Linux prebacio 4.5%

Linux distroi su dostigli nivo kad average Joe moze da klikne i instalira, i da vrsi administraciju a da nema pojma o komandnoj liniji...
Kernel debelo dobro razvija brdo placenih developera, a Linus dize milione. Nije to vise onaj Linux iz 90ih :P

Je li Bane, ima li Windows OLE bar četvrt veka? Gde je to na Linux-u?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Sta ce im OLE koji moj - ako ikad bude potreban to ce Micorosft da nakalemi preko nekog compatibility layer-a.

Linux "desktop" useri (onih ~1%) desktop koriste na sasvim drugi nacin i uopste nisu ni biti kao ciljna grupa.

Ako Linux ikada bude pokretao desktop OS (koji nije Chrome OS) to ce biti sa GUI shell-om koji ce podrzavati document embedding - OLE ili ne.



Verovatno jeste bio ozbiljan problem ali ce se iz njega nesto nauciti i verovatno eliminisati.

Sansa da Azure servisi crknu je manja nego da ti crkne home-grown domenski kontroler.

Bas kao sto se ne vracamo na nezavisnu proizvodnju elektricne energije ako lokalna elektrodistribucija ima problem, tako se i veliki kupci nece vracati na on-prem zbog ovoga.

Taj voz je odavno prosao.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ima, ali zadnja knjiga koja opisuje kako to treba uraditi u C-u je out of print bar 20 godina...
OLE, u stvari COM i DCOM, je specifikacija kako uraditi M$ vtable... zasto bi to
preneli na Linux? Mislim ono ideja da downloadujes binarije sa neta i izvrsavas
na svojoj masini je interesantna ideja, pogotovo za hakere ;)
Eto ti web assembly kao modernu verziju toga i isto tako zanimiljivu :P

1. OLE je glavni razlog sto postoji drive by malware na Windows,u a na Linux-u ne postoji. Mislim ono uzrok svih popup adova i gomila toga sto uzrokuje da jedan
app moze da ti prcka po sistemu kako hoce...
2. mislim da staviti u ruke jedne firme i jednog servisa nesto tako kao sto je pisanje dokumenata takodje losa ideja... pokazalo se vec. Mislim ono Helen I need
that document! Boss I can;t type it ;)

Aplikacija uopšte ne mora da podržava OLE. Može da se napravi bez podrške za to. Onda joj nikakvi binary-ji neće prčkati po njoj. Isto važi za plugin-ove.

Koliko vidim, LibreOffice na Linux-u ima funkciju "Insert OLE object", pa se ubaci tabela, po kojoj može da se prčka kao u Calc-u-

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Naravno da ne mora. Ali sve skoro sve podrzavaju pogotovo M$-ove.

Nedeljko:"Koliko vidim, LibreOffice na Linux-u ima funkciju "Insert OLE object", pa se ubaci tabela, po kojoj može da se prčka kao u Calc-u-"

ne znam sta LO ima ali na nivou sistema aplikacija ne moze da pokrece druge kako hoce i da im radi sta hoce.

Kapiraš li ti da to znači da MS nudi mogućnosti, koje naravno da nose i rizike sa sobom i da to onda povlači bolju softversku ponudu u širu prihvaćenost?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ako je Dimković na to mislio, veću glupost nije mogao da odvali.

Denis Riči i Ken Tompson su dobili Tjuringovu nagradu (najprestižniju nagradu u računarstvu) za veliki doprinos teoriji operativnih sistema sa posebnim osvrtom na implementaciju UNIX-a.

Osmislili su novo shvatanje operativnih sistema, koje je važeće i danas, s tim da se razvijalo od onda. Pokazali su način kako da se to napravi. Svi savremeni operativni sistemi (sa izuzetkom FreeDOS-a, koji ima sasvim drugačiju namenu) se temelje na tome.

UNIX je najinovatiniji operativni sistem u istoriji.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa da, kada na nivou sistema imas resene module, tj svaka aplikacija svakoj moze biti plugin, ali pokazalo se da je velika cena, kroz drive by malware.

Unix nije gejmerski sistem jer nema GUI. Jedine igre koje mozes da igras na Unixu su ascii art ;)
X Windows je dosao tek kasnije i komplet nezavisna aplikacija, tj nije deo kernela.

Ne, nisam na to mislio. UNIX je (mozda) bio najinovativniji OS kad se pojavio. Turingova nagrada o kojoj pricas je dodeljena 1983-ce, za rad na OS-u izbacenom 1969-te godine.

Unix je bio sexy 1969-te, cak i 1983-ce kada je dodeljena nagrada je i dalje bio neprikosnoven u klasi racunara koje je podrzavao.

