Hvala mikikg i emisar na odgovorima. Ima jos par nedoumica za specijalne slucajeve ali cu ih resiti u dogledno vreme. Pozdrav
Redosled paljenja redno vezanih sijalica na velikim udaljenostima
Zaključano
Zakačeno
Pošto su sijalice REDNO vezane upaliće se istovremeno, kao što sam ti ranije napisao, u momentu zatvaranja srujnog kola koje je vazano za vreme propagacije kroz IDEALNE provodnike bez parazita.
Izbaci svoju percepciju iz igre i sve će ti biti mnogo jasnije. Pitao si kada (eventualno kojim redosledom, što je irelevantno) će se sijalice upaliti.
Da je u pitanju PARALELNA veza sijalica, tu bi bio drugi par rukava (opet sa izbačenom sopstvenom percepcijom).
Čisto onako, da malko razglabamo dalje, ako se prva sijalica nalazi uz izvor napajanja, druga na pola puta a treća je najudaljenija (300 000 km), upaliće se trenutno.
Tvoje čulo vida će registrovati, u trenutku zatvaranja strujnog kola, da je prvo zasvetlela prva sijalica, sa zadrškom od 2 sekunde, zatim druga sa zadrškom od 2.5 sekundi i treća sa zadrškom od 3 sekunde, iako su u stvarnosti sve tri sijalice zasvetlele ISTOVREMENO.
Da li ti je sada malo jasnije?
Izbaci svoju percepciju iz igre i sve će ti biti mnogo jasnije. Pitao si kada (eventualno kojim redosledom, što je irelevantno) će se sijalice upaliti.
Da je u pitanju PARALELNA veza sijalica, tu bi bio drugi par rukava (opet sa izbačenom sopstvenom percepcijom).
Čisto onako, da malko razglabamo dalje, ako se prva sijalica nalazi uz izvor napajanja, druga na pola puta a treća je najudaljenija (300 000 km), upaliće se trenutno.
Tvoje čulo vida će registrovati, u trenutku zatvaranja strujnog kola, da je prvo zasvetlela prva sijalica, sa zadrškom od 2 sekunde, zatim druga sa zadrškom od 2.5 sekundi i treća sa zadrškom od 3 sekunde, iako su u stvarnosti sve tri sijalice zasvetlele ISTOVREMENO.
Da li ti je sada malo jasnije?
Potpis
--
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.
izmenjeno 1 put, poslednji put branko tod 28.03.2020. u 16:07
Izmene poruke
- branko tod28.03.2020. u 16:07zapis iz teksta poruke
Nemojte da mešate babe i žabe. Da postoji kapacitet Miki bi bio u pravu. Isto tako je
problematična dužina voda, kabla. Pojavlju se dva podatka, 100 metara i 300.00 km.
Onda mesto odakle se posmatra pojava, da li od prve ili zadnje sijalice.
Kada se definiše dužina i kapacitet voda, kao i pozicija posmatrača može se dati
tačan odgovor.
Ovako možemo samo da se pitamo da li šega počinje od prvog ili drugog vagona.
Dodatak, kakve su sijalice?
SMRT KORONI - SLOBODA NARODU
problematična dužina voda, kabla. Pojavlju se dva podatka, 100 metara i 300.00 km.
Onda mesto odakle se posmatra pojava, da li od prve ili zadnje sijalice.
Kada se definiše dužina i kapacitet voda, kao i pozicija posmatrača može se dati
tačan odgovor.
Ovako možemo samo da se pitamo da li šega počinje od prvog ili drugog vagona.
Dodatak, kakve su sijalice?
SMRT KORONI - SLOBODA NARODU
Potpis
Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje
Ako teoretišemo bez ikakvih otpora - upaliće se ISTOVREMENO.
Jer: svi elektroni, u celom provodniku počinju da se kreću ISTOVREMENO.
Ne treba razmišljati kao da elektroni kreću iz izvora pa putuju kroz ceo provodnik. Ne!
U kristalnoj rešetki metala ima slobodnih elektrona, koji duž celog provodnika počinju da se kreću, svi istovremeno.
Tako, i sijalice se pale istovremeno.
Jer: svi elektroni, u celom provodniku počinju da se kreću ISTOVREMENO.
