Katastrofa na ŽS NS-statika

Gospodine, ovo je deo foruma Fizika, tema koju je pokenuo zzzz, ako vam se kojim slučajem ne sviđa, ima još dosta delova foruma, kao i još baš mnogo tema, odaberite neku gde bi učestvovali sa zadovoljstvom, nije u redu da sabotirate bilo koga da se izrazi ako to želi. A to za oca čak i ne znam šta želite da kažete.

E kad' bih znao da crtam sve bi bilo jasnije!

Potpis

1312

Svi koji me ne gotive mogu da mi se napasu čmarne flore!

Iz obzira prema zzzz i drugim učesnicima, trudiću se da ne nastavljam ovaj razgovor :)

Pamatno, tema osim što je interesantna veoma je ozbiljna po svakom pitanju!

Potpis

1312

Svi koji me ne gotive mogu da mi se napasu čmarne flore!

Tehnički propisi za građevinske betonske konstrukcije navode u jednom članu doslovno ovo:
(3) Smatra se da rekonstrukcija građevine nema bitan utjecaj na tehnička svojstva betonske konstrukcije ako su zatečena tehnička svojstva vezana uz mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća i ako se mijenjaju do uključivo 10% (npr. promjena mase građevine, promjena položaja središta masa ili središta krutosti, promjena naprezanja u proračunskim presjecima i sl.).
Na ovoj betonskoj nadstrešnici to je bilo možda max. 1%.
Ko je nadležan da ospori da su „mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća“?
Održavanje,tehnički pregled,inspekcijska služba.
Isto kao i kod auta.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Ovaj ciklus: Održavanje—Tehnički pregled—Inspekcija, kako nastaje i kad se formira?
Grubi prikaz osnovnih faza za ostvarenje nekog objekta su:

Investitor-Urbanistička saglasnos-Idejno rješenje-Izvedbeni projekat-Revizorski nadzor-Izvođački radovi-Nadzor radova-Tehnički prijem.

Projektni biro u sklopu izrade izvedbenog projekta radi tehničko uputstvo za „Rukovanje i održavanje“.Važeći tehnički propisi definišu da li se i kako često izvodi tehnički pregled i inspekcija.
Naprimjer:Proizvođač veš mašine je obavezan da u sastavu ima i uputstvo za rukovanje i održavanje,a inspekcijske službe ocjenjuju treba li se raditi povremeni tehnički pregled ili ne.U ovom slučaju ne.a za automobile da.Ovisno o razmjerima štete koja može nastati zbog neodržavanja,propisuje se obavezan tehnički pregled.Naročito značajni tehnički propisi dodatno se regulišu i zakonima.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

zzzz, slazem se sa napsanom racunicom u drugoj tvojoj poruci, medjutim podatke koje si stavio kao ulazne su jako odokativne i moraju biti tacno uzete iz projekta ili sa lica mesta.

Inace, zadnji spoj koji sam testirao u jednom od svojih projekata je bio spoj dve celicne sipke precnika 16mm medjutsobno suceono zavarene. Takav spoj je pucao na 79kN odnosno na 82kN na drugom uzorku. Cisto da ljudi imaju predstavu o sili koja je potrebna da se pokidaju nosaci koji su nosili nadstresnicu.

Ovde je nesto debelo krenulo lose da se desi ovakav pad betonske konstrukcije. Gotovo sam siguran da nikad necemo saznati sta se desilo.

79 i 82 kN na polagano ali sve veće opterećenje, ili na dinamički nagli udar, pošto koliko sam ja razumeo to nije isto? U svakom slučaju to što si napisao je ekvivalent 8 tona na spoju koji je zavaren, a sama šipka bez vara?

Pustite var i armaturu. Ovo su žice za prednapregnuti beton koje se prave od drugačijeg čelika i koje su mnogo jače i skuplje. Pritom se ne vare veća ankerišu na drugi način (koji nije popustio). Kroz sredinu zatega je veoma korišćena "sedmica" (sedam žica, zaboravio sam koje debljine je svaka) koja 20 T nosi bez problema svaka od 18.