Ali 90-tih (kada su se vodili ratovi za preotimanje mainframe-a, sto je izazvalo renesansu u OS inovacijama)? 90-tih je UNIX bio sexy i inovativan otprilike koliko i automatski osigurac. Linux - jos grdje, posto je bio sklepana hrpa koda koja je pokusavala da bude nesto izmedju POSIX-a (standarda dostojnog elektrodistribucije) i necega sta je Linus zamisljao da je dobro. To ce jednog dana mnogo kasnije biti super, ali je tada bilo... pa, neki od nas se secaju toga.

Elementarne "kernel" stvari kao sto su npr. niti i paralelni asihroni I/O su dosle na NT-u (koji je spiritualno VMS), AIX-u i Solarisu daleko pre.

Kasnije se ista stvar desila sa naprednim fajl sistemima kao sto su ZFS (Solaris),

Linux je polako dobijao te stvari (mada su im bile potrebne godine da niti urade kako treba) i u jednom momentu je postao verovatno "najbogatiji" ali to se desilo otprilike kada je sve ostalo prestalo da bude rentabilno i veliki igraci (Google, IBM, Intel, RH, SAP, Facebook, Cisco i, naravno poslednjih godina, Microsoft).

Danas je ekonomski suicid razvijati neki drugi OS - Microsoft to jos radi dok mora, ali i oni prakticno sve vise i vise koriste Linux. Zbog toga je logicno i da se Linux danas najvise i razvija.

Ali danas, isto tako, "kernel" igra daleko manju ulogu nego ranije. Kompleksni distribuirani sistemi (Cloud ili DC) imaju sasvim druge probleme, latencije u komunikaciji su mnogo vece nego bilo sta unutar masine i optimizacije u odzivu (mikro)servisa donose daleko vise ubrzanja nego nekakve za*bancije u drajverima ili kernelu (takve stvari su zanimljive samo malom broju klijenata).

Tako da - da, Linux je danas alfa i omega kernel inovacije. Svaka cast - uspeli su, u eri kada to vise nije bitno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Sta, na Linuxu proces ne moze da lansira drugi proces?

Stvarno? Sta ce da te spreci?

Razlog zasto Linux ima drugi pristup je zato sto je Linux bio u srednjem veku dok je Microsoft vladao svetom. Kad je Linux poceo da biva vise koriscen sa GUI okruzenjima, dbus komunikacija je postala standardni metod za razmenu podataka. Postojali su Mozilla-ini XPCOM ili Bonobo, ali to vise nije bilo "kul".

Da, Microsoft je stvorio sigurnosni problem sa ActiveX-om kada je Internet postao dominantan medijum, ali to nije problem COM-a, vec nebrige za sigurnost koju je Microsoft tada isijavao.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ajde Ivane, moze da pokrece al ne moze da embeduje drugu aplikaciju kao plagin i da sa sistemom radi sta hoce na taj nacin. Problem je sto postoje gomila nedokumentovanih
COM servisa koji se siroko zloupotrbljavaju.

A activex je posebna priča. Da doenloaduješ binary sa interneta i izvršaavaš kod sebe... oživelo ponovo kao Web Assembly :)

https://www.zdnet.com/article/...-week-two/?ftag=CAD-03-10abf6j


Last week, a major Azure Active Directory authentication issue affected users worldwide. A follow-up Exchange/Outlook issue later in the week affected European and Indian Office 365/Microsoft 365 customers. This week, Microsoft's cloud services issues are continuing, affecting a number of Exchange, Outlook, Teams and SharePoint users.

Ovo navrlo baš :)

@Ivan Dimkovic

Film Terminator 2 je potpuno zasluženo dobio oskara za specijalne efekte. Imao je najbolje specijalne efekte u dotadašnjoj istoriji. Rađeni su na Silicon Graphics-ovoj grafičkoj radnoj stanici od jedno sto soma dolara. Šta misliš, pod kojim je operativnim sistemom radila ta radna stanica? Naravno, pod UNIX-om. Dakle, grafičke mogućnosti pod UNIX-om su bile dovoljne za oskara za specijalne efekte.

Takođe, UNIX je bio standard za serverske baze podataka i poslovne sisteme. IBM je pravio bazu podataka Informix za njega.

Bilo šta što je prevazilazilo mogućnosti PC-ja i DOS-a se radilo pod UNIX-om.

I DOS i 16-bitni Windows su bili debelo siromašniji od UNIX-a, ali usklađeni sa snagom tadašnjeg PC-ja i sa naprethom PC hardvera je postali zastareli.

Windows je počeo da bude seksi (kako kažeš) tek sa Windows-om 95 i Windows-om NT.

Windows NT je bio MS-ova zamena za UNIX.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Tek kad je directx proradio na nt windowsu :)

Pa, sad, korstio se Windows NT kao standardan server i pre toga. Koristio se i kao desktop.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.