Ne treba razmišljati kao da elektroni kreću iz izvora pa putuju kroz ceo provodnik. Ne!
U kristalnoj rešetki metala ima slobodnih elektrona, koji duž celog provodnika počinju da se kreću, svi istovremeno.
Tako, i sijalice se pale istovremeno.
Potpis
OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji
Istovremneo sa zadrskom,zbog ogromne duzine voda.
Potpis
Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!
Citat:
Java Beograd:
Ako teoretišemo bez ikakvih otpora - upaliće se ISTOVREMENO.
Jer: svi elektroni, u celom provodniku počinju da se kreću ISTOVREMENO.
Ne treba razmišljati kao da elektroni kreću iz izvora pa putuju kroz ceo provodnik. Ne!
U kristalnoj rešetki metala ima slobodnih elektrona, koji duž celog provodnika počinju da se kreću, svi istovremeno.
Tako, i sijalice se pale istovremeno.
Ako teoretišemo bez ikakvih otpora - upaliće se ISTOVREMENO.
Jer: svi elektroni, u celom provodniku počinju da se kreću ISTOVREMENO.
Ne treba razmišljati kao da elektroni kreću iz izvora pa putuju kroz ceo provodnik. Ne!
U kristalnoj rešetki metala ima slobodnih elektrona, koji duž celog provodnika počinju da se kreću, svi istovremeno.
Tako, i sijalice se pale istovremeno.
Hmmm... Elektroni se ne krecu brzinom svetlosti vec oko 1% od brzine svetlosti izvor ovog podatka ali obzirom da je razmak izmedju atoma u provodniku toliko mala ovo moze da se zanemari na nekim normalnih duzinama provodnika. Ja licno smatram da na nekim nenormalnih duzinama provodnika ovo moze doci do izrazaja.
U kontretnom slucaju moja logika mi kaze da ce se prvo upaliti sijalice najblize + i - napajanju pa tek onda redom one koje su dalje (ako ih ima vise). Zasto? Pa zato sto da bi sijalica svetlela potrebno je da elektroni prodju kroz nju ali obzirom da lancana reakcija skakutanja elektrona sa atoma na atom traje neko vreme samim tim to ce u ovom dugackom provodniku imati uticaja pa ce se prvo pokrenuti elektroni koji su blize polovima napajanja.
Nadam se da ova moja logika ima nekog smisla :)
Jedino mikikg ovde zna o čemu govori.
Samo da dodam da se elektroni POD uticajem elektromagnetnog polja krecu lokalno konacnom brzinom REAGOVANJA. Sama brzina elektrona je extremno mala: na primer u nekom od elektroinstalacionih kucnih provodnika pri struji od 10ak A ta brzina je reda 0.00025 m/s. Ali brvi slobodni elektron ( ili u nekim slucajevima pozotivni jon) ce poceti da se krece kada do njega dopre elektromagnetno polje koje ga nagoni na kretanje - on NE MOZE istovremeno da se krece i ovo nema nikakve veze sa otporom ( od otopa zavisi gustina elektrona i njihova gore navedena brzina ali ne VREME reagovanja). Brzina elektromagentog polja u provodnicim je uvek manja od brzine svetlosti i zavisi od tipa materijala. Ono sto je vecini ljudi nepojmljivo to je da MOZE da postoji struja u delu otvorenog kola. Ako bi uzeli izuzetno dugacak provodnik, na njegovu sredinu (recimo) dodali galvanometar/ampermetar i jedan kraj (drzeci ga nekim izolatorom) stavili na pozitivan pol veceg napona, instrument ce OGRANICENO vreme pokazivati tok struje. Ovo sam licno proverio pre par godina.
I da Ksrele logika ti je ispravna. To je ono sto sam i uradio svojevremeno sa instrumentom na provodniku. Jedino je ta brzina za elektrone koju si naveo njihova brzina oko atomskog jezgra (po klasicnoj mehanici) a prilikom kretanja kroz provodnike sporiji su od puza:D. Jedino sto je problem je kretanje elektrona u provodniku sa pozitivnog i negativnog pola. Izgleda da je tu stvar znatno komplikovanija i cekam da mi neko od kolega fizicara da pravi odgovor:)
Da ja tebi nešto kažem, zaboravi elektrone. Dokle god misliš o smeru kretanja elektrona, tehničkom smeru struje, ti nisi shvatio suštinu.