Iz nekog razloga deluje da ove okolne žice (mimo ovih 7 u sredini) nisu ankerisane na većini zatega sem evidentno na jednoj.

Dizajn kaskadnih greda je takav da su one otporne sili na gore, a ne na dole kojoj su bile opterećene pre pada. Naime teorija je da su zatege prilikom gradnje prednapregnute na silu dovoljnu da nosi celu nadstrešnicu pa čak i da je delimično vuče na gore. Problem veliki nastaje kada popuca određen broj žica od tih 7 tako da se opterećenje prenosi na kaskadne grede. To izazva lančani rekciju (koja je možda trajala godinama) koja na kraju uz naravno dodatno opterećenje koje je stavljeno dovodi do pada.

@MajorFatal, celjusti prese se rastezu do trenutka pucanja, ni jedan uzorak nije pukao van sava (na samoj sipci)

Kao laik u toj oblasti kad vidim one poprecne grede .,daj boze da su 30cm u nosecoj konstrukciji ., znaci ,a i ne mora, da su sav teret nosile upravo te "sajle" ....60 godina ...

Nije problem debljina greda, već oblik i način konstrukcije. To je po svemu sudeći prednapregnuti beton sa naprezanjem u donjem delu koji ovde ima smisla samo ako zatege nose ceo teret i plus vuku grede na gore. Kada se urede proračuni za pregib konzole vidi se da u trenutku kada zatege prestanu da nose sav teret (što se u nekom trenutku i desilo pucanjem jednog broja sajli) grede postaju izuzetno slabe kod nošenja tereta u smeru na dole. Bukvalno bi mnogo bolje bilo samo da su okrenute naopako.

Po meni glavni krivac je definitivno arhitekta. Ideja da nadstrešnica visi na sajlama je elegantna i moderna ali previše rizična i nepromišljena.
S druge strane po pitanju mostova nema puno opcija.

Ma da, kriv je arhitekta, a ne oni što su iz tri puta rekonstrisali, pa oborili.

Nisam rekao da nisu i oni krivi. Samo sam napisao da je Aritekta bio previše smeo. U ostalom taj koji je vršio popravke bez provere kablova na koroziju i ostale statiče proračune je takođe glavni krivac. Bez obzira na pritiske ako je neko stručan i stavlja svoj potpis na nešto i on je kriv bez obzira na pritiske odozgo.

I na kraju će biti da niko nije kriv!

Potpis

1312

Svi koji me ne gotive mogu da mi se napasu čmarne flore!

Ne može da bude "previše smeo" neko ko je nešto izračunao, i pratio stanje tehnike u to vreme.

To je kao da si rekao ovaj je previše smeo, zamislio zgradu od 30 spratova, to će da padne kad tad, beton u podnožju neće izdržati. A ljudi u međuvremenu napravili zgrade od 100 spratova, i one od 30 još stoje.

Nisu "i" oni krivi, isključivi su krivci. Rekonstrusali su bez originalnog plana, tvrdeći da ne može da se pronađe, a u međuvremenu je pronađen.

Firma starting umesto da je na optuženičkoj klupi, ili svi pohapšeni, tuži porodice nastradalih? ???

Jedina zgrada koja se srušila u nedavnom zemljotresu negde u Maleziji čini mi se, je bila od iste kineske firme koja je rekonstrusala stanicu u Novom Sadu.

Jesi li primetio vesti da "zbog krađa na pruzi voz Soko mora da uspori na 100 Km/h"? Kakve crne krađe, koju krađu izvrši neko, a da je posledica da voz uspori, nisu uradili kvalitetno, i sad ne smeju da voze 200 Km/ kao što je bilo predviđeno.

Itd, itd ...

