NASA sprema novi pohod na Mesec

Na toliku dužinu ni svileni konac ne bi mogao da drži svoju masu/težinu, da ne pričamo o nekoj čeličnoj sajli, makar njen prečnik bio u metrima.

Lepo je to tako kad se nacrta, ali ima li ovde neko predstavu kako izgleda sistem Zemlja-Mesec u stvarnoj razmeri? Prečnik Zemlje je oko 12700km, a udaljenost do Meseca 300.000km, dakle nešto manje od 24 prečnika Zemlje. Nešto mi ova slika gore ne liči na proporcionalan model.
Mi ne bismo mogli da napravimo rampu visine Mont Everesta, a kamoli da lift do ISS ili Meseca. To tako mali Perica zamišlja fiziku, jer je prespavao časove u osnovnoj školi.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

A je l bi mogao svileni konac da orbitira oko Zemlje ako ga neko baš jako hitne? Mslm nije baš svuda težina ima negde i bestežinsko stanje, i gde je gravitacija 6 puta manja nego na Zemlji, osim toga tehnologiju svemirskog lifta nisam smislio ja nego Artur C Clark valjda, šta mene krikuješ. Proporcije su promenjene da bi se bolje videlo :)

A koliko sam prespavao časova fizike biće jasno na osnovu sledećeg pitanja: Ako Zemlja svojom masom i silom gravitacije privlači Mesec, i isto tako Mesec Zemlju, gde je tačka gde se te dve sile izjednačuju, i predmet smešten tu prosto lebdi da ga ne privuče ni Mesec ni Zemlja? :)

Eh da, ako je svileni konac toliko težak na tu dužinu, onda ne treba ni onaj teg pri dnu, konac će svojom težinom da teži ka zemlji, dodatno si uprostio model, vidi se da nisi prespavao časove.

Uh, kad napišeš

i pored Polumeseca, Polurotiranja i Polulopte
propustiš PoluPlatformu jasno je da PoluTroluješ.
Ali kad tako ozbiljan napišeš to što si napisao
u prethodna dva komentara postavlja se pitanja da li bilo šta znaš?

Izaberi dve tačke koje hoćeš da spojiš tim crevom.
Tačka A neka je na Zemlji i tačka B na Mesecu.
Kad pustiš svetlosni zrak iz tačke A i pošalješ prema tački B
dok svetlosni zrak stigne do tačke B
gde će se nalaziti tačka A?

Pa, ako si u Srbiji, biće oko 500 metara dalje.

Kad bi zaista počeo da podižeš to crevo
iz tačke A u tačku B
morao bi da ga liftuješ po zakrivljenoj putanji
a to bi povlačilo pad tog lifta na Zemlju ili kidanje creva.

Zato bi ti morao da imaš fiksiran Mesec za Zemlju
da bi mogao da liftuješ to tvoje crevo.

A pa neće da padne od zakrivljenosti, samo od težine, uostalom ko da mi je 500m mnogo na 300.000km, svilena nit nije najjača u odnosu na svoj promer nego nit od paukove mreže, takođe čelične sajle i lanci odavno nisu u modi, sintetičko uže od plastičnih, ovaj, polimera, istog promera više nosi a lakše je. Malopre sam gledao podatke iz jedne fabrike uže 5 Cm promera drži 1700 tona (statički, dinamički 1700kN), s tim što je slično uže 100m dužine teško 4 tone, jednostavnom računicom dobijamo da takvo uže može da drži hm... 40 kilometara svoje dužine, kad bi gravitacija svuda bila jednaka, a sila gravitacije sa visinom opada. Eto ti.

Jok vala!

Ako si crevo ostavio na Zemlji i vučeš jedan kraj creva liftom
onda ćeš udaviti Zemlju jer Zemlja rotira.
Tj. crevo će se u jednom momentu zategnuti i pući (ili lift pasti).

Zato ćeš morati kompletno crevo da staviš u lift.
Kako se lift podiže ispuštaš crevo.

100m dužine teško 4 tone znači da će lift morati da ponese 15376040 tona creva.
Otprilike kao grad od milion stanovnika.

Eto tebi.

Imam rešenje za nekih 37km visine. Privežite sajlu za balon(e) od helijuma. Ako svaki član foruma smisli deo puta problem će biti rešen. Evo još jedne ideje, samo je treba razraditi. Kabl bi mogao da provodi struju kojom bi se napajali motori za korekciju zatezanja i putanje kabla, a koji bi radili po sistemu Halovog efekta.

Još jedna stvar, zašto koristite svilu, paučinu i čelik? Ugljenične nano cevi je ono što vam treba!

Tek to ne može zbog gustine!
Gustina skoro duplo veća nego kod plastike.
A tu je i cena veika.
Jedan dolar za gram je 15000 milijardi dolara do Meseca.
To je samo cena creva bez montaže.

Da se ipak vratimo na običan transport letelicama?

Ali letelice su tako dosadne, bolje lift.

Od koje plastike je gustina dvostruko veća? Gustina nanocevi je između 1,3 i 1,4 g/cm3. Kolika je zatezna čvrstoća nano cevi, a kolika najjače plastike? Nanocevi imaju najbolji odnos specifične težine i zatezne čvrstoće, od svih materijala poznatih čoveku. Teoretski nanocevi mogu da imaju zateznu čvrstoću od 300GPa, a za svemirski lift je potrebno oko 100GPa. Karakteristike nanocevi zavise od geometrije kristalne rešetke. Problem izgradnje svemirskog lifta se svodi na osvajanje proizvodnje nanocevi odgovarajućih svojstava. Možda proizvodnja odgovarajućeg materijala neće biti nikada osvojena, ali ozbiljni fizičari kažu da je svemirski lift moguć i naravno imaju dokaze za to. Za početak možete da pročitate "Rajski vodoskoci", napisano pre otkrića nanocevi.