Onaj ko zamišlja struju kao kotrljanje kuglica naelektrisanja kroz cevi od žice, ne može da prođe dalje od 1 godine ETF-a.
Smer struje je od tačke višeg potencijala prema tački nižeg potencijala. Zaboravi nosioce nalektrisanja, samo gledaj formule. Nemoj da pokušavaš da vizualizuješ jer time samo zamagljuješ stvari.
Elektromagnetno polje ima konačnu brzinu prostiranja, koja zavisi od električne i magnetske perbeabilnosti sredine. Ništa se u električnom kolu ne dešava "istovremeno". Kada ti nije bitno rastojanje, koristi Kirhofove zakone, kada jeste, Maksvelove jednačine, kada se pojavi vremenska komponenta, ni one više nisu dovoljne (potrebno je dodati relativističku komponentu). One su i dalje makroskopske, kada ni one nisu dovoljne, onda dolazi kvantna elektrodinamika.
mikikg ti je lepo napravio simulaciju i pokazao kako signal dolazi sa kašnjenjem do svakog od potrošača i to kako prvo dolazi do najbližeg potrošača.
Onaj ko zamišlja struju kao kotrljanje kuglica naelektrisanja kroz cevi od žice, ne može da prođe dalje od 1 godine ETF-a.
Smer struje je od tačke višeg potencijala prema tački nižeg potencijala. Zaboravi nosioce nalektrisanja, samo gledaj formule. Nemoj da pokušavaš da vizualizuješ jer time samo zamagljuješ stvari.
Elektromagnetno polje ima konačnu brzinu prostiranja, koja zavisi od električne i magnetske perbeabilnosti sredine. Ništa se u električnom kolu ne dešava "istovremeno". Kada ti nije bitno rastojanje, koristi Kirhofove zakone, kada jeste, Maksvelove jednačine, kada se pojavi vremenska komponenta, ni one više nisu dovoljne (potrebno je dodati relativističku komponentu). One su i dalje makroskopske, kada ni one nisu dovoljne, onda dolazi kvantna elektrodinamika.
mikikg ti je lepo napravio simulaciju i pokazao kako signal dolazi sa kašnjenjem do svakog od potrošača i to kako prvo dolazi do najbližeg potrošača.
Šta se dešava u tvom kolu:
U početku, kada je prekidač otvoren, sve sijalice i cela žica od izvora do svih izvoda sijalica je na istom potencijalu.
Nazovimo taj potencijal 0. Nije bitno, da li je žica na + ili - baterija. Potencijal je relativna stvar i mi smo odlučili da ga merimo u odnosu na potencijal žice koji smo proglasili 0.
U momentu kada zatvorimo prekidač, na tom kraju kabla se javlja Hevisajdova (step) funkcija i elektromagnetno polje počinje da se prostire kroz prostor (žicu, uglavnom) brzinom prostiranja elektromagnetnog talasa u toj sredini.
Naravno, priroda je kučka, nema Hevisajdove funkcije u prirodi. U prvoj aproksimaciji, dobijemo da baš i nije step funkcija nego neka funkcija gde se potencijal penje do Vcc, ali nikada ne dostiže taj napon. U drugoj aproksimaciji, uzmemo bolji model, pa ispada da potencijal zaosciluje oko Vcc ( u nekim vremenskim trenucima ima i veću vrednost od Vcc). Naravno, diferencijalne jednačine koje opisuju taj slučaj, malo su komplikovanije od prethodni i teže za rešavanje. Onda u trećoj aproksimaciji uzmeš fizičke osobine materijala od kojeg je prekidač. Oće to g*vance i da zaiskriči, da materijal počne da osciluje između zatvorenog i otvorenog položaja. Uzmeš još komplikovanije sisteme diferencijalnih jednačina, pa dobiješ bolji rezultat (rezultat koji se bolje slaže sa rezultatima merenja).
Uglavnom, vratimo se na Hevisajdovu funkciju. Poremećaj, elektromagnetni talas, putuje kroz žicu i u jednom momentu stiže do izvoda sijalice. U tom momentu, taj izvod sijalice dođe na potencijal Vcc, a drugi izvod je, naravno na 0. Praktično, kao da si bateriju vezao posle vremena t koje je potrebno da se signal prostre, direktno na izvode sijalice. Pa onda talas nastavi da se kreće, stiže do druge i do treće sijalice.
