Koliko trajne snage moze dati jedan transformator?

Merenjem dimenzija jezgra dobijem podatak da je trafo 60W, ali prikljucenjem sijalice kao potrosaca,preko greca,Izlazni napon bez opterecenja je 14VAC a prilikom opterećenja padne na 9V da bi dao 2A struje,pa tako izlazi da je trafo 20W a ne 60W. Zanima me ako je dobro proracunat i uradjen trafo i recimo 100W, pretpostavka stepen iskorišćenja 97%,koliko maksimalno moze da se trajno optereti takav trafo?

Potpis

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

'Jel proracun uradjen za 100 W trajnog opterecenja ili samo u trenutku udara groma? Malo se salimo .. :-)

Nisam siguran dali si ti sastavio i projektovao trafo i koliko iskustva tu imas, pa je tesko i savetovati. Presek jezgra je samo mera dokle snaga moze ici, koliko ces izvuci je druga prica. Ovoliki pad napona ukazuje na velike gubitke - kvalitet dinamo limova, koliko su dobro spakovani (nadam se da nisi ubacivao papir izmedju E i I limova kao kod prigusnica), debljina provodnika u sekundaru ... Naravno, sasvim moguce i postojanje nekog kondenzatora iza greca, koji si zaboravio da spomenes, ozbiljnost instrumenta sa kojim si merio, ispravnost greca, kvalitet spojeva ...

Odgovor na tvoje pitanje je nadam se jasan, trafo se projektuje na trajno opterecenje. Ne vazi za pijace i kinesku robu ... Tamo nema matematike.

PS. 'si siguran da su trafo i sijalica za 12V?

Potpis

U padu jednog carstva stradaju svi, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Verovatno će posle svega ovoga
biti formirani neki novi blokovi, nova uređenja. A mi? Eh, a mi..

Trafo je fabricki od nekog ispravljaca samo na sekundaru je stavljena druga zica,deblja.Nema papira,liskuna itd.Nisam profesionalac ali sam elektrotehnicar po struci. Ja razumem da ako je trafo projektovan za 100W max snage da ce toliko i dati,ali ce se pregrejati i uglavnom se racuna da maksimalno opterecenje bude u intervalima ne trajno,sto bi rekli da radi sa pola snage.Mnogo trafoa toroidnih imaju termoosigurace i cesto im crkavaju verovatno od preoptetecenja? Ono sto sam ja pisao za 60W si EI limovi, sijalica jeste 12V far auto sijalica 55W, nema elektrolit posle greca,jer sam hteo da ispitam koliko snage moze dati taj trafo sa promenjenim sekundarom i sijalica je vezana posle greca, znaci ako je napon 14VAC na neopterecenom trafou, posle greca moze biti samo pad napona za dve diode 2X 0.65V,znaci trebalo bi da imam 12,7 VAC i oko 4A struje,ako je trafo 60W,jer je i sijalica 60W.Imate li predlog kako mogu ispitati koje je snage trafo? Znam da su kod manjih trafoa,do 100W i gubitci veci,pad napona zbog bakra,otpor zice, moze biti i do 1V.
Pozz

Potpis

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

Izbaci grec i onda mjeri-sijalica podnosi dobro naponsko prekoracenje. Ili druga opcija-stavi elektrolit par hiljada uF i mjeri na DC opsegu.
Ako si poslije greca mjerio na DC opsegu, mjerenje ti nije validno.-
pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Mislim da ti za izracunavanje toga treba jos podataka, prvo, da li je trafo zatvoren u neku kutiju, ili je na otvorenom. Ako je na otvorenom, ima li tu neke promaje. Ako nema, kolika je temperatura okolnog prostora, da li je premazan necim ili slobodno odaje toplotu, da li je sekundar prekriven necim, ili takodje i on predaje toplotu otvorenim slojem.

