Fedora 2 - ćirilica ?

Iako sam dosta tražio i po ES i okolo ništa mi nije jasno.
Šta treba da uradim da mogu da koristim naša slova (i ćirilicu i latinicu) na Fedori ?
1. Želim da mi default language i default keyboard bude engleski, a da nekim jednostavnim potezom biram našu latinicu ili ćirilicu
2. Želim da to važi za sve programe, naročito OpenOffice.
3. Naročito me zbunjuje da npr. Firefox i Opera različito prikazuju neke ćirilične stanice npr. www.srpski.org; www.cirilica.com; www.spc.org.yu.
Na tim stranicama negde mi Opera umesto "ć" ispisuje "t", a na nekim drugim stranicama to mi radi Firefox.
Neka uputstva koja sam našao za Slackware nisu primenjiva za Fedoru, a još čudnije mi je što nisam uspeo da primenim ni ono što sam našao za RedHat 9.0.

Znam da su ovo dve odvojene priče, jedna se odnosi na fontove, jedna na tastaturu, ali šta da uradim da stvar postavim kako treba jednom za svagda? I ovo sad pišem iz Windowsa, u kome su te stvari ipak mnogo jednostavnije urađene, i kada se postave rade za sve aplikacije.

Ooops, dok sam kucao bilo je malo ćirilice malo latinice, kad sam poslao a ono sve latinica. Nazdravlje.

Fontovi koji dolaze uz tu Fedoru imaju pogrešno napravljene srpske znake.

U međuvremenu je u samim fontovima taj nedostatak ispravljen, ali treba imati i političkog takta pa ubediti sve distribucije da usvoje nove pakete. Fedora to iz nekog razloga nije uradila. Probaj da nabaviš novije fontove, na primer sa http://corefonts.sf.net. Dosta smo pričali na ove teme, probaj i da koristiš pretragu.
Mnoga uputstva su zastarela, tako da je vrlo moguće da ne radi.
Probaj da posetiš http://www.nasepismo.net. Probali smo da sakupimo razumno skorašnji materijal o toj problematici.

Napominjem da sve što tamo piše bi trebalo da odrade autori distribucija, ali njih uglavnom mrzi da se posebno angažuju kako bi udovoljili nekakvoj malenoj korisničkoj bazi sa brdovitog Balkana. Zato postoje dva rešenja: 1) da uzmeš stvari u svoje ruke — što su mnogi i iradili ili 2) da sačekaš da se distributeri smiluju, odn. da se prepravke ispropagiraju i u njihove pakete.

Notorni problem je i nerazumevanje izvesnih ljudi odgovornih za održavanje bazičnih paketa (da ne imenujem), koji ne mogu da shvate da u Srbiji postoje dva pisma a ne jedno i sledstveno tome ne žele da obezbede odgovarajuću standardnu podršku. Dakle pošto varijanta 2 otpada, ostaje samo da koristiš 1. Srećom mnogi su već iskoristili varijantu 1 tako da imaš dosta dobru bazu programa koji umeju da se s tim snalaze.
U Linuksu su stvari čak i jednostavnije.

Odrađen je odličan posao na prevođenju programa na srpski i na srpskoj lokalizaciji uopšte. Ali kao što rekoh, politički je problem ubediti distributere da te izmene i prihvate. Na windowsu međutim izmene samo prividno rade ono što treba. No, o tom drugi put.

f

Za fontove, možda upali najjednostavnije: prekopiraj ih iz Vindouza (sve što nađeš u C:\Windows\Fonts) u direktorijum ~/.fonts (tj. direktorijum .fonts u tvom korisničkom direktorijumu; ako ga nema, napravi ga). Posle resetovanja iks-servera, trebalo bi da možeš svuda da ih biraš (u Open-ofisu, Operi, KDEu, gde bilo).

Tastatura... Ako koristiš KDE, idi u K Menu -> Settings -> Control Center, pa onda Regional & Accessibility -> Keyboard Layout i podesi šta ti treba.