Tek kada prođu prelazni procesi, ti možeš da koristiš Kirhofove zakone i da kažeš da imaš na svakoj sijalici pad napona od Vcc/3 (pod uslovom da sve sijalice imaju isti otpot i da nema parazitskih kapacitivnosti i induktivnosti, kao i da sama žica nema otpor)...
U početku, kada je prekidač otvoren, sve sijalice i cela žica od izvora do svih izvoda sijalica je na istom potencijalu.
Nazovimo taj potencijal 0. Nije bitno, da li je žica na + ili - baterija. Potencijal je relativna stvar i mi smo odlučili da ga merimo u odnosu na potencijal žice koji smo proglasili 0.
U momentu kada zatvorimo prekidač, na tom kraju kabla se javlja Hevisajdova (step) funkcija i elektromagnetno polje počinje da se prostire kroz prostor (žicu, uglavnom) brzinom prostiranja elektromagnetnog talasa u toj sredini.
Naravno, priroda je kučka, nema Hevisajdove funkcije u prirodi. U prvoj aproksimaciji, dobijemo da baš i nije step funkcija nego neka funkcija gde se potencijal penje do Vcc, ali nikada ne dostiže taj napon. U drugoj aproksimaciji, uzmemo bolji model, pa ispada da potencijal zaosciluje oko Vcc ( u nekim vremenskim trenucima ima i veću vrednost od Vcc). Naravno, diferencijalne jednačine koje opisuju taj slučaj, malo su komplikovanije od prethodni i teže za rešavanje. Onda u trećoj aproksimaciji uzmeš fizičke osobine materijala od kojeg je prekidač. Oće to g*vance i da zaiskriči, da materijal počne da osciluje između zatvorenog i otvorenog položaja. Uzmeš još komplikovanije sisteme diferencijalnih jednačina, pa dobiješ bolji rezultat (rezultat koji se bolje slaže sa rezultatima merenja).
Uglavnom, vratimo se na Hevisajdovu funkciju. Poremećaj, elektromagnetni talas, putuje kroz žicu i u jednom momentu stiže do izvoda sijalice. U tom momentu, taj izvod sijalice dođe na potencijal Vcc, a drugi izvod je, naravno na 0. Praktično, kao da si bateriju vezao posle vremena t koje je potrebno da se signal prostre, direktno na izvode sijalice. Pa onda talas nastavi da se kreće, stiže do druge i do treće sijalice.
Tek kada prođu prelazni procesi, ti možeš da koristiš Kirhofove zakone i da kažeš da imaš na svakoj sijalici pad napona od Vcc/3 (pod uslovom da sve sijalice imaju isti otpot i da nema parazitskih kapacitivnosti i induktivnosti, kao i da sama žica nema otpor)...
Mene ineresuje na koju stranu ide struja, putem elektrona ili na drugu stranu?
Potpis
Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje
izmenjeno 2 puta, poslednji put djoka_l 29.03.2020. u 16:53
Izmene poruke
- djoka_l29.03.2020. u 16:53zapis iz teksta poruke
- djoka_l29.03.2020. u 16:49zapis iz teksta poruke
Smer struje je od tačke na višem potencijalu, prema tački na nižem potencijalu. Obično tačku sa višim potencijalom označavo sa + a onu sa nižom sa minus, ali možemo da kažemo i da ide od plavog do crvenog, od jabuke do kruške.
Smer električnog polja je od tačke sa višim potencijalom, prema tački sa nižim i to je i smer struje (ako je ima), A šta je viši potencijal a šta niži, to je konvencija...
Konvencijom je usvojeno da jedan proton ima pozitivno jedinično naelektrisanje, da jedan elektron ima negativno jedinično naelektrisanje (količina naelektrisanja nije uzeta nasumično, ali znak jeste).
Električno (elektromagnetno polje) je vektorsko polje, nezavisno od toga kako mi definisali količinu naelektrisanja.
Sila koja deluje na naelektrisano telo je vektorska veličina, koja se dobija kada se vektor električnog polja pomnoži sa količinom naelektrisanja.