Jednostavno, transformacija ce da stvara toplotnu energiju. Transformator ce da predaje tu energiju okolini. Ako se stvaranje i predavanje izjednaci na nekoj niskoj temperaturi, transformator moze da radi vecno. Ako se izjednaci na visokoj temperaturi, transformator ce da radi na granici mogucnosti materijala od kojih je napravljen i u jednom momentu ce da crkne. Ako se uopste ne izjednaci, temperatura ce da raste i raste, sve dok se bakar ne istopi ili izolacija ne zapali.

Verovatno nikako nisi ocekivao takav odgovor ali - mnogo vise zavisi od uslova okoline, nego od samog transformatora.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Davno sam ucio o transformatorima ali energetskim,koji se hlade u ulju.Naravno da temperatura utice na sve od poluprovodnika do provodnika itd.Ali pri kratkom opterecenju ne moze se pregrejati trafo. Naravno da sam merio struju u DC opsegu posle greca,a grec je 35A tako da on nije problem,mene je iznenadilo da je toliko mala snaga tog trafoa.Zicu sam ja motao- sekundar,debljina je veca od originalne ali sam motao rucno,tako da nije masinski namotaj do namotaja,ali izgleda da primar ne moze da prenese vecu snagu.Imam i trafo koji je 18V i koga je motao vinkler,covek koji to i zna to da radi, i recimo ako ga opteretim vise od pola snage itekako se greje,zato ovo i pricam sa vama,da izgleda sem energetskih trafoa ,trafoi u uredjajima nisu za trajno maksimalno opterećenje??
PS da li je moguce ako izmerim otpornost primara ,da izracunam matematicki kolika je snaga na primaru?

Potpis

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

Nemam ampermetar koji meri naizmenicnu struju u amperima,ne mA. Neznam sto u DC opsegu nisam dobro merio posle dioda bez elektrolita?

Potpis

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

Poslije greca nemas cist DC napon, nego pulseve pozitivne poluperiode frekvencije 100Hz i zato na DC opsegu ne mozes dobiti validan
rezultat. Ispeglaj napon makar sa 2200uF pa onda mjeri.-
--------------------------
Sto se tice snage trafoa, u svim obrazcima konfigurira presjek cistog zeljeza koji je uvijek manji od presjeka srednjeg stuba EI trafoa. Koliko
je manji, zavisi od starosti samih limova. Nekada, kada su se limovi izolovali medjusobno papirom to je islo i do 12%. Danasnji trafo limovi se izoluju
oksidima samog zeljeza i taj gubitak presjeka je oko 4%-ima tu i vazduha i neravnina samih limova.
Trafo proracunat za stalan rad ima indukciju manju od 1T. Za komercijalnu upotrebu se racuna sa indukcijom 1T, a aparati za zavarivanje, koji ne rade kontinuirano imaju indukciju znatno visu.
Mali trafoi, u sto spada i tvoj , imaju velike gubitke transformacije, daleko vece u postotcima od energetskih trafoa.
Trafo je najbolje iskoristen kada se gubici u zeljezu izjednace sa gubicima u bakru.
Ako se dohvatim matematike, post bi bio desetak stranica. Stoga preporucujem u forumu elektronikr (F51) topovanu temu o proracunu i izradi
transformatora, gdje su svi bitni uslovi za rad trafoa dotaknuti.-
pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Hvala EmiSAr, dovoljno je ovo sto si mi rekao. Inace ovaj trafo mi treba za pojacavac sa TDA 7240 koji je namenjen za autokasetofone,znaci 14,4V max 18VDC snaga 20W 4oma 10 % THD . Pa gledam da li ovaj moj od 60W moze da prodje ili ipak da trazim neki od 100W 13Vac?

Potpis

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

Naravno da treba jaci, jer ce na tom da ti pada napon svaki put kad neko jace zapeva, ili, sto bi rekao moj profesor audio tehnike - pojavice se izoblicenja signala, pa ces umesto Lepe Brene da cujes Harisa Dzinovica
Za audio tehniku, napon treba da bude apsolutno konstantan, vukao ti 1W ili 60W.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.