Normalno, rasporede tastera menjaš trotasterskom prečicom (podrazumevano ktrl-alt-K) ili klikom na sličicu u sistemskoj kaseti, a izabrani raspored važi za celu radnu površinu. Ali može to i bolje. Pored jezička Layout, na istom mestu gde biraš rasporede koje želiš, imaš još dva jezička: Switching Options i Xkb Options.

Pod Switching Options, podesi da KDE automatskim pamti raspored izabran za određeni program (Switching policy -> Application, kao u Vindouzu) ili prozor (Switching policy -> Window), već kao želiš.

Pod Layout, za svaki raspored koji si dodao pored američkog engleskog, uključi u dnu opciju Include latin layout. Zatim, pod Xkb Options, popuni sledeće kućice: Right Win-key changes group, Scroll_Lock LED shows alternative group, Right Alt is Compose, Press Left Win-key to choose 3rd level. Ovim dobijaš da kad god kucaš jednim od naših rasporeda, pritiskom na desni vin-taster menjaš na engleski i obrnuto (nezavisno koliko još rasporeda imaš u nizu); lampica za Scroll Lock pokazivaće da li je aktivan naš ili engleski raspored.

Na kraju, naše tastature pod Linuksom nešto su „bogatije“ od onih pod Vindouzom. Pogledaj šta sve ima na trećem nivou (koji se dobija pritiskom na desni alt + taster) na http://caslav.gmxhome.de/misc/layout-cyr-danube-d-2.html (obrati pažnju da imaš slovo Ž na mestu tastera Z, umesto makedonskog Ѕ kao u Vindouzu).

Ne bih da se mesam u tehnicku diskusiju kako Fedoru naterati da koristi pravilna cirilicna pisma, ali samo da napomenem da je kopiranje Windows (Vindouz) fontova piraterija i predstavlja krivicno delo ;) A kako koriscenje Linuxa ima za cilj izbegavanja piraterije in the first place, shvatite ovu napomenu samo kao savet za puritance :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

a što bi to bila piraterija? (naravno, pod pretpostavkom da je windows legalno dobavljen)

ne kapiram.. kao da je teranje windowsa pod vmware na linuxu nezakonito? kao da je teranje ntfs DLLova pod win98 piraterija? (btw, koja opičena ideja od sysinternals http://www.sysinternals.com/ntw2k/freeware/ntfswin98.shtml ;)

ima sigurno još primera, ali me mrzi da razmišljam tak daleko..

a ako ipak jeste piraterija, šta će sledeće da proglase za nelegalno? puštanje mp3 muzike snimljene u WMP na linux plejeru? otvaranje word dokumenata u OpenOffice? (jel neko probao da .doc fajl snimljen u najnovijem wordu otvori u OO?)

e ivane, flejmeru stari.. ;)

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

Hmm... koliko znam kopiranje fajlova Windowsa nije dozvoljeno EULA licencom...

No, anyway - sad dobih podatak da su Windows fontovi dostupni besplatno od strane Microsofta, tako da verovatno uz download link sa MS sajta cela prica jeste potpuno legalna - so I stand corrected :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Probao sam i DOC i XLS iz Office-a 2003 da otvorim, radi lepo - samo što se, naravno, gube makroi.

Potpis

Putuj planeto, super smo se družili
nama je lepo, taman kako smo zaslužili!

Ivanova prvobitna primedba je ipak donekle na mestu, čak i ako je Vindouz legalno nabavljen (mrzelo me je da pišem pre nego neko stavi primedbu :) Kopirati ceo direktorijum Windows/Fonts jeste ilegalno, jer nisu svi fontovi u njemu besplatno dostupni. Međutim, oni najčešći (Tajms Nju Roman, Arijel, Verdana, itd.) pokriveni su posebnom licencom, koja dozvoljava njihovo neograničeno distribuiranje (osim u slučaju da dodaju vrednost nekom proizvodu, zato ih podrazumevano nema u distribucijama Linuksa) i upotrebu u neizmenjenom obliku. U tom smislu, treba otići na adresu koju je Filip naveo (http://corefonts.sf.net) i videti koji su to tačno fontovi.

Ti si to citao?