Zato sila koja deluje na elektron ili bilo koje drugo negativno naelektrisanje ima smer suprotan od smera električnog polja.
Sila koja deluje na npozitivno naelektrisanje ima smer vektora električnog polja.
Mogli smo isto tako i da kažemo da elektron ima pozitivno naelektrisanje, a da smer električnog polja ostane isti, ili da promenimo smer električnog polja, a da ostavimo elektron negativan. Da promenimo i jednu i drugu konvenciju. Neke formule bi ostale iste, neke bi dobile minus, ali je sve to nebitno. Suština ostaje ista:
Postoji električno polje.
Postoji fizička osobina materije koju zovemo naelektrisanje.
Na naelektrisanje u električnom polju deluje sila.
Smer električnog polja je od tačke sa višim potencijalom, prema tački sa nižim i to je i smer struje (ako je ima), A šta je viši potencijal a šta niži, to je konvencija...
Konvencijom je usvojeno da jedan proton ima pozitivno jedinično naelektrisanje, da jedan elektron ima negativno jedinično naelektrisanje (količina naelektrisanja nije uzeta nasumično, ali znak jeste).
Električno (elektromagnetno polje) je vektorsko polje, nezavisno od toga kako mi definisali količinu naelektrisanja.
Sila koja deluje na naelektrisano telo je vektorska veličina, koja se dobija kada se vektor električnog polja pomnoži sa količinom naelektrisanja.
Zato sila koja deluje na elektron ili bilo koje drugo negativno naelektrisanje ima smer suprotan od smera električnog polja.
Sila koja deluje na npozitivno naelektrisanje ima smer vektora električnog polja.
Mogli smo isto tako i da kažemo da elektron ima pozitivno naelektrisanje, a da smer električnog polja ostane isti, ili da promenimo smer električnog polja, a da ostavimo elektron negativan. Da promenimo i jednu i drugu konvenciju. Neke formule bi ostale iste, neke bi dobile minus, ali je sve to nebitno. Suština ostaje ista:
Postoji električno polje.
Postoji fizička osobina materije koju zovemo naelektrisanje.
Na naelektrisanje u električnom polju deluje sila.
Ajd prvo da naglasim da ja nisam nikakav strucnjak u ovome ali imam dosta znanja iz elektronike ali sam ujedno i jako znatizeljan i sklon teoretisanju :)
@djoka_l
Sve si lepo objasnio i sve je skolski i nema razliga da se ne slozim sa tim, ali mene i dalje kopka jedna stvar a to je da smer struje u ovom slucaju nema nikakve veze. Zasto ovo kazem? Pa zato sto se mora uzeti u obzir sta se desava u bateriji.
Ako ja dobro razumem ovo je proces koji se desava u bateriji: nekom hemijskom ili mehanickom ili kojom god silom elektroni se cupaju iz jedne elektrode i salju u drugu. Zbog ovoga se u provodniku koji je spojen na elektrodu gde ina visak elektrona stvara elektromagnetno polje koje se VREMNOM lancano prenosi kroz provodnik i stvara kretanje elektrona.
A sta se desava sa drugom elektrodom i provodnikom koji je nakacen na nju? Pa ista stvar samo suprotnog smera. Tamo se javlja manjak elektrona u elektrodi i dovodi do elektromagnetnog polja koji se VREMENOM prostire kroz provodnik i dovodi do kretanja elektrona.
Znaci, moj zakljucak je da se "efekat struje" na jaaako dugackom provodniku spojenom na bateriju prvo desava na krajevima provodnika koji su najblizi bateriji.
Voleo bih da vidim eksperiment na ovu temu koji bi se mogao napraviti ovako nekako:
-potrebno je 3 jako brza meraca jacine struje, jedan strujno ograniceni izvor napajanja, 2 jako dugacka provodnika
-dva ampermetra spojiti na dva pola izvora napajanja
-na njihove druge izvode spojiti provodnike
-izmedju druga dva jako udaljena kraja provodnika staviti treci ampermetar
-ukljuciti napajanje i gledati kojim ce redosledom ampermetri poceti meriti struju
-pretpostavlja se da se svi ampermetri vide odjednom (zanemaruje se brzina svetlosti da slika sa najudaljenijeg ampermetra dodje do ociju coveka)
Sta ocekujete da ce se desiti?
@djoka_l
Sve si lepo objasnio i sve je skolski i nema razliga da se ne slozim sa tim, ali mene i dalje kopka jedna stvar a to je da smer struje u ovom slucaju nema nikakve veze. Zasto ovo kazem? Pa zato sto se mora uzeti u obzir sta se desava u bateriji.
Ako ja dobro razumem ovo je proces koji se desava u bateriji: nekom hemijskom ili mehanickom ili kojom god silom elektroni se cupaju iz jedne elektrode i salju u drugu. Zbog ovoga se u provodniku koji je spojen na elektrodu gde ina visak elektrona stvara elektromagnetno polje koje se VREMNOM lancano prenosi kroz provodnik i stvara kretanje elektrona.
A sta se desava sa drugom elektrodom i provodnikom koji je nakacen na nju? Pa ista stvar samo suprotnog smera. Tamo se javlja manjak elektrona u elektrodi i dovodi do elektromagnetnog polja koji se VREMENOM prostire kroz provodnik i dovodi do kretanja elektrona.
Znaci, moj zakljucak je da se "efekat struje" na jaaako dugackom provodniku spojenom na bateriju prvo desava na krajevima provodnika koji su najblizi bateriji.
Voleo bih da vidim eksperiment na ovu temu koji bi se mogao napraviti ovako nekako:
-potrebno je 3 jako brza meraca jacine struje, jedan strujno ograniceni izvor napajanja, 2 jako dugacka provodnika
-dva ampermetra spojiti na dva pola izvora napajanja
-na njihove druge izvode spojiti provodnike
-izmedju druga dva jako udaljena kraja provodnika staviti treci ampermetar
-ukljuciti napajanje i gledati kojim ce redosledom ampermetri poceti meriti struju
-pretpostavlja se da se svi ampermetri vide odjednom (zanemaruje se brzina svetlosti da slika sa najudaljenijeg ampermetra dodje do ociju coveka)
Sta ocekujete da ce se desiti?
Ne mora da se uzme u obzir ono što se dešava u bateriji!!!
Da li si nekada rešavo zadatak, koji počinje sa: U kolu sa slike nalazi se izvor ELEKTROMOTORNE SILE napona 9 volti...
Ne kaže se, vezana je baterija, generator, kondenzator, niti bilo šta drugo. Kaže se IZVOR ELEKTROMOTORNE SILE. To je bilo koji uređaj koji je u stanju da proizvede ELEKTRIČNO POLJE.
Zamisli da rešavaš ovakav matematički zadatak:
U autobusu se nalazi 7 putnika, ako na prvoj stanici iz autobusa izađe 10 putnika, koliko na drugoj stanici treba da uđe putnika da bi ih bilo 0 u autobusu?
Tvoje insistiranje na mrdanju elektrona je isto kao da brojeve smatraš i dalje kao kardinalnost nekog skupa. Tada ne postoje celi brojevi, racionalni, realni.
Ne možeš da radiš matematiku tako što ćeš prstima brojati putnike, jabuke i kruške. Ako ne napraviš pomak prema apstraktnom, ostaješ na prirodnim brojevima do 100 - prvi razred osnovne škole.
Ti se možda razumeš u elektroniku, ali nemaš znanja iz elektromagnetike. To ti je isto kao da si dobar automehaničar, ali nemaš pojma kako da napraviš automobil od nule.
Elektroničar sklapa lego kockice (doduše na znatno višem nivou od klinca koji sklapa plastične blokove), ali su za tebe principi rada elektronske komponente i fundamentalni zakoni fizike daleko od domašaja.
Da li si u matematici imao teoriju polja. Mislim na ono, Stoksova teorema, teorema Ostrogradski-Gaus i slično. Bez ikakvog pominjanja fizičkoh polja radiš sa divergencijom i rotorom matematičkog polja, fluksom, cirkulacijom, zapreminskim integralima i pufff, odjednom dobiješ Maksvelove jednačine kada te iste matematičke konstrukcije primeniš na elektomagnetno polje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Stokes%27_theorem
https://en.wikipedia.org/wiki/Divergence_theorem
Da li si nekada rešavo zadatak, koji počinje sa: U kolu sa slike nalazi se izvor ELEKTROMOTORNE SILE napona 9 volti...