Da odma' razjasnimo: nije arhitekta pravno, zakonski kriv, pred sudom, za tragediju.
Pred sudom, za tragediju su krivi oni koji su bili dužni da se staraju o zgradi, i oni koji su radili rekonstrukciju i naručioci posla i tehnička lica koja se nisu držala normativa i zakona.

Dakle, u nastavku mog posta ne sudim arhitekti, i ne aboliram Vesića i žgadiju.



Naravno da arhitekta može biti previše smeo. Hiljade i hiljade je primera na planetarnom nivou.

Nešto se isprojektuje, sagradi, to bude stabilno i sigurno stoji neko vreme.
Ali, po prirodi projekta održavanje arhitektonske "smele zamisli" mora biti veoma često i veoma skupo

Takođe, raznorazni smeli projekti, uzimaju u obzir da (na primer) vetrovi u tom kraju duvaju do 100 km/h - kad ono - klima se menja, dune orkan od 160 km/h i sve razvali.
Visina snega je takođe bitna kod nekih projekata. Projektant uzme u obzir prosečnu i max doživljenu visinu snega (neka je to 1m) kad ono - klima se menja - padne 2 m teškog, vlažnog snega!
Arhitekta / projektant u projektu zada da - na primer - neke sajle moraju da se menjaju na 10 god, i eto baš devete godine padne taj sneg i dune taj uragan.

Zato postoje projekti koji nisu "smeli" nego im je faktor stabilnosti 1.000x . I ne, ne moraju da budu ružni.

Evo, na primer železnička stanica Topčider. Lepi dorski stubovi, sigurno i bezbedno, nema sajli niti šizenja arhitekte. Ova nadstrešnica, jasno je, ne može da padne.




Drugo je pitanje ko je kako i zašto dozvolio da se sagradi smela zamisao arhitekte - da nadstrešnica od stotine tona visi ljudima iznad glave okačena ne fuckin sajle.

---

Ponavljam joŠ jednom: nije arhitekta pravno, zakonski kriv, pred sudom, za tragediju. A i upokojio se čovek.
Pred sudom, za tragediju su krivi oni koji su bili dužni da se staraju o zgradi, i oni koji su radili rekonstrukciju i naručioci posla i tehnička lica koja se nisu držala normativa i zakona.

Uvek je postojala mogućnost, ako onaj ko se stara o objektu skapira da postoji problem sigurnosti, da se uradi redizajniranje i totalna rekonstrukcija sa izvedbom takvom da se sigurnost poveća. U konkretnom slučaju dodavanje stubova, odozdo.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Naravno da je to skoro u nivou teorije, u praksi praktično nemoguće, smeo je bio Ajfel, kad je započeo kulu, ali i on je prvo pobedio na konkursu, i projekat pregledali mnogi stručni za statiku, dinamiku, ovo ono, i opet ugradio tri puta više materijala, i za ondašnje pojmove, radi sigurnosti naravno.



Navedi dva primera? Al ne primere tragedija kad se nešto obrušilo, nego da se obrušilo zbog previše smelog arhitekte?



Osim velike piramide, kineskog zida, i Sopoćana sve uglavnom stoji neko vreme pa se sruši. Održavanje tvoje umišljene "smele zamisli" je skupo, ali to popunjava bdp, i povećava zaposlenost, tu i tamo nabaci neki milion od turista, pa možda i nije baš toliko skupo.



Već sam napisao da se uzima u obzir stanje tehnike u tom datom trenutku, današnji arhitekte će uzimati u obzir i klimatske promene, ondašnji nisu uzimali jer nisu znali za njih, to ne znači da su bili "smeli", nego da je znanje bilo na tom nivou u tom trenutku.



Znaš kakvi su ljudi, ako su svuda dorski stubovi, oni izmisle korintske, jer dorski s vremenom dosade, čovek je takvo živinče, na sve se navikne.



I Imre Farkaš je prvo morao da pobedi na konkursu, pa tek onda da gradi, a fuckin sajle odobrili statičari, kao što neko reče kad može da most visi na sajlama, sa 1000 puta više ugrađenog betona, i plus preko njega prelaze vozovi, i kamioni, valjda može i jedna nadstrešnica, koja neukima deluje preteška.



Požuri obavesti onu kinesku televiziju što imaju čudnu izlomljenu zgradu, oni bi pod hitno trebalo da dodaju stubove ispod, jer imaju onaj viseći deo, po tvojoj proceni to visi, i ugrožava bezbednost, i dodati stubove dabome.

1. Hotel New World (Singapur, 1986)
Tip greške: Strukturni kolaps zgrade zbog loših proračuna.

Detalji: Šestospratna zgrada srušila se zbog nedostatka strukturnih stubova u dizajnu. Poginulo je 33 ljudi.

Lekcija: Potcenjena težina zgrade i loša računica u proračunima nosivosti.

2. Terminal 2E – Aerodrom Šarl de Gol (Pariz, 2004)
Tip greške: Strukturni kolaps krova.

Detalji: Samo godinu dana nakon otvaranja, deo krova se srušio, ubivši 4 osobe.

Uzrok: Preterana upotreba betona u luku i neadekvatan dizajn bez dovoljno fleksibilnosti.

3. Katastrofa u Hyattu – Mostovi u predvorju (Kansas City, SAD, 1981)
Tip greške: Loše rešenje za viseće mostove unutar hotela.

Detalji: Srušili su se dva viseća mosta tokom događaja, ubivši 114 ljudi.

Uzrok: Promena u dizajnu nije pravilno proračunata – inženjerska greška.

4. Ronchamp Kapela – Le Corbusier (problemi tokom izgradnje)
Tip greške: Nije se srušila, ali je bila ekstremno rizična tokom izvođenja.

Detalji: Organski oblik krova nije bio lako izvodljiv za vreme kada je građena (1950-ih). Srećom je uspešno izvedena, ali je skoro bila napuštena zbog konstrukcionih problema.

5. Sampoong robna kuća (Seul, Južna Koreja, 1995)
Tip greške: Srušena zgrada zbog dodatnih spratova i loših materijala.

Detalji: Dodavanjem spratova bez poštovanja inženjerskih ograničenja došlo je do katastrofalnog kolapsa. Poginulo je više od 500 ljudi.

Lekcija: Arogancija u dizajnu i menadžmentu može biti fatalna.

6. Tacoma Narrows Bridge (SAD, 1940)
Tip greške: Aeroelastična nestabilnost (rezonanca).

Detalji: Most se srušio 4 meseca nakon otvaranja zbog vetra koji je izazvao oscilacije.

Lekcija: Nedovoljno poznavanje aerodinamičkog ponašanja tankih čeličnih konstrukcija.

7. Lotus Riverside – Šangaj, Kina (2009)
Tip greške: Cela stambena zgrada pala je na bok.

Detalji: Loša priprema temelja – iskopana zemlja je natrpana na drugoj strani, što je izazvalo destabilizaciju.

Sreća u nesreći: Zgrada je pala cela, ali se nije raspala, pokazavši dobru izdržljivost betonske strukture – ali ne i temelja.

Nedovršeni, rizični ili redizajnirani smeli projekti

8. Ryugyong Hotel (Pjongjang, Severna Koreja)
Detalji: Arhitektonski vrlo smela piramidalna forma visine 330 m. Izgradnja je zaustavljena 1992. zbog tehničkih i ekonomskih problema.

Status: Završena spolja, ali unutrašnjost i dalje delimično nefunkcionalna.

9. Millennium Tower (San Francisko, SAD)
Problem: Zgrada tone i naginje se.

Uzrok: Nedovoljno duboki temelji u kombinaciji s teškom konstrukcijom na lošem zemljištu.

Status: Traje rekonstrukcija temelja da bi se sprečilo dalje propadanje.

---

Kontriraš samo radi kontriranja, i onda, naravno, lupetaš, lupetaš, lupetaš ... sačuvajmebože.
Mnogo si glup. Mnogo.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji