Novi audio formati (pitanje u vezi sa člankom iz SK)?

U posljednjem broju Sveta kompjutera je dat članak o novim formatima audio zapisa.
Kako je poznato, današnji audio kompakt-diskovi sadrže audio zapis koji je kodovan sa 16 bita po semplu. U jednoj sekundi ima 44100 semplova po kanalu (L i R).
Sa takvim zapisom može se predstaviti svaki zvuk maksimalne frekvencije 22050 Hz, a to je više od gornje granice koju čovjek čuje. 16 bita omogućava da se ovakav zvuk praktično identično reprodukuje.
Pod "praktično" mislim da je ljudskom uhu neprimjetna razlika između analognog i ovakvog digitalnog zvuka.
Dakle, današnji CD-ovi mogu da reprodukuju bilo svaki zvuk koji ljudsko uho može da čuje.

U navedenom članku stoji da su razvijena dva nova audio formata (DVD-Audio i SACD-Super Audio CD).
Prvi zvuk digitalizuje sa 96000 semplova i 24 bita. Drugi sa 24 bita i 2820000 semplova u sekundi!?

Čemu ovo? Zašto je potrebno spremiti (i reprodukovati) zvuk koji ne možemo da čujemo?

Potpis

"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

Cao!

Pa, po mom misljenju, stvar je u tome da "obicni" audio cd, kao sto i ti spominjes dozvoljava snimanje samo na 2 ch - L i R, a ovi novi formati podrzavaju visekanalno snimanje (tj. reprodukciju) - takozvani suraund sistem.

A sto se frekevencija tice, procitaj jos jednom SK - tamo su ti sve lijepo objasnili.

Vozdrica!

Potpis

wazzzuuup!!!

A da li mozes da prepricas nama koji nismo kupili SK? Meni jedino logicno sto pada na pamet je da omoguce da se dalje radi mastering od tog zvuka a da bude sto manje suma...Ako samo hoces da slusas onda nema razlike da li slusas taj DVD na 96khz ili ti je downsamplovan na 48khz (jer ti ionako zvucna to downsampluje).
E da sada mi je palo na pamet, mozda je zbog razlike u zvucnim karticama jer neke recimo mogu da pustaju 44.1kHz a npr. Live! moze da pusta samo na 48kHz pa ako ti je originalan zvuk na 96kHz onda ces imati manji sum kod menjanja broja semplova.

Hvala na odgovorima. U svom prvom postu sam objasnio suštinu. Ako stignem skeniraću i OCR-ovati tekst, pa ću ga postaviti.

Kod običnih CD-ova zvuk se koduje sa 44100 semplova po kanalu, dakle oba kanala su nezavisno kodovana sa 44100 semplova. Svaki sempl je digitalizovan sa 16 bita.
Kako se sa 44100 semplova u sekundi može identično predstaviti svaki zvuk maksimalne frekvencije 22050 Hz, ne vidim nikakav logičan razlog zašto bi se išlo sa više od 44100 semplova po kanalu, koliko god kanala da ima.
Jedino mogu da shvatim logiku povećavanja bita po semplu. To bih nekako mogao da razumijem, jer digitalan zvuk nikada ne može biti identičan analognom, i što je više bita po semplu, taj digitalni zvuk je bliži analognom. Naravno iza neke granice nema smisla ići, jer ljudsko uho ne primjećuje razliku.

Onaj SACD format ima 2820000 semplova u sekundi, a time se identično može predstaviti svaki zvuk maksimalne frekvencije 1,41 MHz (!) - ultrazvuk.

Dakle, po mom dosadašnjem znanju iz ove oblasti (a tek treba da polažem Osnove telekomunikacija), digitalni zvuk sa 44100 semplova u sekundi, 24 bita po semplu je za ljudsko uho identičan digitalnom zvuku sa 2820000 semplova u sekundi, 24 bita po semplu, samo što ovaj drugi nepotrebno guta prostor na disku.

Na kraju krajeva, malo koli zvučnik može generisati zvuk frekvencije veće od 15 kHz.
Ako sam dobro upućen u problematiku, zvuk na DVD filmovima je kodovan sa 48000 semplova. Pretpostavljam da jo to zbog toga što je taj zvuk npr. u MP3 formatu. Kada se 48000 semplovani zvuk prebaci u MP3 (konstantan bitrate) svaki frame je jednake veličine. To nije slučaj sa 44100 semplovanim zvukom. Kada je svaki frame jednake veličine (pretpostavljam) lakše ga je integrisati sa video zapisom.

Na kraju krajeva, malo koji zvučnik može generisati zvuk frekvencije veće od 15 kHz.