MSCOREFONTS su izuzeti od zabrane kopiranja, MS ih je izdao slobodne za distribuciju, možda čak i public domain, nisam siguran. U principu možeš da ih skineš sa neta kao paket za razne linuxe i to sasvim legalno. Tu su verdana, arial i ostali unicode fontovi.

ovo mi nije baš jasno.. da li stvarno negde piše da se ne sme koristiti ni jedan fajl koji stiže uz windows nigde drugde osim na njihovom sistemu? (da li je neko stvarno čitao EULA)

i gde onda spadaju drugi primeri.. win preko vmware (minhen), ntfs drajveri u starijoj verziji wina (to sigurno ne piše nigde da sme), zatim crossoffice (oni valjda koriste neke win DLLove), etc..

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

Nisam advokat (daleko bilo), ali zar zaista neka tamo licenca ne dozvoljava nekome da u svojoj legalnoj kopiji Njindonjsa datoteke stavi tamo gde sam želi?

Znači, ne može ni da ih kopira recimo na CD da se ne bi izgubili kada se Njindonjs iz čista mira nešto zbuni?

Ali čekaj, valjda je pravljenje rezervne kopije za svoje potrebe dozvoljeno? U tom slučaju preporučujem čoveku da napravi rezervnu kopiju fontova na svom računaru na ext3 particiji recimo, i to recimo u direktorijumu koji se zove ~/.fonts. Može tako?

f

Tacno, slazem se sa kolegom filmilom - ali pravljenje jedne rezervne kopije za potrebe backupa svakako nije isto sto i koriscenje dela intelektualne svojine u drugom proizvodu - no kako fontovi nisu u tom delu EULA-e onda ovo bas i nije primenjivo ovde.

Srki - ne, nisam citao, al sam bas naleteo negde na net-u taj deo EULA-e koji sprecava jos neke druge stvari. Naravno, niko vas ne tera da postujete EULA-u, ne mora da znaci ni da je EULA zakonski ispravan ugovor - ali se bojim da u nekim zemljama jeste.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Divna je ta advokatura očigledno.

Da li bismo mogli da se složimo da je „najbezbednija“ varijanta da se fontovi zaista preuzmu sa SF, uzev u obzir da bi to mesto svakako bilo odavno zatvoreno da krši neku pravnu normu?

f

Hvala na odgovorima, mada je diskusija otišla na drugu stranu.
Ono što me zbunjuje je što ako krenem na način kako Časlav kaže,
Control center -> Regional ...
kada dođem do izbora keyboard layouta ne nudi mi se ništa. Nijedan layout nije u grupi available.
To je ono što me od početka zbunjuje.
Možda sam nešto propustio u nekoj drugoj opciji, ali Fedora je instalirana skoro sve po defaultu, i ne znam sada šta da promenim da bi mi se ponudio izbor između više layouta.
Priča sa fontovima mi deluje jasnije, zanima me samo kako se mogu instalirati drugi fontovi osmim TTF, koja je to ekstenzija .sfd za fontove, da li postoji opasnost ako već imam neki font npr. .ttf da instaliram font istog imena ali drugog formata npr. .otf ?
Isto tako, kako se deinstalira font, da li je dovoljan delete sa font direktorijuma ili treba još nešto ?

Uspeo sam.
Ne znam iz kog razloga ali u listi available layouta mi se ništa nije nalazilo i zato ništa i nisam mogao da uradim. Malo sam surfovao i našao sam odgovor. Verovatno instalacija Fedore nešto ne uradi kako treba ali na

/etc/X11/xkb/rules

nisam imao xfree86.lst.

Kada sam uradio

ln -s xorg.lst xfree86.lst (može i kopiranje ali i link radi)

kroz KDE control center ... se sada mogu videti svi layouti i mogu da izvršim odabir.

I ovo kucam kroz Operu na Linuxu i vide sa naša slova ŠĐŽĆČšđžćč.

Jedino me još zbunjuje što u setovanju parametara za Keyboard layout ne mogu u opciji switching options da postavim više od dva layouta da se rotiraju. Malo ću još da kopam, ali ako neko zna brz odgovor bio bih zahvalan. Ipak je nedelja uveče i treba raditi nešto pametnije.