Ne kaže se, vezana je baterija, generator, kondenzator, niti bilo šta drugo. Kaže se IZVOR ELEKTROMOTORNE SILE. To je bilo koji uređaj koji je u stanju da proizvede ELEKTRIČNO POLJE.
Zamisli da rešavaš ovakav matematički zadatak:
U autobusu se nalazi 7 putnika, ako na prvoj stanici iz autobusa izađe 10 putnika, koliko na drugoj stanici treba da uđe putnika da bi ih bilo 0 u autobusu?
Tvoje insistiranje na mrdanju elektrona je isto kao da brojeve smatraš i dalje kao kardinalnost nekog skupa. Tada ne postoje celi brojevi, racionalni, realni.
Ne možeš da radiš matematiku tako što ćeš prstima brojati putnike, jabuke i kruške. Ako ne napraviš pomak prema apstraktnom, ostaješ na prirodnim brojevima do 100 - prvi razred osnovne škole.
Ti se možda razumeš u elektroniku, ali nemaš znanja iz elektromagnetike. To ti je isto kao da si dobar automehaničar, ali nemaš pojma kako da napraviš automobil od nule.
Elektroničar sklapa lego kockice (doduše na znatno višem nivou od klinca koji sklapa plastične blokove), ali su za tebe principi rada elektronske komponente i fundamentalni zakoni fizike daleko od domašaja.
Da li si u matematici imao teoriju polja. Mislim na ono, Stoksova teorema, teorema Ostrogradski-Gaus i slično. Bez ikakvog pominjanja fizičkoh polja radiš sa divergencijom i rotorom matematičkog polja, fluksom, cirkulacijom, zapreminskim integralima i pufff, odjednom dobiješ Maksvelove jednačine kada te iste matematičke konstrukcije primeniš na elektomagnetno polje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Stokes%27_theorem
https://en.wikipedia.org/wiki/Divergence_theorem
izmenjeno 1 put, poslednji put ksrele 29.03.2020. u 20:19
Izmene poruke
- ksrele29.03.2020. u 20:19zapis iz teksta poruke
Prvo, kada sam napisao "baterija" mislio sam na bilo koji izvor napajanja. Kontam da je svejedno, svaki na kraju u jednu elektrodu tera vise elektrona nego sto treba a iz druge izvlaci pa ima manjka, tj ima viska supljina.
Drugo, uvek sam mrzeo zadatke gde se radi nesto "apstraktno", odnosno gde ne znam sta racunam, imam X i Y u postavci ali i u resenju... A nigde ne pise X=nesto i Y=nesto_drugo :D
Malo se sprdam sada ali znas na sta mislim.
Ako ti nije jasno o cemu pricam samo cu ti reci primer kako sam ja to ucio u skoli hronoloski:
-prvo, iz matematike radimo Furijevu transformaciju onako "na suvo" samo radi. Osecao sam se kao da kopam rov a nemam pojma zasto
-drugo, iz predmeta "Digitalna obrada signala" profesor nam objasnjava neke filtere i kaze da se tu primenjuje FT ali da smo to naucili iz matematike pa nam nece detaljno objasnjavati, ali ja to onomad nisam shvatio na casu matematike pa ne znam ni sada :D
Sve u svemu, ja cu da se ubuduce suzdrzavam od komentarisanja u ovoj temi obzirom da nisam dovoljno strucan. Ali cu nastaviti citati, mozda nesto i naucim.
Drugo, uvek sam mrzeo zadatke gde se radi nesto "apstraktno", odnosno gde ne znam sta racunam, imam X i Y u postavci ali i u resenju... A nigde ne pise X=nesto i Y=nesto_drugo :D
Malo se sprdam sada ali znas na sta mislim.
Ako ti nije jasno o cemu pricam samo cu ti reci primer kako sam ja to ucio u skoli hronoloski:
-prvo, iz matematike radimo Furijevu transformaciju onako "na suvo" samo radi. Osecao sam se kao da kopam rov a nemam pojma zasto
-drugo, iz predmeta "Digitalna obrada signala" profesor nam objasnjava neke filtere i kaze da se tu primenjuje FT ali da smo to naucili iz matematike pa nam nece detaljno objasnjavati, ali ja to onomad nisam shvatio na casu matematike pa ne znam ni sada :D
Sve u svemu, ja cu da se ubuduce suzdrzavam od komentarisanja u ovoj temi obzirom da nisam dovoljno strucan. Ali cu nastaviti citati, mozda nesto i naucim.