Potpis

"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

Evo tekst.

Potpis

"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

Naravno. Ako ces samo da slusas to a neces da radis neke efekte onda nema nikakve razlike.


I to je diskutabilno. Vecina zvucnih kartica nema SNR veci od 96db pa se nista ne dobija sa vecim brojem bitova. A i sa boljim zvucnim karticama 24 bita je overkill jer ne postoji mikrofon sa takvim dinamickim opsegom. Dovoljno je 20 bitova za savrsen zvuk.



Pa to moze da sluzi profesionalcima koji koriste ultrazvuk u npr. medicinske svrhe. A ako ti to sluzi samo da bi slusao muziku onda je to overkill.


Tako je.


Gresis.


Ma nista nisu objasnili. Ja i dalje ne shvatam sta ce obicnim korisnicima tolika frekvencija semplovanja.

Na brzinu sam procitao tekst i cini mi se da je ono sa 2mhz u pitanju delta modulacija, gde 1bit oznacava penjanje ili spustanje nivoa signala pa je zato tako velika frekvencija. Znaci frekvencija bita a ne sempla, gde za vreme jednog sempla u klasicnom CD-u prodje veliki broj bitova... cek da preracunam kad budem imao vremena...

Koga zanima detaljna debata o SACD/DVDA vs. CDDA mozda bi bilo pametno da poseti forum http://www.hydrogenaudio.org gde je vec par puta bila izuzetno dobra high-level diskusija o ovim formatima i u njoj su ucestvovali i ljudi direktno ukljuceni u razvoj ovih novih formata.

Nekoliko stvari i fakata:

- Glavna prednost DVD-A i SACD je u stvari 6-kanalni zvuk, a ne frekvencija semplovanja ili dinamicki opseg

- Pravilno masterovan CD (sa 96 dB opsegom) potpuno zadovoljava hi-fi potrebe za slusanje i bez problema moze da sacuva zvuk bez ikakvih subjektivnih gubitaka u odnosu na mnogo vece dinamicke opsege ili frekvencije semplovanja

- NA ZALOST - negde od 1995 (mozda 96) je muzicka industrija namerno pocela da unistava CD zvuk primenom "over-compression" principa gde se glasnoca (loudness) CD zapisa napumpava (slusajte neki novi CD naslov, recimo Britney Spears i muziku sa pocetka 90-tih - primeticete da za Britney momentalno morate da smanjite ton) -- vrhunac su neki masterpiece diskovi, recimo RHCP Californication - koji je bukvalno spakovan u poslednjih 20-tak dB :((( Cemu onda CD opseg

- Ovo koriste Philips i Sony za netacan marketing o DVD-A i SACD kao boljim medijumima od CDDA - porediti pravilno masterovan SACD i nepravilno masterovan CDDA je jadno... sa pravilnim masteringom i naucno validnim double-blind (ABX) listening testovima bi postovaoci SACD/DVDA tehnologije bili razocarani. Naravno, tu je prvi argument o 6 kanala koji stvarno stoji

- CDDA ima nyquist limit od 22.05 kHz kao krajnji frekventni opseg, ali treba znati i da to obicno ne prelazi 20 kHz u finalnom analognom izlazu jer vecina CD playera ima lowpass filtere koji filtriraju sve iznad 20-tak kHz zbog nesavrsenosti DAC-ova. 20 kHz je recimo skoro sasvim dovoljno... mala grupa ljudi moze da cuje 20-21 kHz ali je to stvarno statisticka greska.. vecina ljudi cuju do oko 18... nesto manje do 19-20 khz a iznad je prava egzotika

I, taj tekst u SK-u.. citam zakljucak:



Problem je sto i propisno masterovani CD (pa cak i dobra MP3 implementacija sa dovoljno dobrim stepenom kompresije, recimo LAME -alt_preset_standard) bez ikakvih problema cuvaju "momenat kada pevac udise vazduh" - svako ko pokusava da vas ubedi u suprotno je lazov, ili nije upucen - ili radi za marketing department Philipsa, Sony-ja, ili muzicke indutrije.

Posto siroke mase ne mogu ubediti besmislenim grafikonima i preskakanjem price o psihoakustici - izdavaci su presli na laksi nacin - unistavanje kvaliteta CD snimka (overcompression, cactus data shield) sve u cilju perfidnog prelaza na "novu"tehnologiju - SACD/DVDa cija je jedina prednost za njih sto ne moze da se kopira. Ista prica sa CD-om se ponavlja 20 godina kasnije - kad pirati budu kopirali SACD, onda ce i on postati los :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey