Debian 11.4: regionalna podešavanja

Jao, izvini Stameni, ali zaista mi nije jasno čemu sve to. Da, radio sam i sam to, pa kad još dodam da sam skidao sa gnome-look gtk i teme za ikonice, instalirao milion ekstenzija nikad kraja podešavanjima. Najobičnija advaita sasvim lepo izgleda, a ta regionalna podešavanja ničemu ne služe. Ako mogu da podesim englesku i srpsku(ćiriličnu i latiničnu tastaturu), to je onda to.

Ok, ponekad me nervira i na internetu ili gde već naiđem na format datuma tipa: 09.013.2022. Mi smo navikli na trinaesti septembar, a ne septembar trinaesti. Sve je ok kada odmah možeš da shvatiš o čemu se radi, ali šta sa na primer petim martom? Da li je 3.5 peti mart ili treći maj?

Odo ja doktoriram molekularnu biologiju dok vi sredite lokalna podešavanja.

Eto, pošto sam u međuvremenu doktorirao, molim da mi se ubuduće obraćate sa "doktore Bradzorf".

Da bih uzeo u razmatranje neki distro za korišćenje u dužem periodu, on mora da ispunjava neke uslove:

- da radi lepo i fluidno i na starijem/slabijem hardveru
- da se lako i brzo instalira
- da može lako da se podesi sve kako mi odgovara
- da mogu lako da instaliram neki tekst editor, muzički plejer, eventalno još ponešto ako nedostaje

E sad, tu ima mnogo faktora koje nisam naveo, ali je suština to da u što većoj meri zadovolji gore navedene uslove. Mereno štopericom(još jedan uslov) to bi izgledalo ovako. Ako od skidanja iso fajla, preko narezivanja na fleš, instalacije, podešavanja, instalacije dodatnog softvera i kopiranja lične arhive na ssd prođe više od sat vremena, onda to nije to.

Ima dosta debian/ubuntu distroa koji zadovoljavaju ove uslove, ali to više ne konzumiram. Povremeno vrtim manjaro, suse, a sada sam na gekou koji je u stvari suse. Static izdanje je sa starijim gnomom pa radi dosta brže.

Solus je isto dobar, ali izgleda da je projekat ugašen ili bar stopiran na neko vreme.

Ako kao krajnji korisnik moram da se igram sa sudo su i ostalim mađijama po terminalu da bih sredio kodnu stranu, onda hvala lepo. Ne treba mi.

Za openSUSE si u pravu što se tiče particionisanja, ali meni to uopšte ne smeta. Naprotiv, svaku instalaciju svakog distroa radim na (čistom)formatiranom disku, a imam samo jedan ssd. Sve što mi je bitno držim arhivirano na nekoliko usb-ova, pa mogu u svakom trenutku da pokrenem instalaciju.

Za ćirilicu mi nije jasno u čemu je problem. Na openSUSE radi, na Gecko takođe. O čemu je reč?

Arch nisam koristio, ne volim onlajn instalaciju, a još manje volim instalaciju iz terminala kao što rekoh. Probao sam Garuda(Garudu), ali mi se ne dopada. Manjaro vrtim povremeno i sasvim je ok.

Probao sam još neke distroe van Debian/Ubuntu univerzuma i nisam naišao na ništa posebno. Zato se izbor sveo na Manjaro ili openSUSE, odnosno njegov klon Gecko. Gecko ima podršku za kodeke, pa mogu da pustim mp4 fajl bez dodatne instalacije kodeka. Da, Manjaro ima openoficce, a meni se više dopada libre, mada to nije previše bitno. Isto tako, nije toliko bitno vreme instalacije kao pojedinačni faktor, što važi i za sve ostale. Međutim, bitan je ukupan utisak, a faktori koje sam naveo utiču na taj utisak.

Što se hardvera tiče, nisam mislio baš na 256mb rama i pII. Nikad nemam neki fensi šmensi hardver, ali sam primetio da na amd a4 i 4gb rama gnome 43(ovaj najnoviji) ume malo da secka. Zato samo Leap(openSUSE) odnosno Static Gecko, jer vrte prethodni gnome, a on radi kao podmazan.

Za okruženja, odavno smo se razumeli. Neko voli kupus, neko pasulj, ja sam ovaj drugi. Gnome(ranije xfce, mate i cinnamon) sam ranije podešavao i dodavao razne teme i ekstenzije, ali sam uvideo da je to čista glupost i gubljenje vremena. Ok, ko voli nek izvoli. Isto tako i za okruženje. Ništa osim gnome.

Da, nije meni problem da naučim malo neke stvari i igram se po terminalu, ali ne želim ako ne moram. Eto, može i da ne mora. Čak i da mora, ako mora za podešavanje kodne strane, onda doviđenja prijatno.

Znaš kako, moć navike je čudo, šta da kažem. Navikao sam na oflajn instalaciju i to je to. Da, lakše mi je da klikćem, nego da kucam komande. Da ne dužim mnogo i ponovo pričam o temama koje smo prežvakali hiljadu puta, reći ću ovako.

Kod linuksa mi se dopada to što svako može da dobije baš ono što želi, sa manje ili više muke, a sve za dž. Oćeš ovo ili ono okruženje, može koje god želiš. Oćeš ovu ili onu distribuciju, neki klon, stariji ili noviji kernel, oćeš samo klot OS, pa sam da dodaješ šta ti je neophodno ili ćeš sve u fulu da instaliraš i što ti treba i što ti ne treba. Može i to. Jednom rečju, sloboda.