Jedna varijacija na temu, vrlo zanimljiva simulacija, aha kako je sad ovo moguce? :)
Da samo pojasnim upotrebljene komponente, otpornici R4 i R5 su ogromne otpornosti, 1TΩ i mozemo da kazemo ta je to skoro pa otvoreno kolo (nema kontakta).
R4 je neohodan da bi simulator mogao da uopste resi kolo dok sam sa R5 simulirao otvoreno kolo, mora da se unese neka konacna vrednost jer ne moze da se resi kolo sa beskonacno velikim vrednostima.
Interesantan je intenzitet struje kroz R3 ...
Grafikon prikazuje samo prvih 190ns, nisam hteo da komplikujem ali oni koji su upuceni u problematiku znaju sta se desava posle 200ns iako je kolo otvoreno!
Da samo pojasnim upotrebljene komponente, otpornici R4 i R5 su ogromne otpornosti, 1TΩ i mozemo da kazemo ta je to skoro pa otvoreno kolo (nema kontakta).
R4 je neohodan da bi simulator mogao da uopste resi kolo dok sam sa R5 simulirao otvoreno kolo, mora da se unese neka konacna vrednost jer ne moze da se resi kolo sa beskonacno velikim vrednostima.
Interesantan je intenzitet struje kroz R3 ...
Grafikon prikazuje samo prvih 190ns, nisam hteo da komplikujem ali oni koji su upuceni u problematiku znaju sta se desava posle 200ns iako je kolo otvoreno!
Potpis
Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator
Izvinjavam se, morao sam da prekrsim moj stav da vise necu pisati u temu... ali... jace je od mene :P
@mikikg
Da li bi ti bio problem da napravis simulaciju po semi sa slike?
Izmena: Izvini, napravio sam gresku u semi, ajd da ne crtam drugu objasnicu ti. R3 sam mislio da ide tamo gde je i R1 samo na negativnoj grani, tj posle transmisione linije.
Verovatno povratni signal/talas jer linija nije terminirana na kraju. Tipicna pojava kod lose podesene impedanse antene i kabla.
@mikikg
Da li bi ti bio problem da napravis simulaciju po semi sa slike?
Izmena: Izvini, napravio sam gresku u semi, ajd da ne crtam drugu objasnicu ti. R3 sam mislio da ide tamo gde je i R1 samo na negativnoj grani, tj posle transmisione linije.
Citat:
mikikg:
Grafikon prikazuje samo prvih 190ns, nisam hteo da komplikujem ali oni koji su upuceni u problematiku znaju sta se desava posle 200ns iako je kolo otvoreno!
Grafikon prikazuje samo prvih 190ns, nisam hteo da komplikujem ali oni koji su upuceni u problematiku znaju sta se desava posle 200ns iako je kolo otvoreno!
Verovatno povratni signal/talas jer linija nije terminirana na kraju. Tipicna pojava kod lose podesene impedanse antene i kabla.
@ksrele Evo i taj slucaj
I izmenjeno ...
I izmenjeno ...
Potpis
Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator
E super, hvala ti.
Ha, eto vidis, da se struja na R1 i na R3 pojavila u istom trenutku (druga - izmenjena simulacija). To podrzava moju teoriju.
Uzgred, zaboravio sam ti reci da kolo bude zatvoreno na kraju ali nema veze, i ovako se vidi poenta.
Dakle, u praksi prvo ce se upaliti sijalice blize izvoru napajanja pa onda one koje su dalje.
Ha, eto vidis, da se struja na R1 i na R3 pojavila u istom trenutku (druga - izmenjena simulacija). To podrzava moju teoriju.
Uzgred, zaboravio sam ti reci da kolo bude zatvoreno na kraju ali nema veze, i ovako se vidi poenta.
Dakle, u praksi prvo ce se upaliti sijalice blize izvoru napajanja pa onda one koje su dalje.