 /mnt/floppy
/mnt/floppy je direktorijum na koji se "vezu" podaci sa flopi diska. Ako ga nema, a to ces proveriti sa
Code:
ls /mnt/floppy
i ako ti se nista ne pojavi, nemas taj direktorijum. Napravi ga sledecom komadom:
Code:
mkdir -p /mnt/floppy
i onda koristi onu gore navedenu naredbu (mount). Onda mozes da udjes u /mnt/floppy direktorijum i da citas/pises po flopi disku.
PS. Nemoj da se uplasis od mounta; postoji i supermount recimo kod Mandrake-a koji detektuje prisustvo diskova i automatski vrsi mount, tako da ne mora da se radi rucno, mada neki to ne preporucuju jer moze da dodje do gubitka podataka.
Sto se tice
kernela: Racunar moze da se posmatra kao celina koju cine tri komponente: hardver, softver, i operativni sistem. Operativni sistem je deo koji sa jedne strane upravlja hardverom, a sa druge softverom. Najnizi sloj operativnog sistema je kernel (jezgro, nucleus). Ono obezbedjuje osnovne sistemske funkcije koje su neophodne da bi se stvorilo okruzenje za pisanje i izvrsavanje aplikacija. Kernel obradjuje interrupte, igra ulogu dispatchera i planira i izvrsava poslove. Ukratko. ;)
Pozdrav.
Unices are great!
Evo nekoliko pitanja
Registrovani: 4 ( fangorn, Texas Instruments, bojanum, scoolptor )
Re: Evo nekoliko pitanja