Misliš na sve Lagranžove tačke ili samo L1 koja je na osi Zemlja-Mesec? L1 je udaljena od Zemlje oko 326000km (Mesec je udaljen prosečno oko 384400km, greškom sam ranije napisao da je 300.000, a u stvari je bliže 400.000km).
Ali ta tačka nije stabilna (niti ostale Lagranžove tačke), niti su halo-orbite oko tih tačaka stabilne. Ako se koriste te tačke ili orbite, letilica mora imati mogućnost korekcije pozicije/putanje.

Ako letilica nema mogućnost korekcije pozicije/putanje, može se kretati kvaziperiodičnom Lisažuovom orbitom. Recimo, takvu putanju koristi WMAP (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe): https://en.wikipedia.org/wiki/...#Launch,_trajectory,_and_orbit

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Ciolkovski je pre Artura Klarka pisao o svemirskom liftu, a u videu koji sam postavio o ideji govore i renomirani fizičari.

Svakako, za geostacionarne objekte.

Ne mora lift da ide skroz do Meseca. Kada napustiš Zemlju posle je lako do Meseca.

Inače, na današnji dan je 1902. godine prvi put prikazan film "Put na Mesec".

I Rusija ima planove za izgradnju baze na Mesecu negde do 2040.

Ako Rusi zaista rade na pripremi resursa za Lunarne baze
to će naterati Amerikance da požure sa svojim planovima.

Sve izvesniji nagoveštaji u poslednjih nekoliko godina
da na Mesecu ima vode
podstakli su na aktivnosti radi realizacije starih želja.
Svi su izgledi da Kina, Indija i Japan takodje žele da se uključe u trku.

Kad se na sve to dodaju očekivanja vezana za Helijum 3
kao potencijalo fusiono gorivo a koga izgleda da ima na Mesecu,
trka zaista samo što nije počela?

Okreni-obrni da bi stigao do Meseca ti treba odredjena kolicina energije.

Da li ces do 1/10 puta da stignes liftom, ili da se izbacis katapultom a onda da nastavis raketom ti nece magicno smanjiti energetske zahteve. Jedino ta raketa moze da bude manja posto njoj treba manje energije da bi stigla do meseca i nazad do... lifta. I modul za vracanje nece morati da se nosi sa termalnim stresom ulaska u zemljinu atmosferu.

Doduse, zanemarili smo sitnicu da tvoja nova mala raketa mora da ima nacin da, pri povratku, uspori da mozes da iskocis u lift, a ne da ga prozujis brzinom od par desetina km/s. Nemamo mogucnost da koristimo zemljinu atmosferu za pomoc pri kocenju, vec moramo da... ponesemo gorivo ili ekvivalent (solar sail - ali velicine koja nesto znaci ovde) :-)

Plus, sve to sto si dobio na raketi, ces morati da nadomestis sa odgovarajucim liftom, katapultom, cime god...

Primetices da za bilo koje bitno smanjenje mase te rakete bi morao da se popnes prilicno visoko, mnogo vise od LEO.

A inzenjerski izazovi za takvu spravu su zapravo mnogo veci od BFR (big f*cking rocket sto bi Ameri rekli).

Za pocetak, BFR mozemo da napravimo, samo je pitanje kinte - mozda nije najzelenije resenje, ali ce te sigurno dostaviti do Meseca. Osim kinte, jedina prepreka moze biti besna Greta - ali i za to postoje resenja, npr: dovoljno visoka ograda.

Lift do GEO? To je vec teska SF kategorija.

U odnosu na to je i ideja jeftine baze na Mesecu prizemna, cak i ideja iste takve jefine baze na Marsu ne zvuci toliko suluda :-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Odlicna kombinacija: (isplativa) fuzija, baze na Mesecu.

Znas sta imaju zajednicko? Datum je uvek u buducnosti, za fuziju je "u sledecih 20 godina" a za Mesec je Trump samo pimp-ovao marketing pa je rok opao na "u sledecih 4 godine" :-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Hvala! Verovatno sam mislio na tu L1, a zašto sam pitao: Na nekom geografskom forumu objavili nešto slično, ali da se takva tačka nalazi u unutrašnjosti zemlje na tom i tom kilometru, gde opisuje svoje elipse, tad mi zvučalo ok, a sad sve nešto mislim moralo bi biti tako kako ti kažeš bliže mesecu. Može biti i da sam nešto pogrešno upamtio ili skapirao sa tog geografskog mesta..

Ali zato imam još pitanja :) Ko je i kad, koje godine, izračunao prvu i drugu kosmičku brzinu, nisam mogao da nađem taj podatak nigde?

Mr Ali jeri vam ne smeta da ovde razmotrimo za koliko je pogrešio Žil Vern u svojim vizijama za put na mesec ili da radije izdvojim u posebnu temu?

Mr Dimković, pa i do Male Moštanice vam treba neka količina energije te treba, ali nije baš isto ako kreneš peške može da potraje, a biciklom već malo lakše, brže i manje energije se troši.

Ovo mi zvuči poznato. Ovaj argument sam već čuo od teoretičara zavere koji tvrde da čovek nikada nije bio na Mesecu. Dokle bre više?