Ometa nas dok radimo ili sedimo u bioskopu, a ne dozvoljava nam ni da spavamo. Ponekad je potpuno bezazlen, ali ne i kada postane hroničan.
Kašalj obično povezujemo sa prehladom. Međutim, on takođe može da bude simptom nekih drugih bolesti.
Srčani kašalj
Ako kašalj traje duže od tri nedelje i uz to je praćen visokom temperaturom i krvavim ispljuvkom, obavezno treba posetiti lekara da bi se utvrdio uzrok.
Kašalj može da ukaže na ozbiljno oboljenje koje mora hitno da se leči. Reč je slabom srcu. Kod obolelih se većinom radi o starijim pacijentima, a posledica insuficijencije srca jeste nagomilavanje krvi u plućima i širenje krvnih sudova u bronhijama, čime se nadražuju receptori za kašalj.
I neki lekovi mogu da izazovu kašalj. Naročito određena sredstva za snižavanje krvnog pritiska (ACE blokatori) često imaju takvo neželjeno dejstvo. Oko 25 odsto pacijenata koji se leče na taj način žali se na kašalj.
Želudačna kiselina
Gorušica često izaziva mučne napade kašlja. Razlog? Kiseli želudačni sok koji se penje u jednjak može da stigne do ždrela i nadraži grkljan ili da dospe u dušnik i tada se javlja nadražaj na kašalj. Ukoliko se to češće dešava, kao posledica može da se javi hronični bronhitis.
Karakteristični su noćni napadi kašlja, jer želudačna kiselina lakše stiže do gornjih disajnih organa kada je osoba u ležećem položaju. Naučnici su otkrili dokaze da kiselina indirektno oštećuje bronhije: nadraživanje nervnih završetaka u jednjaku, očigledno, dovodi do refleksnog sužavanja malih bočnih ogranaka bronhija. U ovakvim slučajevima, često je dovoljno da se primeni terapija koja sprečava prekomerno lučenje želudačne kiseline.
Alergijska reakcija
Suvi kašalj i grebanje u grlu često ukazuju na alergiju. Ako su simptomi vezani za određenu sezonu, to može da bude znak da se radi o reakciji na polen, a ako su tegobe prisutne tokom čitave godine, možda je u pitanju alergija na određenu vrstu hrane.
Uzrok dugotrajnog kašlja najčešće je hronična kijavica (rinitis) ili hronična upala sinusa (sinuzitis). I jedno i drugo dovode do stalnog stvaranja sluzi. Sekret se spušta u ždrelo i izaziva nadražaj na kašalj. Ponekad se iza kašlja krije i astma, kod koje on može da bude i jedini simptom. U tom slučaju, napadi se javljaju prvenstveno noću.
Ako su drugi razlozi eliminisani, lekar može da prepiše lekove protiv astme. Ako kašalj prestane, to je dokaz da se stvarno radi o oboljenju disajnih puteva.
Otežano disanje
Uporan kašalj i pojačana proizvodnja sekreta upozoravaju na rizik od hronične opstrukcije plućna. Hronična opstrukcija je zbirni naziv za hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. Oboleli pate od otežanog disanja, a ugroženi su prvenstveno pušači. Čvorići i polipi (benigne izrasline) na glasnim žicama takođe mogu da dovedu do promuklosti i kašlja. U tom slučaju je najbolje odstraniti polipe operativnim putem, što će automatski eliminisati prateće simptome.
CDC/MA
Re: Može li da se "nazebe" ?